СЕМИНАРСКИ РАД

Мокраћна бешика
Садржај

1. Увод .........................................................................................................................................3
2. Мокраћна бешика .................................................................................................................. 4
2.1. Положај мокраћне бешике ................................................................................................... 4
2.2. Облик и дијелови мокраћне бешике ................................................................................... 6
2.3. Грађа мокраћне бешике ........................................................................................................ 7
2.4. Везе које фиксирају мокраћну бешику in situ ...................................................................10
2.5. Крвни судови, лимфни судови и живци мокраћне бешике .............................................10
3. Закључак ............................................................................................................................... 12
4. Литература ............................................................................................................................ 13

2
1. Увод

Мокраћна бешика (vesica urinaria) је непаран кесасти орган, односно проширени дио
мокраћних путева, који служи као привремени резервоар урина. Положај, облик и
топографски односи органа зависе од степена испуњености његовог волумена. Мокраћна
бешика има приближан облик крушке и на њој се разликују три дијела: врх (apex vesicae),
који је окренут напријед и навише; тијело (corpus vesicae), постављено у средини; и база
или дно (fundus vesicae), које гледа навише и уназад. Односи мокраћне бешике су
различити код оба пола и зависе он напуњености овог органа. Има аутономну инервацију
захваљујући којој је под контролом воље. Ова вољна контрола је битна код рефлекса
микције.

3
2. Мокраћна бешика

Мокраћна бешика (слика 1.) представља привремени резервоар за мокраћу (између два
мокрења) која до ње долази путем десног и лијевог мокраћовода (uretra) и у њој се
здржава све док зидови бешике не буду довољно растегнути да се активира рефлекс
мокрења, који доводи до пражњења мокраћне бишке кроз мокраћну цијев (urethra).

Слика 1. Мокраћна бешика1

Физиолошки капацитет бешике који изазива потребу за мокрењем варира од 150 до

550ccm (просјечно око 300ccm). Максималан капацитет мокраћне бешике је 2-3l и већи је
код жена него код мушкараца.

2.1. Положај мокраћне бешике

Положај зависи од узраста и од тога да ли је бешика празна или пуна. Код новорођенчади,
празна мокраћна бешика лежи дијелом у карличној дупљи, а дјелимично у абдоминалној
дупљи. Током дјетињства она заузима нижи положај и завршетком раста заузима свој
дефинитивни положај у карличној дупљи.

Код одраслих особа (слика 2. и 3.) празна мокраћна бешика се налази у потпуности у
карличној дупљи (cavitas pelvis) и лежи на предњем дијелу карличног дна, иза препонске
симфизе и тијела десне и лијеве препонске кости. Кад је мокраћна бешика пуна, њен врх и
њена горња страна издижу се изнад граничне линије карлице, тј. изнад симфизе и прелазе
у абдоминалну дупљу, иза доњег дијела предњег трбушног зида.

1
https://www.google.com/imgres?imgurl=http://3.bp.blogspot.com/-At_T1-FSfNw/U2AISOUd_-I/
AAAAAAAAAhA/n3cgfeUfFRg/s1600/Slika%2B1.jpg&imgrefurl=http://medicinskifakultet.blogspot.com/2014/04/
mokracna-besika-ili-vesica-urinaria.html&tbnid=ZBAaOTLvy-
OGJM&vet=1&docid=r9vqOBb7sJvigM&w=1083&h=536&hl=sr-RS&source=sh/x/im
4
 Слика 2. Положај мокраћне бешике код жена2

Слика 3. Положај мокраћне бешике код мушкараца3

https://www.google.com/imgres?imgurl=http://prod
uzizivot.com/wp-content/uploads/2017/02/
Anatomija-%25C5%25BEenske-male-karlice.jpg?
x49153&imgrefurl=http://produzizivot.com/
mokracna-besika/
&tbnid=OFcE4ga63wHkDM&vet=1&docid=WRRmi-
e68oArpM&w=500&h=440&hl=sr-RS&source=sh/x/
im
3

