Jo od prvog kadra filma A Man Escaped Roberta Bressona, upoznajemo protagonistu,

Fountejna. On primeuje da su dva zarobljenika pored njega, vezana lisicama, a da

on, nije. Automobil u kojem se nalaze zarobljenici, konstantno se kree po putu.
Fountejn nekoliko puta pokuava da otvori vrata i da pobegne iz automobila. Kada je
konano uspeo da otvori vrata i pobegne, ne uspeva da pree ni desete metara, i biva
uhvaen. Iz ovog moemo da shvatimo da je Fountejn inteligentan, i da e koristiti
svaku priliku da pobegne. Naziv filma nam otkriva da je ovek pobegao, ali mi do
poslednjeg kadra filma, nismo sigurni da li je Fountejn taj koji je pobegao, ili
neko od drugih zatvorenika nacistikog zatvora, a to pitanje postaje jo vee,
pojavom mladog osta, koji biva smeten u istu eliju u kojoj boravi Fountejn.Vei
deo filma, Fountejn provodi u maloj eliji, koja u tom trenutku predstavlja njegov
ivot, i sve to on ima, jeste elija, i stvari u njoj. Mogla bi se napraviti
paralela izmeu elije i ivota, jer u ostvarenju svog cilja, a to je da pobegne iz
zatvora, Fountejn koristi sve to se nalazi u eliji, svaki predmet je iskorien na
neki nain. Sa tog aspekta moemo da posmatramo i ivot, i da u ostvarenju svojih
ciljeva, iskoristimo sve to nam ivot daje, na direktan, ili indirektan nain.Jedna
od najvanijih stvari, pored svih ovih predmeta, jesu ruke, jer sve to ovek
fiziki radi, radi rukama.Upravo zato, Robert Bresson, u ovom filmu, veliku prednost
daje detaljima. Nema mnogo razliitih filmskih planova, sve se vrti oko detalja,
srednje-krupnog ili krupnog plana. U situacijama, kada se ini, da bi svaki drugi
plan osim detalja, gledaocu dao vie informacija o deavanju, Bresson insistira na
detalju, i time nam pokazuje, da je prednost u samom procesu, a ne u izrazu lica
glumaca. Bresson je iskoristio zatvor i zarobljenitvo, da bi gledaocu pribliio
pojam slobode. Dok gledamo film, poistoveujemo se sa Fountejnom,i u jednom trenutku
se i sami oseamo kao zatvorenici, i intenzivnije razmiljamo o slobodi.
Kao i u filmu A Man Escaped, Bresson takoe, u svom filmu Pickpocket koristi
detalje, kao glavno izraajno sredstvo, dok su kao detalji, najee prikazane ruke.
Miel, momak koji na prvi pogled deluje kao obian deparo. Da bi shvatili Miela,
njegove motive, i nain na koji razmilja, pomae nam poslednja reenica u filmu Oh
ana, kako sam udan put morao da proem, da bih te osvojio. Ova reenica nam
govori, da Miel nije bio samo obian deparo, ve momak, koji je ove stvari inio
da bi pokrenuo nekakva deavanja u svom dosadnom ivotu. Zahvaljujui Bressonovim
izborom glavnog glumca, Miel kroz ceo film, ne menja izraze svog lica, i time nam
zadaje jo vei problem da ga identifikujemo. I upravo u kadrovima, u kojima Miel
krade tue novanike i satove, gledalac ne uspeva da vidi ni trunku grie savesti, i
tada se postavlja pitanje, da li krivica unitava oveka, ili na Mielov nain,
pokree deavanja u njegovom ivotu. Kao i Fountejn, i Miel je takoe inteligentan.
Tokom filma, Miel usavrava tehniku deparenja, i na neki udan nain, deparenje
postaje njegov ivot, ali on to ne radi jer je kriminalac, ve zato to smatra da je
superiorniji, i od policije, i od svog prijatelja aka, ali i od ane, koju ignorie
ceo film.