Prvi čin:
U ovoj
Prvi čin počinje tako što Ogonova majka, gospođa Parnel,
odlazi užurbano i besno iz kuće. Za njom ostaju Elimira,
Dorina i Kleant koji se čude i pitaju zabog čega li je tako
besno izjurila. Gospođa je sažaljevala Tartifa, govorila je: Taj
čovek je častan i treba da se sluša. Ne mogu podneti kada
čujem neke ljude, budalaste kao i vi, da zlo o njemu sude.
Ipak, ostali ukućani se nikada nisu slagali sa njenim rečima.
Za njih je Tartif bio običan lažnjak i nikada ga neće moći
zavoleti, što je Damis iskazao svojim rečima: Niko, čak ni
otac, oprostićete, molim, privoleti me neće da ikad njega
volim. To istine su reči, ma kako da vas čude. Ja jednostavno
planem kada vidim takve ljude; štaviše, slutim da ću tu hulju
jednog dana žestoko zgrabiti i baciti iz stana. Gospođa Parnel
se nikako nije slagala sa tim i pričala je kako su svi oni
ljubomorni na njega i mrze ga jer on govori istinu. Na kraju
čina, Damis i Kleant otkrivaju nam da Orgon nagovara svoju
ćerku na brak sa Tartifom, iako je ona zaljubljena i voli
Valerija. Orgon je taj koji često zapitkuje Tratifa, čim je ovaj u
kući, želi što više saznati o njemu, a zatim sa Kleantom
raspravlja zbog čega mu je Tartif simpatičan. Čin se završava
Orgonovim odlaskom. Kleant saopštava Valeriju šta se
sprema Marijani, brak sa Tartifom.
Drugi čin:
U drugom činu Orgon saopštava Marijani kako želi da se ona
uda za Tartifa. Marijana iopak ostaje pribrana i, iako
zaljubljena u Valerija, obećava da će učiniti to i tako pomoći
Tartifu da uđe u njihovu porodicu. Taj razgovor prekida Dorina
svojim rečima: Ja verujte mi, ne znam jesu li te vesti tek plod
nagažanja, il stvarno obaveštenje, no, nešto o tom braku čula
sam i sama, al sve to smatram šalom i ludorijama.
raspravi Marijana je stajala po strani, dok su Orgon i Dorina
iznosili, svako svoj stav, o ovom braku. Dorini se na trenutke
činilo kao da je Marijani svejedno šta će biti sa njom i nije to
mogla trpeti. Rasprava je bila veoma bučna da je Orgon čak
hteo i udariti Dorin koja je bežeći vikala: Ja ne bih takva muža
htela ni za slugu. Razgovor Dorine i Marijane je prošao u
miru. Dorina je obećala da će već nekako naći izlaz iz ove
situacije, a Marijana je govrila da je palha i bojažljiva i da se
zbog toga ne buni. Potom na scenu stupa Valerije koji, iako je
voleo Marijanu, zbog njenih izjava su se posvađali i on joj je
došao saopštiti da prima njene zaruke i povlači se. Dorina je u
čitavoj zbrci kovala plan kako da Marijanu i Valerija pomiri, a
Tartifa razotkrije.
Treći čin:
Treći čin započinje razgovorom između Dorine i Damisa koji
misle da je Tartif potajno zaljubljen u Elviru i da će
prisluškivati njihov razgovor, te ih tako otkriti. Tartif se pravi fin
gospodin i govori da Dorina prekrije svoje grudi kada on uđe u
kuću, jer takve stvari povređuju dušu i bole. Dorina ga ignoriše
i govori mu da pričekaju Elmiru. Elmira i Tratif započinju
razgovor gde mu ona govori da želi da joj on otvori dušu i srce
i da ništa ne skriva. On joj tada govori da razotkriva dušu pred
njom i da je sve prema njoj znak ushićenja i zanos. Elvira ga
pomalo ignoriše, a zatim prebacuje priču o braku njega i njene
ćerke. Na to joj Tartif odgovara da to nije sreća koju on želi, a
zatim ističe Elmirinu lepotu. Damis je sve to slušao sakriven i
bio besan na Tartifa na kojeg je vikao da ne podržava to.