https://www.google.com/imgres?imgurl=https://ww
w.pharmamedica.rs/wp-content/uploads/2011/08/
prostata.jpg&imgrefurl=https://
www.pharmamedica.rs/urologija/prostata-mala-
zlezda-ali-ponekad-veliki-problem/
&tbnid=pqur7tg44Oc0mM&vet=1&docid=xyd8JIYwQ
nl-SM&w=590&h=363&itg=1&hl=sr-RS&source=sh/
x/im
5
Кад се у мокраћној бешици налази око 330ccm мокраће, горњи дио бешике се издиже у
абодминалну дупљу до 1,5cm изнад горње ивице препонске симфизе. Кад је мокраћна
бешика максимално растегнута садржајем, њена горња страна и њен врх могу до достигну
ниво пупка.

2.2. Облик и дијелови мокраћне бешике

Код новорођенчади и мале дјеце је издужена и вретенастог је облика.

Код одраслих празна има облик троугластог испупчења које лежи на дну мале карлице иза
препонске симфизе са врхом окренутим унапријед. Кад је мокраћна бешика пуна, она по
свом облику подсјећа на тространу пирамиду, чија је база окренута уназад и наниже, док
је врх управљен напријед и навише, а од три стране пирамиде једна је горња, а остале
двије су доње спољашње, десна и лијева.

На њој разликујемо:

- базу или дно бешике (fundus vesicae),

- тијело (corpus vesicae),

- врат (collum vesicae) и

- врх (apex vesicae).

База или дно одговара бази тростране пирамиде. Oкренуто је уназад и наниже и има
облик троугла. Два горња угла базе, десни и лијеви, одговарају ушћу десног и лијевог
уретера у бешику, док доњи угао базе одговара унутрашњем отвору уретре. Код
мушкараца, испод дна excavatio rectovesicalis мокраћну бешику одваја од ректума septum
rectovesicale s. fascia rectoprostatica. Код жена, између мокраћне бешике и вагине налази се
septum vesicovaginale.

Тијело има три бочне стране: горњу (facies superior) и двије доње спољашње (facies
inferolateralis), десну и лијеву. Доње спољашње стране бешике гледају упоље, наниже и
6
унапријед. Оне се спајају са горњом страном бешике дуж бочних ивица бешике, а између
себе се спајају на доњој површини бешике, дуж средње линије, и формирају доњу ивицу
бешике. Назад, горња страна бешике са својом задњом ивицом спаја са горњом ивицом
базе бешике, а доње спољашње стране са својим задњим ивицама спајају са бочним
ивицама базе бешике.

Врат се налази на споју десне и лијеве доње спољашње стране бешике са њеном базом.
Врат бешике има облик лијевка, чији се горњи, шири дио отвара у шупљину тијела
мокраћне бешике, а на чијем се доњем, ужем дијелу налази унутрашњи отвор уретре
(ostium urethrae internum), од кога почиње мокраћна цијев. Предња страна врата бешике
спојена је са симфизом помоћу lig. pubovesicale код мушкараца, односно lig. mediale
pubovesicale код жена.

Бочни дијелови врата бешике спојени су са задњом страном препонске симфизе помоћу
двије снажне везивне траке - десним и лијевим lig. laterale pubovesicale код жене, односно
десним и лијeвим lig. puboprostaticum код мушкараца. Ове везе подржавају врат бешике и
помажу задржавање мокраће у бешици.

Врат бешике представља најнижи дио бешике и лежи код мушкараца на бази простате, а
код жена у везивном ткиву испред горњег дијела вагине.

Врх je окренут напријед и навише. Kад је бешика празна, врх лежи иза горњег дијела
препонске симфизе. Током пуњења бешике, врх се подиže 3-7cm изнад симфизе, а при
максималном пуњењу и до нивоа пупка.

Од врха мокраћне бешике полази lig. umbilicale medianum који се пење уз задњу страну
предњег трбушног зига до пупка, узиджући средњи перитонеални пупчани набор (plica
umbilicalis mediana).

2.3. Грађа мокраћне бешике

Зид мокраћне бешике граде следећи омотачи и слoјеви:

- слузокожа (tunica mucosa),

- подслузокожа (tela submucosa),

7
- мишићни омотач (tunica muscularis),

- подсероза (tela subserosa) и

- серозни омотач (tunica serosa).

