AN RASIN

FEDRA
LICA
TESEJ, Egejev sin, kralj atinski
FEDRA, Tesejeva ena, ki Minoja i Pasifeje
HIPOLIT, sin Teseja i Antiope, kraljice Amazonki
ARICIJA, kneginja od atinske kraljevske loze
ENONA, Fedrina dojkinja i poverenica
TERAMEN, Hipolitov vaspita
ISMENA, Arcijina poverenica
PANOPA, ena iz Fedrine pratnje
Straari
Radnja se dogaa u Trezenu, peloponeskom gradu.

PRVI IN
Pojava prva - Hipolit, Teramen

HIPOLIT
Teramene dragi, stvar je odluena:
ostavljam podneblje miloga Trezena.
Dok me smrtna sumnja mui netremice,
ja se, evo, stidim svoje dokolice.
O mom ocu dugo nita se ne uje,
ja ne znam sudbina ta mu namenjuje;
ni kraj ne znam koji mog'o bi ga kriti.
TERAMEN
Gde bi, gospodaru, on mogao biti?
Va strah opravdani ne bih li stiao,
dva korintska mora ve sam obiao;
potraih Teseja i kroz one kraje
gde val Aheronta kod mrtvih nestaje";
posetih Elidu, i Tenar obioh,
I moru to vide pad Ikarov sioh.
emu se nadate, ispod kojeg neba

trag njegovih stopa traiti jo treba?

A moda va otac eli, zna li iko,
da tajnu tog puta ne pronikne niko?
I ta ako, dok nas za njim more brige,
on, miran, skrivaju' ljubavne podvige,
s kakvom lakovernom dragom tamo osta...
HIPOLIT
Teramene dragi, kralja potuj! Dosta!
Stazama mladosti on vie ne luta,
nedostojne smetnje ne pree mu puta;
otkad nestalne mu udi za se veza,
znam, od suparnice da Fedra ne preza.
Najzad, traei ga, dunost vrim samo,
i vie se ne smem vratiti ovamo.
TERAMEN
Otkad, gospodaru, toliko vas plae
ova tiha mesta prve sree vae?
Drae su vam bile ove pitomine
od bune raskoi dvora i Atine.
Opasnost il' tuga, ta vas goni sada?
HIPOLIT
Minula je srea. Sve se smuti kada
stie ona - jer to bogovima godi koju Pasifaja sa Minojem rodi.
TERAMEN
Ja dobro razumem ta vam bole stvara.
Fedra vas alosti, pogled vam zamara.
Opasna maeha, im vas upoznade,
za vae progonstvo nareenje dade.
Ali mrnja, kojom na vas se obori,
il' je utrnula, il' jo jedva gori.
Uostalom, kako moe da vam preti
ena to umire i eli umreti?
Fedra boljku svoju nikom ne kazuje,
mrzi sebe i dan to je osvetljuje.
ta bi ona mogla s namerama svojim?
HIPOLIT
O, njene se tate mrnje ja ne bojim.
Drugi me dumanin odavde proganja:

Hipolit se ispred Aricije sklanja,

poslednje od roda kobnog naoj lozi.
TERAMEN
ta? I moj gospodar Ariciji grozi?
Stranih Palantida sestra nena, mila,
zar je u zaveri s braom svojom bila?
Da mrzite ednost doputate sebi?
HIPOLIT
Kad bih je mrzeo, ja beao ne bi'.
TERAMEN
Tajnu vaeg bekstva da li smem otkriti?
Da vie Hipolit niste, moe 1' biti,
oholnik koji je ljubav poreknuo,
pred kojom je Tesej esto pokleknuo?
Venera, nju prezir va odavno prati,
da li e Teseju sad za pravo dati?
I svrstavaju' vas me smrtne ostale,
da 1' vam nagna ruke da joj taranjan pale?
Volite li moda?
HIPOLIT
Kako te stid nije?
Ti koji zna moje srce otkad bije
zar moe traiti da poreknem lako
oseanja jednog srca gordog tako?
Svojim mlekom moja Amazonka-mati
nije mogla meni svu tu gordost dati;
u zrelije doba kada sam dospeo
sebe sam upozn'o, sobom se poneo.
Odani prijatelj od dana prvoga
ti si mi kaziv'o povest oca moga.
Seti se kako sam usplamtela ela
pratio viteka sva njegova dela,
dok si slik'o toga junaka golema
gde smrtnike tei to Herkula nema,
hale, pustahije koje redom smrvi,
Prokrusta, Sinida ogrezle u krvi;
i smrt stranog dina grada Epidavra,
pa Krit sav u krvi mrtvog Minotavra':
al' kad bih saznav'o za dela neslavna,
za mnoga njegova neverstva ljubavna,

iz Sparte Helenu kad odvodi tajno,

il' o Peribeji dok cvili oajno,
o drugim' koje je zaborav odneo,
lakovernicama koje je zaneo:
Arijadni jadnoj to tui nad stenjem,
o Fedri otetoj pod boljim znamenjem;
seti se, tad sam te sa tugom sluao
i da skratim priu esto pokuao.
O, kakve li sree da sam u toj basni
upamtio samo onaj deo asni!
Zar ljubavlju i ja sputan mogu biti?
Da l' me nebo moe dotle poniziti?
Kukavan bih bio da mi dua pati:
jer Teseja mnoga ast pravda i prati;
ja nijednu neman nisam ukrotio
da bih smeo biti kakav on je bio.
Pa ako mi gordost ve ko mora sviti,
zar bi Aricija to morala biti?
Zar da se ne setim sred zabune svoje
vene smetnje koja razdvaja nas dvoje?
Moj otac je goni, i strogou voen
brani da joj brai sestri bude roen:
njihova izdanka sve se boji vie,
hteo bi sa sestrom sav rod da im zbrie;
i odluio je, dok je grob ne zatre,
da je ne osvetli plam svadbene vatre.
Da 1' protiv svog oca da se s njom udruim?
K'o primer drskosti svetu da posluim?
I dok od ljubavi moje srce strada...
TERAMEN
Ako li ve nebo svima nama vlada,
to reima naim da se jo zamara?
Tesej, ne znajui, oi vam otvara:
i mrnja mu samo vau ljubav snai,
jer ropkinji daje ari novih drai.
Pred ljubavlju istom to da se koleba?
Ako slasti daje, probati je treba.
ta vam smeta da ste sa voljenom dragom?
Strah da ne bludite Herkulovim tragom?
Venera svakome zna da udar zada!
I vas zar bi bilo, zar bi bilo sada
da vam mati jednom osetila nije
da joj za Tesejem srce udno bije?

Ali gorde rei bolje nek zaneme!

Sve se menja, zar ne? U poslednje vreme
oholog i divljeg sve vas vide ree
da gonite kola obalom k'o pree,
il', vinog vetini kojom Neptun vlada,
kako vam miica divljeg hata svlada.
Od poklika vaih retko gore zvone;
s nekog tajnog ognja pogled vam sad klone.
Sumnji mesta nema: volite, gorite,
venete od boljke s kojom se borite.
Je l vas Aricija mogla da zasene?
HIPOLIT
Odoh ja da traim oca, Teramene.
TERAMEN
Zar gospodar Fedru ne misli da vidi
pre nego li ode?
HIPOLIT
Prijavi me, idi!
Pa da je posetim kad dunost nalae.
Ali ta Enona hita da nam kae?
Pojava druga - Hipolit, Enona, Teramen

ENONA
Vaj! Zar mom je bolu ikoji podoban?
Kraljiin svretak ve se blii koban.
Zalud nad njom lebdim dok bdi i dok sniva:
na rukama mre mi, a jad svoj sakriva.
Neki veit nemir vlada joj u dui.
Podmukla je patnja u postelji gui.
eli dan da vidi; uzdasi joj boni
trae da se svako ispred nje ukloni...
Evo,ide! Dosta: s mesta se povlaim,
mrskim svojim likom neu njen da smraim.
Pojava trea - Fedra, Enona

FEDRA
Zastanimo, draga. Korak mi sustaje.

Jedva se jo drim: snaga me izdaje.

Dan mi, to sja opet, zasenjuje zene,
a kolena slaba drhte ispod mene.
Vaj! (Ona seda.)
ENONA
Smir'te se, vinji, od naega vriska!
FEDRA
O, nakit i veo kako me pritiska!
Koja li me ruka uvojcima osu
i na mome elu sabra tol'ku kosu?
Sve se zaverilo da me kinji, mori.
ENONA
Kako vam se elja jedna s drugom bori!
Sami, osuuju' sopstvene odluke,
da vas ulepaju uurbane ruke;
sami, trae' snagu nekadanju gde je,
uaste za danom da vas opet greje.
Sad vas greje, gospo; al' ve vam je dosta,
dan koji traiste, gle, mrzak vam posta.
FEDRA
Plemeniti tvore alosnog poroda,
mati moja bee od tvojega roda,
sunce, da li te je od mene sramota,
poslednji put ja te gledam za ivota.
ENONA
Jo vas ne naputa namera oajna?
Dokle u da sluam jadanja beskrajna,
da vam usne samo o samrti zbore?
FEDRA
to u senci nisam, nebo, kakve gore!
Kad u kroz viteku gledati prainu
kako dvokolice jezde u daljinu!
ENONA
ta, gospo?
FEDRA
Ah, gde sam? ta sam izustila?

Kud sam udi svoje i svoj um pustila?

Izgubila sam ga: Bog mi ga oduze.
Enono, rumen mi sve lice obuze:
odve ti pokazah sramotu svog jada,
dok iz oka moga sama suza pada.
ENONA
Kad se ve stidite, stidite se utnje,
koja raspaljuje buru vae ljutnje.
Zalud nam staranje, zalud rei moje!
to bezduno dane skraujete svoje?
Kakva ih mahnitost zaustavlja smelo?
Da li im od ini usahnjuje vrelo?
Mrak je ve triputa zrake nebom zbrao
otkako san nije na oi vam pao,
i dan je prognao triput none sene
otkako vam telo bez ishrane vene.
to stalno smerate u zloslutnoj ami?
Kojim pravom sebe ubijate sami?
Vreate boanstvo koje ivot deli;
izdajete mua kom' ste se zakleli;
izdajete decu koja rad vas pate,
jer ih u okove bezduno bacate.
Isti dan e njima majku oduzeti
i sinu tuinke nadu e doneti,
gordom dumaninu vas i krvi vae,
koga Amazonka pod srcem nosae,
Hipolitu...
FEDRA
Avaj!
ENONA
Taj vas prekor pee?
FEDRA
Nesrenice, zna li ije ime ree?
ENONA
Da, srdba se vaa s razlogom raspali:
volim to ste na to ime uzdrhtali.
ivite. Nek ljubav, dunost nek vas prene.
ivite, ne dajte da sin skitske ene,
kada decu vau baci sred okova,

vlada divnom krvi Grke i bogova.