Elmira ih je pokušala smiriti kada je naišao Orgon koji je
prasnuo na svog sina kako može tako da govori za Tartifa i
nije mu dozvolio da dođe do reči već ga izbacio iz kuće. U vreme bio u zabludi. Tada u njihovu kuću dolazi sudski
čitavoj zbrci i naletu emocija Orgon prepisuje Tartifu svoju izvršitelj gospodin Loajal sa izvršenjem da se svi iz kuće
kuću i sve što poseduje. Tartif je ostvario svoj cilj i nimalo nije moraju iseliti. Damis ga je vređao, a Orgon nije mogao
žalio Orgona, sve je to prihvatio i bio svestan činjenice da će verovati da se mora iseliti. Tada izvršitelj menja ugovor i
sada tako moći da upravlja ovom porodicom kako je njemu u odlaže iseljenje za sutra. Zatim im Valerije donosi još jednu
korist. lošu vest i govori kako je Trtif već kralju predao tužbu protiv
njih i pokazao škrinju kao dokaz da su njegove optužbe
opravdane. Kako zlo nikada ne pobeđuje, Tartif na kraju biva
Četvrti čin: otkriven da je i ranije činio ovakva dela. Orgon na kraju svega
U četvrtom činu Kleant pokušava objasniti Tratifu šta je to govori kako bi svi trebali slaviti njihovog dobrotvora i da na
uradio od ove porodice i da je nedopustivo što je otac izbacio kraju treba da učine ono glavno – da venčaju Valerija i
sina iz kuće zbog njega. Kleont mu govori da on treba da miri Marijanu i tako mu iskažu ljubav, iskrenost i veru. Komedija se
ljude, kao sveštenik, a Tartif mu na to odgovara da sa takvim tako i završava, počinju pripreme za njihovo venčanje.
lažovom i uvredama koje mu je izrekao on ne može biti pod
istim krovom. Orgon odlazi Marijani i nosi joj ugovor koji treba
potpisati kako bi bila srećna sa Tartifom. Ona pak govori da joj
to ne radi, čemu se priključuje i Dorina, ali Orgon besno
reaguje na njihove reči. Svi odvraćaju Orgona od namere, ali
on im odgovara da on zna šta je istina, a šta laž, da mu je sin
lupež i lažov. Preokret u radnji nastae kada Elmira pokušava
dokazati mužu da je Tartif zaista prevarant. Ona mu govori da
se on treba sakriti ispod stola i slušati njihov razgovor. Tako
su i uradili. Na početku Orgonu je bilo sumnjivo što Tartifu
njegova žena izjavljuje ljubav, ali kada joj on poče uzvraćati
sve mu postade jasno. Nakon toga Orgon se izvinjava
porodici što je bio lakoveran, izabacio je Tartifa iz kuće, ali tek
tada uvideo koliku je štetu načinio svojoj porodici time što mu
je prepisao čitavo svoje imanje.

Peti čin:
Ukućani u petom činu raspravljaju šta je najbolje sada uraditi.
Orgon govori da je sve gotovo i ne može verovati da je sve

Orgon (Otac i glava kuće. Zbog njega su svi ukućani malo
nervozni jer žele mu pokazati da ne treba da veruje Tartifu. Svi u
kući su svesni kakve im probleme može doneti ta Orgonova
opčinjenost Tartifom i čine sve kako bi on promenio svoje mišljenje.
On ih nije slušao. Prema Tartifu se ponašao kao prema članu
porodice, iako je trebalo obrnuto. Porodica mu je izgledala kao
neprijatelj. Čini se da je više poštovao Tratifa nego ljude sa kojima
živi. Sina je izbacio iz kuće zbog njega, a ćerku hteo udati za tog
prevaranta. Njegove osbine jesu bile agresivne, pogotovo u
trenucima kada se porodica suprotstavljala njegovim odlukama.
Nikome nije verovao sve dok ga žena nije uverila da je Tartif
zapravo varalica jer pristaje na brak sa ćerkom dok majci izjavljuje
ljubav. Na kraju je Orgon shvatio da je pogrešio i počinje ceniti
svoju porodicu i ukučane. Uvideo je kolika je važnost u ljubavi
između ćerke Marijane i Valerija i nagoveštava njihovo venčanje.)
Tartif (Njegovo ime u prevodu znači varalica i samo nam dosta
može objasniti o kakvom čoveku je reč. Molijer ga stavlja u središte
radnje kako bi ismejao tadašnje aristokratske porodice i prikazao i
ismejao plemićko stanje koje je tada vladalo u FR. Tartifu je dao čin
sveštenika koji hvali i uzdiže svoju veru na sav glas. Orgon ga je u
početku prihvatio jer mu se prikazao kao istinski dobar čovek,
bedan, jadan, tužan. Lukavo i hrabro Tartif se uvlačio u porodicu
Orgona kako bi pridobio njihovo bogatstvo. Tartif je glavna ličnost
za zaplet i uzrok svađe u porodici Orgona, ali ipak on nije glavni
junak komedije. On se više postavlja kao uzrok radnje, nego njen
protagonist. Tajno je zaljubljen u Orgonovu ženu, iako prihvata brak
sa njegovom ćerkom.)
