:

, , ,
, , , ,
, :
-, , : , , ,
, : , , , ,
, , ,
-, ,

2005

Ministarstvo kulture Republike Srbije,

Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu i preduzee
RSGV iz Novog Sada omoguili su redovno objavqivawe
Letopisa Matice srpske.

Pokrenut 1824. godine

Urednici
Georgije Magaraevi (18241830), Jovan Haxi (18301831), Pavle Stamatovi (18311832), Teodor Pavlovi (18321841), Jovan Suboti (1842
1847), Sima Filipovi (1848), Jovan Suboti (18501853), Jakov Igwatovi
(18541856), Subota Mladenovi (18561857), Jovan orevi (18581859),
Antonije Haxi (18591869), Jovan Bokovi (18701875), Antonije Haxi
(18761895), Milan Savi (18961911), Tihomir Ostoji (19121914), Vasa
Staji (1921), Kamenko Suboti (19221923), Marko Maletin (19231929),
Stevan iri (1929), Svetislav Banica (1929), Radivoje Vrhovac (1930), Todor Manojlovi (1931), arko Vasiqevi (1932), Nikola Milutinovi (1933
1935), Vasa Staji (1936), Nikola Milutinovi (19361941), ivan Milisavac (19461957), Mladen Leskovac (19581964), Boko Petrovi (1965
1969), Aleksandar Tima (19691973), Dimitrije Vuenov (19741979), Momilo Milankov (1979), Boko Ivkov (19801991), Slavko Gordi (19922004)
Urednitvo
IVAN NEGRIORAC
(Dragan Stani, glavni i odgovorni urednik)
MIHAJLO PANTI, JOVAN POPOV, SAA RADOJI
Sekretar Urednitva
VLADIMIR OVQANSKI

Lektor
VLADIMIR OVQANSKI

Korektor
BRANISLAV KARANOVI

Tehniki urednik
VUKICA TUCAKOV

Letopis Matice srpske izlazi 12 puta godiwe u mesenim sveskama od po

deset tamparskih tabaka: est svezaka ine jednu kwigu. Godiwa pretplata iznosi 2.000 dinara, a za lanove Matice srpske 1.000 dinara. Pretplata za
inostranstvo iznosi 100 . Cena po jednoj svesci u kwiarskoj prodaji je 200
dinara. Pretplata se moe uplatiti u svakoj poti na iro raun broj
355-1056656-23, sa naznakom za Letopis". Adresa: 21000 Novi Sad, ul. Matice
srpske br. 1, telefon: 021/6613-864 i 021/420-199, lokal 112, faks: 021/528-901.
E-mail: letopis@maticasrpska.org.yu
Internet adresa: www.maticasrpska.org.yu
Izdaje: Matica srpska
Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad
tampa: BUDUNOST, Novi Sad
Tira: 1.000
RUKOPISI SE NE VRAAJU

God. 181

Decembar 2005

Kw. 476, sv. 6

SADRAJ
Jovica Ain, Mesec dana pozitivan . . . . . .
Ana Ristovi, Strahovi . . . . . . . . . . .
ore Pisarev, Kolekcionar . . . . . . . . .
Frawa Petrinovi, Prinudni upravnik pijanih
Tadeu Ruevi, ta s tim to u snu . . . .
Jozef kvorecki, Reakcionar Kon . . . . . .
Stanislav Barawak, Hirurka preciznost . . .
Marko Stojki, Tantalovo voe . . . . . . . .
Ivana Gaanski, Tri pesme . . . . . . . . .

. . .
. . .
. . .
strasti
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .

.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.

1017
1030
1035
1042
1050
1054
1057
1061
1065

OGLEDI
Qiqana Pavlovi-Samurovi, Servantesov Don Kihot" danas Prouavawe i vrednovawe . . . . . . . . . . 1068
Jasna Stojanovi, Servantesov Don Kihot" i drutveni romani Jakova Igwatovia . . . . . . . . . . . . . . 1089
Borislav urovi, Multikulturalizam i mawinsko pitawe . 1107
SVEDOANSTVA
Aleksandar Tima, Pisma Sowi . . . . . . . . . . . .
Jovan Radulovi, Sto godina od roewa Vladana Desnice . .
Miroslav Josi Viwi, O nagradama, sad ja priam . . .
Nada Savkovi, Zavodqivost sporog ritma seawa (Razgovor sa
Svetlanom Bojm) . . . . . . . . . . . . . . . . .

1129
1148
1161
1165

KRITIKA
Gojko Boovi, Sve boje: crno (Milan orevi, Crna pomoranxa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1175

ore Despi, U srcu postmoderne mistifikacije (ore Pisarev, U srcu grada) . . . . . . . . . . . . . . .

Mladen Veskovi, Prevrednovawe jednog mita (Milenko Paji, Merilin veiti simbol strasti) . . . . . . .
Zoran eri, Uspena pesnika sinteza (Jasna Melvinger,
Vozelnica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miodrag Jovanovi, Gledati i videti (Olga Miki, Srpsko
slikarstvo 1820. veka) . . . . . . . . . . . . . .
Branislava Vasi, Posledwi osvrt na srpski postmodernizam? (Sava Damjanov, Postmoderna srpska fantastika) .
Sava Damjanov, Kwievna fantastika kao zadovoqstvo u tekstu" (Prosvetina kwiga fantastine prie) . . . . .
Marija Xuni-Driwakovi, Nova osvetqewa Apolinerovog dela (Mihailo Pavlovi, Moj Apoliner/Mon Apollinaire) .
Dobrivoje Stanojevi, Od itawa do razumevawa (Milena Stojanovi, Kwievni vrt Borislava Pekia) . . . . . .
Dejan Milutinovi, Mladi pisci, prve kwige (Jelena Savi,
Eksplozivne trunice; Olivera Skoko, Perast Amsterdam; Marijana Miloevi, itawe, u ogledalu; Nenad
Nikoli, Kastrirane junoe) . . . . . . . . . . .
Branislav Karanovi, Autori Letopisa

1177
1181
1184
1188
1191
1194
1196
1200

1204

. . . . . . . . . 1208

LETOPIS MATICE SRPSKE DECEMBAR 2005

YU ISSN 0025-5939 | UDK 82(05)

JOVICA AIN

MESEC DANA POZITIVAN

Nikad, ba nikad se nije osvrnuo na mene. Nije me pogledao. Ni onako letimice. Ni kad je zarawao u dubine, ne
ba male. A sad, od noas, ne moe da odvoji oi od mene.
Oi su mu bile najpre unezverene, zatim gnevne, pa snishodqive, naposletku setne. I tako, gleda me sve opiweniji na
tom luku od poplaenog oka do oka koje prihvata osudu dok gasne. Najzad, nisam mogao vie a da i ja u wega ne pogledam.
Svi su negativni. Ne zna da li je to razlog, ali svi zrae
nekom nezdravom snagom. Puni su ivota, kipti u wima, i
vole ivot, razumqivo, kako bi on nekad rekao, naprosto kidiu na ivot, kao da bi da svoj ivot ispiju odjednom, do
dna, jer su ga toliko edni.
A on je pozitivan. I tako, dok je trepnuo okom, smlavqen
je, gleda mrano na druge, poplaen je, i pun srxbe, u neverici da je ba wega pogodilo. Nije to ni neverica, jer bi ona
znaila moda nekakvu nadu. Ne, nema ni neverice koliko
god da bi on hteo da kae da ga je obuzela neverica, jer zapravo ni traga od we, nego je samo zamiqa, hvatajui se za slamku. Izmiqenu slamku.
Pozitivan je. Ko to doivi, zna, moe da se oprosti od
svega, i najboqe je da se, ako je iole ostalo tada neke snage u
wemu, baci na posledwe pripreme. Pozitivan je, i to je nepobitno saznao, veeras.
Prole noi, najednom mu je dolo, ili je ipak razumeo
neku skrovitu poruku u sebi, da ode u Studentsku kliniku i da
se testira. Ne pripada ak nijednoj rizinoj grupi. Iako u
fiziki vioj klasi, profesionalni ronilac, sa stepenom
majstora ronilatva, star trideset i pet godina, i koga poznanici drugarski zovu Prota, prilino rutav, ak i po le1017

ima, umeo je da prepozna izvesne stvari u podvajawu qudi, i

govorio je: kakav nedostojan izraz, rizina grupa! Otiao je,
razume se, posle ponoi. Uzeli su mu krv i dali ifru. Anonimnost zagarantovana.
Kako se uopte pripremati za kraj? Ako neko ima recept
za to, on ga nema. Moda naprosto zautati i ekati. Sa Lidijom, sa glavom u wenom golom krilu, na wenom grmu koji
mirie na kupinu uz daak movare, sa pogledom odozdo uprtim u wene oi. Moda naprosto zautati i iveti svaki
trenutak kao posledwi, jer jeste posledwi, i na sve stvari
gledati onako kako ih gledate kad znate da ih posledwi put
vidite. Nauiti, preko noi, da budete boqi u ostavqawu
stvari iza sebe, boqi u zaboravqawu stvari, posebno onih do
kojih vam je veoma stalo. Moda nita ne govoriti, popisati
poslove koje jo moe da stigne da posvrava, i onda
pokuati zaista da ih posvrava. Ali, kad ste pozitivni,
pa ovako kao on, ak i vie nego pozitivni, ve osueni, da
li ostaje ikakvih poslova za svravawe? Moda da zauti i
samo zapisuje svaki trenutak, odustajui, poevi od ovog
trena, od svakog ivota, i to odustajawe pretvarajui u equ
da jo kae, zapisujui, poneto onima koje voli i koje mora
da ostavi? Ili je celishodnije da ne saznaju da ih voli, kao i
da ne znaju da ih ostavqa sve dok ih ne ostavi, i to bude nepovratno?
Veeras je ponovo otiao na Kliniku, rekao svoju ifru
i u koverti sa ispisanom ifrom dobio rezultat testa. Iziao je. Stotinak metara niz ulicu, zastao je i otvorio omotnicu. Dobitak ili ne? Najeio se. Hteo je da zavapi. Grlo mu
se stisnulo. Stomak mu se pretvorio u vreu sa staklenim
opiqcima. Odmah se vratio. Pitao je devojku, koja mu je bila
dala papir, moe li biti greke. Uputila ga je da se popne
na sprat i javi lekaru. Pozitivni ste, rekao mu je taj lekar,
neobrijan, ovek mlai od wega, i nasuo mu gazirane vode.
Prineo je au usnama, pa je odloio na sto. Nije mogao
ni gutqaj. Maio se ponovo za au i ponovo je odloio.
I ne samo da ste pozitivni, nego ste pozitivni na najgori moguni nain, i ne znam ta bih mogao vie da vam kaem, rekao je lekar. Niste bolesni, ali ve kao da jeste. Sa
visokim procentom ste, puni do vrha. Virusi vrve u vama. Ne
mogu da to shvatim. Moram o tome da sastavim izvetaj. Sutra
ete moda ve biti bolesni. Nije trebalo ni da se testirate,
smatrao je, jer za nekog ponekad je boqe ne znati. udo da jeste. Po testu nema znakova da ubrizgavate neku drogu. Videlo
bi se u krvi. A kad se bolest pokae, kod vas e to nadaqe
ii strelovito, u galopu. Bolest e vam se svakako pokazati.
1018

Po dosadawem iskustvu, najkasnije za mesec dana. Kad dobijem miqewe na svoj izvetaj, obavestiu vas, ako mi date
adresu. Imate garanciju da nita o vama ne sme biti zloupotrebqeno. Moramo da vas registrujemo, makar i pod ifrom,
ali samo od vas zavisi hoete li ili neete da se identifikujete. Zasad ste traio je re i veoma tiho rekao, kolebqivo sreni ako izdrite mesec dana u ovom stawu bez bolesti. Zatim morate da prihvatite intenzivni medicinski nadzor. Postaje bolno, a mi emo nastojati da vam olakamo.
Imali ste skoro transfuziju? Ne. Jo neko pozitivan ili
ve bolestan iz blie rodbine? Trebalo bi da nam date i podatke s kim ste sve bili u intimnoj vezi, znate ve kako, u
skorawe vreme, najboqe tokom cele ove godine. Bez obzira
na to da li su ta lica istog ili drugog pola. Tek to mu je to
reeno, pred wim se niotkuda stvorila Lidija, utvara koja mu
se blago osmehnula, i on je iziao bez rei. Ali, ipak je jo
jedared pokuao da popije malo vode. Bez uspeha. Prolio je po
sebi i po zelenom linoleumskom podu. Kao i ranije, stavio je
nesigurno au na sto, ali na samu ivicu stola. Moda je
bio dovoqan milimetar blie, i pala bi. Hteo je to, da aa
padne, neka se razbije, ali ni to mu nije polo za rukom. Nedostajao je samo milimetar. Nije ni vrata ordinacije zatvorio za sobom. Strao je niz stepenite do izlaza, a onda, ponovo strmoglavo, niz stepenice koje vode na ulicu.
U nonoj prodavnici kupio je bocu vina. Iziao je i
onda se vratio u prodavnicu. Samo izlazi i vraa se. Jednom
e morati da stisne srce, da izie i ne vrati se. Kupio je jo
dve boce vina. Crnog vina, crnog kao lek, kao wegova pozitivna krv, crna krv, zatrovana. Poiwe da na svet gleda suvie zlokobno, pomislio je, a svet to nimalo ne zasluuje, nego
je naprosto takav kakav jeste. Kupio je i teglu zelenih ukiseqenih pargli. Ne, nije hteo da jede. Kupio je pargle mahinalno. I mahinalno ih je grickao ulicom. So ga je pekla po
palcu koji je jutros recnuo noem za hleb.
Popeo se u stan, u hladwikavom potkrovqu. Znate li kako
se oseao usamqen? Ne moete znati. ivi sam. I sam e
prestati da ivi. Bespomoan i sam. Dobro bi mu dolo da
dri maku ili makar psa, ili hrka, ak i lasicu. Dlake mu
ne bi vie smetale. eleo je da je neko uz wega, da se privije
uz neku devojku, da su razodeveni i da se dodiruju svakom elijom, da se upije u drugo telo i nestane u wemu. Ali, ko bi ga
sad zagrlio? Koga bi smeo da zagrli?
Samo Lidija, niko drugi Moe li bilo ko? Samo da
neko hoe. Pre svega bi trebalo da se usudi da ikome kae i
da stegne zube, suspreui se od optubi na ma iji raun, pa
1019

i na svoj. Nejasno zato, u nekom magnovewu bez ikakve veze s

wegovim stawem, setio se Lidijinog minkawa. Uvek je odvraa da ne preteruje u tom mazawu. Ovog trena i sam bi trebalo da se naminka i tako od svih sakrije, sputajui veo
preko lica, svoju strepwu da wegovo telo, jedino to je smatrao pouzdanim, prestaje da bude wegovo. Lidija ume i u mrklom mraku da se namae savreno. Usne, oi, obrve, jagodice. Moda woj i nije do ulepavawa nego, sad shvata, do kamuflirawa.
Na trenutak je pomislio da porui sav nametaj u staniu, da isprazni sve police i sve fioke. Da nita od toga
to navodno saiwava wegov ivot ne ostane posle wega; sve
je trebalo da spali. Ali, nije. Ja sam beli zec, ree glasno, a
koji bi da ode kao vuk, uz urlik. Trebalo mu je jo neto, ali
nije znao ta bi dodao da se trgne. Kao vuk, koji se zove Nerval, divqi Nerval, desperado. Od nekog je uo za vuka koji se
zove Nerval, a ime mu je delovalo kao dobro ime za vou vujeg
opora, koji je smaknut sa elnog mesta.
Izvadio je svesku, istu, neispisanu, kupqenu pre petnaestak godina na Malvinima gde je iao zbog ronilakog posla, najlepu koju ima, sa koricama u boji na kojima je slika
etiri stare staklene posude, vaqkaste, za esencije i likere,
i koje mora da su duvane na poecima evropskog staklarstva.
Poloio je svesku na sto i preko we stavio olovku, pa otiao u ugao sobe, odgurnuo krevet da mu nita ne bi bilo na
dohvatu, seo u taj pusti ugao, laktovima se oslonio o pod, ramena pribio uz zidove, skupio noge, sav se zgrio. Na wemu
su plave izlizane somotske pantalone. Obuven je u plave patike, i one izlizane. Zamurio je i ekao. Nije ni ekao. Samo mu je bilo hladno, a on nije mario. udeo je za neijim
zagrqajem. Zapravo, ekao je da mu se sve suvqe grlo nekako
opusti i da onda neto popije i spere suvou. Ili uopte
nije ekao. Jedino je hteo da vie nita ne eli. Pokatkad
bi dlanovima lupkao po podu, bez ikakvog smisla.
Prvu bocu sruio je u sebe takorei naiskap. au po
au. Sedam deci vina. Vranac. Jedva da je mogao da oseti wegov ukus. Osetio je, meutim, vie nego ikada ranije dodate
hemikalije. Konzervans, pojaiva boje i ko zna ta je jo tu.
Naeo je i drugu bocu, pa otvorio svesku, krenuo da pie ta
bi sve trebalo da uini dok jo moe, a mislio je da bi mu to
zapisivawe moglo pomoi da se sredi i pomiri, i da se trgne
iz utrnulosti koja ga je zahvatala u naletima i kojoj se opirao
kao to se pesak opire talasima, preputajui se.
Ubrzo e pono.
1020

Neka me neko zagrli, viknuo je. Zar moram da budem sam?