Слузокожа (tunica mucosа) представља најдубљи слој у зиду бешике, који облаже њену
шупљину и она гради уротелијум, псеудослојевити епител, чија је већина ћелија везана за
базалну мембрану. Уротелијум показује значајну миотичку активност, као и изразиту
способност регенерације.

Слузокожа бешике је лабаво спојена са средњим мишићним слојем у зиду бешике помоћу
подслузокоже изузев у предјелу бешичног троугла (trigonum vesicae), гдје је чврсто срасла
с мишићном подлогом.

Слузокожа је код дјеце глатка, код одраслих наборана кад је бешика празна, осим у
предјелу бешичног трогула гдје је глатка и кад је празна јер нема подслузокожу и
слузокожа је срасла са мишићном подлогом. Набори се губе када се бешика напуни
садржајем.

На унутрашњој површини бешике у предјелу базе и врата се на слузокожи виде три

отвора. Предњи отвор се налази у средњој линији базе бешике и представља унутрашњи
отвор мокраћне цијеви (ostium uretrae internum). Остала два отвора, који леже иза и упоље
од отвора уретре, јесу ушћа десног и лијевог уретера (ostium ureteris).

Иза отвора уретре код одраслог мушкарца се налази на слузокожи обло испупчење звано
uvula vesicae и проузрокује га средњи режањ простате, који лежи испод тог дијела бешике.
Ostium urethrae internum код жена лежи 2-3cm иза доњег дијела препонске симфизе, а код
мушкараца 2-3cm иза средине.

Ostium ureteris, десни и лијеви, налазе се 2-3cm иза и упоље од ostium urethrae internum-a
кад је бешика празна, а око 5cm иза упоље од тог отвора кад је бешика пуна, и њен зид
растегнут садржајем. Терминални дијевлови десног и лијевог уретера пролазе кроз зид
мокраћне бешике косо напријед и унутра. Тако интравезикални притисак, приљубљујући
предњи и задњи зид интрамуралног дијела уретера уз други, помаже у затварању ostium
ureteris-а. Овај ostium се ритмички отвара, као одговор на перисталтичке контракције

8
уретера, које наступају 4-5 пута у минуту, при дотоку мокраће изз бубрежне карлице у
мокраћну бешику.

Унутрашњи отвор уретре напријед и отвори десног и лијевог уретера назад налазе се на
тјеменима бешичног троугла (trigonum vesicae), званог и Лиетаудов троугао. Између ушћа
десног и лијевог уретера налази се попречни слузокожни набор (plica interuretеrica). Овај
слузокожни набор уздижу уздужни мишићни снопови, који код медијалне ивице оstium
ureteris-a, прелазе из зида уретера у зид бешике, а затим се пружају попречно унутра, ка
ушћу уретера супротне стране. Спољашњи дио plica interureterica-e је проминентнији.

На слузокожи бешике, иза plica interureterica-e, налази се удубљење, звано fossa

retroureterica.

Подслузокожу (tela submucosа) гради растресито везивно ткиво, које олакшава ширење
слузокоже у току пуњења бешике мокраћом.

Мишићни омотач (tunica muscularis) бешике добро је развијена. Њега граде глатка
мишићна влакна која су распоређена у слојеве (унутрашњи слој уздужних влакана и
средњи кружних). У зиду бешике се налазе и бројни мрежасти мишићни снопови и сви
мишићни слојеви заједно формирају m. detrusor vesicae, који контракцијом доводи до
пражњења мокраћне бешике (mictio), па се тај мишић назива m. detrusor urinae.

У предјелу тригонума, глатки мишићни снопови груписани у површински и дубоки слој

формирају mm. trigoni vesicae чија контракција помаже затварање ostium uretrae internum-
a, односно спрjечава пражњење бешике без утицаја воље између микција.

Подсерозни слој (tela subserosa) гради растресито везивно ткиво које одваја мишићни слој
од зида бешике претионеума који дјелимично обавија вешику.