Elmira (Orgonova žena. Sve događaje koji su zadesili njenu
porodicu pokušava da prihvati smireno i da pronađe izlaz iz te
situacije. Mirna, staložena, trezvena. Lukavo je odigrala ulogu žene
čiji je zadatak bio odvratiti muža od varalice i približiti ga sebi. Kad
mužu nije mogla rečima dokazati kakav je Tratif, dokazala mu je
delom. Njenom igrom Tartif je otkriven i njeni postupci su uzrok
preokreta radnje. Iako se lik Elmire nije često pojavljivao u komediji
ona je odigrala ključnu ulogu i svojim delovanjem znatno doprinela
razrešenju cele drame.)
Gospođa Pernel (Orgonova majka, konzervativna i tradicionalna.
Poslednja koja će uvideti Tartifovu prevaru.)
Damis (Orgonov sin. Direktan, pošten i iskren momak.)
Marijana (Orgonova mlada i lepa ćerka. Veoma poslušna i
podređena ocu.)
Valerije (Marijanin verenik. Ljuti se kada saznaje da Orgon hoće
da oženi svoju ćerku sa Tartifom, ali Dorina uspeva da ih pomiri.)
Kleant (Orgonov šurak, ozbiljan, pošten, refleksivan i pravedan lik.
Suočava se sa Orgonom zbog njegove zaslepljenosti Tartifom.)
Dorina (Marijanina prijateljica, uživa veliko poverenje porodice i
učestvuje u porodičnim poslovima. Pametna je, vesela i duhovita.
Ona je prva u kući koja će uvideti Tartifove namere i zadužena od
strane porodice da ga razotkrije.)
Gospodin Loajal (Sudski izvršitelj.)
Flipota (Služavka gospođe Pernel.)
Period u kom Molijer stvara svoja najpoznatija dela jeste
razdoblje klasicizma. Ovaj period traje od sredine 17. veka do
kraja 18. veka i najviše se razvija upravo u fracuskoj
književnosti, kojoj pripada i Molijer. Ono što je karakteristično
za ovaj preiod jeste način organizovanja forme, stil i sadržaj
koji su nasleđeni iz antičkoe dobi. Elementi koji bi definisali
ovaj način organizovanja jesu: uzvišen stil, jasnost forme,
negovanje poučnosti kao i racionalan način razmišljanja.
Osnovni predmet pručavanja u delima antičke književnosti je
čovek, nastoji se da se proči ljudska psihologija, da bi razum
uvek bio taj koji pobeđuje maštu i osećanja. Pored toga, za
klasicizam je bitno to da su u prvom redu sklad, red i
perfekcionizam.
Francuska klasična komedija, kojoj pripada i komedija Tarif,
temelji se na pozorištu italijanskih glumaca, takozvana
commedia dell’arte, koja se tumači kao improvizovana
komedija. Uz ovu odliku, klasicisti se u svojim komedijama
zalažu za moralnu književnost – ona mora hvaliti vrlinu, a
osuđivati mane i poroke. Takođe klasicistička književnost je
didaktična, ističe se težnja za prikazom zla kao prolaznog, dok
je poštenje trajno i racionalno, ono je ono jedino što proističe
iz razuma.
Sve su ovo elementi koje je Molijer prenosio u svoja dela.
Tartif je komedija u kojoj se kritički posmatra društvo i njegovi
tipični predstavnici. Priča u kojoj se Molijer borio da postavi
ovu komediju na daske pozorišta je veoma poučna i neobična.
Molijer se borio sa zlokobnim silama onog vremena koje su na
kraju ipak komediju priznale kao veliko umetničko delo, i to ne
samo francuske klasične komedije, nego i celokupne
savremene svetske drame. Komedija je zbog prirode
tadašnjeg plemstva bila teško prihvatljiva i već nakon prvog
prikazivanja bila je odbijena. Tada je još bilo neprihvatljivo da
se kroz umetničko delo unese tema koja izrugljuje gospodu i
plemstvo.
Tartif je vrsta palautovske komedije koja je podeljena u pet
činova. Molijer je radnju smestio u kuću imućnog građanina
Orgona. Time nam je još jednom potvrdio da će u komediji
precizno prikazivati moralna, politička i sociološka obeležja
visokog francuskog društva. Orgon je glavni i tipičan
predstavnik mnogih tipova francuskog građanskog društva, a
njegova kuća je središte događaja francuskog javnog života.
U ovom delu vidimo one bitne karakteristike Molijerove
komedije, a to su ismejavanje tadašnjeg društva, staleške
predrasude, licemerje sveštenstva, pokvarenost plemstva i
njihova gramzivost. 
Tartif (orig. Tartuffe ou l'Imposteur) je komedija u pet činova,
napisana u aleksandrincu, u kojoj Molijer kritikuje religiozno
licemerje. Tema ovog komada uzrokovala je zabrane njenog
javnog izvođenja od premijere u Versaju 1664, pa sve
do 1669. godine.