Osnove psihologije učenja, Filozofski fakultet u Beogradu

TRANSFER UČENJA

ABSTRACT
Transfer of learning occurs when learning in one context enhances (positive transfer) or
undermines (negative transfer) a related performance in another context. Transfer includes
near transfer (to closely related contexts and performances) and far transfer (to other
different contexts and performances). Transfer is crucial to education, which generally spires
to impact on contexts quite different from the context of learning. Research on transfer
argues that very often transfer does not occur, especially ``far'' transfer. However, sometimes
far transfer does occur. Findings from various sources suggest that transfer happens y way of
two rather different mechanisms. Reflexive or low road transfer involves the triggering of
well-practiced routines by stimulus conditions similar to those in the learning context.
Mindful or high road transfer involves deliberate effortful abstraction and a search for
connections. Conventional educational practices often fail to establish the conditions either
for reflexive or mindful transfer. However, education can be designed to honor these
conditions and achieve transfer.

Трансфер учења у психологији представља преношење учења са једне савладане

активности на нову, још несавладану активност. Трансфер може бити позитиван или
негативан. Позитивни трансфер олакшава учење нове активности а негативни га отежава.
Ретроактивна и проактивна инхибиција

Значај
Без трансфера не би имало смисла учити било шта што се неће директно примењивати у
будућности јер би се губио сваки смисао стицања теоријских основа одређене гране науке.
Свако стечено знање би било изолован систем који не би утицао на нова учења. У
школству не би имало смисла пружати ученицима општа знања која ће их припремати за
даље школовање а све што ће једног дана морати да се ради морало би се унапред
савладати. У стварности, трансфер управо омогућава способност каснијег прилагођавања
новонасталим околностима и убрзан развој јединке чија већ стечена искуства значајно
утичу на будуће процесе сазнавања, схватања, увиђања итд.

Врсте трансфера
У прошлости је постојао став да свако биће има одређене интелектуалне „моћи“ које се
могу вежбати као што се могу вежбати мишићи. Одређени предмети у школама су
постојали само зато што се сматрало да увећавају ове „моћи“, иако више нису имали
никакав практични значај. Тако, на пример, латински језик се учио и у школама чијим
ђацима латински није био потребан, јер се сматрало да граматика, између осталих,
појачава интелектуалне моћи. Сматрало се да се и мишљење и памћење могу вежбати. Ова
теорија, која је данас углавном одбачена, назива се теорија формалне дисциплине. Може
се рећи да су данас општеприхваћене две теорије о трансферу учења:

 Теорија идентичних елемената и

 Теорија генерализације.

Теорија идентичних елемената

Теорија идентичних елемената, позната још и као теорија идентичних компонената,

представља став по којем само одређени елементи у већ савладаној активности, који су
идентични одређеним елементима у новој активности, олакшавају учење. Творци ове
теорије били су амерички психолози Едвард Торндајк (Edward Thorndike) и Роберт С.
Вудворт (Robert S. Woodworth).

Теорија генерализације

Теорија генерализације, односно теорија уопштавања, је теорија америчког психолога

Чарлса Хабарда Џада (Charles Hubbard Judd), по којој већ стечена теоријска знања у некој
области омогућавају лакше сналажење у новим околностима, односно лакше учење неке
нове, конкретне активности. Може се рећи да управо овакав трансфер, са општег на
конкретно, даје највеће могућности у савладавању нових активности.

Поред ових, на моторно учење (учење физичких способности) се односи још и унакрсни,
односно билатерални трансфер.

