DUPLJARI

-arnjaci-
Hidre
Korali
Morske sase
Meduze
Hidra
Koral
Morska sasa
Meduza
Opte osobine
Vodeni organizmi
Preteno morski, ree slatkovodni
Mogu biti sesilni, ili slobodno plivati
ive pojedinano, ili u koloniji
Razliitih veliina i boja
Neke vrste hidri dostiu veliinu od svega
1-1,5 cm, dok prenik nekih meduza iznosi
2-3 m

Hidra
Cyanea-
capillata
1
0
/
1
5
/
1
5
Boja tela
Crvena, oran, plava, ljubiasta, crno-
ljubiasta, crna, zelena, uta...
Neke od njih mogu da menjaju boju
Mnoge meduze su sasvim prozrane
Odreene vrste mogu da odaju svetlost
Danas je opisano oko 9000 vrsta
Dobili su naziv po prostranoj centralnoj
duplji
Uloga: varenje hrane, transport produkata
varenja i nepotrebnih produkata
Centralna duplja
Poseduju tkiva
Sistem organa: nervni sistem
Kroz telo dupljara se moe povui jedna
osa, i svaka ravan provuena kroz tu osu
deli telo na dve jednake polovine
Zrana simetrija
Organi dupljara su rasporeeni oko
uzdune ose u vidu zraka
Omoguava sesilnim vrstama da lake
dou do plena (ruice su kao zraci
rasporeene oko usnog otvora) Usni otvor

Ruice
 RAZMNOAVANJE

BESPOLNO
PUPLJENJEM POLNO
 Smena polne i
bespolne generacije
Dva oblika: polip (sesilni oblik)
meduza (pokretni oblik)
Hidre
Sesilni organizmi
Najee ive u barama
Pipci
(ruice)

Usni
otvor

Centralna
duplja

Stopalo
 Graa tela: Unutranji Pihtijasta Spoljanji
sloj masa sloj
Dva sloja elija izmeu kojih je
pihtijasta masa-mezogleja
Spoljanji sloj Koni

Kono-miine
elije; omoguavaju
pokrete tela
arne elije slue
za napad i
odbranu;
najbrojnije su na
pipcima Mehur ispunjen
otrovnom tenou
 Ruica arna elija

Plen
 Usni otvor
Pipak

elije unutranjeg sloja

estica
hrane

Plen Centralna
(planktonski duplja
rai) Hranljive
vakuole
Nesvarenu hranu izbacuje
kroz usni otvor
Mreast nervni sistem
Reaguje na dodir grenjem itavog tela

Nervna mrea
Razmnoavanje
Bespolno pupljenjem: u povoljnim uslovima
Ne obrazuju kolonije

pupoljak
Polno: pri
nepovoljnim
uslovima
Hermafroditi
Unakrsno
oploenje enske
polne elije
Tokom zime majka
hidra ugine, a
oploene elije
stvaraju omota; iz
njih se na prolee
razvije mlada hidra
Sposobnost regeneracije
Korali
Sesilni dupljari
ive u priobalnim delovima toplih mora
Razmnoavaju se pupljenjem, ali se
novonastale jedinke ne odvajaju, ve grade
koloniju
 Pupljenjem obrazuju
koralne grebene
(sprudove)
Najvei koralni
greben se nalazi
pored severoistone
obale Australije dug
oko 2000 km
Atoli-poseban oblik koralnih grebena koji
nastaje taloenjem krenjakog skeleta
korala
Oblik prstena unutar kojeg je morska voda
Morske sase
Oko usnog otvora se nalazi veliki broj
pipaka
Podseaju na cvet
Na dnu mora formiraju podvodne vrtove
Slabo pokretni dupljari
Simbioza (npr. sa rakom samcem)
Meduze
Aktivno se kreu
Telo je oblika kiobrana
Najvei broj ivi u morima
95% teine tela ini voda
Telo je najee prozirno
Usni otvor je na sredini donje strane tela
Zvono

Usni
otvor

Pipci
Nervni sistem je podeljen na dve mree:
jedna kontrolie fine i spore, a druga brze
pokrete
 Spajanje mukih i
enskih polnih elija
Mlada meduza
Larva

Polip

Polip sa
pupoljcima
Portugalska krstarica
Aurelia
Meseeva meduza
Atola
Znaaj dupljara
Hrana mnogim ivotnjama
Korali-nakit
Ugroenost koralnih grebena usled globalnog zagrevanja