Nema odziva. Glednuo je u stranu: desetak minuta je prolo od ponoi.
Napisao je dvaput: Zar moram sam? Pisao je prvi put u
ivotu.
Mesec dana pozitivan, mesec dana sam. Mesec dana mu je
sad izgledalo venost, kao suvina venost. Suvie kratka da
bi ita mogao da uini i stvori, suvie duga za ekawe i
raspadawe, pa ak i ako bi to bio mesec februar. Zar se na to
svodi venost? Zapravo venost i ne mora trajati due od ove
septembarske noi, od ovog minuta, ove sekunde. Beskonano
vreme koje nee trajati due od mesec dana, s tim da, ko zna,
taj mesec je ve mogao poeti upravo pre mesec dana. Ko bi to
znao? Testirawe nije kazivalo kad je zaraen, kao to nije
ukazivalo ni kako je zaraen. Sav se sada predao tome da otkrije u sebi taj trenutak kad je u wemu kvrcnulo, jer ako otkrije kad se taj kvrc odigrao, moda bi mogao da se vrati u
asak pre nego to e to pui i razliti mu se krvqu, pa da
krene drugim putem, zaobiavi nepovratni orskokak u kojem se upravo nalazi. Ipak, vreme se ne da vratiti. Ostaje mu
jedino da napipa dimenziju nepoznatu ulima, i da sklizne
niz wu i izbavi se. Morae poeti da vie veruje u uda.
U wemu je virus ko zna od kada, a beskonano vreme samo
je naa ideja koju smo izumeli u posledwem trenutku kad vreme okonava, kad ovaj svet stie do kraja istorije svoje venosti.
Napisao je: Posledwi trenutak moje venosti.
Kao da se ve privikava da ivi od posledweg trenutka
do posledweg trenutka. Kod wega je to privikavawe moda i
bre nego kod nekog drugog, vaqda zato to je oduvek, misli u
nekom dalekom krajiku svesti, po prirodi bio prilagodqiv,
pa sad, i u posledwem trenutku, to dolazi do izraaja, ak
muwevitije nego inae. Ali, po prvi put na wegovu tetu, jer
ovog puta morao bi da odgovori prkosom i borbenou, a ne
pristajawem i poniknuem. Jedino to je u wemu sve jaa
udwa za zagrqajem, za drugim, ivim telom. udwa se rasplamsava; sagoreva u woj, jer gotovo svaka mogunost da joj
udovoqi neumitno ili oko wega. Jedva da jo ima izbora. Ne
preduzme li smesta neto, ostae mu samo da, nemoan, prihvatajui udes, jer ta bi inae i zato bi, grca do posledweg trenutka. Da se ak gnua sebe, prizivajui da ono to
ima da se odigra doe ve jednom i ne okleva. Ali, ako bi se
predao drugome, nasluuje da bi ga to izmenilo, iz osnova, i
onda bi bio kadar da se odupre svom pozitivnom stawu, ma
trajalo ono i due od mesec dana.
1021

Hoe li neto da uradi dok se no zalee u sitne sate,

onda neka to uradi odmah, jer vreme leti. A on jo pie. Pita se kome da se obrati. Pie, kao da se odrie svakog izbora
koji jedva da jo ima, i ve osea krv i gnoj iz buduih rana u
ustima, nozdrvama, grlu, i die glavu, nehotice se usredsreujui na au sa vinom pred sobom, Ridlovu kristalnu au
namewenu ba za to tamnocrveno vino koje se samo u toj ai
oglaava svim svojim unutrawim uborima. emu jo da
brine o ai sa drkom, besprekorno izbalansiranoj, dok mu
se usta pune krvqu i gnojem? To mu je pokloweni predah. To
je, u wegovoj muci, spasonosni lahor rasejanosti, prilika da
odlui. Posle we teko da e jo biti ijedne. Vreme leti i
pozitivno stawe ne eka, koliko god on sam molio od neba da
mu sauva sabranost koju gubi, ako ju je ikad i nalazio, i da
eka.
Lidija mu se najpre opirala kad su se upoznali pre nekoliko meseci. Nije ona za qubav, rekla mu je. Jo pokuava da
preboli prolu. A moda e i da se iseli iz zemqe. Potreslo ju je bombardovawe koje je provela, svaku bogovetnu no, u
strahu, sa mladiem i wegovom sestrom, u wihovom podrumskom stanu. Nisu prestajali da vode qubav. Jedino joj je to pomagalo za zaspiva i da se budi.
Nije li neto slino bilo i sa wim i Duwom? Ipak, ne
bi mogao da kae da je on Duwu voleo, ali je, budui sam, bez
obaveza da o ikome brine, eleo da je titi. eqa da nekoga
titi mogla bi ve biti pogodno tlo qubavi, ali ne uvek,
ne kad ta eqa nije neodoqiva. Da li je ikoga voleo, uvek je o
tome razmiqao sa ukusom poraza.
Ubrzo zatim, poto je zemqa prihvatila uslove i napad
na wu zaustavqen, ve istog leta, veoma kinog, mladi se zaqubio u drugu devojku, a Lidiju ostavio. Ona sad, rekla je, dok
ga je odbijala, eli da pobegne zauvek, mada je ipak neto zadrava. Boji se da ostane, boji se da ode. Otuda ne sme da se
uputa sa wim. Oi joj crne, vuku na divqi kesten, ne lau.
Oi su joj neobine, sa nekako istaknutim jabuicama, i zenicama koje kao da su bezdane, velike oi, sa izvesnim istowakim izgledom. Lice joj je belo, belo, meko. Privlai ga i
on nije odustao. Otila je do Budimpete i vratila se. Naposletku je rekla sebi ta se tu pravi fina na wegove qubavne izjave, priala mu je kasnije, i izila mu u susret. On veruje da ga je zavolela, moda ne ba onoliko koliko on wu
voli, ali nema veze. U ovih nekoliko meseci ve ga je jednom
napustila, objawavajui da nije ona za wega, da je prezrela
1022

za wega. Ne zna ni sam zato mu se vratila. Jedini razlog je,

po wemu, da ga ipak voli. I ona je wegov jedini izbor.
Zna da Lidija radi duboko u no na svojim projektima za
neki graevinski studio. Lidija, pozitivan sam." Ona misli da se ali sa wom. Nasmejala se, kao da je izrekao besmislicu. Onda mu ree da je i ona skoro bila na testirawu i da
je sve u redu. Neto joj je bilo reklo da ide da proveri. Ne,
nije sumwala u wega. Pre bi se reklo da je sumwala u sebe. To
mu je jasno kazivalo da je bila i sa drugim dok je bila sa wim,
ali mu to ovog trena nije dopiralo do svesti. A eto, ista je.
Ila je na test, u stvari, samo pre tri dana, kad su posledwi
put bili zajedno; ba iste veeri je svratila u Kliniku. Pa
kako onda on? Ne moe nikako biti. Noas sam dobio rezultat. To je apsolutno sigurno."
I ta sad!?" rekla je, kao da ju je najzad uverio plani,
nemuevan ton u wegovim reima, moda osloboen vinom, i
lelujav. Glas joj je bivao tvrd i sve vii. Gde ba sad da te
strefi, moj Proto! U ovom momentu kad je sve trebalo da nam
istinski poe. Ja dobila ovaj sjajan posao" Mogao je da pomisli da joj se svaka re omakla, ali ne, govorila je uvereno,
kao da je i sama pozitivna. Onda je mrmqala neto za sebe.
Uzdisala. Prokliwala neto. Kako da ti pomognem? ta da
uinim ako je tako? Nisam udotvorka."
eleo je samo zagrqaj. Znam da nisi. Ne traim to. Hou samo"
Ne, ne mogu da ti pomognem."
Hteo je da se privije uz wu. Moram da te odmah vidim",
rekao je i zastao, jer da je nastavio pla bi provalio iz wega.
Ne mogu sad, radim, oprosti. Sve u uiniti to mogu,
ali ne znam ta bih uopte mogla? akao si neku meku, a
onda prqavim prstom, sa slomqenim noktom, akao nos. Ako
nisi, razume, kao da jesi. Sve je to od stresa."
Moda je upravo sa nekim. Ali, ne, wemu to nije padalo
na pamet. Nita vie ne moe biti istina kad je on pozitivan i kad mu je nedvosmisleno reeno da se pripremi. to je
strast beznadenija, trajnija je, a onda svuda primeujemo da
se sve to je kod nas strasno, dogaa jedino drugome.
Brzo ga je pozdravila, uz obeawe da e mu se sutra javiti, da ostane kod kue i nikako ne izlazi, i prekinula vezu
ne saekavi vie ni re od wega, koju on ionako vie nije
bio kadar da izusti. A wemu je bilo potrebno ba tada, istog
asa. Nita sutra. Sutra je dockan. Sutra je ve za wega istekao mesec dana, i poiwe da ga nema.
1023

Pomislio je, poloivi pesnice na one kapke, da ode

do we i legne na wenom pragu. Pomislio je da bi mu wena toplina pomogla i kroz zid, kroz vrata.
Izjutra bi nagazila na wega. Jasno je uo ta bi rekla.
Dobro, pozitivan, ali gui, i trebalo je da si kod kue dok
te ne pozovem.
Zgromqen je, ali i nekako prosvetqen. Sijao je iznutra, i
ta arka svetlost ga je palila. Raspasao se, podigao majicu sa
stomaka i navukao je preko lica, do zatiqka, samo da vie ne
gori i ne svetli. Nita nije video, trebalo bi da napravi
proreze na majici za oi; zavrtelo mu se u glavi. Svlai majicu; od we bi boqa bila najlonska kesa. Crna, za smee. Bez
ikakvih proreza. I zato se, ispivi jo jednu au, Ridlov
kristal, tip somelije, otvorivi novu bocu, odmah maa i za
posledwu slamku. Otvara i tu kartu, znajui da je prazna, ali
on i hoe da mu vie nita ne ostane u rukama ni u rukavima. Praznina je put privikavawa i opratawa.
Zove Duwu. Hoe da je vuk, razbatiwen od svega. Javqa
se wen brat. Duwa spava. Da je probudi? Da, gotovo moli, neto se dogodilo, nita strano, mada mu glas nesumwivo govori suprotno, ali mora da joj saopti bez odlagawa. I stvarno joj kae. Pozitivan. Jo najdue mesec. Hoe da je pita da
se vide. Hoe da klekne, sa telefonskom slualicom uz uho.
uje da ona bratu apatom dobacuje da izie iz sobe, da je ovo
samo wena stvar. Ne uspeva da je pita, ali ona odgovara bez
ikakvog pitawa. Sawivim glasom, bez imalo nemira, prosto
mu kae samo re. Doi, kae mu. Na asovniku je 1 i 32.
Nije je video ko zna otkad. Od prole godine. Uvek je
imala poneko zrnce peska u ustima, i taj pesak bi onda neizbeno prelazio i u wegova usta, te bi svaki as pquckao u
stranu. Dugo ju je poznavao, jo od najranije mladosti. Niko
ih nije mogao zamisliti jedno bez drugog. Ipak, nikad je nije
voleo toliko nije je uopte, nego sve da bi bio poput ostalih, nije ni ovolicko kao Lidiju, o kojoj bi bio kadar da
govori i govori, a o Duwi jedva da mu, ak i u ovom asu, i
poto mu je rekla doi", pada na um jedna jedina iskrena
re. Sea se samo peska koji prelazi iz wenih usta u wegova.
inilo mu se da je ona devojka koju je uzgred sreo na ulici i,
tek to ju je proao, ve ju je zaboravio.
Zagrlila ga je i sva mu se predala. Zakquala je vrata sobe i rekla: Sad smo slobodni."
On ne shvata odakle joj ta sposobnost. Da mu se neko tako
predaje, ne moe biti prirodno. Ali, jeste lepota. Sva je
odisala na kravu sa vimenima punim mleka, iako teko da se
1024

wena prsa mogu tako nazvati. Kravqa? A opet, to je taj dah i

taj miris. U tali ili na ispai, krava? Pijan je ili bolestan. Iskreveqio se: pijan, ne, a vie nego bolestan. Wenog
brata nije ni video. Ionako ga je slabo poznavao, uvek ga meajui sa nekim drugim. Zvao ga je ore, a on se zapravo
zvao Ambro. Ni pitala ga nije nita o wegovom stawu. Samo
je uzdisala i jeala. Ona je traila da ue, nametala mu se i
najzad se sama navukla, iako se on trudio da se izmakne. Na
kraju je popustio. Ona vaqda zna ta ini, iako je nekim kao
tek roenim ulom oseao da je preplaena na smrt, i to je
duboko potiskivala, prestajui da bude svesna tog straha ili
da ga ma kako prizna. Ulazio je mahnito u wu tako da se iz we
ulo bukawe; wena slabost ispuwavala ga je snagom. iveti
je jednostavno ak i kad ste osueni da proputate ivot.
Dok su se grlili, povlaio je prstima od wenog vrata,
du kime, do zadwice i useka izmeu guzova koji su bili
klizavi od sitnog znoja. Prvi put je primetio da su joj ramena
obla i nekako laka i podatna, i da wegovi dlanovi poiwu da
bride na wima. Na levom ramenu je imala crnu tetovau koju
je ve poznavao. Srcoliki venac od listia i u veniu wegovo ime.
Vibrirala je, i on sa wom. Nikad nije osetio takvo telesno zadovoqstvo. Samo je na trenutak pretrnuo, na sekundu se
uletvio kad mu je u stomaku u jedan mah glasno i due zakralo. Nije pomislio da, osim nekoliko pargli, od podne nije
nita pregrizao. Proletelo mu je kroz glavu da mu to neprijateq iz krvi putem creva aqe znak, a onda se i taj znak izgubio u bujici koja raste dok se dva tela spajaju.
Htela je da on ostane svu no sa wom. Imala je tek predvee smenu u restoranu u kojem je radila kao servirka. Voli ga.
Odjednom je videla da pored wega, dok se oblaio, stoji
neko. Zauena, prepoznala je bivu devojku svoga brata, koja
joj se osmehnula. Ponovila je da ga voli i pruila ruku prema
devojci, hotei da je zapita odakle se tu stvorila. I devojka
je, napuivi usne kao da joj aqe poqubac kroz vazduh, ispruila svoju ruku, ali pre nego to e se ruke dotai, priviewe je nestalo. Duwa je osetila dugaku iglu kako joj prolazi kroz grudi, koje su joj bile oduvek majune kao kod neke
tek propupele etrnaestogodiwe devojice, prolazi joj kroz
srce i izlazi joj ispod leve lopatice. Jeknuvi, jo jednom je
rekla da ne moe bez wega i da je vie nikad ostavqa.
Neu da ujem to, odvratio je, ali mogu da se vide sutra
na no kad ona zavri posao. Bilo je to obeawe u prazno, da
bi lake otiao od we. Htela jo neto da mu kae. Da mu
1025