Билатерални трансфер или унакрсни трансфер

Билатерални или унакрсни трансфер се односи на трансфер моторног учења са једне

стране тела на друго, односно чешће са једног уда на други. Наиме, примећено је да
активност коју човек савлада десном руком, касније много лакше савлада и левом руком.
Штавише, примећено је да постоји трансфер између потпуно независних удова, нпр. десне
руке и леве ноге.

vod

Sama reč transfer znači prenošenje, a pod transferom učenja podrazumjeva se dejstvo nekog
ranijeg učenja na kasnije učenje ili na kasniju aktivnost uopšte. Rezultat ili efekat transfera može
biti pozitivan ili negativan. Predhodno učenje može da olakšava ili otežava kasnije učenje ili
kasniju aktivnost. Obično se tada govori o pozitivnom ili negativnom dejstvu transfera.

Razlikuju se dva osnovna problema transfera:

– Problem mogućnosti vježbanja i razvijanja psihičkih funkcija, kao što su opažanje, pamćenje,
mišljenje, maštanje itd.
– Primjena i korištenje stečenog znanja u novim situacijama ili drugim rječima, snalaženje u
novim situacijama na osnovu starog iskustva.
Transfer je značajan u svim domenima psihičkog života, bez njega ne bi bilo čak ni moguće
opažanje. Transfer od ranijeg iskustva daje smisao našim opažanjima. Transfer isto tako igra
veliku ulogu u obrazovanju pojmova. Bez transfera bi bilo veoma teško rješavnje problema,
najviši oblik učenja, a i drugi oblici učenja bi bili mnogo ograničeniji kada ne bi postojao
transfer. U tom slučaju mi bismo snalaženje u svakoj novoj situaciji morali da učimo od početka
do kraja, pa i to bi nam u velikoj mjeri bilo otežano pošto bismo morali novoj situaciji da
prilazimo kao da prije toga nismo imali nikakvog iskustva koje bismo mogli sada da koristimo.

1. Teorijski dio
1.1 Pojam transfera
O pojavi transfera sudi se onda kada predhodnim učenjem stečena znanja olakšavaju i ubrzavaju
proces sticanja novih znanja.
Rječ transfer je latinskog porjekla i dolazi od glagola transferre koji znači prenositi. U psihologiji
se pod transferom podrazumjeva prenošenje dejstva jednog učenja na drugo učenje ili aktivnost.
U stvari, transfer predstavlja korištenje ranijeg iskustva prilikom snalaženja u novim situacijama.
Kada pri snalaženju u jednoj situaciji čovjek koristi ono što je naučio u drugoj situaciji, kaže se
da postoji transfer učenja ili transfer vježbanja. Tu postoje dvije mogućnosti; 1. snalaženje u
novoj situaciji ili učenje nekog gradiva može da bude olakšano ranije stečenim znajem, tada
kažemo da postoji pozitivan transfer; 2. u nekim slučajevima stečeno znanje može da otežava ili
ometa sticanje novog znanja, rješavanje problema ili snalaženje u novim situacijama – to je
negativni transfer.
Transfer je ne samo centrali problem psihologije učenja i najvažniji problem pedagoške
psihologije, već ga i mnogi autori smatraju i jednim od najznačajnih problema psihologije
uopšte.

1.2. Pojam učenja

Postoji više shvatanja pojma učenje. Tradicionalno shvatanje ovog pojma kaže da učenje
obuhvata sledeće karakteristike:
– učenje je svjesna i namjerna aktivnost
– svrha mu je sticanje znanja ili vještina
– uglavnom se vezuje za namjerno ponavljanje
Učenik koji sjedi na času i čita knjigu primjer je osobe koja uči. Tradicionalno shvatanje učenja
nije pogrešno, međutim veoma je usko i savremena psihologija pojam učenja tumači dosta šire.
Danas učenje obuhvata sve ono što je čovjek za vrjeme svog života stekao.
Definicija učenja danas je mnogo šira i glasi: učenje je trajna, ili bar relativno trajna promjena
individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenoj aktivnosti i koja je
rezultat prethodne aktivnosti individue.

...

TRANSFER UČENJA

podrazumeva prenošenje znanja.Transfer može biti pozitivan i negativan.

Pozitivan je ako olakšava učenje ili aktivnost, a negativan kada otežava.