Ali, pohitajte: skup je svaki trenut.
Okrepite ivot skoro sasvim svenut,
dok lu vaih dana, gotov da umine,
jo lagano traje, a moe da sine.
FEDRA
Suvie produih greno mu trajanje.
ENONA
Sta? Kakvo vas opet razdire kajanje?
Kakva li krivica izazva te jade?
Da vam krv nevina na ruke ne pade?
FEDRA
Mojih ruku zloin nije se dotak'o.
K'o to su mi ruke, srce da je tak'o!
ENONA
A ta se u vama tako strano sprema
da pokoja vie srcu vaem nema?
FEDRA
Potedi me. Dosta ve kazah o sebi.
Ja mrem, da priznanje kobno rekla ne bi'.
ENONA
Pa umrite onda u neljudskom muku;
da vam sklopi oi tra'te drugu ruku.
Iako poslednja snaga vaa vene,
neete do mrtvih stii vi pre mene.
Tisuu puteva stalno k njima vode,
al' bol moj e hteti najpreim da ode.
Svirepa, kad sam vam ja neverna bila?
Zar vas moja ruka nije prihvatila?
Odrekoh se svega jedino vas radi,
pa zar tako vernost da mi se nagradi?
FEDRA
ta hoe? I ta bi ljutnjom svojom stekla?
Uas bi te stres'o kad bih re izrekla.
ENONA
ega bih imala vie da se bojim

od groze to mrete pred oima mojim?

FEDRA
Greh kad bi mi znala i ta udes krije,
umrla bih ipak, i to jo grenije.
ENONA
O, tako vam suza koje rad vas lijem,
tih kolena oko kojih ruke vijem,
spasite me sumnje, ovog kobnog straha.
FEDRA
Ba hoe. Ustani.
ENONA
Sluam vas bez daha.
FEDRA
Kako da otponem, o bogovi s neba?
ENONA
Preko praznog straha, gospo, prei treba.
FEDRA
Dokle e Venera mrnjom da me prati!
Zaneta ljubavlju bluae mi mati!"
ENONA
Zaborav'mo sve to: i neka odsada
veiti zaborav seanjem ovlada.
FEDRA
Arijadno, kojom ljubavlju ranjena,
umreste na alu, sestro ostavljena!
ENONA
ta radite, gospo? Usled kojeg jada
protivu svih svojih ustajete sada?
FEDRA
Venera nas goni; spasu se ne nadam.
Mrem od svih poslednja, i najvie stradam.
ENONA

Volite?
FEDRA
Ljubavne trpim sve strahote.
ENONA
Ali koga?
FEDRA
ue vrhunac grehote.
Volim... Drem ime kad mu se pomene.
Volim...
ENONA
Kog'?
FEDRA
Zna sina amazonske ene,
kneza onog kog' sam muenjima pekla?
ENONA
Hipolita?
FEDRA
Ime ti si mu izrekla.
ENONA
Zato mi se mrzne sva krv, nebo, reci!
Oaju! Zloine! Kleti vai preci!
O, pute zlosreni! O, obalo jada,
zar ti je trebalo pristupit' ikada!
FEDRA
Dalje je poreklo zla mog. Tek sa sinom
Egeja svadbenim kad se vezah inom
kao da se srea i meni ukaza;
Atina mi gordog dumana pokaza.
Videh ga, prebledeh, pa mi lice planu;
u mahnitoj dui nemir se razmanu;
nit oi gledaju, nit jezik govori,
a telo, oseah, i mrzne i gori;
poznadoh Veneru i ognjeve njene,
mog ukletog roda jade nebrojene.
Htedoh molitvama da je smirim potom:

hram joj digoh, pa ga ukrasih lepotom;

njene rtve svuda oko mene stoje,
al' ne mogu ludi duh da uspokoje.
Nemoni melemi zaljubljene due!
Zalud pred oltarom mirisi se pue:
dok prizivah ime te boice slavno,
Hipolita ljubljah; gledaju' ga stalno,
ak i pred oltarom, dok se rtve dime,
slavljah Boga ije ne smeh rei ime.
Svugde ga se klonih. O, prokletstvo nae!
U liku svog oca on mi se javljae.
Najzad se pobunih protiv groznog stanja
i podstrekoh hrabrost da se on proganja.
Radi tog dumana koga oboavah
udi zle maehe otad podraavah;
traih da se progna, i moj pla bez kraja
sina iz oevog ote zagrljaja.
Odahnuh, Enono; im ga odvedoe
u ednosti moji dani potekoe.
Potinjena muu, skrivaju' bolove,
svoga kobnog braka negovah plodove.
Al' sve zalud bee! Drugo udes htede!
Moj ga suprug opet u Trezen dovede,
i moj se dumanin ponova pojavi:
nezarasla rana smesta zakrvavi.
Nije plam to vie to mi duu pali:
svom snagom Venera na plen se strovali.
Od moga prestupa obuze me strava;
ivot mi omrznu, a strast uasava.
uah, umirui, da mi ast ostane
i sred bela dana crni plam nestane.
Nisam vie mogla da ti bol zadajem;
sve sam ti priznala; i sad se ne kajem;
jo kad bi, potuju' predsmrtne mi dane,
s tvojim prekorima moglo da prestane,
i zaludne nade najzad odustale
plamen koji trne opet da zapale.
Pojava etvrta - Fedra, Enona, Panopa

PANOPA
Od vas tunu novost htela bih da skrijem,
gospo; ali moram da vam je otkrijem.

Vaega supruga samrt nam oduze;

sem vas, svi to znaju i ve rone suze.
ENONA
Panopo, ta ree?
PANOPA
Kraljica ne treba
uzalud da moli povratak mu s neba.
Preko laa koje stigoe do luke
Hipolit je sazn'o vest iz prve ruke.
FEDRA
Nebo!
PANOPA
Novog kralja ve ite Atina.
Jedna grupa bira kneza, vaeg sina;
drugi, odbacuju' zakone drave,
tuinkinog sina k'o vladara slave.
A trei za presto ne gube iz vida
Ariciju, gospo, lozu Palantida.
Da opasnost preti rekoh vam sve ovo.
Za put Hipolitov sve je ve gotovo;
strepimo ako se narod zatalasa,
da bi s Hipolitom pola sva ta masa.
ENONA
Dosta. Poto sad zna ta si htela rei
kraljica, znam, nee nita prenebrei.
Pojava peta - Fedra, Enona

ENONA
Da vas dalje vidam bejah odustala;
ak da mrem sa vama sasvim sam pristala;
da smrt gonim dalje nemah glasa vie;
al' zlo novo druge dunosti vam pie.
Sudba vam se menja i druga postaje:
kralj je mrtav, gospo, al' presto ostaje.
Sin vam je ostao kom sve dugujete,
kralj ako ivite, rob ako li mrete.
Oko kog u jadu ruke da obvije?

Ko e da mu otre suze dok ih lije?

A jauci kad mu do nebesa stignu,
sve e vae pretke protiv vas da dignu.
iv'te; ega ljubav da se sada boji?
Va je ar ljubavni k'o i bilo koji.
Tesej je presek'o, gube' svoju glavu,
vor to je pretvar'o strast u greh i stravu.
Hipolit opasan za vas nije sada,
viati ga smete kada god ste rada.
Moda bi, ne slute' ta vam dua zbori,
mog'o i zaveru protiv vas da stvori.
Razuverite ga, slom'te ponos smeo,
Trezenom nek vlada, to je njegov deo.
Al' zna on da zakon daje vaem sinu
grad koji Minerva die u visinu.
Neprijatelj isti zar vam sada nije?
Zajedno se bor'te protiv Aricije.
FEDRA
Dobro, predajem se tvojim savetima.
iveu, ako mi ivota jo ima,
i ako sinovlja ljubav nae ari
da moj pomraeni um plamom ozari.
DRUGI IN
Pojava prva - Aricija, Ismena

ARICIJA
eli da se ovde sastanemo tajno?
Hteo bi mi rei zbogom oprotajno?
Je 1' tako, Ismeno? Obmana to bie!
ISMENA
Tesejevom smru novi ivot svie.
Spremite se, gospo, da sa sviju strana
doekate srca dosad odagnana.
Aricija, najzad, presta biti robom
i uskoro Grku imae pod sobom.
ARICIJA
Je 1' moguno zbilja da se sve to zgodi,
da nemam dumana, da sam na slobodi?

ISMENA
Svi bogovi, gospo, odsad uz vas stae;
a Tesej se sast'o s duom brae vae.
ARICIJA
Kako je okon'o, zna li, dane svoje?
ISMENA
Neuvene prie na sve strane stoje.
Kau, u otmici dok je nekoj bio,
mu ovaj neverni da se utopio.
ak vele, i svud se sad o tome zbori,
da se s Piritojem u Podzemlju stvori;
sie rekom Kokit, du obala njeni',
i iv se pojavi izme mrtvih seni;
al' izlaska nema u tom tunom kraju,
nit obale Hada povratak znaju.
ARICIJA
Da li moe smrtnik, pre suena dana,
da stigne do mrtvih podzemnoga stana?
ta li ga je moglo odmamiti tamo?
ISMENA
U smrt Tesejevu sumnjate vi samo:
Atina narie, a Trezen ve hita
da za novog kralja bira Hipolita.
Fedra o svom sinu k'o vladaru sniva,
na dogovor svoje dvorjane saziva.
ARICIJA
K'o kralj kada pone o meni da brine
da li e Hipolit lance da mi skine?
Hoe 1' se smilovat"?
ISMENA
Gospo, bie tako.
ARICIJA
Njegovog se srca niko nije tak'o.
Zato smatra da e poaliti mene
dok nipodatava sve ostale ene?
Kad god nas ugleda s puta naeg skree

i bira krajeve gde nas nai nee.

