Жан Баптист Поклен – Молијер

ТВРДИЦА

I чин
Валер и Елиза говоре о својој љубави. Валер се ушуњао у Харпагонову
кућу као слуга, да би био ближе својој вољеној. Узели би се, али препрека је
Харпагонов надалеко чувени тврдичлук (први га помиње Валер). Клеант
поверава сестри љубав према Маријани. Харпагон напада слугу Ла Флеша да га
је покрао. Прича са собом о новцу; Клеант и Елиза долазе к њему, он се
преплаши да га нису чули. Поверава им се: хоће да се ожени Маријаном. Потом
говори о свом плану да уда Елизу за Анселма. Пита Валера да ли се са тим
слаже, а овај одговара да је газда увек у праву. Када дозна о чему је реч, Валер
се противи, али све дилеме разрешава чињеница да Анселмо хоће да узме Елизу
без мираза.

II чин
Клеант, преко Ла Флеша а овај преко Симона, треба да позајми новац од
Харпагона, не знајући од кога га позајмљује (једино што зна је да је камата
велика и да му је утрапљена гомила непотребних ствари). Ипак, њихов сусрет
разрешава загонетку. Фросина, сплеткашица, долази Харпагону са добрим
вестима од Маријане. Ласка му (изгледа као да има 25 година а не 60, Маријана
му се обрадовала, Маријана обожава само људе преко 60 година итд.) не би ли
је он како новчано помогао у некој парници, али чим се помене новац, овај се
намршти и од новца нема ништа.

III чин
Дочек Маријане. Харпагонов тврдичлук: коњи су му као авети јер их не
храни, Жак је и кувар и кочијаш, рупу на униформи треба да покрива шеширом
итд. Сусрет – Маријана се гнуша Харпагона. Клеант јој изјављује љубав пред
оцем говорећи да збори у његово име. Сцена са прстеном.

IV чин
Клеант, Елиза, Маријана и Фросина смишљају сплетку. Харпагон спази
Клеанта како Маријани, будућој маћехи љуби руку, те посумња. Пита Клеанта
шта мисли о Маријани, овај одговара да баш и нема неко позитивно мишљење
не би ли оца како одговорио од женидбе. Харпагон одговара да је хтео да му је
понуди за жену, али како му се не свиђа – ништа. Клеант открива своја осећања,
Харпагон је то и хтео да чује – забрањује му да се приближава Маријани.
Клеант и Харпагон преговарају преко Жака. Жаковом преваром се договоре, али
се после поново заваде. Ла Флеш дозива Клеанта: нашао је Харпагоново благо.
Харпагонова јадиковка.

V чин
Комесар је дошао да изврши претрес. Жак оптужује из зависти Валера.
Валер долази – хоће да призна да је заљубљен у Елизу, Харпагон разуме да
Валер жели да му каже како га је покрао. Валер открива свој идентитет – он је
син дон Тома (испоставља се да је то Алонсо, а да му је Маријана сестра).
Долази Клеант и нуди оцу благо, ако му допусти да узме Маријану. Тако и бива
(пошто Алонсо преузме на себе одговорност да плати трошкове венчања).
ТАРТИФ

I чин
Госпођа Пернел, Оргонова мати, одлази из куће, свакоме нелазећи неку
ману (Дорина је језична, Дамис неваљалац, Маријана притворна, Елмира
расипница), а хвалећи Тартифа (он је искрени богомољац, а сви се туже на њега
јер изобличава грех). Њено „милосрђе“ долази на видело када својој служавци,
Флипоти, лупи шамар. Долази Оргон – он се брине само за Тартифа, иако му је
жена болесна; на свако питање Дорина му одговара да се Тартиф части по цео
дан, а овај одговара са „јадан човек“. Оргона је толико заслепило притворство
Тартифово да би могао да гледа смрт најближих, а да га то не такне колико и
најмање зло учињено Тартифу. Клеант, Оргонов шурак, жели да дозна да ли би
овај дао своју кћер Маријану Валеру, али му овај открива свој план да ћерку уда
за Тартифа.

II чин
Оргон саопштава Маријани да хоће да је уда за Тартифа (она не налази
речи да се супротстави очеву ауторитету). Дорина Маријану наговара да се
супротстави. Потом се на сцени налазе њих две са Валером. Заљубљени се
посвађају око глупости, а Маријана их мири. Саветује Маријану да што више
одуговлачи са венчањем (да се прави болесна и сл.).

III чин
Тек сада се појављује Тартиф, у сцени са Дорином. Даје јој марамицу да
покрије прса како му не би изазивала грешне мисли. Потом су на сцени сами
Тартиф и Елмира, Оргонова жена (Дамис прислушкује ван сцене). Тартиф
изјављује своју љубав Елмири; он је у себи већ претресао случај: та љубав није
демонска, вечна блаженства не забрањују временита и јесам ја побожан, ал не
мање човек. Елмира га одбија, Дамис улази на сцену говорећи да ће све
разгласити како бисе открило право Тартифово лице. Елмира га смирује зборећи
да је жени довољно да се сама брани и да није потребно да се о овоме говори.
Оргон долази, у Тартифу види човека који се каје, а у сину Дамису некога ко
напада слабашног богомољца. Одриче се сина, одлучује да Тартифу остави
наследство и да се он – нек пукну душмани – не одваја од Елмире!

IV чин
Клеант тражи од Тартифа да утиче на Оргона да овај опрости сину.
Тартиф то не жели. Видевши да нема другог излаза и да ће Оргон дати
Маријану Тартифу ако се нешто не учини, Елмира се нуди да покаже Тартифову
дволичност. Зове га к себи, а Оргона сакрива испод стола да посматра шта се
дешава. Елмира открива своју „наклоност“ Тартифу; овај јој не верује већ тражи
„конкретне“ доказе. Када Тартиф рашири руке да му Елмира падне на груди,
Оргон се појављује и спречава га. Тартиф прети...

V чин
Оргон је поверио притворном монаху некакву кутијицу која га може
довести у немилост краља; узгред, он је већ цело имање преписао Тартифу.
Тартиф долази са полицијом да се усели, а полиција хоће да ухапси Оргона са
под оптужбом да је издао краља. У последњем тренутку све се решава овако:
краљ је прозрео Тартифову превару и он одлази у затвор, а Оргонова повезаност
са издајницима остаје некажњена јер се он показао као изузетан војник у
Фронди.