Problemi transfera ;

1. razvijanje psihičkih funkcija .

Uspešne metode rada mogu se sticati spontano i neprimetno u toku obavljanja određene
aktivnosti.Prosto obavljanje aktivnosti može da doprinese razvijanju nekih sposobnosti u
širokom obimu.Više se postiže kada se sistematski i planski razvijaju određene intelektualne
veštine.

1. Primena znajna u novim situacijama

– uslovi

a) karakteristike koje znanje poseduje.

b) uslovi kojima je znajne sticano

– korišćenje generalizovanih zona

Znanje izvedeno iz većeg broja primera i primenjivanja na više problema

Формулишите златна правила трансфера

1. Do transfera ne dolazi spontano

2. Učenje za transfer je povezivanje teorije i prakse
3. Што је више учено са разумевањем, већи трансфер
4. Нема трансфера без мишљења – а то значи не може Т само на основу памћења,
потребни виши когнитивни процеси, учење путем увиђања
5. новембар 19, 2011 by svetpsihologije

6. Трансфер учења, појам и врсте

7. Често се питамо како и колико ће нам оно што учимо помоћи у практичном раду?
То је проблем трансфера учења – трансфер значи пренос, а трансфер учења значи
преношење дејства ранијег на неко касније учење или обављање нове активности.
Ако је дејство такво да олакшава и убрзава учење новог градива, реч је о
позитивном трансферу, а уколико га отежава, тада говоримо о негативном
трансферу.
8. Некада се мислило да учење различитих садржаја само по себи развија способност
учења и памћења. То је била такозвана теорија формалних дисциплина, према којој
није важно шта се учи, већ да је само улагање напора да се нешто научи довољно
да се вежба и јача одређена психичка функција. То значи да учење било ког
предмета помаже у учењу осталих предмета.
9. Експериментална истраживања су показала да су оваква очекивања помало
неоправдана, пошто учење садржаја из једног предмета помаже у учењу садржаја
 из истог предмета, али не помаже много у учењу градива из другог предмета. Ови
истраживачи сматрају да трансфер постоји уколико постоје идентични елементи у
две врсте градива.
10. Касније истраживања су показала да се трансфер не састоји само у постојању
идентичних појединачних елемената, већ и у преношењу уопштеног знања, општих
принципа и усвајању метода учења или технике извођења неке практичне
активности.
11. Трансфер се најчешће неће јавити без нашег труда, што значи да је потребно свесно
настојати да се примене методе учења и рада који омогућују његово јављање, а што
неки аутори називају златним правилом трансфера.

----------------------------------------

Mnoge knjige koje govore o uspehu ističu da je za uspeh potrebno da se usmerite na jedno polje.
Međutim, Mask to opovrgava – kao što smo i na početku rekli, oprobao se i briljirao u različitim
poljima.

Ako ste neko koga sve zanima, verovatno znate za izreku da sveznalice nikad ne znaju suštinu
stvari. Implicitna pretpostavka je da ćete, ako izrazite zanimanje u više različitih oblasti, naučiti
samo površinski nivo stvari, ali ne i suštinu.

Uspeh sveznalica kroz vreme pokazuje da je ovo tačno. Interdisciplomarnost pruža prednost u
informacijama (i samim tim prednost u inovaciji) jer se većina ljudi usmerava na samo jedno
polje.

Na primer, ako ste u IT industriji i svi tu čitaju IT novine, ali vi znate dosta stvari iz biologije,
možete doći na ideje do kojih niko drugi ne može i obratno. Pa ipak, i bez ovih osnovnih uvida,
malo njih zaista uči izvan svoje struke.

Svako novo znanje koje dodatno učimo je nepoznato onima u našoj struci i daje nam sposobnost
da kombinujemo različita znanja. I u tome se krije prednost.