ISMENA
Pria o njegovoj hladnoi sam sita.
Al' videh i s vama gordog Hipolita;
a ponos o kome tol'ko zbore ljudi
radoznalost moju jo vie probudi.
Ta ohola slika nije verna njemu:
pred vama je bio drukiji u svemu.
Klonio se da vam pogleda u lice,
al' vas je promatr'o ipak netremice.
Da se zaljubio, sam od sebe krije;
oi su mu ljubav, ako govor nije.
ARICIJA
Kako moja dua udno sad uiva
u govoru to se ni na em' zasniva!
Da li bi trebalo i to da se zgodi
da igraka jedna koju udes vodi,
dua jadna koja u suzama grca
mora da upozna i bezumlja srca?
Ja, potomak kralja, Zemljinoga sina' ,
iz ratnih uasa spasih se jedina;
izgubih dok behu u cvetu mladosti
sve estoro brae... O, gorka alosti!
Gvoe sve pokosi, zemlja se zagreja
od krvi izdanka slavnog Erehteja.
Od te pogibije sve redom optue
koji se nad mojom sudbinom rastue.
Strahuju od sestre da im ne nahudi,
iz pepela mrtvu brau ne probudi.
Ali zna i sama s kol'ko preziranja
gledah Tesejeva sva ta strahovanja.
I poto na ljubav bejah kivna mnogo,
to primah s radou ophoenje strogo,
pa ak slavljah grubost Tesejeva ina.
Al' dotle ne videh, ne videh mu sina.
Opinjena nisam bila tako slepo
da zavolim samo stas i lice lepo,
darove kojim ga priroda obdari,
koje sam prezire i za njih ne mari.
Volim ja njegove dare odabrane,
vrline oeve, ne i slabe strane,
svia mi se, eto, i oholost edna

koju nije svila ljubav jo nijedna.

Zalud se Tesejem gorda Fedra dii:
ja sam ponosnija, jer eni ne lii
da se hvali au nuenu drugima,
ni srcem koje je otvoreno svima.
Al' slomiti srce to se lomit' ne da,
zadat' bole dui hladnijoj od leda,
okovati sunja koga okov udi,
kom se okov svida iako mu hudi,
eto, to ja hou, to mene privlai.
Herkula savladat' mnogo manje znai;
pobeivan ee, on ne dade vie
slave onim' to ga ukrotie.
Vaj, kako izrekoh rei nesmotrene!
O, preteki otpor oekuje mene!
Moda e me uti, dok se srce jada,
da proklinjem gordost koju slavim sada.
Da 1' zaista voli? U mojoj osami
da li sam ja mogla...
ISMENA
uete ga sami:
dolazi.

Pojava druga - Hipolit, Aricija, Ismena

HIPOLIT
Gospoo, pre no na put krenem
elim ta vas eka da vam napomenem.
Moj otac je mrtav. Sumnja moja grozna
predvide sve ovo to se sad tek dozna;
jedino je mogla ona, samrt kleta,
da ga tako dugo odvoji od sveta.
Bogovi predae carstvu mrtvih seni
onog to Herkula meu nama smeni.
Vaa mrnja slua bez bola i jada
povest kako samrt moga oca svlada.
Al' smrtnu u tugu moi da ublaim:
tutorstvo nad vama ako obesnaim.
Ukidam sve mere date u zlovolji;
gospodar'te sobom i srcem po volji;
i sad u Trezenu, koji mi pripada,

kog' moj predak Pitej podie nekada,

i iji mi presto sad bez spora nude,
neka Aricija na slobodi bude!
ARICIJA
Ja svoju zabunu ne umem da svladam.
Tolikim staranjem o meni to stradam
gospodar me baca vie no to misli
u nove okove da bi me pritisli.
HIPOLIT
Trae' naslednika zbunjena Atina
pominje vas, mene, kraljiina sina.
ARICIJA
Mene, gospodaru?
HIPOLIT
to se mene tie
znam da zakon jedan prava mi porie:
Grkoj smeta to me Amazonka rodi.
Da se sva ta borba na mog brata svodi,
moja bi mi prava, gospo, snage dala
da spasem istinu od zakonskih zala.
Al' pred viom pravdom ja naputam mesto:
ustupam vam ili, bolje, vraam presto.
ezlo koje nekad pretku vaem dade
smrtnik to ga Zemlja u slavi sazdade
pree na njegova posinka Egeja.
Atina procveta pod vlau Teseja
i rado ga die na svoj presto slavan,
dok vam brau posla u zaborav sraman.
Atina vas, gospo, sada sebi zove,
dosta se najada sa nesloge ove,
dosta se dimila krv vaega roda
sa njenih poljana, ispod rodna svoda.
Trezen je poda mnom. A Krit, gospo, neka
Fedrinoga sina raskono doeka!
Atika je vaa. Odoh da vam sluim,
da u vau korist elje sve udruim.
ARICIJA
Pred tolikom sreom sva zbunjena stojim.
Da me san ne vara, skoro se ve bojim.

Snevam li? isto me ta odluka plai!

Koji bog je stavi posred grudi vai'?
Glas o vaoj slavi neka svet obie!
A istina nek ga jo i prevazie!
Gospodar, rad mene, svoj izdajnik posta''
Zar to me ne mrzi nije li ve dosta,
i to je od mrnje mog'o dugo tako
sebe da sauva...
HIPOLIT
Vas da mrzim? Kako!
O gordosti mojoj ma ta se sve reklo,
ja od udovita ne vodim poreklo.
Koja divlja narav dok vas, gospo, gleda
prinuena ne bi bila da se preda?
Zar sam mog'o da se odupirem vie?
ARICIJA
Kako, gospodaru?
HIPOLIT
Rekoh vam previe.
Razum pred estinom vidim da sustaje.
Poto mi sad nita drugo ne ostaje,
gospo, da nastavim: moje srce nije
u stanju da jednu tajnu due krije.
Pred vama je, gospo, knez jedan kukavan,
oholosti drske uzor jadno slavan.
Ja, koji sam ljubav prezirao oholo,
vreah njenog roblja okovano kolo,
i, ale' slabia nesigurne brode,
miljah da sa kopna pratim nepogode;
al' optim zakonom odjednom pokoen
od sebe sam sama smutnjom nekom noen.
Jedan tren jedini svu mi smelost zdrobi.
Gorda dua moja gospodara dobi.
Skoro est meseci, postien, oajan,
nose' ubod strele, koji boli, trajan,
protiv sebe i vas bunim se i ludim,
od prisutne beim, za odsutnom udim.
Va lik po gorama svuda prati mene;
a sjaj svetlog dana i ponone sene,
sve mi ari vae naslikati hita;
sve vam, gospo, nudi divljeg Hipolita.

I dok sav izmuen bespuima gazim,

sebe sama traim, al' se ne nalazim.
Sve mi sada smeta: luk, koplja, koije;
vetina Neptuna vie moja nije;
samo mi uzdahe jeka gora prati,
i glas ne poznaju oleneli hati.
O divljoj ljubavi sad sve uli vi ste
I zar se svog dela postideli niste?
Kako grubim re'ma srce ljubav prosi!
Kako divan okov udni suanj nosi!
Al' nek vam i takav govor bude mio:
ovakvim reima nisam vian bio.
Usliite molbu, zlo sam je rekao,
al' bez vas je, znajte, ne bih ni stekao.

Pojava trea - Hipolit, Aricija, Teramen, Ismena

TERAMEN
Kraljica dolazi, a ja joj prethodim.
Trai vas.
HIPOLIT
Sta hoe?
TERAMEN
Ne znam da pogodim.
U njeno vas ime, gospodaru, trae.
Fedra bi elela da vam neto kae.
HIPOLIT
Fedra? ta joj rei? ta li opet snuje?
ARICIJA
Gospodar bi ipak mor'o da je uje.
Iako vas stalno mrnjom svojom goni,
prema njenoj patnji budite vi skloni.
HIPOLIT
Vi se povlaite. Ja pred putem stojim.
Da ljubav ne vream tim postupkom svojim?
Dok srce predajem ja u ruke ove...

ARICIJA
Idite, viteki cilj vas, knee, zove.
Atinsko kraljevstvo opet meni dajte!
Dar iz vaih ruku drag bie mi, znajte!
Al' od svih darova ovaj slavni presto
u mom srcu nema najdrae mi mesto.
Pojava etvrta - Hipolit, Teramen
HIPOLIT
Je 1' sve spremno? Ali, prilazi kraljica.
Za odlazak nek su pripravna sva lica.
Polazak oglasi; hitaj, pa se vrati
i povratkom muan razgovor prekrati.
Pojava peta - Fedra, Hipolit, Enona

FEDRA (Enoni)
Tu je. U srce mi krv navire vrela.
Zaboravljam, pred njim, ta sam rei htela.
ENONA
Mislite na sina koji oca nema.
FEDRA
Va nagli odlazak rastanak nam sprema.
Dooh tugu vau sa svojom da spojim.
Dooh, jer strahujem nad detetom svojim.
Moj sin oca nema; a daleko nije
kad e smrt i mene od njega da skrije.
Ve tisu dumana protiv sebe ima.
Moete se samo vi boriti s njima.
Al' mi jedna tajna mora ne da mira:
njegov bolni jauk srce vam ne dira.
Strepim da vam mrnja sa maehe gadne
na njenoga sina nevinog ne padne.
HIPOLIT
Oseanja takva ne gajim u sebi.
FEDRA
I da me mrzite, jadala se ne bi
knee. Da, gonjeni grozno bili vi ste;

al' tajnu mog srca proitali niste.