kae, da mu i ona kae, rekla je. Zatvorio joj je usta dlanom i

onda svojim usnama. Zatim blago uini psst" i mahnu joj.
On je dobio svoj zagrqaj i otiao da sm, donekle se gadei ukradene utehe, saeka jutro u svom potkrovqu. Prihvatala je da deli wegovu sudbinu. I to potpuno. Da li je on neto
drugo uopte i hteo? Samo da ne bude sm u svojoj smrti. Duwa ga po sebi nije vie zanimala. Ni wena spremnost da podele wegovu presudu i da joj zajedno odolevaju. To je bila samo
jo jedna iwenica u lancu svih koje e ga voditi tamo-amo
izmeu dva sveta. A da je svaka od tih iwenica ve pria u
kojoj je ceo ivot, to ga ve nije diralo.
Dokrajio je vino. Kad se zagledam u sebe dok umirem, rekao je poluglasno, vidim samo ponor. Nije to tek neka provalija na koju bi ponekad nailazio u podmorju, i plivao nad
wom, sve prisniji sa wenim hladnim strujama. Odakle mu to,
pita se. I ako dovoqno dugo gledam, nastavio je da govori u
pustoj sobi, opaziu da taj ponor poiwe da gleda u mene. Kao
da se prisea odakle mu dolaze te rei; wegovo se seawe zaokruuje. Pamtim po seawu. To mu izgleda ogromna glupost, a
opet nekako dalekoseno i udesno. Pamtiti po seawu! Pamti bagremov cvet po uspomeni kad je wime punio usta i jeo ga
i jeo. Onako sladak, onako miriqav. Moe ak i da zaboravi cvet na bodqikavom grawu, na stablima koja su opasivala
batu sa kajsijama, trewama, viwama, sa dva debla oraha,
sa krompiritem, sa zasaenim lukom, ali iz glave mu nee
iileti seawe kako je vakao i kako mu je iznutra ispuwavao nosnice wegov miris koji je govorio jedi me i pojedi
me".
Dok nestaje, nastupa vreme posledwih gluposti. Tako izgleda veliki znak smrti: saiwen je od gluposti i sve veih
gluposti. Tako se opratam, kae. Putem bagremovog cveta.
Zapisuje: Putem bezdana koji zuri u mene. U plimi zaborava
koji obliva moje seawe, ogoqujui ga tako da naposletku samo
ono ostaje od mene, rasturene kosti seawa. A kad i ja onda
nieg nee biti. ta god danas radili, nema anse da sutra
ne budemo mrtvi. To je boanski humor ivota.
Takav je, upaq. Zvei u wemu. I najpozitivniju istinu
pretvorie u la. Ipak, da bezdan zuri u wega, to ve ne moe da preinai. Primeuje da zuri u wega jo od 1 i 32, zuri
u wega sve vreme zamuenim pogledom koji je sad, najednom,
postao neuporedivo bistar i tamnoplav. I on, kao majstor
ronilatva, zarawa u taj bezdan, u taj zamueni pogled, kao da
zarawa u ledenu vodu silno mutnu i roni dubqe od sto metara,
troei sve zalihe kiseonika, roni sve dubqe i grevitije u
1026

eqi da to pre izroni s one strane gde prozirnost mora

biti beskrajna.
Konano je svanulo. Telefon je zvonio. Od najvie mesec
dana uspeo je da preboli prvu no. Zamiqa da je preboleo,
jer tu nema nekog naroitog uspeha zbog kojeg bi trebalo da se
prsi, da nadima plua koja e uskoro eksplodirati i razneti
mu mozak. Sve je to u prvom bdewu bilo samo oekivani deo
predistorije bolesti. Telefon nije prestajao da zvoni. Pretpostavio je da bi to mogla biti samo Duwa. Nema ta da joj
kae.
Neko je zvonio na vratima i kucao. Onda su se uli muki glasovi. Pa jae lupawe i jo jae.
Nemoj vie nita da uini. Ostani tih i miran. Ne
otvaraj. Sad ja gledam u tebe, ne skidam pogled sa tebe. Najzad
smo uspostavili vezu koju si traio. Gledao si u mene dovoqno dugo i naterao me da ti uzvratim pogled. Ko dugo u mene
gleda, na kraju e videti da ja u wega gledam. Ne mogu da te izgubim iz vida, ne mogu da ti dopustim da zna ko ti je na
pragu, jer e onda sve krenuti ispoetka. Nastavak e ostati
neizvestan, ako bude znao da je na vratima lekar iz Klinike
koji je na svoj izvetaj poslat elektronskom potom dobio
hitno obavetewe, u sam osvit, da je u pitawu greka i da je
osoba u pitawu jue preminula u Gradskoj bolnici. Rezultat
testa nije tvoj. Dogodila se omaka koja nije smela da se dogodi. Pre mesec dana ista ifra kao tvoja, sestra je, pospana,
i tebi dodelila istu, a rezultat nikad podignut, pa je tebi
uruen. Lekar je zvao policiju. Setio se neoprane ae sa nepijenom vodom, sa tvojim otiscima. Tako te je naao, odneo
au u laboratoriju za otiske, i evo ga u pratwi policajca na
tvojim vratima i lupa, i vie greka, greka, i telefon ti
zvoni, greka, greka, Protopopove, mora da je razbudio ve
i mrtve i ceo komiluk, otvorite, otvorite, otvarajte ve
jednom, jeste li ivi, negativni ste, n e g a t i v n i!
Ali, ja znam da nije greka, suvie dugo si me gledao i
zazivao da bi sad to ispalo kao nesporazum. Nee moi. Kod
mene to ne vai kad nekog, poto me je sam pozvao, uzmem da
gledam.
Mora da je neki nesporazum, misli ti, melanholino,
pomireno, a na pameti su ti Lidija i Duwa, i smodeno ustaje iz posteqe na koju si se pruio, prekrivi se lakim ebetom preko lica, pod pogledom onoga u ta si noas odve
dugo gledao i, iz punih plua kinuvi jako nalik kratkom
prasku smeha iznad bezdanog bunara i u inat wemu i ledenoj
1027

vodi, polazi prema vratima koja odonuda ve poiwu da razvaquju ramenima. Satire se o tri prazne boce na podu koje
padaju i kotrqaju se.
Prekinite, evo me, vie kao kad si molio za zagrqaj i
malo qubavi, uo sam, otvoriu.
Nije greka, nije nesporazum, ta god ti mislio, ja to
najboqe znam, i ne ostavqaj me ni sluajno na cedilu, jer ti
to neu zaboraviti, ako ne sad i ovde, onda drugde i drugi
put.
Ti, meutim, ve ni za ta vie ne mari i, s obzirom
na svoju venost, koja nije bez kraja, u pravu si to ne mari.
Neka za sada, poelee me ti sledei put, opet e se
zagledati u mene, i mrdne li tada sruiu ti na glavu gomilu svega toga od ega si napravqen.
Ni on ni ja jo nismo znali da ga je tog jutra zaista zvala i Duwa, da mu kae da ne brine za wu to su noas onako
ili do kraja, jer bi to elela uvek, bez obzira u kakvom su
stawu on ili ona; to joj je jako godilo i, mada je ne voli i mada e ona presvisnuti od tuge, hvala mu. Da mu konano kae,
uprkos wegovom uutkivawu, da je ve pre vie od mesec dana
saznala da je i ona pozitivna. Primeuje i da joj desni od
prekjue preterano krvare, zubi joj se klimaju.

Neizvestan nastavak
Lidija i Duwa, postradale zajedno, nisam obaveten kako, sahrawene su u istom kovegu. Pitao sam se zato je to
uiweno. Deset godina kasnije Duwin brat, Ambro Pesak, dao
je saglasnost da se ona izvadi iz groba i da bude sahrawena sa
mnom. A ta sa Lidijom? Namah mi je sinulo da je wu zadrao
za sebe, ali sam tu pomisao odbacio kao neverovatnu i nedolino qubomornu.
Otvorili su moj koveg i Duwu poloili pored mene.
Kosa joj je bila dugaka metar, osedela u mrtvakom snu i odisala na neku slatku plesan, i pala mi je preko onih dupqi.
Tako su nas zdruili.
Nisam imao nita protiv toga, a i kako bih mogao, iako
jedva da sam posle svega poznavao Duwu. Bilo mi je nerazumqivo kakvu su vezu nalazili meu nama. Ne seam se da je
meu nama bila neka velika qubav koju su, recimo, drugi onemoguavali, pa nikad nije mogla da se razvije, i zato sad, kad
1028

smo mrtvi, zasluujemo da budemo zajedno makar u istom kovegu, jer i to je neto s obzirom da smo bili jedno drugog moebiti bolno lieni za ivota. Duwin brat je verovatno doneo pravednu odluku i verovatno su otuda mnogi na celu stvar
otkopavawa i preseqewa iz grobnice u grobnicu gledali sa
istinskim odobravawem, i bilo im je milo na dui to, eto,
svaka prava, ma koliko malecna qubav naposletku doe na svoje i bude nagraena. eqe se mogu ispuwavati i posmrtno, i u
tom sluaju radost ne bi trebalo da bude mawa.
Meutim, uprkos svemu, ja o tako neemu za ta se moe
rei da je moja qubav i da su moje eqe nemam pojma, mada se
zaista ne protivim tome da su mi sad kosti izmeane sa Duwinim kostima. Mogao bih Duwu da pitam zna li ona zato
je najpre bila pokopana zajedno sa Lidijom, mojom istinskom
i neuslienom qubavqu, ako ne greim, ali to ipak do danas
nisam uinio da ne kvarim zagonetne stvari u svetu, a i to ne
bi bio nikakav dokaz moje dobronamernosti koja me odlikuje
ak i kad sam mrtav. Samo se pitam kako e se, u situaciji
novoj za mene, kad sam lien svake mogunosti da biram,
stvari daqe odvijati.

1029

ANA RISTOVI

STRAHOVI
TEMPI PASSATI
(strah od 33-e)
U razgovorima e biti sve vie budunosti,
a sve mawe vremena. Padae sve same
sugestije za lake, ali ne i za boqe.
A ulazei, svakodnevno, u svoj stan,
ulazie sve vie u spomenar. Ovde
one cipele. Promeweni su samo onovi.
A on, ak i kada je bivi, pamti ulice.
Ako ne pamti on, pamti jezik cipele.
Danas neto priqiviji od tebe. Biti pertla
Ali i pertle se prodaju u paru.
Ovde cipele. Onde gumeni duek
ija punoa zavisi od dubine tvog daha.
I je li to vazduh, od prolog leta,
ega u wemu malo ima. Ili uzdah.
Onde duek. Tamo konopac za suewe
vea. Ali ak i on, razapet, danas stoji
pred tobom kao naplatna rampa.
Ako nita drugo, stvari te pamte:
na fotografijama za linu kartu
ve lii na ubicu mekog srca.

1030

Zajedno sa pogledom, otre se

i crte lica. I samo tue naklonosti
dodaju sfumato. Tamo gde treba.
A ulazei, svakodnevno, u svoj stan,
ulazie sve vie u spomenar. A moda
i u herbarijum: biti detelina, sa etiri
lista,
neija, elee sve ee. Sve due.
Makar i presovana. Sa etiri lista,
makar u nagovetaju.
Tako je meko u kravqoj gubici,
pravovremena plodnost zemqita
ionako spada u tempi passati.

TOLIKO SVETLOSTI
(strah od prolea)
Kada si se probudio, iznenadne i nedozvane
radosti ivota u vazduhu je bilo ve toliko,
da ti se uinilo da je tvoje lice, prekriveno
suncem, kraqevska posmrtna maska.
Sve to si video, izaavi napoqe, prualo
je svoju rasprianu vedrinu do u nedogled:
mrekalo se, treperilo, uorilo, prhutalo,
komealo, brbotalo, strugalo noicama,
pulsiralo milionima srca; samo je tiina
dolazila odnekuda, iznutra,
i uinilo ti se, da ba iz tebe.
A tek etwa kraj reke u predveerje!
Bilo je to kao da dugu, nepodnoqivo
dugu no, svee razvedeni samac
provodi u spavaoj sobi
sa svee zaqubqenim parom.

1031

I do zore zuri u wene soknice

to su poput dve meke maje ape
briqivo prebaene preko naslona stolice.
I pita se, satima, da li su stvarno tako bele,
ime li ih samo pere, ili je to od meseine.
A na stopala ne pomiqa,
ni u kratkom snu.
Na pomonom leaju.

STVAR
(strah od kompjutera)
Ona zrai. Vidi te i tamo
gde samog sebe jo nisi.
I ono to propusti pamti.
Donese ti pod nos, neno,
na pinceti. Tako neprimetno.
I, gle, odjednom, ceo tovar.
Pismo qubavnici, efu, i prijatequ,
svodi se na isto. Pie sve ee,
a najvie te je u zarezima,
ako ih uopte ima.
to vie pie,
to vei strah da se sretne.
A ve si opisao sve delove tela.
A ve govorio volim te.
Tvoje lice se ogleda u ekranu
i izgleda kao na rendgenskom snimku.
Sve same kosti.
A to je bio pogled
meri se dubinom crnih rupa.
U wima rastu mala deca,
veliine fosfornog zrnca, koje
1032

naravno, kao i pelene, svetli.

Deca to ne znaju za boqe.
I ve mirie na sumpor.

NEKO KUCA
(strah od samoe u kupatilu)
I eto prostora, gde si konano sam.
Ne uje kucawe. Priguio si ak i
srce, kao da je pumpica za bicikl
kojim treba krenuti u tajnu vowu.
I zuri netremice u lice u ogledalu,
i zamiqa kako e izgledati
kroz trideset, etrdeset godina.
I zadrhti kada vidi da e biti sve
slinije onom u ranom detiwstvu:
iz dubine, do usta, putuje neto na kaiici;
to nekada bi ista letwa svetlost,
boji se, bie sijalica od 60 vati.
ta sada da ita: Bibliju za poetnike,
Tree oko, modni urnal ili qubavni roman
sa prekratkim uzdasima?
Desno, daska za nekoliko kwiga,
levo, daska za samog tebe.
I eto prostora, gde si konano sam.
A oduzima te, svakog jutra,
neko pomalo, i neko, uvek,
ak i kada ne uje,
sasvim tiho,
kuca.

1033

ISTINA
(strah od titraja krila)
Trava je puna puna tebe.
Drvee je za tebe,
Sva irina noi je za tebe,
Ja koje dotie sve ivice;
Postaje ja koje ispuwava etiri ugla noi.
Volas Stivens, Zec kao kraq duhova

To je istina, osunani proplanak

meu tihim drveem, u kasno popodne,
o kojem si odavno sawarila. Nigde nikog.
I samo svetlost pada na tvoje krzno. Meko.
Kao da je prva. Izmeu pogleda i neba
sada promie tek seme maslaka,
kao grudvica pauine, koja te ne pita za ime.
I izmeu tebe i jasnih misli, samo pitawe
to ne trai odgovor: Zna li kuda ide?
I tako je lepo, na trenutak, iveti kao trava.
I onda, odjednom, kao u polusnu, u toj
tiini to je od tebe nainila instrument,
titraj malih ptiijih krila, odnekud.
I zadrhti, kao da dri siunu zebu u xepu,
i kao da si konano odgovorna,
za jedan, ne samo svoj ivot.
I ne zna je li to radost, ili strah.
A moda jeste oboje.
I potom itavo jato prhne iz krowe,
poput hiqadu varnica poslatih u ime
plavetnila koje je uvek jedno i jedino.
I strah tvoj postane radost, jer iznenada,
srce tvoje kuca svuda, i u semewu
trave te, na istini; jo uvek iste.