Jedna zanimljiva studija ide u prilog ovoj izjavi. Ona je ispitivala kako je 59 kompozitora
dvadesetog veka postalo izuzetno u svojoj branši. Suprotno uverenju da brilijantnost u jednoj
oblasti dolazi isključivo od  neumorne vežbe, istraživač Din Kit Simonton, donosi rezultate da su
najuspešniji kompozitori oni koji su uspeli da pokažu znanje iz različitih žanrova i da ih upotrebe
u svojim kompozicijama.

...............................

 TRANSFER UČENJA
 TRANSFER UČENJA Prenošenje dejstva jednog učenja na drugo učenje ili aktivnost -
pozitivan transfer - negativan transfer Teorije transfera: Teorija formalne discipline
Teorija identičnih elemenata Teorija generalizacije
 Teorija formalne discipline Platon (lV vek p.n.e.)- učenje aritmetike, muzike i
astronomije usavršava moć spekulativnog učenja Džon Lok (XVII vek)- teorija formalne
 discipline Psihologija moći – ljudski duh se sastoji od većeg broja specifičnih mentalnih
moći, od kojih svaka čini celinu za sebe i potpuno je nezavisna od ostalih moći - Moći se
pojačavaju vežbanjem↔ težak materijal ↔ veći uloženi napor ↔bolji rezultat Vrednost
predmeta nije u sadržini već u formalno disciplinskoj vrednosti (matematika, latinski
jezik, gramatika), vrednost predmeta nije u njihovoj sadržini, nego u njihovoj formi
 Posledice na obrazovnu praksu Po teoriji formalne discipline pogodni su nastavni planovi
sa malim brojem dobro organizovanih predmeta, obimni programi proizvode površno
učenje i pri tome ne vežbaju moći Motivacija po ovoj teoriji nema nikakvog značaja,
važno je samo da učenik za vreme učenja ulaže napor
 Teorija identičnih elemenata- komponenata Torndajk i Vudvort (1901) Eksperiment u
oblasti opažanja Prva faza:procenjivanje površine pravougaonika od 10 do 100 cm2 U
drugoj fazi ispitanici procenjuju: -Površine pravougaonika od 140 do 300 cm2 -Površine
drugih geometrijskih oblika iste veličine (10 do 100 cm2) -Površine drugih geometrijskih
oblika veličine od 140 do 400cm2 Transfer postoji samo ako između dva učenja ili dve
oblasti u kojima se učenje vrši postoje identični elementi, odnosno ako su dve oblasti
slične.
 Posledice na obrazovnu praksu Teorija identičnih komponenata naglašava sadržaj onoga
što se uči Škola treba da daje što više identičnih elementa sa životom, tj. školske
programe treba što više približiti životu Iz školskih programa se izbacuju predmeti za
koje se smatralo da imaju formalno disciplinsku vrednost, a koji nemaju direktnu
primenu u praksi
 Teorija generalizacije Džad (1908)- vežbao je dve drupe 13-godišnjih dečaka u gađanju
mete pod vodom Sa učenja u jednoj oblasti prenose se na učenje u drugoj oblasti
uopštena znanja, opšti principi, a ne pojedinačne činjenice. Teorija identičnih
komponenata i teorija generalizacije se u izvesnom smislu dopunjuju –situacije mogu biti
veoma slične, skoro identične, ali ako neko ne uvidi tu sličnost, tj. ako ne dođe bar do
izvesnog stepena generalizacije, učenik neće moći da koristi iskustvo stečeno u prvoj
situaciji u rešavanju druge situcije.
 Posledice na obrazovnu praksu U školske programe se ne unose samo činjenice koje će
kasnije u životu imati direktnu primenu Programi su se opet proširili i počela je da se
obraća pažnja na opšte teorijske principe predmeta, a ne samo na pojedinačne konkretne
činjenice
 Transfer se javlja u tri oblasti: - motorne veštine - sposobnosti - učenje Bilateralni ili
unakrsni transfer u oblasti motornih veština (Prenošenje izvežbanosti jednog organa na
drugi, simetrični organ ljudskog tela.) Veber (1844)-deca koja su znala da pišu desnom
rukom bez dalje obuke mogla su na obrnutu stranu da pišu levom rukom Folkman-
zapazio tri važne pojave - Smanjenje praga razlike između dve tačke ( povećnje
osetljivosti) u onom delu kože koji je vežban - Skoro podjednako smanjenje praga razlike
na odgovarajućoj površini druge ruke - Posle nekoliko dana neupotrebe ova povećana
osetljivost je nestala Zaključio je da dejstvo transfera nije perifernog nego centralnog
porekla, tj. da je poreklo transfera u mozgu, a ne u koži
 Bilateralni ili unakrsni transfer Ispitivanja bilateralnog transfera se vrše metodom
paralelnih grupa Svift (1903) je ispitivao bilateralni transfer sa desne na levu ruku u
bacanju lopte u vis - 6 subjekata jednom rukom bacaju naizmenično dve lopte, pokušaj