Mrnju vau gledah stalno da podrim.
Kraj sebe vas nisam mogla da izdrim.
Svuda vas, pred svetom, napadah oajno,
uah da nas more rastavlja beskrajno;
ak naredih neka strogu kaznu stekne
ko vam samo ime preda mnom izrekne.
Ako se po greci kazna odmerava,
ako samo mrnja mrnju razbuktava,
zasluniji nije oprotaja niko,
ni manje zasluan za mrnje toliko.
HIPOLIT
Kad majka odvie svoju decu pazi,
esto po pravima pastorka svog gazi,
to mi je poznato. Sumnje neprestane
maehama stalno nagrizaju dane.
I druge bi, k'o vi, bile tako une,
a uvrede njine nita manje mune.
FEDRA
Knee, nebo me je, priznajem u bedi,
od toga pravila htelo da potedi!
Ali me sad kinje druga iskuenja!
HIPOLIT
Nisu vam potrebna nova uzbuenja.
Moda vaem muu samrt i ne preti;
moe nam ga nebo i natrag doneti.
Neptun njega titi. a ovoga boga
ne bi zalud zvale rei oca moga.
FEDRA
Dvaput se obalom Podzemlja ne ide,
gospodaru. Tesej poto je ve vide
vratiti se nee iz te zemlje mrtve;
Aheront ne puta natrag svoje rtve.
ta rekoh? Ne mrtav, jer u vama traje.
Pred oima mojim kao stalno da je.
Vidim ga, s njim zborim; i srce... Um ludi,
protiv moje volje strast besni iz grudi.
HIPOLIT
Vidim kako vaa ljubav stvara uda.

Mada mrtav, Tesej pred vama je svuda;

a njegova ljubav vau duu slama.
FEDRA
Venera za Tesejem od ljubavna plama.
Volim ga, ne onog koji u Had ode,
nevernika kome mnoge ene gode,
kome je zbog ene u Had stii stalo;
nego, vernog, gordog, i divljeg pomalo,
divnog, mladog, koji svakog stvara robom,
takvog k'o vas sada to gledam pred sobom.
Imao je va stas, i govor, i oi,
rumenilo koje o stidu svedoi,
na Krit kad doplovi da mo svoju meri
i doara snove Minojevih keri.
ta je s vama bilo? to bez Hipolita
bee se sabrala Tesejeva svita?
Zato, odve mladi, niste mogli samo
u brod ui, da vas doveze onamo?
Vi biste ubili kritsko udovite,
koga ne bi spaslo njegovo skrovite.
Da biste se spasli lavirintskih zala
sestra bi vam moja kobni konac dala .
Ali ne, ja bih je u tome pretekla,
pre bi meni ljubav takav savet rekla.
Ne, vi biste pomo primili od mene:
ja bih vam otkrila lagume skrivene.
Dokle bi me strepnja nad vama dovela!
Poveriti niti ljubav ne bih smela.
Sama bih potekla da vam se pridruim,
da pred vama poem i k'o tit posluim;
a kad bih sa vama u Lavirint zala,
Fedre ne bi bilo, il' se uz vas nala.
HIPOLIT
Bogovi! Zar, gospo, zaboravit' smete,
Tesej vam je suprug, a ja sam mu dete.
FEDRA
Zar mislite da me pamenje izdaje,
knee? Dostojanstva da mi nedostaje?
HIPOLIT
Oprostite, gospo. Ja sam odve lako

optuio vae rei edne tako.

Od sramote ne bih due ostat' mog'o;
odlazim...
FEDRA
Svirepi, sada zna ve mnogo.
Iako si dosta ve mogao uti,
o, upoznaj Fedru i bes njene puti!
Ja volim. Ne misli dok te oboavam
da, kao nevinu, sebe opravdavam,
i da bi mi zanos od ljubavne sree
mogao uliti pouzdanje vee!
Vaj, rtva osvete cele vaseljene,
gnuam se ja sebe vie, no ti mene.
Bogovi dadoe da mi duu svlada
strast od koje kobno loza moja strada:
ti bogovi koji slavu sebi grabe
zavodei srce ene jedne slabe.
Prvo gledah samo da se tebe klonim.
al' moradoh posle da te jo i gonim.
O, kakve sam lai sve o tebi rekla!
Draih mrnju tvoju da ne bih poklekla.
Ali svi planovi uzaludni bie:
ti omrznu jae, ja te ljubljah vie.
I dok bol na tebi nove ari stvara,
ja kopneh i sahnuh od ljubavna ara.
Da je sve to tako oi ti ostaju
ako li bi mogle da me pogledaju.
ta rekoh? Da utah, da 1' bi bilo bolje?
Sve sam ti priznala, znaj, bez svoje volje.
Dooh k tebi s molbom da mrnje estina
ne prede sa mene i na moga sina.
Al', vaj, ljubav samo govori o sebi.
Sve to god sam rekla - bilo je o tebi!
Sveti se, zbog moje pohote me smrvi.
Ti koji potie od junake krvi,
kazni udovite kog je zemlja sita.
Udova Teseja voli Hipolita!
Veruj, ova neman mora odmah mreti.
Evo, srca moga! Stoji ti na meti.
Nestrpljivo svoju kaznu da prigrli,
oseam ga kako ruci tvojoj hrli.
Udri. Ako nije vredno ruke tvoje,
ako ite teu smrt za grehe moje,

ako nee da te krv neista rosi,

kad se ruka gnua, neka ma tvoj kosi.
Daj ga!
ENONA
ta radite? Al', evo, dolaze.
Bogovi! Gledajte da vas ne opaze.
Hajdete! Sramotu da vam ne raznose.

Pojava esta - Hipolit, Teramen

TERAMEN
Da l' to Fedra bei, ili je odnose?
Vidim vas skrhanog u jadu i bedi.
Stojite bez maa, zgranuti i bledi!
HIPOLIT
Beimo odavde. Zbunjen sam beskrajno.
Sama sebe gledam s grozom i oajno.
Fedra... Al', ne, nebo; nek' zaborav tamni
sakrije zauvek dogaaj taj sramni!
TERAMEN
Galija je za put svoja jedra digla.
Al' je iz Atine i vest nova stigla.
Iz svih se plemena uje isti govor:
va brat pobeuje, Fedru kiti lovor.
HIPOLIT
Fedru?
TERAMEN
Iz Atine glasnik pred njom pade
i svu vlast dravnu u ruke joj dade.
Njen sin kralj je sada.
HIPOLIT
O, vi, vinji s neba,
zar takve poroke nagraditi treba!
TERAMEN
Meutim, uje se: kralj ivi u miru.

Videe ga neki, kau, u Epiru.

Al' ja, to ga tamo traih, znam jamano.
HIPOLIT
Dobro, nek se ipak proveri sve tano.
Svaka vest se mora ispitati veto.
pa ako ne krije ozbiljnije neto,
poimo. Moe nas sve to skupo stati.
ali emo ezlo dostojnome dati.

TREI IN
Pojava prva - Fedra, Enona

FEDRA
Ah. nek se ukloni sve to ae tato!
eli da me vide, ali. reci, nato?
Obmanama novim zar bi ita stekla?
Radije me sakrij: premnogo sam rekla.
Glasno je kriknulo, avaj, srce vrelo.
Rekoh to se uti nikad ne bi smelo.
Kako me je slu'o! S malo hladnih rei
gledao je moju ispovest da sprei.
eznuo je da se rastanemo preno!
Njegova mi ednost otkri delo greno!
Sto si me omela kad htedoh umreti'?
Vaj, ma njegov kad je poleteo meti,
je li prebledeo? Da 1' mi ga on tre?
Dosta bee da ga ruke moje dre
asak samo, da mu na greh zamirie,
da ga posle ne hte dodirnuti vie.
ENONA
Dok mislite samo na te jade crne,
plam se raspaljuje, mesto da utrne.
Zar ne bi trebalo, o, krvi Minoja,
u lepem zadatku traiti pokoja,
i dok on odlazi svetom da krstari,
vladati, zgrabiti onaj skiptar stari?
FEDRA

Meni da pripadne sva vlast ovog grada

kad moj slabi razum nada mnom ne vlada!
Kad ne gospodarim sama sobom vie!
Kada se pod sramnim jarmom jedva die!
Kad umirem!
ENONA
Be'te!
FEDRA
Kako posle svega?
ENONA
Pre ste ga gonili, sad be'te od njega.
FEDRA
Kasno. On zna silu mahnitosti moje.
Mee pravog stida vie ne postoje.
Pokazah mu da me put beaa vodi,
al' se nada ipak u mora srcu rodi.
Bodrei u meni ivot koji ili,
i duu dok, bolna, na usnama cvili,
spase me varkama i laima golim.
Ti mi uli nadu da mogu da volim.
ENONA
Kriva il' nevina za tolika dela,
rad vaeg spasenja, gospo, sve bih smela!
Al' zar vas uvreda do dna ne potresa?
Zar vas ne dovodi taj prezir do besa?
Kako vas je gled'o bezduno i gadno
dok mu se kraj nogu previjaste jadno!
Kako samo bee odvratan i zao!
Da vam je ko tada moje oi dao!
FEDRA
Moda nee uvek gordim da se ini.
Surovost je stek'o ive' u divljini.
Hipolit, sve dosad vaspitavan strogo,
o ljubavi nita uti nije mog'o.
Moda i zbunjenost to utanje krije?
Da nae jadanje preterano nije?
ENONA

Al', znajte, varvarka rodila je njega.

FEDRA
Varvarka, ali je volela vrh svega.
ENONA
Kobnom mrnjom mrzi svako ensko lice.
FEDRA
Strepeti ne moram bar od suparnice.
Odbaci ve jednom sve savete svoje!
Ne dvori moj razum, ve bezumlje moje!
Njegovo je srce neosvojiv presto:
al' imae i on neko slabo mesto.
O vladarskoj moi kao da je sniv'o;
da Atinu eli nije ak ni skriv'o.
Ve mu je galija svaka spremna bila
I na vetru bela razapela krila.
U moje ga ime, Enono, potrai
i pred oima mu sjaj krune pokai.
Neka sveti venac svije oko ela;
da ga za se veem - ne bih drugo htela.
Nek preuzme svu vlast, koja ari nema.
On e za vladara mog sina da sprema.
Ne, on nee hteti njega da progoni.
I sina i majku neka pod plat skloni!
Da ga pobedimo nek se sve pokua:
radije e tebe no mene da slua.
Hitaj, plai, ridaj; za mnom, bonom, tui;
gorkim naricanjem bestidno se slui.
Ja svu svoju nadu u tebe ulaem.
ekam te, da sudbom svojom raspolaem.
Pojava druga - Fedra, sama

O, ti koja vidi sramotu mog pada,

Venero, zar nije dosta bilo jada?
Ve je sve vrhunce prela tvoja zloba.
Trijumf ti je potpun; evo, tvoga roba!
Ali ako srena i sad bila ne bi,
tad potrai rtvu otporniju sebi.
Hipolit te mrzi; i slavu je stek'o
to u tvome hramu nikad nije klek'o.