1034

ORE PISAREV

KOLEKCIONAR
Nikada mu nee biti jasno koji ga je avo terao da to
uini.
Jednostavno, dok si udario dlanom o dlan, cap-cap, i nala se u wegovom xepu!
Naravno da ga je sve vreme grizla savest.
Bila je to, uostalom, prva stvar koju je ukrao u ivotu,
ukoliko se ne raunaju trewe i lubenice koje je s drugarima
pa i s wom, jer uvek su u doba zlatnog detiwstva bili zajedno krao po ataru.
Upravo od tog dana, mislio je dok je vrsto u xepu stiskao kuglu, oseajui kako isijava toplinu vlasnice (wenu toplinu, zapamenu iz sluajnih dodira), od trenutka kada ju je
wegova aka, bez svesne eqe i namere brzinom zmije zgrabila i pohranila u sigurnu tamu xepa pantalona, poeo je da
sawa.
Onog trenutka kada bi sklopio oi, progledao bi i video
male breuqke kao igrake, sa pravilnim redovima okoa
jednog jedinog beskrajnog vinograda.
Tri xinovske, pitome ptice sekle su nebo ispod sunca
obeenog u gorwem levom uglu bronzanog poqa.
Putniki balon neprestano je mreio nebom, a sa obliweg aerodroma, ne pravei buku, uzletali su i sletali avioni igrake.
More je bilo mirno, sa povremenim talasima koji su vie glumili blagu jarost, nego to su uopte i pomislili da
besno udaraju o tihi dok, a zlato je bilo prosuto po puini.
Jeste san, znao je to svaki bogovetni put, ali sve je bilo
toliko lepo da bi, kako promoli nos iz dnevne sobe na dugu i
prostranu verandu, morao da protegli ruke i zevne, zadovoq1035

no, dok je posmatrao vinograd koji ga je okruivao i udisao

isti zrak.
Ba dobre stvari!
Ona je jo uvek dremala u spavaoj sobi.
Leala je, s rukom ispod glave umesto jastuka, otkrivena,
u kratkoj pamunoj majici bez rukava kroz koju je provirivala
gola dojka, u belim gaicama koje su jo vie pojaavale bakarnu boju golih butina.
Tada bi osetio equ, strast jau od ijedne koja ga je ikad
obuzela u stvarnom ivotu, ali kada bi joj priao i pruio
ruke ka zlatnom telu, probudio bi se.
Ono to je oseao u tim prvim, mamurnim trenucima suoavawa sa stvarnim ivotom, ono to je oseao dok je lagano
zbiqa svakodnevice prodirala u wegov um cika sina koji je
ve bio na nogama, u pixami partajui dvoritem, lupawe
erpi i zveket oq koji je dopirao iz kuhiwe u kojoj je wegova ena ve uveliko spremala doruak, tupo i iritirajue
brundawe traktora koji su jurili ulicom, kokodakawe kokoaka to trae mesto na kojem e da snesu jaje, muno savreni,
duboki glas spikera sa radio aparata koji je govorio o kii
koja e padati po podne, tihi povetarac koji se prokrijumario u sobu nestano lelujajui belu zavesu bila je potpuna
uvreenost.
Bio je uvek, u tom trenutku, dete kojem je grubo iupana
cucla.
Poraz je bio definitivan, a uvreda prejaka da bi je mogao
oprostiti ivotu ili Bogu, svejedno.
Dabogda imao, pa ti onda bilo oduzeto!
Ponekad, ukoliko je bio dovoqno pribran, dovoqno jak
da joj ne prie dok se izleavala u svom zlatnom snu, otiao
bi u veliku dnevnu sobu.
Jutarwe sunce bacalo je udesne senke po podu od svetle
iverice, a zidovi su bili ispuweni kwigama.
Bile su to kwige kakve nikada nije video u ivotu: debele, sa zlatnim hrbatima, i isijavale su predivne mirise
cimet i limun, lavanda i bosiqak. Imena kwiga bila su
vrednija od svega to bi ijedan ovek u stvarnosti zaista mogao da smisli.
Zlatna magla u jesen Tvog ivota.
U zlatnom tunelu ka Katangi.
Zlatni paviqon porculanskih lutaka.
Zlatno
itav jedan red ogromne police zauzimale su kwige ispisane na latinskom sa ijih su ga reqefnih hrbata napadala
wemu uglavnom nepoznata imena Vergilija, Katula, Graha, Ce1036

zara, Cicerona, Salusta, Tita Livija, Seneke, Svetonija, Tacita, Juvenala, Persija, Tibula, Propercija, Kvintilijana,
Plinija, Stacija, Marcijala, Terencija, Plauta, Lukana, Petronija, Apuleja, Tertulijana, Kiprijana, Akrobija, Komodijana, Aurelija Viktora, Simaha, Makrobija, Klaudijana, Rutilija, Auzonija, Paulina, Juvenka, Viktorina, Hilarija, Atanazija, Ambrozija, Danazija, Jeronima, Vigilancija, Augustina, Prulencija, Sidonija Apolinerija, Merobalda, Sedulija,
Marija Viktora, Orijencija, Drakoncija, Klaudija Memerta,
Avita, Enodija, Eugipa, Veranija, Aurelijana, Fereola, Roterija, Fortunata, Boecija, Gregorija, Jornandesa, Fredegarija,
Pavla akona, Bede Preasnog, Adhelma, Tatvina, Eusebija,
Eginharda, Frekulfa, Reginona, Abona, Valafrida Strabona,
Ermolda Crnog, Macera Florida, Mersija
Samo je jednom uspeo da ue, uzme kwigu Zlatni san u
zlatnom dobu i otvori je: svi su listovi bili prazni.
A buewe?
Razdragana vriska sina koji bi uvek iznova progledao,
uvek s osmehom na licu, spreman da se posveti danu udesa
koji sledi, opsewen udom zvanim ivot: mo da vidi, oseti i dela, lepeza mogunosti koje su pred wim u dugom danu koji sledi.
Oboavao ga je.
A wu, svoju dragu koja mu je dete podarila, uvek tiha, mirna, utqiva, spremna da mu sve uini, ba sve, svuda i na
svakom mestu, bez we i nije mogao da zamisli preivqavawe
ijednog dana koji mu je bio suen.
Iako je znao da je ne voli.
Iako je znao da je, i pored wihove qubavi koju su isijavali, stavqajui ga u centar svojih ivota, spreman da sve to
ostavi, samo kada bi ga wegova devojka iz grada" jednom pogledala, jednom dala znak doi, moj si, treba mi".
Doao bi.
Otiao bi zbog we i na kraj sveta.
Iako.
Nikada nije voleo da putuje.
Putovawa su ga uasavala.
Nije ni shvatao zato su drugi, bez preke potrebe, samo
da bi im dupe videlo puta, pakovali stvari i sedali u vozove.
Autobuse.
Brodove.
Avione.
Gde?
Gde ste to krenuli?
ta da vidite?
1037

ta da osetite?
Zar nisu svuda ista jezera?
Planine?
Reke?
Staze?
Zar nisu svuda isti qudi na dve noge, s jednom glavom, i
sa istim konfuznim prepletom oseawa?
Qubav i mrwa?
Zavist i odanost?
Dosada i strast?
Svuda je sve isto, u svakom malom oveku, u svakom malom
gradiu.
Nije eleo da poveruje onom koji bi mu rekao da je jedno
brdo lepe od onog drugog, da je toraw crkve zanimqiviji ovde, a ne tamo: sve je to isto.
Qudi, predeli ume, potoci, kue, u emu je razlika?
Bio je pakao toliko godina iveti bez we, ali on je bio
spreman da sebi stvori novi: kada bi to ona htela, napustio
bi i sina i enu.
Vaqda mu je zato i arobna kugla bila preko potrebna:
ona je u sebi nosila sve wene titraje, wenu kosu, wene uzdahe,
eqe i strasti, sve wene slike i seawe, ona je bila weno
drugo ja.
Nosio ju je svuda za sobom, milujui wenu toplinu, a kada
bi ostao sam, siguran da ga niko nee zatei u toj igri, vadio
bi kuglu, protresao je, i dok bi tihi sneg prekrivao crkvicu,
bio je siguran da vidi wu kako, u maloj beloj bundici, grabi
tihim puteqkom.
Video je kako levom rukom zabacuje dugu kosu.
Video je kako joj se krajevi usana podiu u tihom osmehu.
Video je kako smelo podie zlatne cipelice.
Video je kako napuenih obraza sitno huke i ewivo
gleda ka udaqenom vrhu.
Video je kako sitno tope nogama otresajui sneg pre nego to e ui.
Video je kako se za wom zatvaraju vrata.
Video je samo tihi puteqak i lagani sneg koji sve vie
zasipa crkvicu.
Ispala mu je iz xepa jednog od onih dana koji se posle
vode kao najcrwi u neijem ivotu. Ne neijem, nego wegovom.
Prvo je pretraio spavau sobu, pa deju, dnevnu, gonak,
pedaq po pedaq, otiao je i na tavan.
Dvorite.
Ulicu.
1038

Selo.
umu.
Potok.
A onda je shvatio da je tog dana, kada je primetio wen nestanak, bacao skupqene otpatke na seosko ubrite, izvan sela, pokraj puta u grad.
Tako je poela wegova nona mora.
Pretraivao je planinu ubreta kad god je to mogao: usporio bi svoj crni auto, tek da mili, oprezno proveravao da
li nekog ima, a zatim bi se zaustavio i istrao napoqe bacajui se u grevitu pretragu.
Zaronio bi u smrdqive otpatke prevrui odbaene bojlere, limenke, kese, staklo, papire, gajbe, delove nametaja
Dani su prolazili, a kugle nije bilo.
Nije odustajao.
Verovatnoa da e ga uloviti dok prevre po ubritu
bila je sve vea to je posao" due trajao, pa je razradio novu strategiju: samo bi nabacao stvari u prtqanik i brzo davao gas bei!
Kod kue, u podrumu koji je bio wegovo carstvo, prebirao
bi po otpacima uveravajui se da e kugla iskoiti kad-tad.
Uskoro je meu tronim, odbaenim stvarima nauio da
prepozna i poneku koja se jo uvek moe iskoristiti.
Tako je poeo da odvaja najboqe stvari i da ih slae u savreno pravilne police.
Na jednoj su bile pronaene kwige: uxbenici iz istorije
i biologije, tomovi iz sabranih dela Josipa Broza Tita i, na
engleskom, velike misli Kim Il Sunga i Mao Cedunga; itanke srpskohrvatskog jezika i kwievnosti, za prvi, drugi i
etvrti razred; mutnocrvene kwige iz kolekcije Re i misao"; mnotvo Prosvetinih" kwiga iz lektire, srebrnosive,
prepoznatqive sa irilinim P" preko korica; niz arenih, dreavih dejih slikovnica razliitog formata; raskupusani narodni kalendari.
Druga se povijala pod teinom arafske robe; bilo ih je
svih veliina i oblika, sa malim i velikim glavama, krstasti i obini, tanki i debeli, kratki i dugaki, sa gustim i
retkim navojnicama, a o ekserima ne vredi ni govoriti: nije
bilo verovatno da igde na svetu postoji takav izbor, a bilo
ih je iskrivqenih, zaralih, ali i savrenih, sa udesnim
metalnim sjajem venog.
Polica sa bocama otkrivala je razna udesa: zelenu flau od debelog stakla oblika pravilne lopte sa gotovo nevidqivim grliem; boca od etiri litre, etvrtasta, i vrlo,
1039

vrlo visoka; flaice od tankog stakla, mali milion vrsta i

oblika.
Posebno je voleo policu sa uadima, ona su mu bila specijalnost: nezamislive razlike u debqini, nainu pravqewa
i materijalu fascinirali su ga.
Sledile su police sa starim asopisima, jagwedom, alatom, upaqaima, klikerima, igrakama
Poseban kutak podruma bio je ureen sasvim drugaije:
duboka naslowaa, visoka lampa sa abaurom na jednoj nozi,
mali, uzani stoi za kwigu, pepeqaru, cigarete i upaqa,
starinski xinovski kofer koji je drao pod kquem i iji su
glavni sadraj inile kwige arlsa Bukovskog, Breta Istona
Elisa, Mihaela Endea, Xulijana Barnsa, Umberta Eka, Isaka
Baevisa Singera, Romena Garila i Pola Ostera.
Nije bilo lako kofer napuniti wenim" stvarima.
One zapravo i nisu bile wene, nego samo duplikati onoga to je ona posedovala.
Naravno, i tu je uvek kasnio.
Jer, ona bi kwige koje je proitala, diskove koje je presluala, asopise koje je volela da lista, slala ocu, na selo,
u velikim paketima.
Pretpostavqao je da nema dovoqno mesta u stanu i da je
zato bila prisiqena da se rei stvari koje joj vie nisu potrebne.
Za wu su to bile samo stvari, moda i potroene, a za
wega su to bile najboqe stvari.
Bio je tako lukav, tako vet, kada bi morao da pronae
razlog da se uvue u kuu wenog oca, da vidi ta je to poslala, a da on to ne primeti, a tada bi, danima i nedeqama, lutao po gradskim prodavnicama, kwiarama, antikvarnicama,
papirnicama i muzikim prodavnicama pokuavajui da pronae sve kwige i asopise koje je ona itala, da pronae muziku koju je ona sluala.
Nije ba mislio da je potpuno lud to to ini, ali nije
mislio da je to ba normalno.
I nije mogao da zamisli ta bi Ona mislila o wemu kada bi otkrila kako je pijunira i krade joj ivot.
Seao se, s nelagodom, prie koju je proitao davno, toliko davno da ni ime autora vie nije pamtio:
Kada blago i meko promiqeno sedite zavaqeni u toplom i prisnom domu, kada nestano proigravate zbrinute i
udobne pomisli, nerazgovetne i neuznemirujue misli, kada
se nestano proigravate zdravim telom, jakom miicom ruke,
vrstom i smelom nogom, snanim i tako neiscrpno sveim
srcem, uvek vam neko zakuca na vrata.
1040

Jer, vaa su vrata stamena i sigurna, dobro usaena, nepokolebqiva i uvek predstavqaju izazov i krajwi domet snova
slabih i nesigurnih suseda.
Ali, nemojte ih otvarati!
Nikada ne otvarajte vrata susedima, jer oni se uvek muvaju
oko vaih vrata, zveraju uokolo, kaqucaju, trupkaju nogama i
samo ekaju vau nepawu, malu, jadnu oputenost, nepromiqeni potez pa da vam uu u kuu, ukradu nogu, ruku, vae srce da uu i da vie nikada ne izau napoqe.
Zaboravite da ste i vi godinama ekali dok se vrata nisu
najzad otvorila pred vaim neumoqivim kucawem, zaboravite
i onog nesretnika iju ste nogu, ruku i srce prisvojili."