traje dok subjekt ne ispusti jednu od lopti, vežbali su po deset pokušaja dnevno dok nisu
postigli rezultat 100 uhvaćenih lopti (kod jednog subjekta nije bilo transfera) Zaključak-
 činioci transfera su bili: prenošenje uspešnih metoda u rukovanju loptama, izbegavanje
sudara i vraćanje prisebnosti Man (1932)– izvežbanost jedne na drugu ruku (igra loptom)
Pozitivan transfer sastoji se u prenošenju: metoda rada, smanjenju zbunjenosti, boljem
snalaženju u novoj situaciji, izbegavanju nervoze i napetosti, opštem osećanju pokreta.
Prenosi se tehnika rada a ne sami pokreti
 Transfer u oblasti sposobnosti Pamćenje Vudrov (1927) - kako pojava transfera zavisi od
načina vežbanja Tri grupe subjekata (dve eksperimentalne i jedna kontrolna): I
eksperimentalna je učila stihove i besmislene slogove na uobičajeni način (177 minuta) II
eksperimentalna grupa je slušala uputstva o uspešnim metodama učenja (76 minuta):
učenju globalnom metodom, preslišavanju, ritmiziranju i grupisanju podataka i ideja,
slikovitom (ili drugačijem) predstavljanju smisla učenog materija, koncentrisanju,
pouzdanju u sopstveno pamćenje i pomoćnim asocijacijama 101 minut je vežbala
primenu metoda Zaključak: ne poboljšava se pamćenje kao fiziološka funkcija, nego se
poboljšavaju metode rada, tj. ne radi se o vežbanju pamćenja već o učenju metoda učenja.
 Mišljenje Torndajk (1923) i Vesman (1945) – je ispitivao formalno disciplinsku vrednost
pojedinih predmeta tj. uticaj učenja pojedinih školskih predmeta (algebra, fizika, latinski
jezik, kuvanje, šivenje...) na opštu inteligenciju transferna vrednost školskih predmeta↔
ne postoje značajne razlike između predmeta u odnosu na razvoj inteligencije;
inteligentniji imaju veće napredovanje Barlov(1937) – izvlačenje pouka iz Ezopovih
basni – eksperimentalna grupa (dečaci od 12-13 godina i odrasli) je vežbala opšte
principe mišljenja (mišljenje po analogiji, apstrakcija i generalizacija, analiza smisla
pročitanog teksta i ponašanja ljudi u različitim situacijama) specijalnim vežbanjem može
se usavršiti veština mišljenja, subjekti uče način pristupanja problemu i postupak
njegovog rešavanja
 Socijalna inteligencija Vućič,L. – “Transfer vežbanja u analizovanju maksima na
socijalno snalaženje-analiza poslovica i maksima” Ispitanici su učenici VIII razreda- četri
meseca vežbaju analizu polovica i maksima koje se odnose na motive ljudskog
ponašanja, karakterne osobine ljudi, odnose među ljudima i odnose čoveka prema radu
Primeri: Gladan kurjak usred sela ide; Svak po sebi sudi o drugome... Plan analize-
tumačenje poslovice u celini, tumačenje i analiza simbola u njoj, da li je poslovica tačna i
zašto, navođenje primera koji se odnose na ono što analizovana poslovica kazuje
Rezultati: eksperimentalna grupa je značajno više napredovala, dečaci su više
napredovali od devojčica, ali su njihovi rezultati bili slabiji u prethodnom testu Vežbanje
više koristi subjektima sa nižom socijalnom inteligencijom
 Transfer u oblasti učenja -transfer sa jednih predmeta na druge - transfer sa nižih na više
škole - transfer školskog znanja na životnu praksu Činioci transfera: Inteligencija učenika
Metode učenja-nastave Razumevanje onoga što se uči Preporuke za povećanje transfera u
nastavi: Navođenje što većeg broja primera o principima o kojima se uči Povezivanje
činjenica i principa iz jedne oblasti sa činjenicama i principima iz druge oblasti Stvaranje
navike traženja povezanosti između pojedinih oblasti Korišćenje prethodnih znanja u
rešavanju problema
 Faktori koji negativno utiču na transfer: Mehanizacija u rešavanju problema- učenici
dođu do tačnih uopštenih principa, ali ih kasnije mehanički, bez mnogo razmišljanja
primenjuju na sve probleme, pa i na one na koje se ti principi ne mogu primeniti (Lačins:
odmeravanje vode pomoću tri suda – mehanička primena principa rešavanja problema
koji važe u jednom broju situacija) Pogrešna direkcija ili pravac misli (od 6 šibica
 napraviti 4 trougla) Funkcionalna fiksiranost – npr. ako je za nas upotreba jednog
predmeta postala fiksirana, mnogo je manja mogućnost da taj predmet u novoj situaciji
upotrebimo u nekoj novoj funkciji (materijal: teg, žica i ekser; zadatak: od tega i žice
treba napraviti klatno koje visi na ekseru ukucanom u zid; I grupa: tri stvari date
odvojeno, II grupa: teg je vezan za žicu)

