Freud

Dinamika ličnosti

Kristina Karanović
FREUD
 Freud
NESVESNO
Freud je svoje teorije započeo na istrazivanju
nesvesnog, zbog Brojera. Međutim, on nije
bio prvi kome je to palo na pamet. Mnogi
filozofi pre njega su postavili slične zaključke,
a Freud ih je samo razradio i pokusao da
dokaže u praksi. Freudova praksa bile su
aristokratske žene 19. veka pa je zato pod
pitanjem mogu li se neki zaključi
generalizovati na sve ljude tada, kao i sada.
Prva njegova teorija, jos pre nego što mu je
na pamet padao id, ego, i super ego je teorija:
NESVESNO-PREDSVESNO-SVESNO.
Ova tri dela nisu u harmoniji, već u
konstantnoj svađi.
Naravno, svesno Frojda nije zanimalo skoro
uopšte, pa ga je samo definisao kao iskustva
kojih se možemo setiti bilo kada, npr. Šta smo
jeli.
 Nesvesno
Ako se desi nešto što je po nas
traumatično, putem mehanizama odbrane,
mi taj sadrzaj potiskujemo I on odlazi u
nesvesno.
 Predsvesno
Predsvesno je deo izmedju svesnog I
nesvesnog, znači nešto što nije toliko
banalno kao ono što je u svesnom (šta radim,
šta jedem...), ali opet nije ni traumatično i
možemo se tih sadrzaja setiti ako se
pomučimo.
Aktivni sadržaji iz nesvesnog pokušavaju
da se probiju u svesno konstantno, ali je
predsvesno upravo to koje ih „gura“
nazad.
 Psihoanaliza
Uz razgovor I analizu, sadržaji mogu preći
u svesno, i čim to urade, čovek se
oslobađa neurotskih simptoma.
To je osnova psihoanalitičke terapije.
 ID, EGO, SUPEREGO

U nesvesnom delu nalazi se ID,

a EGO I SUPEREGO - u nesvesnom, u predsvesnom i u svesnom. *
(Neki autori tumače da je i superego gotovo potpuno nesvestan, i da
jedino Ego treba tumačiti kao svestan, dok drugi smatraju da ne treba
zanemariti ni svestan deo superega)
 ID
Id- Biološki deo.
Osnovni princip: princip zadovoljstva.
Osnovni procesi: refleksi. Id ne zna za
ograničenja,samo želi da se zadovolji odmah.
Ovaj deo posto je u nesvesnom ni nema kontakt
sa realnošću, on želi seks, vodu, hranu…
 SUPEREGO
Superego- Socijalni deo. To su norme ponašanja koje uglavnom
usvajamo putem identifikacije sa roditeljima. Problem je što superego
isto nije realan, on želi da nas napravi savršenima, što je nemoguće.
Jednostavnije rečeno, on „mrzi“ Id i želi da potpuno spreči impulse iz
Id-a.
Superego se sastoji od dva dela: savesti (moralne norme) I ego ideala
(ciljevi koje pokušavamo ostvariti). Dete prilikom odrastanja usvaja pravila
svojih roditelja I onda oseća veliku krivicu ako nije u stanju da ih ostvari.
 EGO
Ego- je deo koji je zavisan od prethodna dva.
Freud ga naziva “slugom dva gospodara”. Zašto?
Ego prima želje I jednog I drugog, I pokušava da ih zadovolji oboje.
Ego je zapravo ono sto mi jesmo, nešto između morala i bioloških
potreba.
 ENERGIJA – dinamika ličnosti
U objašnjeju psihičke energije Freud koristi tzv. Hidraulički model. To
znači da se psihička energija (psihička energija u vidu emocija, recimo
bes) prikuplja u nama konstantno.
Da bismo bili “normalni”- moramo ispustati male količine ove energije na
prihvatljive nacine. Ukoliko to ne radimo, dolazi do eksplozije.
Psihičku energiju Freud naziva kateksa. Na početku id ima svu energiju u
vidu nagona. On nju investira u određeni objekat ili sliku objekta (posto id
nema veze sa realnošću - njemu je slika ista kao I objekat). Višak
energije ide kod ega I superega. Ego energiju investira u aktivnosti, I
intelektualno funkcionisanje, a takođe ih koristi da formira
antikatekse.
Antikatekse su sile uzdržavanja, kojima on kontroliše id.
Superego energiju koristi da se identifikuje sa roditeljima I njihovim
zeljama.
 Prema Frojdovom shvatanju, ličnost je složen
energetski sistem u kojem deluju zajedno ili se
sukoboljavaju nagonske nesvesne sile, kojima se
suprostavljaju svesne i nesvesne kontrasile, odnosno
težnje i zahtevi ega i superega. Za razumevanje,
predviđanje i menjanje (psihoterapiju) psihičkog života i
ponašanja individue, neophodno je pre svega
poznavanje glavnih dinamičkih pokretačkih snaga.
Prema Frojdu i psihoanalizi ove osnovne pokretačke
snage su seksualni nagoni i nagoni ega, odnosno eros i
nagon smrti
 Mehanizmi odbrane
 Dinamiku ličnosti i raznoliko mnoštvo njenih
stavova, afekata, interesa, izbora zatim njen
karakter, mentalno zdravlje ili poremećaje u
ponašanju prevashodno određuju konflikti.
Glavni interpsihički konflikt nastaje izmedju
želja i zahteva ega. Kada je ovaj sukob isuviše
snažan, a ego relativno slab, aktiviraju se
brojni mehanizmi odbrane: potiskivanje,
negiranje, projekcija, intelektualizacija,
izolacija, reaktivna formacija, regresija,
sublimacija, pomeranje, identifikacija itd...
 Instinkt života (Eros)
Usmeren je na rast I razvoj jedinke. Potreba
za hranom, vodom, seksom…
Međutim, ovde se javlja dosta grešaka u tumačenju Freuda. Freud ovaj
nagon smatra veoma široko I ne misli samo na genitalan čin vođenja
ljubavi, već na sve ono sto nam donosi zadovoljstvo. Krajnji cilj je
redukcija “seksualne” tenzije. Unutrašnja energija koja pokreće sve ovo je
libido. Instinkt/nagon bi bila recimo žarka želja za nečim. Ono što nas
usmerava ka tome je unutrašnja energija tj. Libido. Libido je investiran u
čitavo telo (što opet govori u prilog tome da se pod seksualnim činom ne
misli samo na seks kao „penetraciju“).
 Instinkt smrti - Tanatos
Kada je Freud preživeo Prvi Svetski rat, bio je
zgrožen ubistvima I ostalim užasima kojima je
svedočio.
Tada je razvio ideju o jos jednom instinktu,
instinktu smrti.
Kao I svaka živa materija, tako I čovek, teži da se
vrati u svoje početno, prirodno stanje. Instinkt
smrti je takođe veoma fleksibilan, te se moze
manifestovati kao agresija ili kao
autodestruktivnost u vidu npr. depresije.