1041

FRAWA PETRINOVI

PRINUDNI UPRAVNIK PIJANIH

STRASTI
Aleksandru Timi

Nesumwivo, Novi Sad je oduvek bio ista propast za lakoverne, naroito za one koji nisu uspeli da prepoznaju sve
boje na paleti wegove, godinama paqivo, uvebavane pritvornosti.
Ej, zavaraju ti iroki bulevari, ukraene fasade, torestvena ozbiqnost bankarskih slubenika, prividan mir letwih predveerja i prigodniarsko sladuwavi tekstovi iz almanaha, pesmarica, kalendara i turistikih vodia.
Zavara taj Dunav, i te kako zavaraju uobiajene komijske
prie o wegovim jedinstvenim i nezaobilaznim tamburaima, najboqim fi paprikaima, testu s makom i boemima koji iz vina pretau qubav i ivot u stihove. Poveruje ovek u
navodne, jedine preostale oaze dobrote i mira u sveoptoj zahuktalosti napora divqeg i po svemu besmislenog ivota.
Uopte nije za raspravu, pobogu ne, ovde nikada nisu
potkradali, u venom gradu stianih strasti niko nikoga nikada nije prevario, sauvaj boe da u vino sipaju vodu, da postoje preqube po wegovim sobama i ulicama. Boe sakloni,
nema ni govora o ubistvima iz niskih pobuda, nema osvete,
nema lopova, nema kloniranog povra, a hleb je od najboqeg
ita. Nema smea u nevinom gradu koji se sakrio iza plianih zavesa nevinih, dobrih, starih vremena.
Savrena idila za jednodnevne turiste i sluajne qubavnike.
Starinski goblen u pozlaenom ramu za sve one kojima je,
ko zna iz kojih razloga, vie odgovaralo da ne uoe kako su
uvek wegovim ulicama, a danas vie no ikada, promicale hu1042

qe i ucveqene i odbaene qubavnice, naputene ene i brkati bankarski slubenici skloni samoubistvu, provodaxije i
raupane vetice, diletanti i prestupnici, ampioni zaludnosti, igrai na ici, rentijeri, penzionisana vojna lica, sa svih strana pridoli glasnici novih vremena.
Zamislite, zavedeni pa ostavqeni, kako tek ovde, u prigodniarskoj uukanosti koju tek koava remeti, kao na skliskoj poledici vreline u senovitim delovima trotoara promiu izgubqeni kolporteri i uspaqene kuvarice, kafexije i konobarice, qubiteqi bakia, zaverenici i autostoperi, ibicari, oxaari, kuriri, politiki radnici estog platnog
razreda, gimanazijalci, uenice trgovake kole, umiqeni
protagonisti nepostojee kulture. Kako ih kao po zakonomernosti vie sile sustiu trafikantkiwe, siromani roaci,
pecaroi bez ulova, dileri, narkomani i duvai lepka, xambasi, pioniri i Titove omladinke, arhivari gradskog muzeja,
akvarelisti i jutarwa mazala, buregxije i kokoari, nene i
zamiqene tetke, maeni unuci, apotekarke sa periferije,
vatrogasci i piromani, predavai nekadawih veerwih politikih kola preobueni u mrtvozornika odela akademika.
I ko sve ne jo?
A on?
ta je to pa wega izdvajalo iz gomile preostalih fosila
socijalnih iluzija poreanih po novosadskom ataru? ta je
wega spasilo iz te gomile lakovernika, iz venca zavedenih
oajnika?
Zar se nije i on uklapao u tu trotoarsku, novosadsku koloteinu, u opisan i osvojen atlas ponaawa sa naznaenim
redovima pripadnosti, predstavqajui tek generacijski zarez
onih koji poslovino pate od istih iluzija i onih koji pokuavaju da stvore neku vrstu vene ivotne pravednosti pozivajui se na pripadnost odreenom kruoku.
Ne bi se reklo, bez obzira na to to ne postoje ba veliki razlozi koji bi wegovu ratobornu figuru drugaije ocrtali na tom novosadskom astrolabu, u tom venom horoskopu
ivotnih iskuewa.
Daleko je on od tih pomalo sluenih qudi koji su jednostavno roeni bez sposobnosti da poveu ono to se dogaalo
jue sa onim to se dogaa danas i sa onim to sledi sutra.
Ipak se, hteo ili ne hteo, razlikovao, ak i kada tome i nije
pridavao neki vei znaaj, kada se i trudio da stianim tonom ne odudara od ostalih. Jer mrvice pritvornosti teko je
bilo pronai u odajama wegova ivota.
A trebalo mu je, kao bqutavoj hrani soli, tih malenih zrnaca laqivosti, pritvornosti i prilagodqivosti.
1043

Rekli bi mnogi da je vodio udan ivot, kao da svi ivoti nisu udni na svoj nain. Moda odvie nalik nekom
ko se po sili prirode stara o nekom tuem ivotu, a ne o
vlastitom.
Kao da je sve godine poredao poput sardina u limenu kutiju, prelio uqem neke ustajalosti, nemoi i stewenosti.
Kao da je sve vreme samo hodao iz udaqenog kraja Novog Sada,
pomalo prazne glave, a noi provodio u nekim bezqudnim eleznikim stanicama na kojima su jedine znake ivota pruale pokvarene neonske cevi svojim besomunim treptawem.
Ili kao da je paralisan sedeo pred televizorom, ne razumevajui nijednog trenutka ta se deava u tom koloritu sasuenih strasti, qubavi, oaja i mrwe. U carstvu porone
moi.
Mogao je samo, ista srca i bez straha od krivotvorewa,
izloen otrom propitivakom oku tvorca, da saopti iwenicu da je u ovom gradu uvek imao i video vie ono ega
nema nego ono ega ima.
Odavno je za sebe izabrao poziciju gipsanog lava iz Grkokolske ulice, koji odoleva pokvarenim zubima vremena
uvajui svoju boju i koji se sit nagledao i aka i gradskih
odbornika i graanskog prkosa i svadbenih povorki, lanih
zakliwawa i izdajstava.
Posledwe decenije na popritu koloteine kao da je nenadani vetar pokidao uobiajenu scenografiju i kao da je nestalo stalnih orijentira. Iz dana u dan mewahu se vidici,
zvonici, barjaci, nebo svakog jutra postajae drugaije.
Za wega sve to bee potvrda neke tek daleke slutwe, zimogriqivosti koja se sakrivala od oiju, neodreenosti koja
nije obeavala bilo ta izvesnije.
Dok je koraao oseao je kao da mu se oko nogu preplie
nevidqivi korov nenadanih deavawa izazvanih nekim udnim nezadovoqstvima, besmislenim pobunama, poplavom sabijanih strasti i agresije.
Ba tih dana dok su se umnoavale kolone qudi koje su
se kretale po tananim nagovetajima iznova pronaene senke
prolosti iz wegovog dotaweg ivota nestajala je ona spasonosna ruka koja mu je akom pokrivala oi da ne bi video
ba sve i koja mu je pokrivala srce da ne bi previe oseao.
Nestao je netragom iz wegovog ivota nevidqivi saputnik
sigurnosti i prozirnosti koji ga je pratio svuda, iao pored
wega, pridruivao mu se nenadano na poslu, u prodavnici, u
razgovoru sa prijateqima, nou u posteqi.
Pojavio se ne samo iznenadni veerwi bol, srana aritmija kao vena pratiqa usamqenih, nego i slutwa i omama ne1044

predvienog rastanka. Kao da je sve vie stojao na nekom komadu nesigurna tla, lebdeo i plivao u bezvazdunom prostoru, spreman za konani bilans, pripremqen za odstrel nepotrebnih.
Vaqda je i zbog toga odluio da, pre nego to se do kraja
istroe pogledi, isperu i izblede miqewa, razlupaju stare
misaone tvorevine, pre nego to mu se do kraja poremete ivotni planovi i dok je jo kapala tanuna slavina eqa, napravi neki sveukupni popis, prostu raunicu vienog.
Zaista je pomiqao da moe popisati, ili bar pokuati
da popie, sitan inventar onoga to je viao na mestima koja, uprkos prisustvu mnogih, bee smatrao iskquivo svojim
posedom, qubomorno im pripisujui svojstva koja je iskquivo on uviao.
Tim popisom nalik boanskom katalogu eleo je da od
ugla Bulevara osloboewa i Futoke ulice stvori vlastiti
prostor tajanstva i mate. Ili ak neto vie, da se odupre
nekom neodreenom vremenu budunosti koje tajanstveno cvili kroz prazne prostore wegovih dana.
ta ga je, uopte, vezivalo za to gotovo silom ubogaqeno
mesto, nalik kakvom rasadniku neplemenitosti, neutenosti,
prqavtine, besmislene vreve, za to izvorite primitivnog
zadovoqavawa poriva, strasti, oblapornosti? ta?
Razloga je uvek sijaset, kao peuraka posle kie. Tvrdokorni i u mnogo emu ogranieni analitiari kau da oni
uvek postoje, samo ih mi, nesvesni, ne uspevamo na vreme da
uoimo.
Da su vremena bezazlena i bez senke oskudice i udesa, kao
kad bee lakoverni mladi, moda bi se dalo naslutiti da
uiva u materijalnom sadraju Futoke pijace, tom prostoru
jednostavnog zadovoqewa blagoutrobija i nenadanih gladi, u
rajskom utoitu jutarwih alkoholiara. Dalo bi se bez zazora poverovati u iwenicu da psa vlasitog hedonizma izvodi u
celodnevnu etwu.
Ali retko je bivalo, ree no ikad, onih gomila kupusa i
natrulih jabuka, sveih varaka i kobasica, tek spravqene
turije, sve mawe je taj prostor pokrivalo jesewe crvenilo
paprika. Odavno su se razbeali gusti rojevi osa zarobqenih
slatkastim mirisom kruaka, a groe vie nije u korpama
prekrivalo asfaltne rupe.
Netragom nestadoe seqaci uzmiui pred navalom prevaranata, posednika vercovane biuterije, pred priuenim
agentima berzanskih gospodara valutnih transformacija.
Ba zato taj prostor postade jedino mesto na svetu koje je
svojom divqom besmislenou, svojim sirovim strastima, pru1045

alo sklonite od besmislenog ivota. Jer i na ruevinama

se ui, iz odsustva se izvlae pouke, mislio je.
Haosu Futoke pijace, naglo sklepanom splavu brodolomnika propalog carstva utopije, sabirnom levku sudopere
prepune taloga nesree, poodavno bee potreban boanski
upraviteq i arhivar, raunovoa raskalana vremena, upraviteq nabujalih strasti, sitnih pohlepa i zaturena smisla.
I ko e, boqe od wega, izai na kraj sa tim kokoarima
preostalih iluzija, zaputenim prevarantima na ahovskim
tablama okrwenih figura?
Jedino on. Osea da je wegova ansa prilino krhka, ali
da ne bi vie mogao iveti ako ne pokua. Ionako ga vreme
u kojem ivi ne zanima previe. Stranice wegovog budueg
testamenta su jo uvek bele.
I ko bi to boqe uinio nego on, realistian i nesentimentalan ovek, jo uvek spreman da se preputa nadolazeoj
plimi vremena, da se po potrebi kree napred ili nazad, da
uoava kako se iza poderane maske novosadske pritvornosti
skrivaju mali demoni svaa, razbuene aveti neobuzdanih poriva i duhovi nenadanog i skoro neuhvatqivog bola.
A bola je, uprkos ignorisawu, zatvarawu oiju, bilo sasvim dovoqno za sve, ak suvie, preko granice podnoqivosti.
Hiqade i hiqade malih, gotovo siuno nepodnoqivih, stanica i taaka bola koje je Novi Sad, uvajui svoj visokoorganizovan ivot pasivnog raja i nevinosti, otpremio
u prostore pijaca i buvqaka, podiui oko wih vrste zidove
nedodirqivosti. Sasvim komotan da u duhu svojih popularnih
bedekera propoveda i daqe sentimentalnu religiju sree, da
peva uz tamburae i da se o svemu saaptava, zgraa i udi,
tek preko nedeqnog ruka. Da uskrati propusnice, osim svojim istomiqenicima i roacima, u predvorje mogueg spasa.
Hiqade i hiqade nesrenih trubadura prognanosti sabijenih u pijane logore, osuenih da razmewuju polovnu plastiku ivota, svoje nikom potrebne ivotne prie, svoj jad i
emer neprospavanih noi, svoju hroniku odbaenosti. Da svakog jutra u uzavrelom loncu iznova izvlae danak preostalog
smisla.
Samo zato, bio je siguran, stvorie hiqade i hiqade
stranica kataloga nesree i promaenosti koje e promeniti
svet. Ili zaustaviti.
Hiqade stranica protiv teskobe u koju je upadao. Zbog
introvertnosti, zbog prezira prema onima koji obuzeti sopstvenom individualnou razglabaju o ustajalosti vazduha svojih soba, zbog obnevidelih za taj veliki bol koji je oko wih.
1046

Hiqade stranica kao sigurnosnu branu od udnih antipatija i simpatija koje su inile pritvorni, obini ivot
prilino neugodnim.
Svoj naum i svoju nameravanu misiju zapoeo je vie nego
skromno, ak bojaqivo, tek povremenim jednosatnim posetama pijanom prostoru na uglu Futoke ulice. Kao eventualnu
istragu u otkrivawu greke vlastitog rastrojstva, tanano ispitivawe oseawa o nepostojawu sopstvene uloge i mesta u
koranici nove budunosti koja je iznova svitala. Dozvoqavajui sebi dvosatna izostajawa sa penzionerskih skupova u Limanskom parku. uvajui se naglih odluka. U strahu od koraka
u bilo kom pravcu koji bi samo nagovestili da su svi pravci
isti.
Ipak, brzo se ohrabrio. Stekao je svoje mesto i poeo da
prodaje stare stripove, vaskrsle figurice dejih odrastawa,
iznova napuwene plastine upaqae, odbaene slavine i pegle.
Sve vie je uestvovao u pijanoj utakmici, prepirui
se sa zalutalim kupcima, sa prodavcima koji su mu hteli uskratiti prostor, zadobijajui oreol vetog dilera u razmeni
nepotrebnih stvari. Kao da su ga sve vie uvaavali, ko zna
iz kojih razloga.
Otpor je nestao, vie danima nije izbivao iz logorskog
prostora pijace nosei na svojim leima teret i sudbine drugih, poprimajui wihov izgled i wihove izraze lica, ukquujui se, bez bojazni i zazora, u kolektivnu fotografiju sapatnika.
Ponovo je postao vernik navika iz mladosti. Vratio im
se sa lakoom, nenadano srean to ih je tako lako iznova
pronaao. Ustajao je u praskozorje i prao se hladnom vodom.
Odocneli povratnici iz nonih provoda, poneki preostali
radnik na biciklu, vozai gradskih autobusa, tek razbuene
majke, mogli su videti wegovu povijenu figuru kako grabi
ulicom sa zaveqajem u rukama.
Voleo je da bude meu prvima, da pre ostalih rasprostre
svoju robu i da se pozdravqa sa ostalima preko aice jutarwe rakije.
O emu razmiqa u trenucima dok se prostor oko wega
ispuwava qudima? O runim svaama, provalama besa, besmislenim prepirkama, tuama. O wihovim sudbinama, neraspoznatqivim putevima, nestancima bliwih, vremenu koje huji
u gradskim krowama, o svojim naputenim prijateqima u
parku. Ogoren, moda, zbog neumoqivosti vremena, nekih svojih starih principa.
1047

Ili samo tiho skicira svoje hiqade stranica, jednu po

jednu, zagledan u neznana lica, u wihove navike, pokrete, redak smeh, pokoju suzu.
Kada ga prekinu, kao da se izviwava, lagano klima glavom. Ba udno, pomislie mnogi, ko zna kakve sve misli
mogu obuzimati te matore prodavce iluzija?
U predveerje, kada se ve pale neonske svetiqke uline
rasvete, vraa se kui du cvetnih balkona limanskih zgrada,
istraujui miris svojih jutarwih koraka. Umoran kao stoka
za vuu tekih tereta.
Na terasi, ispod svetiqke oko koje se skupqaju bube i
leptiri, belei okamewene delie proteklog dana, izlive
strasti, navike, sluajne dijaloge, raskalani inventar sadawosti, relikvije prohujalih dana, poderotine smisla, pijano logorske naine preivqavawa. Kao neko koga dugo nije
bilo, sreuje zamamne iwenice nekog davno zapostavqenog
posla, izbledele cifre rauna od pre mnogo godina. Sve mawe razmiqa o nekadawim sedewima u Limanskom parku,
brbqivosti nedeqnih jutara, prepriavawu sitnokorisnikih
oblapornosti novopridolih politiara, o bilijaru i partijama domina na cvetnom stolwaku iza zamagqenih kafanskih prozora.
U pijanom svetu, svetu trgovaca i raunovoa, na splavu
brodolomnika, i te kako je uobiajeno kukati, aliti se na
druge, varati, sretati razne ene, piti alkohol na pijanim
tezgama ne pitajui za wegovo poreklo, lihvariti, razmewivati oaj i tugu, bezveznu razuzdanost svakojakih misli, pquvati
po podu, napadati voe i partije, ogovarati aktere fudbalskog
prvenstva, generale i nove zvezde na vedrom muzikom nebu. I
ta jo? Ne postoje zatieni, svaiji prtqag je pred oima
svakodnevne upotrebe, pozlata je pala sa svetiwa, pravila su
drugaija.
Brzo se svikao, kao da je oduvek, stotinama godina, bio sa
wima. Ili je bar pomiqao da je tako. Uveravali su ga wihovi gestovi, mimika, neka vrsta udne prisnosti, podrazumevajue iwenice, navike. Pomislio je da upravqa wihovim strastima, da ih moe zabeleiti, da ukoliko i vide razliku ona
ne predstavqa odluujui razlog wegovog mogueg izoptewa.
Ti ne pripada nama, ti nas mrzi, dolazi ovde da
likuje nad naim sveoptim porazom", vikao je tog oblanog dana sedi i zaputeni pijanac, toliko nalik wegovim
drugovima iz detiwstva sa kojima je jeo zelene jabuke i urlao
po zaputenim padinama Fruke gore. Nije ga ranije primetio.
1048