Tvoje ime uhu njegovom ne godi.

Boice, sveti se: isti cilj nas vodi.
Nek zavoli... Ali. gle! ona ve tu je.
Zar ne hte ni tebe Enono, da uje?
Pojava trea Fedra, Enona

ENONA
Tate se ljubavi morate odrei
gospo. I vrline stare opet stei:
kralj je iv i uri da bude sa vama ~.
Tesej je stigao. Tesej je med nama.
Narod da ga vidi, tiska se i hita.
Po nalogu vaem traih Hipolita,
ali od poklika sve najednom posta...
FEDRA
Ah, moj suprug ivi kae, to je dosta.
Ja priznadoh ljubav koja mu ast blati.
On ivi: ne elim nita drugo znati.
ENONA
ta?
FEDRA
Znala sam; al' ti nisi tako htela.
Tvoja suza moju savest je zavela.
Ja umirah jutros kao asna ena,
to tebe posluah, mrem obeaena.
ENONA
Mrete?
FEDRA
Bogovi, posle groznog ina,
moj suprug dolazi, u pratnji svog sina.
Gledae me svedok moje grene strasti
dok njegovom ocu pristupam bez asti,
s jaukom u dui - on ga nije dirn'o,
s okom u suzama - gled'o ih je mirno.
Da li bi, osetljiv na ast oca svoga,
mog'o da preuti prestup srca moga?
Da ocu i kralju istinu uskrati?

Da mi na svu grozu mrnjom ne uzvrati?

Uzalud bi ut'o. Znam ja svoja dela
i nisam k'o ene koje gorda ela
uivaju mirno u bludnom ivotu
i za stid ne znaju, niti za sramotu.
Znam, pomama moja ne moe da uti.
I ve mi se ini da e svi ti kuti
sami da prozbore i optue mene,
da se iz zablude moj mu jednom prene.
Mreti! Neka samrt sav taj uas zbrie!
Zar je tako teko ne iveti vie?
Nikada patnici ne strepe nad grobom.
Samo, kakvo ime ostavljam za sobom?
alosno naslee deci prua mati!
Mogla bi im snage krv Zevsova dati;
al' ma kako divno bilo takvo seme,
prestup majke jedne preteko je breme.
Strepim: mog'o bi im ko bacit' u lice
da vode poreklo od majke grenice.
Strepim da, gonjena tako stranom slikom,
pogledat' u oi ne bi smela nikom.
ENONA
I ja na njih gledam sa velikom stravom;
ovog puta, gospo, strahujete s pravom.
Al' to ih poruzi izlagati tako?
Optuiti sebe ne bi, gospo, svako!
Rei e se: Fedra, zato to je kriva,
ne sme svoga mua da doeka iva.
A Hipolit nema bolje ta da trai:
vaa smrt e njegov iskaz da osnai.
Tuiocu vaem ta bih na to rekla?
Re bi mi se, pred njim, u grlu presekla.
Videla bih gde se pobedom veseli
i grdi vas svuda, pred svakim ko eli.
Bolje plam nebeski da mi spri nedra!
Recite istinu: Da l' jos voli Fedra?
Kako vam izgleda taj knez na sve spreman?
FEDRA
Vidim ga k'o neku strahovitu neman!
ENONA
Zato mu oruje dati da vas smrvi?

Ne bojte se. Vi ga optuite prvi

za krivicu da je na vas ne nabaci.
Protiv njega, gospo. govore svi znaci:
zar ma njegov, sreom, kod vas ost'o nije?
Pa patnje negdanje i smutnje docnije.
pred njegovim ocem silne albe one,
najzad zahtev da ga iz Trezena gone.
FEDRA
Zar smem da nevinost - kaljam, vinji s neba?
ENONA
Samo mi utanje vae, gospo, treba.
Savest me nagriza i, kao vi, gorim.
Radije bih da se s tisu' smrti borim.
Al', sem tog melema, nieg nema vie:
pred vaim ivotom sve se drugo brie.
Govoriu. Tesej, kad sve sazna ovo,
kaznie svog sina na progonstvo novo.
U ocu dok sudi uvek otac grca:
gnev mu blai kazna potekla iz srca.
Al' ak i nevina neka krv potee,
ta od vae asti moe biti pree?
Najdrae se blago ne sme da izlae.
Sve se izvruje to ono nalae.
A da biste spasli svoju ast i sebe,
neka se i sama viiina pogrebe!
Ja vidim Teseja.
FEDRA
A ja Hipolita;
u njegovom oku propast mi se ita.
Radi sve to hoe, u tvojoj sam vlasti.
Zbunjena, ja ne znam ta bih mogla kaz'ti.
Pojava etvrta - Tesej, Hipolit, Fedra, Enona, Teramen

TESEJ
Zraci sree, gospo opet me sad greju
i u vae ruke...
FEDRA
Stanite, Teseju!

Ne obesveujte svoja ushienja:

dostojna sam samo vaega prezrenja.
Bez vas dok ostadoh u svom domu milom,
zla kob se na mene ustremi svom silom.
Nedostojna da vas dvorim i celivam.
morau odsada samo da se skrivam.
Pojava peta - Tesej, Hipolit, Teramen

TESEJ
ta ovako udan doek, sine, znai?
HIPOLIT
Samo Fedra moe to da protumai.
No, ako vas dirnuh molbom kojom ikad,
molim da je vie ne sagledam nikad.
O, dajte - mui me uzbuenje neko! da se od nje sklonim zanavek, daleko.
TESEJ
Zar me ostavljate?
HIPOLIT
Poujte me samo:
ne traih je, vi je dovedoste amo.
Predadoste gradu, odlaze' u drugu
zemlj Ariciju i svoju suprugu.
ak staranju mome poverene bie.
Al' zato bih ovde ostajao vie?
Dosta mi je mladost kroz planine tavne
progonila zveri, dumane nitavne.
Zar ne bih mogao usred ljuta boja
boljom krvlju koplja da obojim svoja'?
Do mojih godina stigli bili niste,
a mnogom tiranu i nemani vi ste
ve tad pokazali svoj udarac teki;
nad pustahijama pobednik viteki,
svud ste mir zaveli du obala nai':
putnik nije im'o ega da se plai;
na glas da je stek'o zamenika prava
mogao je Herkul spokojno da spava .
A ja, sin neznani oca slavna tako,
ni majinom tragu nisam se primak'o.

O, dajte junatvo da dela zaite!

Dajte, ako ivi neko udovite,
da vam sin kraj nogu le njegov postavi,
il' nek trajan spomen smrt moju proslavi,
I, hvalei dane smru oduzete,
pokae svem svetu da vam bejah dete.
TESEJ
ta vidim? Kakva se strahota to zbiva,
da se sva rodbina od mene sad skriva.
Ako ve moradoh, nebo, tako proi,
to si me izvelo iz tamnike noi?
Imao sam druga.I on arko htede
epirskom tiranu enu da odvede;
u taj sam se pothvat nerado upleo.
Ali gnevni usud plan je na omeo.
Tiran me zatee jadnog, ruku goli'.
Videh Piritoja - srce me jo boli gde ga krvoloni rastru arslani,
koje taj varvarin Ijudskim mesom hrani.
A mene zatvori u peine jada
tamne i duboke u susedstvu Hada.
Nebo ne hte dugo spas da mi ukae.
Najzad sam obman'o budno oko strae.
Osvetih se grozno svirepom tiranu
i bacih ga divljim psima kao hranu;
i dok sam se s arom strasnim pribliav'o
svemu to sam tako silno oboav'o;
ta rekoh? dok dua vraena ivotu
htede da zagrli najdrau lepotu,
ja, mesto doeka, vidim svi se boje:
bee, odbijaju zagrljaje moje.
I dok me strah mui, koji izazivam,
alim to i dalje k'o suanj ne snivam.
Meni je sramota nanesena neka.
Ko je krivac? to se sa osvetom eka?
Grka, koja slavi mnoga moja dela,
da zloinca skrije nije valjda smela?
A sin moj roeni, mome srcu mio,
da u toj zaveri i sam nije bio?
Hajd'mo. Ne moe se vie da koleba.
Zloin i zloinca otkriti ve treba.
Nek zabunu svoju Fedra protumai!

Pojava esta - Hipolit, Teramen

HIPOLIT
Ja ne znam njen govor ta treba da znai?
Da li eli Fedra, rtva svoje strasti,
sebe da optui, da se upropasti?
Sta li e kralj rei? ta li se to stvori,
da sav njegov dvorac u ljubavi gori!
I mene to volim koju ne bih smeo,
kakvog je poznav'o, a kakvog sad sreo!
Jato crnih slutnji u dui se roji.
Al' ega nevinost ima da se boji?
Idem, jo jednom u pred oca da stanem,
da pronaem kako duu da mu ganem:
nek sazna za ljubav o kojoj ne sluti,
al' iji sjaj nee moi da pomuti.

ETVRTI IN
Pojava prva Tesej, Enona

TESEJ
ta ujem? Izdajnik, to drsko stvorenje
htede da okalja svog oca potenje?
Da me svud progoni, sudbo, tebi godi!
Ne znam gde sain, kud me ovaj korak vodi.
Nenosti! Dobroto nagraena sramno!
O, namero drska! Reenje pomamno!
Cilja grene strasti da bi se domog'o
taj drski oholnik silom se pomog'o.
Ma sam mu poznao, to strau zasija,
ma koji mu dadoh za dela dinija.
Kako je bezumlju mog'o da se poda?
I to Fedra ne hte odmah da ga oda?
Zar utanjem nije krivcu pomo dala?
ENONA
Nad jadnim se ocem ona smilovala.
I sva postiena s namere mu bludne,

s pastorkove strasti grene i poudne,

Fedra umirae; ve mu ruka htednu
da zgasi u njenom oku svetlost ednu.
Spazih zamah ruke, i potekoh tamo.
Da vam je sauvam mogla sam ja samo.
ale' njenu smutnju i vae nevolje,
postah tuma njenih suza i bez volje.
TESEJ
Bednik! Prebledeo bee kada doe.
Videh da mu jeza celim telom prode.
Zaudi me kako malo bee io;
zagrljaj je njegov sasvim hladan bio.
Al' ta grena ljubav to ga je zanela
da l' se u Atini ve bee zaela?
ENONA
Setite se njenih suza svakog asa.
Grena ljubav njenu mrnju ustalasa.
TESEJ
I ta ljubav planu u Trezenu snova?
ENONA
Rekoh ta se zbilo do poslednjeg slova.
Prebolnu kraljicu ostavih suvie;
dozvolite daje ne naputam vie.
Pojava druga - Tesej, Hipolit

TESEJ
Ide! Jedno lice plemenito tako
svakog, kao mene, obmanue lako!
Belega potenja zar bi ikad smela
da blista sa jednog prestupnikog ela?
Zar ne bi trebalo peatom sramote
oznaiti javno izdajnike skote '?
HIPOLIT
Mogu 1' znati ko li nebo naoblai
i dino vam lice, gospodaru, smrai?
Da 1' tu tajnu otac moe da mi kae?

