POLIGRAF

Nauka u kriminalistici:
Tajne pulsa i krvnog pritiska
Tokom testiranja postavlja se niz pitanja, od kojih su neka irelevantna, druga dijagnostika a
trea relevantna. U sluaju da je psiholoka reakcija ispitanika na dijagnostika pitanja snanija
u odnosu na relevantna, smatra se da je osumnjieni govorio istinu. Oni koji su krivi ee
pokau snanu reakciju prilikom podseanja poligrafiste na validnost testa, ali ovo je momenat u
kome ponekad burno reaguju i nevini, plaei se da e biti osueni za neto to nisu uradili
Poligraf ili, popularno, "detektor lai" u najkraem je aparat koji tokom ispitivanja osobe osumnjiene za
nezakonite radnje meri nekoliko njegovih telesnih aktivnosti.
Dok osumnjieni slua pitanja specijalno obuenog tehniara poligrafiste i odgovara na njih, aparat mu
meri visinu krvnog pritiska, disanje, puls i elektrini otpor koe. Funkcionisanje poligrafa zasniva se na
tvrdnji da e osoba koja neistinito odgovara na pitanje ujedno imati i psiholoku reakciju koja to
potvruje, a koja se ne javlja kada ovek na pitanje odgovara iskreno.
SUPERHEROINI JE SKOIO PRITISAK: Ideja o konstruisanju poligrafa stara je gotovo 120 godina.
Italijanski lekar i kriminolog, osniva Italijanske kole pozitivne kriminologije ezare Lombroso (1835
1909) tvrdio je u svojoj teoriji o antropolokoj kriminologiji da je kriminalitet nasledan, da se kriminalci
(divljaci) raaju i da se mogu prepoznati po fizikim defektima. U skladu s tim, Lombroso je radei 1895.
godine sa policijom u istrazi prvi poeo da meri promene u krvnom pritisku osumnjienih.
No, za stvarnog tvorca poligrafa smatra se dr Don Larson sa Univerziteta u Kaliforniji koji je 1921.
osmislio ureaj za merenje krvnog pritiska i ujedno za merenje elektrinog otpora koe. On se menja u
zavisnosti od vlanosti koe, odnosno kada postoji znojenje na koje ovek inae ne moe svesno da utie.
Primena ovog aparata poela je u policiji u Berkliju u Kaliforniji, a krajem tridesetih godina aparat je
kupio i FBI i nastavio njegov dalji razvoj.
Danas poligraf ima vie funkcija: kontrolie disanje, puls, znojenje i visinu krvnog pritiska. No, pre nego
to se poligraf ukljui, sa osumnjienim se obavi razgovor kako bi se dolo do to vie informacija od
kojih neke mogu da poslue kasnije prilikom formulisanja test pitanja.
Zatim se pravi probni test u kom se od osumnjienog zahteva da namerno lae, kako bi se spoznale
njegove reakcije u takvim situacijama.
momenat u kome ponekad burno reaguju i nevini, plaei se da e biti osueni za neto to nisu uradili.

u brojnim drugim dravama, kao na primer SAD, Kanada, Japan, Turska, Tajvan, Pakistan...
"Dobro se naspavajte i odmorite, idite na testiranje oputeni i odmorni. Lepo se ophodite prema
poligrafisti, saraujte i pokuajte da ostanete smireni... Nema neke posebne magije. Stvar je u
samopouzdanju. Samopouzdanje i prijateljski odnos sa poligrafistom, gde se vi smejete i ubedite ga da
vam se dopada." Dokazalo se da poligrafi I nisu toliko pouzdani I da ih ljudi mogu prevariti.
Problem je u tome to i oni koji govore istinu zbog emotivnosti ili iz straha, ponekad mogu biti toliko
uzbueni da im se znoje dlanovi.
Mnogi tipovi sluajeva su problematini: kada, na primer, poinilac nije svestan da je poinio delo, kada
je ovek nevin ali ubeen da mu nee verovati, ili kada nevinog ispitanika potresaju sama pitanja koja su
mu postavljena na poligrafu i izazivaju burnu reakciju
hipnozom izbrie seanje na izvrenje krivinog dela. Osim toga, pojedini lekovi mogu da umrtve
reakciju na pitanja.
Uzbuenost koju poligraf detektuje osim laganja mogu da uzrokuju i anksioznost, strah, nervoza,
postraumatski stresni sindrom, zbunjenost, pad eera, velike doze nikotina, trenjenje od alkohola...
Istraivanja sluajeva su u velikoj studiji iz 2007. godine pokazala jo jednu zanimljivu pojavu:
osumnjieni su odavali vie informacija vezanih za poinjeno delo ukoliko su bili privezani na poligraf, u
odnosu na standardno ispitivanje licem u lice. To je jedna od dodatnih prednosti upotrebe poligrafa u
istrazi.
Meutim, u naunoj zajednici miljenja o poligrafu su podeljena i mnogi taj metod testiranja smatraju
pseudonaukom.
Zbog toga se poligraf u veini zemalja koristi samo kao vodilja u istrazi, ali rezultat testiranja se ne koristi
kao dokaz na sudu.
Moe li ovek, i u kojoj meri, da utie na sopstvene bioloke funkci
je? Biofidbek (engl.
biofeedback
) i autogeni treninzi protivree teoriji da su
funkcije nervnog sistema (simpatikusa i parasimpatikusa) nezavisne od nae
volje. Naime, ljudi mogu stei izvestan stepen voljne kontrole unutranjih
fiziolokih procesa.
Promenu emocija prate fizioloke reakcije. Jake emocije uvek prekidaju
redovni tok metabolikih funkcija organizma i to pre svega disanja, pul
sa, krvnog pritiska, znojenja, elektrine provodljivosti koe, kao i aktivnost
lezda koje lue hormone u krv. Nije retkost da krivci pokuavaju da lai
raju rezultate time to lano prikazuju neko drugo oseanje pomeranjem
prstiju, naprezanjem, kaljanjem, menjanjem ritma disanja i to na pitanjima koju relevantna.

Poligraf predstavlja mainu koja je povezana sa kompjuterom na ijem se ekranu jasno vidi pet
razliitih linija. Prva meri disanje na grudima, druga disanje na stomaku. Trea pokazuje znojenje,
odnosno tzv. galvansku reakciju. Sledea meri rad srca i promenu krvnog pritiska, dok peta prati najsitnije
krvne sudove i njihovu prozirnost.
Dok traje poligrafsko ispitivanje, ispitanik je opasan sa dva velika kabla jednim oko stomaka, i
drugim oko grudnog koa. Oko leve ruke ima kai, na prstima iste ruke dve trake, dok je se na srednjem
prstu desne nalazi tipaljka. Dok traje ispitivanje sedi se u udobnoj fotelji koja je okrenuta ka zidu
kako mu nita ne bi skretalo panju. Kada je stranka tako nametena, ispitivanje moe da pone