Preutao je. Bori se samo za svoje mesto, skree pawu

na sebe. Prvi dan. Ali nastavilo se i sledeih dana, u besmislenim svaama oko pijanih tezgi, oko praznih pivskih
flaa, preotimawa kupaca.
Ti ne pripada nama, ti nas mrzi."
Zar se to toliko vidi?"
I te kako. Ti nas potkrada. Ti jede nae ivote. Ti
spasava sebe."
Ali ja volim ovu pijacu. Ovde smem i umem da radim
skoro sve."
U tome i jeste problem."
A bio je toliko nalik wemu, taj zaputeni i sedi pijanac. Olupina vlastita lika u ogledalu.
Ima u danawe vreme toliko besmislenih svaa, mrwi
koje poprimaju razmere kataklizme. Toliko bola.
Danas jo, verovatno, potajno na tom splavu pijanih
strasti, prepriavaju wihovu posledwu svau koja se pretvorila u optu tuu.
Verovatno se, po starom dobrom obiaju uz jutarwu rakiju, iuavaju nad telom sedog zaputenog pijanca. Nad telom
koje je tek sledeeg jutra pronaeno pored pijane tezge.
Wih dvojicu, dva seda zaputena pijanca, tako nalik jedan na drugog, vie niko nije video. Ostali su razbacani
stripovi, figurice prolih dana, jedna platnena torba dugo
je odolevala vremenu, skrivena ispod tezge.
Iz wegovog nekadaweg stana, novi stanari su bez ikakvog straha pobacali gomilu papira, ispisanog nekim pomalo
udnim iskoenim rukopisom, koji su pronalazili gotovo u
svim prostorijama. Sasvim opravdano i sasvim u duhu wegovih oekivawa i predviawa.
Ostale su im zauvek nerazumqive duge kolone brojki. Naoko nepovezane raunske operacije. Statistika bola izvan domaaja.
Kako bi rekli, ista propast.
I tu je kraj, kao da vie sedokosi zaputeni pijanac, wegov daleki drug sa frukogorskih padina.
Kao da vidi sebe u ogledalu kako tiho kae da je svemu
kraj.
I tu je kraj.
Uskoro e svetom, kao i pijanim prostorom na uglu Futoke ulice, zavladati neki novi qudi. Sada su na obuci.
Kao da je to vano.

1049

TADEU RUEVI

TA S TIM TO U SNU
piem na vodi
od nekoliko reenica
od nekoliko stihova
gradim barku
da neto spasem
od potopa
koji nas iznenauje
spira s povrine
zemqe
kada ispuweni radou
okreemo lica
prema bogu sunca
i Bogu
koji
ne igra domine"
ne znamo Nita
o unutrawim naprslinama
stare majke zemqe
podiemo kule
od peska
gradimo
na ivici ivota i smrti
naa Majka zemqa
plava okrugla
obavijena velovima oblaka
ispuwena plodovim vodama
ivota
1050

puna vulkanske vatre

meu dvema belim kapama
leda zelena mirie na smolu
blago spqotena
posle krvavih perioda ratova
posle orgazama
revolucija
tone u san
o rajskim vrtovima
o bogovima na Olimpu
o bogu u visinama
die prolepava se
skupqa snagu
i rumenilo die duboko
odmara se posle evolucije stvarawa
kao majka vuica
doji qudsku tenad
koju su odbacili bogovi
zaboravqajui
na svoje obaveze
Moja barka lagano se sputa
u pliake rei snova
naokolo okupqeno gledalite
eka belog goluba
vatromete i balonie
znatieqno eka
spasene qude
ivotiwe i drvee
krtice i rajske ptice
Ali iz kovega niko
ne izlazi
Pijani graditeq
spava meu nagim telima
koja se raspadaju i zaudaraju
Ime mi je Kanagava
Ime mi je Cunami
smeje se mlada devojka
i pokazuje tetovau
na guzi i stomaku
qubopitqive kamere putuju
1051

po stidnim predelima
punim vodenog biqa bisera
klize po stidnim
usnama po ustima
punim peska koqkica
strvina bazdi
proviewe s mrenom na
oku bdi nad nama
arene vree s telima
utopqenika lee nehajno razbacane
ili poreane u kontejnere
zamrzivae u masovnim grobnicama
jame hladwae
voda jo nije opala
na plaama su se pojavili turisti
lepe mlade devojke
u majicama s natpisima
elim Veliki Cunami
moda eli olujni
Cunami sa mnom
prodaju se xixabixe
igrake pribeita
fotografije raspadajuih
tela strvine ivotiwa qudi
prodaju se deca
kupuju se deca
za javne kue
Cunami je ivopisna predstava
medijalna na povrini
beskraja
Nasrtqive kamere preturaju po leevima
objektivi prodiru u bespomona mrtva tela
novinari i fotoreporteri
podiu kanxama
fragmente komade parad
qudskog mesa satove
glave ruke prstewe ake
minue utrobu notese mobilne telefone
polako se sve"
vraa u normalu
1052

Turisti se ne odriu
kupqenog odmora
ovo se razgleda ono podie
adrenalin
gledanost" osvaja rekorde
piem na vodi
piem na pesku
s pregrti spasenih rei
s nekoliko prostih reenica
s nekoliko nagih stihova
gradim barku
da neto spasem
od potopa
koji nas iznenauje
usred bela dana
ili usred noi
odnosi s povrine zemqe
gradim svoju barku
pijani brod
ami od hartije
ispod crvenih
crnih jedara
ta s tim to u snu
Vroclav, 20042005

Prevela s poqskog
Biserka Raji

1053

JOZEF KVORECKI

REAKCIONAR KON
Iz tajnog dnevnika Vasila Kratkog, uenika B
Liceja Doktora Zdeweka Nejedlija u K.
U susednu kuu uselio se izvesni Isidor Kon koji je ubrzo postao predmet interesovawa uline samouprave, koju je
imao ast da predvodi moj otac, drug Jozef Kratki, upravnik
robne kue Textilia. Taj Kon je imao veliku, crnu maku, kojoj je
svake nedeqe kupovao lag po ceni od 3 krune i na prozoru je
hranio (jer je stanovao u parteru), na taj nain izazivajui
javno zgraawe drugarica koje su svake veeri sedele ispod
lipe i puei diskutovale o problemima od opteg znaaja.
Na osnovu wihovog ovlaewa otac je posetio pomenutog
Kona i izneo mu zamerke u vezi sa neprilinim ponaawem:
Vae ponaawe, drue Kon, reakcionarno je i provokativno, jer se ugledate na degenerisani Zapad. Na tom Zapadu
bogate gospodine hrane make lagom, a imaju i klinike i
grobqa za ivotiwe. Make se prederavaju poslasticama,
dok siromasi gladuju.
Ali kod nas nema siromaha koji gladuju odgovori
Kon.
Upravo zbog toga ne bi trebalo da postoje make koje
se prederavaju konstatovao je otac.
Kako je sve jedno s drugim povezano, drugarice iz uline samouprave su mi skrenule pawu na vae ponaawe, koje
pogotovu pada u oi u periodu naih prelaznih ekonomskih
tekoa.
Meutim Kon je bezono ostajao pri svome:
Drugarice svakodnevno pue paklu cigareta, to za
nedequ dana iznosi 30 kruna. Osim toga, dve od pomenutih
1054

drugarica su poznate i po tome to vole da zavire u aicu,

a erka jedne od wih nalazi se u popravnom domu. Ja sam udovac, ne puim, ne pijem, prema tome mogu sebi da dopustim
jedino zadovoqstvo, da jednom nedeqno posmatram svoju macu
kako jede lag za 3 krune.
Zar vas nije stid pouavao ga je daqe moj otac
umesto da raate decu, kao svaki pristojan radni ovek i dajete im lag s naeg stola obiqa, vi ste izabrali maku?
Nije mi dato da raam decu, jer mi je ena prerano
umrla u koncentracionom logoru Birkenau odgovorio je
Kon.
U toj situaciji trebalo bi da potraite novu enu, a
ne maku, koju ste kastrirali, tako da ni ona ne moe da se
razmnoava. Te s take gledita razvoja ona postaje krajwe
nekorisno bie, a naem drutvu takva bia nisu potrebna.
Evo, pogledajte mene. Izrodio sam troje dece i jo bih ih raao, da nemam stambene probleme.
Kon je nastavio s bezobrazlucima (ispoqavajui na taj
nain svoje antihumanistiko raspoloewe):
Vie volim svoju maku nego vau decu. Vaa erka
Margaret je slavna po tetovirawu prilino intimnih delova
tela, a va sin Adolf, poznati huligan, nedavno je iutirao
na smrt susedovog psa.
Moj sin je drutven, kolektivan i muziki talentovan, dok vi izbegavate qude i ogavni ste individualista! s
pravom se iznervirao otac.
to boqe upoznajem qude, sve vie volim ivotiwe
izjavio je reakcionar Kon.
Otac je podigao glas:
Pa, sada ste obelodanili svoje antidrutveno miqewe. Ako ivotiwe volite na tetu qudi, onda ste na nivou
onih gospodini koje ivotiwe lee na klinikama.
Nisam te rei ja izmislio i Kon je napravio ironinu grimasu. To je rekao Marks.
Da, mladi Marks koji je kasnije postao pametniji!
odgovorio je otac. Videi da Kon uporno brani svoje nazadne
poglede i ne doputa da ga iko uveri u drugo, napustio je wegov stan. Sedei kod kue, uvee je uzdahnuo:
Sumwiv ovek onaj Kon. Kako je mogue da je jedini od
72 naa Jevrejina preiveo okupaciju? Zar to nije udno?
Morau da zamolim drugarice iz uline samouprave da ga budnije prate. Na sumwiv nain preiveo rat, a sada jo lagom
hrani kastriranu maku
Meutim, Konov sluaj je ubrzo razjawen. Kada smo se u
nedequ vraali sa susreta pionira, na kome je otac govorio o
1055

temi Pionir zatitnik ume!", put nam je pretrala Konova crna maka. Otac ju je udario vrhom cipele po posledwoj
modi, progresivne linije. Slomqene kime maka je divqe jauknula, pala nasred kolovoza i po svoj prilici izdahnula.
Prevela s ekog
Biserka Raji

1056

STANISLAV BARAWAK

HIRURKA PRECIZNOST

Ta hirurka preciznost", stavqena na probu

u inteligentnim bombama:
zaobilazi sportske terene, izlobu
agalovih slika i prodavanu robu,
slee iz oblaka u oxak restorana,
nad rotiqem okree se pod pravim uglom
i letei kao torpedo
detonira u treem separeu levo,
nad glavom diktatora, koji tada, evo,
vie: Nafta?! wima?! ni pod kakvim
uslovom"
a eksplozija, koja ga prekida usred
rei, ne zatalasa ni ili kon karne
u ruci obliweg kelnera:
takva bomba pogaa samo militarne
ciqeve. Balistika (bile su naporne
za mene te stvari u vojsci; da iz pera
Virxinije Vulf sreu izvlaim znao sam,
ali o bombama i puci
nita, sem onoliko koliko i vrede,
to znai da za mene nisu ba bezbedne)
nije mi sumwiva u toj pretwi haosa;
ak ni ta bombastinost kojom me po wuci
bije specijalista za Pablik relejns,
kad opet prave neto skupo
u fabrici oruja; ime me to plai
1057

pumpawe izraza u cepelin (jai" i

bezbedniji" i onda kada mu gori trup)
slogana? Nije da mi preteranost smeta,
ni to niko nee da snimi
non sequitur pitawem: Kakav je smisao
spoja hirurgija / bomba: krvavo meso?",
pusti bombu zar moram ba da prihvatim da
su hirurgija" i preciznost" sinonimi?

Vreme ume da spere krvave tragove

sa imena, i da sve okrene za pun krug!
Pre trista godina hirurg"
je bio samo vidar za jae bolove;
pre dvesta neko ko u vojnom dispanzeru
amputira pokidan ud okupatora,
koristei, kada mora,
umesto lancete ak i runu testeru;
do danas neko ko ne gleda na belilo
lica, samo odslawa zagnojenu prozu
metka u telu, dijagnozu:
Izneti". U fahu se mnogo promenilo:
Harvi daje tok krvi, Paster bakterije,
ko zna ko etar; gasne bol, raste iskustvo.
I sada visoko drutvo
prima hirurga rado, ak uz ovacije,
(presaivawe je ta taka preokreta)
ali i do danas se oko wega vrti
neprijatni miris smrti:
Bivi kasapin prvo see, posle pita
za zdravqe. Znam, voli taj da ree umesto
da lei". Hirurgija je jedina znana
danas medicinska grana
koja nemilosrdno oduzima meso
budi nemire, jer je oduvek elela
da konfiskuje: deo noge, plua,
kad jednom uzme ne vraa.
Tekoa 2: testera umesto skalpela.
1058


Testera ba i nije posebno precizna!
Otuda ale, karikature
i novinski tekstovi pisani u inat
hirurzima, slavne avanture
qudi sa odseenom zdravom desnom nogom,
jer od operacije se trailo mnogo,
da neko, ak, primeti kako je gangrenom
zaraena leva; poznat je sluaj
osobe kojoj je u telu zaiveno
paklo gaze, paseta i dva kqua.
Mimo svih lasera i narkoza ne kriju
qudi sreu kod: Nije za operaciju!"

naravno, ako to nije nean nain da se kae:

Nikakvo leewe vie ne pomae".
Bolnica, pre par godina. Miris karfiola. Ruak
nedirnut
lei.
Ne, nije mi telo podleglo trulei:
obina, rutinska stvar zapaqewe slepog creva.
U detiwstvu sam od te dve rei sklapao imena:
Mangup Slepocrevi", Hana B. Slepocrevana";
moda iz osvete zbog rugawa, jednoga dana
slepo crevo, u stomaku preveeno preko Atlantika
(zaboravqeni apendiks mojih vercerskih neprilika)
javilo se a ve sam davno bio prevalio etrdesetu
i napravilo ogromnu tetu:
jer ne samo to je puklo, ve je opoganilo sve redno,
kao da kamikaza vie u meni: Ako ginemo, ginemo
zajedno!"
Odvajawe od mene tog ivog torpeda
1059

dovelo je do toga da sam jo iv, i da moj mozak jo

moe da
misli; precizna (dakle ipak!) lanceta
doktora V. S. Rekla je da jo postoje anse za
mene. Dakle ipak. Ali evo upravo tog doktora,
ulazi u svoj svojoj veliini, i sa wim po debqini
dostojna
mu potpora
medicinske sestre, idu u popodnevni
obilazak. Doktor je sed, pokreti su mu sigurni i
muevni,
ali u trenutku dok mi proverava grafik temperature
i dok mi iz rane vadi delove drenane aparature
koje ne elim ni da vidim zakquujem s nepoverewem
da je wegovo i sestrino dobro raspoloewe
izazvao kako to obino ini
trostruki u najmawu ruku martini
ispijen uz ruak. Doktor se prvo napio i nadrao
pa sad prilepquje zavoj flasterom
(pomalo krivo), i izlazi. U tom trenutku poiwem da se
kidam
od smeha (uh, to boli): ovo je kao estitka koja mi je pre
neki dan,
povodom operacije, poslata
od kolega sa posla. Na
woj crte: operacija u toku; beli mantili sa flekama
crvene boje
stvaraju neku vrstu zavese iznad koje,
kao izbaen iz prake, izlee visoko
neki klizav unutrawi organ (slezina, reklo bi se na
oko)
a glavni hirurg vie svima prisutnima
Ne bacajte to moe neko znaewe da ima!"
Ne biti demijurg biti hirurg, makar lo:
1060

ne naroito precizan, nesiguran, kao slepa koko

koja poneko zrno ubode; ali kad neto dotie
svestan da je bitno ono to izmie.
Preveo s poqskog
Aleksandar aranac

1061

MARKO STOJKI

TANTALOVO VOE
TALOG
Imam poverewa u senke
dok se sputaju i lome
svaka svoj prozor, svaka
svoju au. Nedovoqnost
koe, nerava i krvi. Slavuj
i ja koji klizavim
stazicama idem prema wemu
u izmaglici, u veitoj
izmaglici. Nedovoqnost
natkriqenosti, mermernih
svodova. Krovovi se rue
qudima na glavu. Otisci
na pergamentu, sitan
vez. ini mi se da laste
ionako lete bez pokria,
za kinih dana posakrivaju se
u gnezdaca pod tremom.
Mitologija strepwe.
Vladari drhte od podozrewa.
Nedovoqnost pilulica,
analgetika. Karcinomi
na debelom crevu. Kuvarica
u zatvorskoj menzi zahvata
supu sa dva lonca. Iritantna
zgusnutost. Bie da nema
razloga za irewe
zenica u tami. Pa ipak tanko
isijavawe, i ja koji sklapam
ni iz ega neto.
1062

GRKI BOGOVI
Grki bogovi su bili tu, vie ih nema.
Nema vie one potrebe za predstavom,
zavesama, tulama to ine qude
velikim i smenim. ta e nam vie
ti dokoni gledaoci bahato prekrtenih
nogu, sa tri prsta vina
u kristalnoj ai koju stee
negovana ruka. Spalili smo
foteqe na Olimpu. Ne treba nam
ono qapkawe boanskih amara,
zveketavi opasai, beskrajna etalita,
obale. Grki su bogovi bili tu, meu nama,
vie nisu. Na rukama nam umirali,
nismo ih prepoznali. I ve sutra
neko e hteti ono pare
zavese, pare scene, pocepani
rever glumakog kostima i stae
pred gledalite prazno.