--------------------------------------------

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0883035599000282

Table 1. Examples of perceived appropriate, ambivalent, difficult, and inappropriate transfer

Appropriate transfer High achievement motivation

Attribution of failure to lack of effort
Deep approach to learning
Informal peer support groups
Ambivalent transfer Diligence at cue-seeking
Conformity to task requirements
Memorizing study materials
Difficult transfer Expectations regarding learning and instruction
Seeking help from teachers
Low participation in tutorial discussions
Inappropriate transfer Reporting verbatim
Copying down relevant extracts

According to Misko (1995), near transfer of training often involves tasks that are procedural in
nature. These tasks include steps of operation in sequence, and the sequence of steps is repeated
every time the task is performed. This type of procedural training is relatively easy to learn and
transfer rate of learning is usually high, but the learner is unlikely to adapt such skills and
knowledge when confronted with new environment and changed conditions.
Far transfer of training refers to learning new skills or performing new tasks in situations that
differ significantly from the situations of original learning. Training conditions, which focus on
far transfer, require learners to adapt the acquired knowledge and skills as guidelines to perform
or
learn in changed situations or new environments (Misko, 1995). Thus, far transfer goes beyond
repetitive application of learned behaviour and involves cognition and analogy to adapt to new
challenges. This kind of transformation of learning involves analogy and cognition. Transfer of
learning from this type of training is difficult but more important than instances of near transfer
from the perspectives of higher order learning and retention.
The dilemma is that when one acquires a near-transfer skill it seems to be at the expense of
fartransfer
generalisability of that skill. Indeed, most training in industrial setting focuses more on
procedural and near transfer than on declarative and far transfer, though the importance of far
transfer is acknowledged by almost all those responsible for training (Perkins and Salomon, in
Tuijnman, 1996).