TESEJ
I on sme preda mnom jo da se pokae.
udovite, to ga grom jo nije satro,
izdane zlotvora koje sam sve zatro,
zar posle zanosa jedne strasti gadne,
to te nad oevu postelju ve nadne,
sme da mi pokae to dumansko lice,
da stupi na mesto beasa, krivice,
i ne trai zemlje nepoznata svoda
do kojih ne stie ime moga roda?
Bei, nevernie! Mrnji ne prkosi,
i gnev mi ne drai - jedva se podnosi.
Zar venoj poruzi ve dovoljno nije
to mi se rodilo dete najgresnije,
da bi jo smrt tvoja, novo sramno delo,
okaljala moje ovenano elo?
Bei: ako eli da se ne dogodi
da te kaznom ruka oeva pogodi,
i pazi da zvezde to s neba blistaju
ne vide te vie u rodnome kraju.
Bei. rekoh; svoje ubrzaj korake.
spasi zemlju moju slike ti opake.
A ti, ti, Neptune, kad je moja sila
od zlotvora tvoje ale oistila,
da dug vrati mojim podvizima smelim,
obea mi dati prvo to zaelim.
Dok stradah u stranoj tamnikoj samoi,
ne zaiskah pomo besmrtne ti moi,
i ne prizvah pomo koju mi obea,
ekah da me snau stradanja jo vea:
danas te preklinjem! Sveti oca jadnog.
Predajem tvom gnevu izdajnika gadnog;
u krv mu utopi udi i sramotu:
u tvom besu Tesej poznae dobrotu.
HIPOLIT
Fedra Hipolita za greh optuuje!
Pred takvom grozotom dua se ne uje;
tol'ko se uasa protiv mene zdrui
da mi re zaneme. i glas me ne slui.
TESEJ
Nad'o si se da e tvoje grehe Fedra
kukavno da skrije posred svojih nedra.

Trebalo je da si pon'o, al' ne stie,

ma koji u njenoj ruci tubu die;
ili, bolje, da si, u zamahu jednom,
uzeo joj i re i ivot odjednom.
HIPOLIT
Obasut laima dok u gnevu gorim,
istinu bih mor'o ve da progovorim,
gospodaru; ali, neu tajnu rei.
To mi pravo, oe. ne smete odrei;
ne bih da vam zledim jade neuvene,
ali se setite mog ivota mene.
Za malim zlom stupa zloin ustopice.
Ko jedared prede zakonske granice,
zgazie i prava najsvetijeg ina;
prestup ima stupnje kao i vrlina;
jo niko ne vide da nevinost edna
odjednom postane do razvrata bedna.
Jedan dan ne stvara od vrsna smrtnika
ni podlog ubicu, ni rodoskrvnika.
Mene je rodila jedna junak-ena
i ja ne porekoh krv porekla njena
Pitej, njegova je mudrost slavna bila,
vaspitavae me od majina krila.
Neu da se slikam s odvie naslada;
al' ako mi neka vrlina pripada,
ja sam uznosio k'o vrednost najveu
mrnju prema grehu koji mi podmeu.
Po tom je Hipolit svuda slavan bio.
Do grubosti bejah ednost izotrio.
Poznata je strogost moje krute udi,
dua mi je ista k'o dan kad se budi.
I o Hipolitu takvom sad se uje...
TESEJ
Ta oholost ba te sada optuuje.
Ja uviam ta te tako lednim stvara:
samo te je Fedra mogla da opara;
spram svih drugih hladan, taj ponos tvoj holi
prezirae istom ljubavlju da voli.
HIPOLIT
Ne, oe, to srce, neu kriti vie,
ne prezre ljubavlju nevinom da die.

Krivicu priznajem i oprotaj molim;

protiv vae volje ja volim, ja volim.
Aricija moje udi sve okova:
pobedi vani sina erka Palantova.
Volim je, a dua uzalud se bori:
samo za njom jeca, samo za njom gori.
TESEJ
Voli je? Ne, nebo, nove lai trai:
optuuju' sebe, greh bi da ublai.
HIPOLIT
est meseci nje se klonim, i nju volim.
Dooh strepe', od vas oprotaj da molim.
Zar vas iz zablude nita nee spasti'?
Ima li zakletve za odbranu asti?
Neka nebo, zemlja, nek sve to je ivo...
TESEJ
Uvek se zloinci rado kunu krivo.
Umukni. dosadnih rei me potedi.
lanome potenju nova la ne vredi.
HIPOLIT
Moje je potenje za vas samo laa.
Fedra ipak bee prema meni blaa.
TESEJ
Kako me bezonost tvoja rasruje!
HIPOLIT
Mom progonstvu koji kraj se dosuuje?
TESEJ
Ma se nalazio i na kraju sveta
blizina e tvoja uvek da mi smeta.
HIPOLIT
Pod optubom koja svud e da me sledi,
da l'e se smilovat' iko mojoj bedi?
TESEJ
Potrai drugove ije kobno mnjenje
proslavlja preljubu i rodoskrvnjenje.

izdajnike, ljude bez asti i vere,

dostojne da tite i takve nevere.
HIPOLIT
Grozna e optuba sasvim da me smrvi!
utim. Ali, Fedra po majinoj krvi.
Fedra je od krvi kojom, tog ste svesni,
vie nego mojom takav uas besni.
TESEJ
ta'? Zar nemas vie nikakvoga stida?
Poslednji put velim: skloni mi se s vida.
Bei. I ne ekaj da tvoj otac plane.
i silom te progna u krajine strane.
Pojava trea - Tesej, sam

Bednie. u propast srlja bez predaha.

Neptun, to i vinjim zna uliti straha,
re koju mi dade, nee je porei.
Bog te jedan goni, nee mu pobei.
Ljubljah te; uprkos bolu to mi zada,
unapred, za tobom, srce mi se jada.
Al' da te osudim nagna me odvie.
Ima 1' oca da je obeaen vie?
Bogovi, vi koji jad moj razumete,
zar morah da zanem tako greno dete?
Pojava etvrta - Fedra, Tesej

FEDRA
Gospodaru, dooh, prepuna uasa.
Do mene je stigla jeka vaeg glasa.
Za pretnjama hita posledica njina,
ako nije kasno, spasite svog sina;
da vam krv zatitim ja se usuujem.
Spas'te me uasa da joj krik ne ujem;
ne pripremajte me za veite muke
ako bi potekla od oeve ruke.
TESEJ
Gospo, te se krvi nisam rukom tak'o:

al' ni nezahvalnik nije mi umak'o.

Ruka besmrtnika ve mu smru preti.
Neptun dug mi vraa, a ast vau sveti.
FEDRA
Neptun dug vam vraa! Plahe kletve vae..
TESEJ
Kako? Zar vas, gospo, kletve moje plae?
Bolje, potkrepite, gospo, kletve ove.
Opiite redom prestupe njegove;
raspal'te mi jarost, gnev moj uzdrani.
Njegovi prestupi nisu vam svi znani:
u svome se gnevu stalno na vas tui:
glas vam, veli, samo za klevete slui;
tvrdi Ariciji da je srce dao,
da je voli.
FEDRA
Kako?
TESEJ
Sam je to rekao.
Al' tih praznih lai u trenu ve nesta.
Znam, pravdu e Neptun izvriti smesta.
A ja sada odoh u hram njegov sveti
da ga sklonim da me to bre osveti.
Pojava peta - Fedra, sama

Ode. Kakva novost potresa mi grudi?

Kakav se plam opet u srcu mom budi'?
Kakav glas me, nebo, zgromi sa visina!
Poleteh svim biem da mu spasem sina;
im se spasoh stiska Enonine ruke
savlada me savest, koja rada muke.
Ko zna dokle bi me kajanje dovelo?
Moda i da priznam svoje sramno delo.
Moda, da mi nije re skraena bila.
svu istinu stranu ja bih izustila.
On ima ljubavi, al' ne prema meni!
I srce i vernost dade drugoj eni!
Nebo, dok sluae priznanja mi strasna,

oka tako gorda i lika uasna,

miljah da mu srce, zaspalo u grudi.
ne moe nijedna ena da razbudi.
Al' pred jednom u prah taj se ponos zdrobi,
od tog oholnika milost jedna dobi.
Moda mu se srce i lako zanosi.
Ah, ja sam jedina koju ne podnosi
i da ga odbranim ba ja sam ustala?
Pojava esta - Fedra, Enona

FEDRA
Da li zna, Enono ta sam sad saznala?
ENONA
Ne znam, al' priznajem, strepim od strahote.
Sledi me smer to vas s ruku mojih ote;
uasnu me kobni gnev na vaem licu.
FEDRA
Enono, zamisli, imam suparnicu.
ENONA
ta rekoste, gospo?
FEDRA
Vaj, Hipolit voli.
Neukrotiv, surov, taj dumanin holi,
koji mrzi potu, stidi se uzdaha,
tigar, kom pristupah uvek s puno straha,
pokoren, ukroen, svoj poraz priznaje:
Aricija put mu do srca poznaje.
ENONA
Aricija?
FEDRA
Bole jo ne bolovani!
Kakvu novu patnju udes mi obznani!
Sva stradanja moja, zebnje, uzbudenja,
mahnitost Ijubavna, strah od iskuenja
i rana koju mi odbijanjem zada,
sve bee nitavno spram ovoga jada.