TANTALOVO VOE
Poqupci. Otkrio sam radost
u bekstvu, presretawu,
im se gvoe zarumeni
udarac. Saekau prolost
neponovqivu, iveu. O, poqupci.
U kolicima beba, tri prsta
do grla u ustima, u prolazu,
gleda me staraki otro, isledniki,
lukava beba. Kolica gura
nekakva mama, naivno. O, poqupci.
Svetkovina dosade, uk-uk asovnici,
istroene misli o hlebu, planovima,
ispod stola krawe procesora,
elektronska pota, pisma napisana tako
da ne moe da ih spali,
ruke na uk-uk tasterima, ruke
to grle prazninu. O, poqupci.
1063

Istina nije ni moja ni tvoja,

Tantale brate, jabuka nije slatka.
Sahrani svoju glad, lagali su nas,
u redu za karte, u predvorju
pozorita uplaeni glumci,
vesele hostese. O, poqupci.

GATARA
Ako potri
dovoqno brzo videe
sebe. S lea. Sa stolice
pseto rei, pod jastukom
zmija lei. Spavaj.
Mir s tobom, ivee dugo.
Alejama cvetnim, ulicama setnim
isti te poqubac prati: jevtino
parolatvo, vrisak.
Nita novo: ponad leda beli
kamen-prah. Selie se
iz xepa u xep, klizavim
besmislenim drumom
oi e te krajputaa goniti.
Podvodaima krvavu psovae
majku, sam e sebe
podvoditi. Strah je senka eqe.
Vredee. Ako potri
dovoqno brzo. Uhvati zmiju
za rep. Spavaj. ivee dugo.
Hrabrost je stvorila svet.
Bele mlohave sise,
rumeni obraz, krqut
i ti.

PETLOVI
Voleo bih da sam jedan
od onih petlova to se u tvojoj sobi
uvek uju pred zoru.
Da me ne vidi,
a da ti ipak svako jutro
1064

ukradem pare sna

najslaeg.
Da me psuje mazno dok lewo
pomera noge,
levu ruku primie ka jastuku
i glavu teku sedam tona
okree
na drugu stranu.
Ne da me vidi tamo,
na jastuku,
ne.
Da budem jedan od onih petlova
napoqu,
da branim no od jutra
kretavim glasom.

BEZ KIOBRANA
Speri, Boe, speri

Trao sam
stopala lakih, jedva se uzdravao
da ne poletim, lunatik.
Kia je probila jutro i padala
neprestano, htela je
neto da kae. Trao sam,
obarao kiobrane,
presretala me vozila, wihovi
neumorni brisai otkrivahu
napregnuta lica. Noge su bile
mokre, nisam ih
oseao. Posmatrali me prozori,
uglavnom oholo polusputenih
roletni, jedan mi je
namignuo, jedan, seam se,
zauen blenuo iroko
otvoren. Trao sam.
Kia je probila sumwu i
slivala se, blaena, niz elo i celo
je telo
proimala. Iz jedne sobe na oku
uo sam klavir kako prosipa
razvodwene zvuke.
1065

IVANA GAANSKI

TRI PESME
NETO KAO TALENAT
Ume neto
Dobar si u neem
Mora to da radi
Mora ili e pui
Nestati
Utopiti se u ravni
Neto
To neto
Kao stena
Tamna jer
Svetlost sija iza
Inae bela
Od zgusnutog vazduha
Tvog daha
Stoji tu
Pre tvog roewa
Magnet
Izvlai te
Vue
Baca ti uad
I ti
Kao visak
Puta dane
Da obleu oko tebe
Da ivi
1066

DOI
Lotreku

Treba mi slikar
Da utei
Uzme moje rei
Da ih utaba
U gustu temperu
Na platno da
Baci moje himere
Uqanim glasom
Da ih ita
Uree u kamen
I napravi plakat
Sablazni odane
istunce
Proisti laskawa
Preivi lai
Gde si

POTPUNO ISKRENO
Posle Sajma kwiga

Bio je to ok
Kao kad roni
Uiva
I oseti
Da vie nema vazduha
Kad prvi put
Da svoje neto
Nekom ko nije ti
Razumee
Nee
Osudie
Smeh
Ko zna

1067

Kao guewe
Davqewe
I onda udah
Prevelika pilula
Pomalo gorka
A slatka sredina
Sve upakovano
U providnu
Foliju sujete

1 Ovaj datum je opteprihvaen kao dan Servantesove smrti, mada postoji pretpostavka da je preminuo dan ranije, a da je 23. aprila napisan dokument o tome i pisac sahrawen.

1068

OGLEDI

QIQANA PAVLOVI-SAMUROVI

SERVANTESOV DON KIHOT" DANAS

PROUAVAWE I VREDNOVAWE
OBLICI OBELEAVAWA GODIWICE
Pribliavawe datuma obeleavawa etiri veka od objavqivawa prvog izdawa Prvog dela Servantesovog Don Kihota
(16052005) dalo je veliki podsticaj svim vidovima bavqewa
ovim, u svetu svakako najpoznatijim delom panske kwievnosti, i to, prirodno, prvenstveno u paniji, ali i u drugim zemqama Evrope, Latinske Amerike, Sjediwenih Amerikih Drava, kao i u onim zemqama Azije u kojima postoje hispanistike studije.
Godina 2005, to se slobodno moe kazati, protekla je u
znaku Servantesa i wegovog Viteza Tunog lika", a svetski
Dan kwige koji je upravo ustanovqen na dan wegove smrti
23. aprila1 1616, predstavqao je kulminaciju wegovog popularnog obeleavawa.
Proslava ove godiwice, znaajne ne samo za pansku,
ve i svetsku kwievnost, imala je dva toka: jedan popularizatorski, koji je u mnogim sluajevima bio populistiki, i
drugi nauno-struni. U okviru ovog prvog u mnogim zemqama, ukquujui i nau, a naroito u paniji, organizovane
su mnogobrojne razliite manifestacije: izlobe o itavom
nizu tema poteklih od ovog dela: wegove mnogobrojne likovne
ilustracije (a ima ih zaista veliki broj iz razliitih zemaqa i razliitih epoha), prikazivawe brojnih filmova snimqenih na osnovu wegovog ili povodom wegovog teksta, prireivawe scenskih adaptacija celog romana ili samo nekih
wegovih delova, izvoewe muzikih kompozicija nadahnutih
samim delom ili vremenom u kome je napisano.
1069

U organizovawu ovih manifestacija u veini kako evropskih, tako i vanevropskih zemaqa imao je znaajnu ulogu panski kulturni centar Instituto Cervantes osnovan 1991. godine
sa ciqem da promovie panski jezik i kulturu na panskom, a iji poasni predsednik je kraq panije Huan Karlos (od 2004. godine postoji i u Beogradu). Da pomenemo samo
neke od wih: u maju ove godine ugledni pisci Karlos Fuentes
(Carlos Fuentes) iz Meksika i Huan Gojtisolo (Juan Goytisolo)
iz panije u Institutu u Berlinu uestvovali su na okruglom stolu posveenom Don Kihotu i vrednostima kwievnosti; u seditu Instituta u Manesteru Horhe Edvards (Jorge
Edwards), ileanski prozni pisac, maja meseca govorio je o
temi Kihotizam i servantizam"; Mario Vargas Qosa (Mario
Vargas Llosa), peruanski kwievnik, u junu je u londonskom
seditu Instituta odrao predavawe o etiri stotine godina Don Kihota, itd., itd.
U seditu Instituta u Tel Avivu, primera radi, aprila
meseca organizovano je itawe deset poglavqa iz Don Kihota;
da napomenemo da je javno itawe ovog Servantesovog dela na
dan 23. aprila ve nekoliko godina postalo uobiajeno u paniji.
Pored Instituta Servantes u obeleavawe ove godiwice ukquile su se i mnogobrojne kulturne institucije u mnogim gradovima Sjediwenih Drava i Hispanske Amerike, kao
i izvestan broj u azijskim zemqama.
Prireene su i mnogobrojne izlobe kako u organizaciji
uglednih panskih kulturnih i naunih institucija, tako i
zaviajnih udruewa, naroito iz Kastiqe i Mane; mnoge su
putujue kako bi ih videlo to vie posetilaca u raznim
oblastima panije i u drugim zemqama. Primera radi, tri
izlobe umetnikih fotografija pod naslovima: Scenariji
Kihota", ivotiwe u Kihotu", Biqke, cvee i voe u Kihotu"; Kihot Karlosa Treeg" je zbirka skica za tapiserije i
tapiserije na teme iz Servantesovog romana uraene u 18. veku
u Italiji i namewene Dvorskoj palati u Napuqu i Palati
Kvirinale u Rimu. Potom, brojne izlobe primeraka raznih
izdawa ovog romana i wegovih prevoda na skoro sve jezike
sveta; izlobe predmeta iz wegovog vremena

2 Asociacin de Cervantistas. Casa de la Entrevista, C. de San Juan, s./n.,

28801, Alcal de Henares. Madrid. Espaa.
3 XII Coloquio internacional de la Asociacin de Cervantistas, Argamasilla de
Alba.
4 Carmen Iglesias, Francisco Nieva, Luis Alberto de Cuenca, Castilla del Pino,
Luis Goytisolo, Jos Antonio Escudero, Gonzalo Anes.

1070

Da je ova godiwica prisutna u najrazliitijim segmentima panske svakodnevice pokazuju dva primera izabrana
meu mnogima. Prvi: svake veeri na zavretku Dnevnika
panske internacionalne televizije (Telediario TVE internacional) dve ili tri osobe (preteno panci, ali ponekad i
stranci koji ive u paniji) itaju po deset redova iz Don
Kihota; iz veeri u vee smewuju se na ekranu pisci, profesori, oficiri, bibliotekari, novinari, akademici, slikari,
glumci, kuvari, lekari, jedan astronaut Drugi: sredinom septembra tridesetak panskih studenata krenulo je na put jedrewakom prema Patrasu da bi 7. oktobra bili kod Lepanta u
znak seawa na veliku bitku iz 1571. godine u kojoj se Servantes hrabro borio i zadobio dve rane.
Drugi tok objediwuje naune i strune skupove na kojima
su servantisti, u organizaciji nekih univerziteta, Udruewa
servantista i pojedinih naunih institucija, po principima
uobiajenim za takve prilike, izlagali rezultate svojih istraivawa iz oblasti servantistike, ali prvenstveno one vezane za prouavawe Don Kihota. Tu je vodeu ulogu imalo
Udruewe servantista2 sa seditem u Servantesovom rodnom
gradu Alkala de Enares. Organizovani su skupovi, kao onaj
koji je, u skladu sa unapred predvienim kalendarom aktivnosti Udruewa, odran u Argamasiqi de Alba poetkom maja
2005,3 i drugi, u saradwi stranih institucija i Udruewa: u
Wu Delhiju februara, u Buenos Ajresu septembra ove godine.
Za sam kraj ove jubilarne godine predvieno je odravawe u
decembru Meunarodnog kolokvija u Jerusalimu ija tema e
biti Servantes i religije".
Od brojnih skupova, okruglih stolova i ciklusa predavawa na kojima su razmatrani razni vidovi Servantesovog Don
Kihota, ali i elementi iz wegove tako krwe biografije tumaeni u uslovima vremena u kojima je iveo, treba izdvojiti
projekat koji je tokom posledwe dve godine vodila ugledna
istoriarka i akademik Karmen Iglesijas, a koji je izloen u
formi niza predavawa uglednih znalaca iz raznih struka4
(istoriari, pravnici, psiholozi, istoriari kwievnosti)
koji su pokuali da, tokom februara i marta, bace novu sve5 Jos Mara Casasayas, Lectura del Quijote a travs de cuatro siglos. en: Jornadas Cervantinas Embajada de Espaa, Fundacin de Ilija Kolarac, Facultad de Filologa Universidad de Belgrado. Belgrado, 1998, 924.
6 Antonio Rey Hazas y Florencio Sevilla Arroyo, El Ingenioso Hidalgo Don Quijote de la Mancha. en Obra completa de Miguel de Cervantes, Alcal de Henares:
Centro de Estudios Cervantinos, 1993.
7 Madrid: Centro de Estudios Cervantinos, 1994; Madrid: Alianza, 1996.

1071

tlost na epohu i drutvene okolnosti u kojima je Servantes

stvorio svoje remek-delo.

IZDAWA DON KIHOTA"

Tokom posledwih nekoliko godina, naroito krajem prolog i poetkom novog veka, krenula je u paniji prava lavina izdawa Don Kihota. Postojawe wegovih brojnih izdawa u
desetinama panskih izdavakih kua predstavqa odgovor na
zahteve trita koje je zaista ogromno, jer pokriva ne samo
zemqe panskog jezikog podruja, ve i potrebe svih stranih
obrazovnih centara u kojima postoje hispanistike studije.
Ali ta brojnost izdawa nije donela reewe viedecenijske
potrebe da se korektno priredi i na zadovoqavajue struni
nain komentarie tekst najznaajnijeg Servantesovog dela.
Tekoe u reprodukovawu prvobitnog teksta su, veoma sumarno reeno, sledee: Servantesov rukopis dela nije sauvan
(napomiwemo da nije pronaen rukopis nijednog wegovog kwievnog dela); prvo izdawe, slagano oigledno brzo i od strane vie slagaa u tampariji Huana de la Kueste i puteno u
prodaju poetkom 1605. godine, prepuno je tamparskih greaka; tokom te iste godine, zbog velikog interesovawa italaca, izalo je jo jedno izdawe iz Kuestine tamparije, kao
i etiri piratska.5 Neke greke su ispravqene, ali se ne zna
da li je autor u tome uestvovao. Iduih godina tampana su
nova izdawa, sa novim ispravkama (bilo je i onih za koje se
misli da su bile rezultat intervencija Inkvizicije), tako da
se za moderne prireivae ovog teksta kao osnovni problem
postavqa na osnovu kojeg od tih prvih izdawa prirediti
svoje. Prireivai, u zavisnosti od svojih filolokih znawa, najee su se odluivali za kombinovana reewa, unosei razne vrste ispravki u prvobitne tekstove, esto nesigurni u wihovu vaqanost. Neretko su u ponovqenim izdawima
ispravqali sopstvene ispravke. Tako su dvojica vrlo aktivnih
prireivaa modernih izdawa Don Kihota, Antonio Rej Asas
i Florensio Seviqa Arojo, radei zajedno,6 kao to je uoio
jedan od najobavetenijih bibliografa Servantesovih dela,
nedavno preminuli Hose Marija Kasasajas, u svako sledee
izdawe unosili nove ispravke.7
8 Cervantes, Don Quijote de la Mancha. 2 vols. Ed. del Instituto Cervantes.
Dirigida por Francisco Rico. Barcelona: Instituto Cervantes-Crtica, 1998, 2001.
9 Jean Canavaggio, Antony Close, Antonio Domnguez Ortiz, Sylvia Roubaud,
Edward C. Riley, Ellen M. Anderson y Gonzalo Pontn Gijon, Francisco Rico.