Серозни омотач (tunica serosa) гради перитонеум, који дјелимично обавија бешику. Са
зидова карлице се пребацујe на бешику и обавија њену горњу страну и горњи дио њених
доњеспољашњих страна, а код мушкараца и горњи дио њене базе. У предјелу врата
бешике и око урахуса перитонеум је чврсто срастао са зидом бешике.

9
2.4. Везе које фиксирају мокраћну бешику in situ

Мокраћну бешику фиксирају: lig. laterale vesicae, која се пружа од врата бешике до бочног
зида карлице, парни lig. puboprostaticum, непарни lig. pubovesicale код мушкарца, односно
lig. pubovesicale mediale et laterale код жена, који фиксирају врат бешике за препонску
кост. У фикасцији бешике учествују и lig. umbilicale medianum и lig. umbilicale mediale.

2.5. Крвни судови, лимфни судови и живци мокраћне бешике

Артерије - горњи дио бешике васкуларзију aa. vesicales superiores, које представљају
бочне гране а. umbilicalis. Доњи дио: a. vesicalis anterior, а. vesicalis inferior и гране a.
deferentialis и а. prostatica-e код мушкараца, а а. uterian-e и а. vaginalis код жена.

Слика 4. Васкуларизација мокраћне бешике4

Вене мокраћне бешике граде plexus venosus vesicalis на доњеспољашњим странама

бешике. Из њих крв одлази:
- напријед – у венски сплет, који лежи у spatium retropubicum s. prevesicale и преко њега у
унутрашњу илијачну вену,

- бочно – у plexus venosus prostaticus код мушкараца, plexus vaginalis код жена, а преко тих
сплетова венска крв одлази у унутрашњу илијачну вену.

Лимфа (слика 5.) бешике завршава у спољашњим и унутрашњим бедреним лимфним

чворовима (nodi lymphoidei iliaci externi et interni).

4
https://www.google.com/imgres?imgurl=https://d1yboe6750e2cu.cloudfront.net/i/
9d8d302affde94c344d6111a84aadcaa31752cc9&imgrefurl=https://www.memorangapp.com/flashcards/
78438/021A%2B-%2BPelvis%2BViscera%2B1%253A%2BUrinary%2BBladder%2Band%2BRectum/
&tbnid=hdosa0ZozMwiFM&vet=1&docid=BFf8CsgPUeRgtM&w=816&h=403&hl=sr-RS&source=sh/x/im
10
 Слика 5. Лимфни судови мокраћне бешике

Moкраћну бешику инервише бешични сплет (plexus vesicalis). Парасимпатичка

преганглијска влакна воде поријекло из парасимпатичког центра у крсном дијелу кичмене
мождине, а долазе у зид бешике и граде синапсе са неуронима чији аксони инервишу m.
detrusor. Симпатичка преганглијска влакна воде поријекло из слабинских сегмената
симпатичког центра кичмене мождине. Њихови аксони долазе преко горњег
хипогастричног сплета у карлични сплет гдје се налази ганглијски неурон. Аксони
ганглијског неурона инервишу m. sphincter urethrae internus.

11
 3. Закључак

Мокраћна бешика је шупаљ мишићно-слузокожни орган који има улогу резервоара

мокраће. Зависно од свог садржаја мијења величину, облик и односе са сусједним
органима. Уметнута је између два мокраћовода, преко којих прима мокраћу од бубрега, и
мокраћне цијеви, преко које излучује мокраћу у спољашњу средину. Метаболичким
процесима долази до стварања штетних продуката у тијелу, у већим концентрацијама од
пожељних. Одржавање константног састава крви је неопходно и због тога је еке од тих
материја потребно довести на оптималнан ниво и одстранити. То се постиже формирањем
мокраће, која настаје филтрацијом крвне плазме и скупља се у мокраћној бешици у
периоду између два мокрења.

12
4. Литература

1. Драганић, В. 2018; Анатомија човека – Абдомен и карлица. Београд.

2. Бошковић, М. 2003; Анатомија човека дескриптивна и функционална. Београд.

3. Стијак, Л., Аксић, М. и Ђулејић, В. 2017. Репетиторијум из анатомије. Београд:

Медицински факултет у Београду.

13