Vole se. Maije - da li su mi dali'?

Kako? U kom asu'? Gde su se sretali?
Znala si. to si mi istinu odrekla?
O njinoj ljubavi re nisi mi rekla?
Jesu li ap'tali esto u osami?
Jesu 1' se skrivali sred uma, u tami?
Avaj, sastanci im behu u slobodi!
ednost njinih jada nebu samo godi;
I predavahu se da ih ljubav spaja;
dani im svitahu sreni, puni sjaja.
A ja, bedna, od sveg sveta odagnana,
klonih se svetlosti i beloga dana;
smrt je Bog jedini kom smedoh da sluim.
Cekah as kad u se sa grobom da zdruim;
hranjena emerom, pojena suzama,
ni s nesreom svojom ne ostajah sama,
i ne smedoh da se isplaem po volji;
strepei uivah u kobnoj nevolji;
i pod elom gordim, skrivajui moru,
esto priguivah suzu na izvoru.
ENONA
Od takve ljubavi ta dobija ovek?
Videti se nee.
FEDRA
Volee se dovek.
I u ovom asu - misli zloslutnice! drae ljubomoru jedne bezumnice.
Uprkos progonstvu koje im predstoji,
kunu se: niko ih nee da razdvoji!
O, kako me njina srea vrea, mori,
Enono! Smiluj se - mojoj ljubomori,
a smrt Ariciji. Posao je prvi:
razgnevit' mog mua protiv njene krvi.
S malih kazni nek se gnev njegov odvraa:
vei je zloinac sestra nego braa.
Ljubomorna idem da raolim supruga.
ta radim? To mi se um pomuen ruga!
Ja sam ljubomorna - a Teseja molim!
O, moj suprug ivi, a ja drugog volim!
Koga? ijem srcu udi me to nose?
Ah, pri svakoj rei diu mi se kose!
Ve je prevrena aa iskuenja.

Diem dahom lai i rodoskrvnjenja.

Grene moje ruke za osvetom eznu,
gore u nevinoj krvi da ogreznu.
Bednica! Jo ivim? I jo uvek gazim
pod besmrtnim Suncem od kojeg silazim?
Predak mi je - otac i glavar bogova;
puna mi predaka vasiona ova.
Kuda, kud da beim? U no hadsku, grobnu.
Al' moj otac tamo dri urnu kobnu;
usud mu je, kau, jedared dodeli:
mrtvima u Hadu Minoj pravdu deli.
Uzdrhtae sena njegova u stravi
kada mu se erka pred oima javi,
prisiljena da mu prizna grehe svoje
kakvi ni u Hadu moda ne postoje.
Pred tom grozom, oe, ta bi izustio?
Vidim te kako si urnu ispustio;
vidim te dok smilja muke neuvene,
gde postaje krvnik, vaj! krvi sopstvene.
Prataj. Bog se svirep protiv nas zaveri!
Poznaj mu osvetu kroz strast svoje keri.
Plod moga zloina, koji duom rije.
avaj, srce moje uzabralo nije!
Jadima proganjan do sudnjega dneva,
na mukama bedni ivot dogoreva.
ENONA
Odagnajte gospo, prazno strahovanje.
Osmotrite drugim okom pravo stanje.
Volite. Ko moe sudbu da izmeni!
Kobnim maijama beste zavedeni.
Je 1' to nevieno udo medu nama?
Zar je ovladala ljubav samo vama?
Slabost - to je ljudi najvernija slika.
Smrtni, vi snosite sudbinu smrtnika.
Proklinjete, gospo, jedan jaram stari:
i bogovi sami, Olimpa vladari,
koji stranim glasom prestupnike plae,
takve grene strasti katkad upoznae.
FEDRA
ta uh? Jo sme tako da me savetuje?
Do kraja bi htela, je li, da me truje,
nesrenice? Zar jo zadovoljna nisi?

Danu od kog beah vratila me ti si.

Zbog tvojih saveta skretoh s asnih staza,
pastorka se klonih, ti mi ga pokaza.
ta si naumila? Kuda, reci, srlja
kad pohita njegov ivot da uprlja?
To e ga ubiti; oca razjarena
teka kletva moda ve je ispunjena.
Idi, udovite! O meni ne brini:
starau se sama o svojoj sudbini.
Nek ti za sve nebo nagradu dodeli!
I nek bi od kazne tvoje zanemeli
svi oni to, k'o ti, lukavstvima svima,
alosne vladare hrane slabostima,
raspaljuju strasti koje srcu gode
i kre im staze to prestupu vode,
odvratni laskavci, dar vrste najgore
koje kraljevima gnev alje odgore!
ENONA, sama
Nebo! Dvorei je sve sam joj pruila.
I zar to nagrada? Nju sam zasluila.

PETI IN
Pojava prva - Hipolit, Aricija

ARICIJA
Smrt vam preti a re niste izustili?
to ste u zabludi svog oca pustili'?
Ako vas ne dira suza kada kane.
ako vas rastanak ne moe da gane,
idite, a mene ostav'te u bedi;
al' nek vam se ivot makar obezbedi;
branite ast svoju od optube ove.
a va otac kletvu neka opozove.
Jo nije sve kasno. Zato, k'o bez volje,
ostavljate Fedri nebranjeno polje?
Recite sve ocu.
HIPOLIT
Zar ne rekoh mnogo?

Da 1' sam o beau braka rei mog'o?

Da li je trebalo, iznosei delo,
ig srama staviti na oevo elo?
Tu ste mrsku tajnu samo vi saznali.
Samo nebo i vi meni ste ostali.
Da sakrijem nisam mogao pred vama
ono to sam skriv'o i od sebe sama.
Al' sam pod uslovom tajnu vam otkrio:
zaborav'te da sam s vama govorio,
gospo; nek se usne vae ne pokrenu
da ikad taj sluaj uasni pomenu.
U bogove due nek nam se uzdaju;
u prilog im ide da me opravdaju;
a Fedru, kanjenu kasnije il' sada,
stii e sramota to sramotno pada.
Jo samo tu potu od vas, gospo, elim.
Sve ostalo svom u gnevu da dodelim.
Ne ostajte vie u suanjstvu sramnom
i odvaite se da beite sa mnom;
sklon'te se odavde, gde se grehu slui
i gde zrak otrovan i vrlinu kui;
da biste odbegli. gospoo, bez smetnje,
koristite ove asove pometnje.
Mogu vam pomoi ja u ovoj stvari.
Oko vas su zasad sve moji straari;
mnogi prijatelj e sa nama da bude;
i Argos i Sparta ve nam ruke nude:
do njih vapaj pravde neka se na digne:
ne dajmo da Fedra cilju svome stigne,
s oinskog prestola odagna nas dvoje
i svom sinu preda telo vae, moje.
Povoljnu priliku prihvatiti treba.
ta vas zadrava? to da se koleba?
elja da vas spasem hrabrost mi uliva.
Zato ste vi ledni kad sam vatra iva?
Poi s izgnanikom zar bi teko bilo?
ARICIJA
Vaj! Takvo progonstvo bilo bi mi milo!
Sjedinjena s vama, odavde daleko,
u kakvom zanosu ivot bi mi tek'o!
Al' dok veze drage jo nema me nama,
zar bih mogla asno odbei sa vama?
Ja znam da bih mogla, bez povrede asti,

da se oslobodim Tesejeve vlasti:

ja beala ne bih iz oeva stana;
svakom je slobodno bekstvo od tirana.
Al' vi me volite; ko je asti lien...
HIPOLIT
Ne, ne, za mene je va glas cilj uzvien.
Pred vas me namera vodi sasvim druga;
be'te od dumana, pratite supruga.
Nama, patnicima - to su vinji dari! sada samo naa volja gospodari.
Svadba nije uvek bakljom osvetljena:
meu grobovima, pred vrat'ma Trezena,
gde snom poivaju drevni preci moji,
die se hram kog se krivokletnik boji.
Verolomnik ne sme tome hramu prii,
jer e ga uasna kazna odmah stii;
strahujui daje smrt ne skosi smesta,
za la nigde nema opasnijeg mesta.
Nek tamo zakletva sveana, bez sjaja,
potvrdi nam ljubav da nas veno spaja.
Nek nam svedok bude Bog to se tu tuje.
Moliu ga da nam oca zamenjuje.
Prizvau bogova imena umilna;
i ista Dijana, i Junona silna,
svi redom, svedoci mojih oseanja,
potvrdie vernost svetih obeanja.
ARICIJA
Ah, beite, knee. Kralj dolazi amo.
Ostau za asak da se ne odamo.
Al' nek mi ostane koji sluga verni
da posle doprati do vas hod moj smerni.

Pojava druga - Tesej, Aricija, Ismena

TESEJ
Bogovi, pomoz'te da mi se ukae
sjaj istine koji oi zalud trae.
ARICIJA
Na sve misli, draga; za beg se pripremi.

Pojava trea - Tesej, Aricija

TESEJ
Lice vam se menja, izgledate nemi.
Zato se Hipolit, gospo, tu zatek'o?
ARICIJA
Bee tu da bi mi veno zbogom rek'o.
TESEJ
Vi ste ukrotili ono srce smelo;
prvi mu uzdasi - to je vae delo.
ARICIJA
to kriti? Rei u istinu o svemu:
ni trag vae mrnje ne osta u njemu;
u meni on nije dumana gledao.
TESEJ
Nego se veitoj ljubavi predao.
Tom nestalnom srcu verujete lako,
i drugima on se kleo isto tako.
ARICIJA
Zar on?
TESEJ
Trebalo je da samo vas voli:
zar vas ta deoba nimalo ne boli?
ARICIJA
A zar vas ne boli kada pregne iko
da okalja jedan ivot lep toliko?
Zar mu tako malo znate srce isto?
Zloin i nevinost zar su jedno isto?
Zar samo da vama mrzak oblak mrai
sjaj divne istote koja svima zrai?
Izloen laima bee odve, znajte,
a za smrtonosne elje se pokajte;
ako za vas nebo - strahujte! - ne mari,
moglo bi vam kletvu rado da ostvari.

esto u svom gnevu nae rtve prima,

i katkad nam grehe plaa darovima.
TESEJ
Zalud njegov prestup skrivate od sveta:
ljubavno slepilo vidu vaem smeta.
Dok se ja uzdajem u svedoke prave:
video sam suze, suze da se jave.
ARICIJA
Paz'te, gospodaru. Mone ruke vae
bezbroj udovita umoriti znae;
al' sva mrtva nisu, putate da die
jedno... Va sin ne da da govorim vie!
Znam da gaji potu prema ocu svome:
bol bih mu nanela kad bih jo o tome...
K'o on uzdrana, ja od vas odlazim
da re o utanju svoju ne pogazim.

Pojava peta - Tesej, Panopa

PANOPA
Nameru kraljica ne znam kakvu ima:
od njenog zanosa strah me obuzima.
Smrtni oaj senku po licu joj baca;
lice joj osvaja bledilo mrtvaca.
Ve se, proterana sa vaega dvora,
Enona bacila u dubinu mora.
Ne znam ta je nagna da tako uini,
al' zanavek nesta u morskoj dubini.
TESEJ
ta?
PANOPA
Kraljicu ta smrt umirila nije.
Sve silniji nemir iz grudi joj bije.
as, da bi stiala bole koje krije,
grli decu svoju, suzama ih mije;
ljubav materinsku odrekla bi potom

i decu od sebe gonila s grozotom.

Neodluna, ne zna vie kuda ide;
oi zabludele nikoga ne vide.
Triput stade pisat', triput je zastala,
triput zapoeto pismo prekidala.
Potrebna je, kralju, vaa pomo tedra.
TESEJ
Enona je mrtva, nebo, a mre Fedra!
Dozov'te mog sina, nek se za se bori!
Hou da ga ujem, neka progovori!
S kobnim darovima ne hitaj, Neptune;
nek se kletve moje nikad ne ispune.
to svedoke nisam ispitao blie,
a ruka za kletvu prerano se die.
Jada to za kletvom stupa ve se bojim!
Pojava etvrta Tesej, sam

ta li je mislila? ta joj rei slute

stoput zapoete, uvek prekinute?
Da bi me smutili ta pritvorstva prave?
Smeraju na nove muke da me stave?
Al', uprkos svemu, ta je sa mnom sada,
kakav se to vapaj u srcu mom jada?
Kakvo me to mui saaljenje pozno?
Slutim, od Enone nisam jo sve dozn'o.
Sve moram saznati o toj grenoj stvari.
Neka odmah doe Enona, straari!

Pojava esta - Tesej, Teramen

TESEJ
Teramene, ti si? ta je s edom mojim?
Ja ti ga poverih dok je dete bio.
Al' zato si, reci, suze te prolio?
Sta je s mojim sinom?
TERAMEN
Kasno otac pita!
Zaludna nenosti! Bee Hipolita!

TESEJ
Bogovi!
TERAMEN
Smrt videh najboljega sina.
I smem jote rei potpuno nevina.
TESEJ
Bee? Zar dok otac pruae mi ruke
bogovi mu smrtne ubrzae muke?
Ko mi ga oduze? Da grom s neba nije?
TERAMEN
Tek to ostavljasmo trezenske kapije;
on na koijama; a straari tue.
kao i on nemi, i okolo krue:
uton'o u misli ide put Mikene:
na konjima dri uzde oputene.
A gordi mu hati, koji su pre toga
sluali sa arom gospodara svoga,
sada, mrka oka, glave su spustili
i u skladu s bolom njegovim su bili.
Kad krik straan grmnu iz morske dubine
i smuti tiinu nebeske visine;
a iz grudi zemlje odazva se tada
tom uasnom kriku silan jecaj jada.
Do samog nam srca krv sleena stie;
poslunim hatima griva se podie.
Dok se na pleima irokoga mora
izdie, u peni, mokra jedna gora;
val se blii, lomi, k'o da rtvu ite,
i bljuje pred nama gnevno udovite.
Rogovima preti sa iroka ela,
a ukasta kraljut bleti mu sa tela;
tome divljem biku, koji uas stvara,
sav se zadnji deo u zmiju pretvara.
Od gromke mu rike obala se stresa.
S grozom udovite gledaju nebesa;
sva se zemlja ljulja, zrak okuen biva;
val, koji ga bljunu u more se skriva.
Sve bei: niko se hrabrou ne snai,
u oblinjem hramu svako zaklon trai.
Jedino Hipolit, dini sin heroja,

zaustavlja hate, grabi koplja svoja,

baca se na neman, koplju silu dade
i o boku ljutu ranu joj zadade.
U besu i bolu udovite usta,
ali, s groznom rikom, pod konjima susta;
valja se i eljust die prema njima
i baca krv, oganj i oblake dima.
Ni glas, niti uzde, obuzeti strahom,
ne poznaju hati u svom bekstvu plahom.
Zaludna je snaga njina gospodara,
na konjima pena u krv se pretvara.
Kau da se vide, sred zabune, tada,
gde bog jedan hate trozubom podbada.
Izmeu hridina strah besne ih goni.
Osovina prska. Hipolit smeoni
vide gde se kola lome od brzine,
a on sam, zapleten, pada me dizgine.
Bol mi oprostite. Taj prizor oajan
mojoj suzi bie izvor veno trajan.
Videh vaeg sina dok ga konji vuku
koje je nekada hranio iz ruku.
Zove ih, a oni boje se tog glasa;
lete. Telo mu je rana, o uasa!
Od bolnih nam krika ravan se orila.
Najzad se njihova trka usporila:
zastaju na domak groblja ona stara,
gde se prah predaka njegovih odmara.
Trim, bolan, praen od strae njegove,
kamo nas trag krvi plemenite zove:
stenje je krvavo, a kupina grane
nose parad koe s konja poderane.
Stiem, i zovem ga; ruku prua amo,
i oko otvara, al' se sklapa samo.
"Nebo me", ree mi, "nevinog ubija,
sva briga nek ti je odsad Aricija.
Ako otac, jednom vidi varan da je
i za smrt svog sina pone da se kaje,
da mi se krv smiri i sen ne povodi
reci mu neka se s njom blago ophodi
nek joj vrati..." Pri tom, mrtav junak pade:
u naruju bedno telo mi ostade.
jadna tvar, nebeskog gneva delo grozno.
koju ni sam otac ne bi vie pozn'o.

TESEJ
Izgubljena nado. o moj sine mili!
Bogovi, zato ste tako hitri bili?
Kakve li me patnje ekaju tek sada!
TERAMEN
Nena Aricija pristigla je tada.
Dolazae, bee' iz suanjskog kruga.
da ga u tom hramu primi za supruga.
Pristupa, i vidi: krv se travom toi.
vidi (kakav prizor za njezine oi!)
Hipolita mrtvog, bez oblija, boje.
Htela bi da sumnja u jad sudbe svoje;
ne veruje u to to se pred njom zbiva,
vidi Hipolita, al' ga jo doziva.
Najzad uverena da on ipak tu je,
alosnim pogledom nebo optuuje;
i ledna, s vapajem, kao smrti rada,
bez svesti kraj nogu svoga dragog pada.
Ismena je kraj nje, u plau i suzi,
vraa je ivotu, ili, bolje, tuzi.
Ja dodoh, preziru' svetlost koju gledam,
da vam re poslednju tog junaka predam,
i da, gospodaru, ispunim, pre svega,
amanet koji sam primio od njega.
Gle, ide njegova smrtna protivnica!
Pojava sedma - Tesej, Fedra, Teramen, Panopa, straari

TESEJ
Vaj, moj sin je mrtav. vi ste pobednica!
Ah svirepa sumnja u mom srcu gori
i pravdaju' njega, s razlogom me mori!
Ali on je mrtav: rtvu svoju nos'te:
njegovom se smru, gospodo, ponos'te.
Neka mi ostanu u zabludi oi:
on je kriv verujem, jer Fedra svedoi.
Preteko me titi ve i smrt njegova.
da bih jo traio razjanjenja nova,
koja jadu mome sina vratit' nee.
a mogu doneti jo ljue nesree.
Dozvol'te mi da vas i Trezen ostavim.
da krvavu sliku sina zaboravim.

Zbunjen dok me goni uspomena kleta,

sebe bih da prognam sa ovoga sveta.
Protivu nepravde moje svi ve stoje.
Od slave mi samo rastu patnje moje.
Manje da sam slavan, lake bih se skrio.
Mrzim to sam vinjim u milosti bio.
Idem da oplaem njihove darove,
i da im molitve ne uputim nove.
Kad bi mi bogovi i hteli pomoi,
to mi oduzee, vratit' nee moi.
FEDRA
Teseju, utanje neka se prekine:
treba sprati Ijagu sa due nevine.
Va sin kriv ne bee.
TESEJ
Ah, nesreni oe!
A ja samo zbog vas osudih siroe.
Svirepa, smatrate da dosad skrivene...
FEDRA
ujte me, as svaki skup je sad za mene.
Sina vam, koji je u istoti blist'o,
ja, rodoskrvnica pogledah neisto.
Nebo zapali mi srce kobnom strau;
Enona me dalje povede beau.
Strahovae da vam sin va ne otkrije
grenu ljubav koju usliio nije.
I mojom se krajnjom slabou poslui,
pohita pred vama njega da optui.
Kaznila se sama, bee' od mog glasa:
ali ni pod morem nee nai spasa.
Ma bi presekao ve moju sudbinu;
al' stavih na muke sumnjivu vrlinu.
Htedoh, kajui se, pred vas da istupim
i sporijim putem meu mrtve stupim.
Uzeh i ilama krv mi vrelu plavi
otrov koji ruka Medejina spravi.
I do moga srca stig'o je ve jednom
i mrzne ga, dok mre, jezom tajnom, lednom.
Jo nazirem samo kroza oblak mraan
mua, kog prisustvom vream, i svod zraan.
S oiju mi svetlost smrt krade, i potom

vraa je da opet dan zasja istotom.

PANOPA
Vaj, umire ona!
TESEJ
S njom kad bi jo htelo
da umre seanje na to gnusno delo!
Hajd'mo, jasna nam je, vaj! odve istina,
da slijemo suze s krvlju moga sina!
Hajd' da celivamo prah mog mrtvog eda,
kletvu da okajem to mi mira ne da.
Nek se svi oproste u poti dubokoj;
a da bi mu dua uivala pokoj,
neka mi, uprkos dosadanjeg boja,
njegova dragana bude k'o ker moja.
KRAJ