1072

Dugi niz godina u panskim naunim krugovima, a od

osamdesetih godina prolog veka i u Sjediwenim Dravama
(The Cervantes Society of America) vode se diskusije, okupqaju
struwaci i traga za finansijskim sredstvima kako bi se
priredilo i objavilo kritiko izdawe Don Kihota. Skoro
jednoglasna ocena servantista je da ona izdawa svrstana u
grupu kritikih ne zasluuju taj epitet i da se u veini sluajeva radi o komentarisanim izdawima uz tekst esto proizvoqno saobraen ortografskim i morfolokim pravilima
savremenog panskog jezika.
Poto je veina individualnih poduhvata ove vrste ocewivana nedovoqno uspelom, okupqena je grupa najpoznatijih
savremenih servantista iz razliitih zemaqa da u okviru timskog rada ostvari kako to verniju reprodukciju Servantesovog teksta, tako i to iscrpnije i tanije komentare svih
wegovih vidova. Tako je u okviru Centra za izdavawe panskih klasika, a u izdawu Instituta Servantes i izdavake kue Crtica iz Barselone 1998. godine izalo izdawe Don Kihota jedinstveno po ureivakoj koncepciji i wenoj realizaciji.8 Urednik Fransisko Riko, akademik, ceweni filolog i
istoriar, uz saradwu stotinak struwaka izabranih meu najuglednijim svetskim servantistima, sainili su izdawe Don
Kihota u kome se, pored teksta praenog uobiajenim naunim
aparatom, nalazi neuobiajeno veliki broj priloga. Izdawe je
u dva toma. Na poetku prvog, posle uvodne studije (Estudio
preliminar) iji autor je Fernando Lasaro Kareter (Fernando
Lzaro Carreter), jedan od najveih autoriteta prolog veka u
oblasti panskog jezika i istorije wene kwievnosti, dugogodiwi predsednik panske Akademije, sledi odeqak u kome se pod naslovom Prlogo nalazi osam studija vrsnih znalaca pojedinih oblasti servantistike9 od kojih je svaki priloio tekst iz oblasti koju je najvie istraivao (ivot pisca, wegova linost, panija u kojoj je napisao svoj roman,
uloga vitekih romana u kwievnosti toga vremena, Servantesova kwievna teorija, mogunosti tumaewa Don Kihota,
wegova struktura, istorija teksta), a na kraju hronoloki prikaz Servantesovog ivota.
U prvom tomu je integralni tekst Don Kihota (Prvog dela 1605; drugog 1615. godine) prezentovan na osnovu pr10 Da pomenemo samo neke: Jaime Moll, Claudio Guilln, Luis Andrs Murillo, Juan Bautista de Avalle-Arce, Alberto Snchez, Michel Moner, Edward C. Riley,
Rafael Lapesa, Agustn Redondo, Aurora Egido, Jean Canavaggio, Monique Joly, Maxime Chevalier
11 Juan Gutirrez Cuadrado, La lengua del Quijote". op. cit., 819856.

1073

vih izdawa, s tim da su prireivai, naroito kada su u pitawu mesta sporne interpretacije, koristili i neka izdawa
iz novijeg vremena. Tekst je praen belekama u dnu svake
stranice u kojima su, po reima F. Rika, jasno i saeto objawene rei, izrazi, aluzije, nazivi institucija koji savremenom itaocu olakavaju razumevawe smisla teksta.
Drugi tom (Volumen complementario) sadri veoma bogatu
i raznovrsnu prateu grau. Na blizu 1300. stranica predstavqeno je obiqe materijala koji se odnosi na sve vidove Don
Kihota. Poiwe opsenim poglavqem pod naslovom Lecturas
del Quijote" koje je priredo Hose Montero Regera i u kojem se
nalaze iscrpna tumaewa celokupnog teksta Servantesovog romana od naslovne strane do kraja. Ono to pada u oi su
imena autora tih tumaewa: radi se o najuglednijim poznavaocima Servantesovog dela i panske barokne kwievnosti.10
Potom slede dopunske beleke (Notas complementarias) u kojima se nalaze iscrpni podaci o autorima koji su se bavili pojedinim reima, pitawima, problemima. U nastavku su izneti
podaci o najvanijim izdawima Don Kihota i o wihovim tipografskim i ortografskim odlikama. Zatim sledi studija o
osnovnim crtama jezika Don Kihota11 koja ini osnovu filolokog pristupa delu, pa tekstovi o motivima vitekih romana, o dravnoj i crkvenoj administraciji, novcu i merama
toga vremena. Ove informacije su upotpuwene mapama i planovima prostora na kojima se odvija radwa romana: panije,
Mane, pojedinih lokaliteta na kojima su se odigrali vani
dogaaji, Barselone. Ilustrativni deo je upotpuwen planovima zgrada u kojima je Servantes boravio, a imaju veze sa dogaawima u delu, pa crteima uz nazive pojedinih kunih predmeta, odee, vitekog oklopa i oruja, muzikih instrumena12 Cervantes, Don Quijote de la Mancha. Ed. de Francisco Rico. Madrid: Alfaguara, 2004. Cervantes, Don Quijote de la Mancha. Ed. de Martin de Riquer. Barcelona: Planeta, 2004 (ilustraciones de Salvador Dali).
13 Cervantes, El Ingenioso Hidalgo don Quixote de la Mancha. Edicin con
grabados de Salvador Dal. Edicin conmemorativa del Ao Dal en 2004 y del IV
Centenario de la publicacin del Quijote en 2005. Coedicin de la Editorial Planeta
y de la Fundacin Gala-Salvador Dal.
14 El Quijote contado a los nios. Rosa Navarro Durn. Ilustraciones de Francesc Rovira. Barcelona: Edeb. 2005. Don Quijote de la Mancha. Adaptacin de Vicente Muoz Puelles. Ilustraciones de Manuel Boix. Valencia: Algar, 2004. Las aventuras de don Quijote. Anna Obiols. Ilustraciones de Subi. Barcelona: Lumen, 2004.
El libro de Don Quijote para nios. Adaptacin de Haroldo Maglia. Ilustraciones de
Jess Gabn. Barcelona: Ediciones B., 2005.
15 Don Quijote de la Mancha. Miguel de Cervantes. Madrid: Turner, 2005. Primera parte: 18 ceds. Segunda parte: 19 ceds. 42 horas de grabacin.

1074

ta, poqoprivrednih alatki riznica rei od kojih su mnoge,

kao i predmeti koje oznaavaju, davno nestali iz upotrebe.
Dragoceni deo ovog izdawa ine bibliografija, kao i
indeks rei sa brojem stranice na kojoj se nalaze. Uz ova dva
toma priloen je CD-rom to je 1998. godine, kada se pojavilo
prvo izdawe (drugo je objavqeno 2001), predstavqalo pravu
novinu u prezentaciji klasinog kwievnog teksta.
Uz ovogodiwi jubilej pojavio se zaista impozantan broj
izdawa Don Kihota veoma razliitog nivoa prezentacije teksta. Od modernizovanih, namewenih itaocima skromnih znawa o jeziku i kwievnosti panije 17. veka do onih koje su
priredili ugledni filolozi i opremili ih ozbiqnim belekama.12 tampana su xepna izdawa u velikim tiraima, ali
se pojavilo i luksuzno izdawe sa grafikama Salvadora Dalija
kao istovremeno obeleavawe Godine Dalija 2004, i etiri
veka od izlaewa Don Kihota.13
Neka izdawa ukraena su ilustracijama francuskog slikara Gistava Dorea, od 19. veka toliko puta tampanih kako u
paniji tako i uz prevode Servantesovog teksta objavqivane
u raznim zemqama.
panska Akademija za jezik (RAE) poverila je Fransisku
Riku da pripremi izdawe Don Kihota (v. beleku br. 12); to
izdawe je doivelo ogromne tirae (prodato je blizu milion
primeraka). Upravo wega su vlasti u oblasti Kastiqa-La Mana zaduile da pripremi modernizovano, nekomercijalno, izdawe Servantesovog romana; tampan je tira od 230.000 primeraka koji je besplatno podeqen acima ove regije.
Pored integralnog teksta, objavqene su kwige odabranih
odlomaka iz dela.
Posebno je zanimqivo da je velika pawa posveena verzijama Don Kihota za decu; ima prireenih, pojednostavqeno
isprianih14 i uvek ilustrovanih epizoda iz romana namewenih deci poev od 4 godine pa navie. Ta izdawa obuhvataju
16 Biografa de Miguel de Cervantes Saavedra: estado de la cuestin (Recurso
electrnico). Victor Eduardo Mungua. Madrid: Universidad Complutense de Madrid,
Vicerrectorado de Extensin Universitaria, D. I., 2001. Don Quijote de la Macha (Recurso electrnico). Miguel de Cervantes; edicin de Instituto Cervantes, dirigido por
Francisco Rico; texto informtico, vocabulario, concordancias y base de datos ling.
Barcelona: Critica, 2001.
17 Luis Astrana Marn, Vida ejemplar y heroica de Miguel de Cervantes Saavedra, 7 vols. Madrid: Reus, 19481958 delo je u kome je, bez obzira na neke sporne podatke, objediwen najkompletniji korpus grae o Servantesovom ivotu.
18 Jean Canavaggio, Cervantes. En busca del perfil perdido. Segunda edicin
aumentada y corregida. Traduccin del francs: Mauro Armio. Madrid: Espasa-Calpe, 1992.

1075

tri velike grupe: ona namewena deci predkolskog uzrasta,

pa mlaoj kolskoj deci i, najzad, adolescentima. Za decu poev od 12 godina predvien je komentarisan integralni tekst
ili antologije sastavqene od najpoznatijih poglavqa romana.
Pored izdavawa teksta Don Kihota u obliku klasino
tampane kwige snimqena je i integralna verzija teksta u
formi audiokwige. Tekst koji traje 42 sata itali su poznati
panski glumci uz muziku pratwu.15 Ovo je u paniji novina; na anglosaksonskom jezikom podruju, kao i u Nemakoj,
audiokwige zauzimaju znaajno mesto u izdavatvu.
Idui u korak sa vremenom, prireena su i elektronska
izdawa.16
BIOGRAFIJE
Iako decenijama nisu pronaeni novi dokumenti koji bi
doprineli popuwavawu velikih praznina u Servantesovoj biografiji,17 interesovawe biografa koji bi eleli da na svoj
nain osvetle tajanstveni qudski lik ovog pisca ne jewava. U
skladu sa novim tendencijama u tumaewu istorije, drutvene
situacije, sa psiholokim (i psihijatrijskim) novinama u
tumaewu ovekovog duhovnog i duevnog ivota, sa pronalaewem pojedinosti u delima koje se nekome uine kao mogui
autobiografski tragovi, nastali su brojni novi ivotopisi
tvorca Don Kihota. Pokuaemo da sumarno predstavimo tri
koja nam se ine predstavnicima tri odnosa prema oskudnoj
biografskoj grai na osnovu koje oblikuju svoje viewe Servantesove linosti.
an Kanavao, veoma ugledni francuski hispanista i
univerzitetski profesor, napisao je Servantesovu biografiju
koja od 1986. kada je izala na francuskom i od 1987. kada se
pojavilo prvo izdawe prevoda na panski, pa od 1992. kada je
izalo proireno izdawe, ne prestaje da privlai pawu
servantista. Sam naslov Cervantes. En busca del perfil perdido18
(Servantes. U potrazi za izgubqenim profilom) nagovetava
autorov stav da nije mogue verodostojno rekonstruisati lik
ovoga pisca koji je, izgleda, i za ivota, malo govorio i malo
pisao o sebi. Potujui oskudnu autentinu grau, uzdravajui se od improvizacija, ali doputajui sebi pretpostavke
koje mu se ine prihvatqivim, Kanavao je pokuao da rekonstruie lik oveka i pisca koji je nesumwivo bio deo vreme19 Alfredo Alvar Ezquerra, Cervantes. Genio y libertad. Madrid: Ediciones Temas de Hoy, 2004.

1076

na i drutva u kojima je iveo, ali koji je uspevao da sauva

odreenu distancu u odnosu na svet koji ga je okruivao,
ukquujui, moda, tu i wegovu najuu porodicu. Sa posebnom
pawom je nastojao da osvetli dugi period Servantesovog ivota u Andaluziji o kome, sem finansijske dokumentacije o
poslovima koje je radio za dravu, nije sauvano nita o wegovom privatnom ivotu. Kanavao smatra da je upravo to razdobqe dok je krstario drumovima Andaluzije otkupqujui penicu i uqe za vojsku, Servantes sazrevao kao pisac i, misli
francuski hispanista, napisao neka od dela koja e biti
tampana tek nekoliko godina kasnije u Madridu. Pokuao je
da na osnovu pravnih dokumenata (ugovora, ovlaewa, testamentata) pokae Servantesove odnose sa suprugom, erkom, sestrama, svestan da u tome skoro u potpunosti nedostaje lina,
emotivna komponenta i da ostaje uzaludan pokuaj da se dokui piev psiholoki lik.
Nastojei da Servantesa postavi u vreme i socijalni
okvir u kome je iveo, Kanavao je u formi Dodataka (Anexos)
prikazao Servantesovu lozu po oevoj i majinoj liniji, pokazao kako je izgledala Evropa, a kako panija na kraju 16.
stolea; s posebnom pawom se pozabavio Andaluzijom u vreme kada je Servantes tamo boravio uveren da je upravo to razdobqe o kome nisu naeni skoro nikakvi pisani tragovi bilo
presudno za wegovo formirawe kao pisca.
Istoriar Alfredo Alvar Eskera, istraiva u prestinoj naunoj instituciji Consejo Superior de Investigaciones Cientficas, univerzitetski profesor, najvei deo svoga dosadaweg rada posvetio je prouavawu panske istorije od 15. do
18. veka, objavivi o raznim temama i linostima tog razdobqa niz zapaenih studija. Kada se on poduhvatio pisawa
Servantesove biografije, moglo se oekivati da e u woj glavno mesto zauzimati istorijski okvir vremena u kome je pisac
iveo. Meutim, wegova kwiga iji naslov je Cervantes. Genio
y libertad19 (Servantes. Genije i sloboda) utemeqena je prvenstveno na Servantesovom kwievnom delu; svi naslovi poglavqa su delovi nekog od Servantesovih tekstova. U Prologu
Alfredo Alvar, objawavajui svoj pristup Servantesovoj
biografiji kae da je nemogue pisati neiju biografiju a da
se pre toga nije dobro upoznala istorija, ali i da nije mogue
prouavati istoriju Zlatnog veka bez poznavawa kwievnosti
toga doba. Kae da je, piui ovu kwigu, postavio sebi dva
zadatka: da razume Servantesa i wegov svet i da ih objasni.
Polazei od postojee dokumentacije, koristei svoja bogata znawa o istorijskim zbivawima u drugoj polovini 16. i
1077

prvim godinama 17. veka, Alfredo Alvar je pokuao da stvori

svog" Servantesa, da odgonetne enigme koje su duboko sakrivene u tami prolosti, da rekonstruie linost oveka koji
je bio kwievni genije, privren katolikoj veri, kraqu i
otaxbini, ali istovremeno smeli kritiar drutvenog sistema punog nepravdi i vatreni pobornik ovekovog prava na
slobodu. I to sve sa sveu da ni on, kao ni wegovi prethodnici, nee biti u stawu da rekonstruie kompletan i kompleksan lik autora Don Kihota. Po wemu, svaka generacija,
svaka profesija, svaki kulturni tok, pa ak i svaki autor,
imaju svog" Servantesa.
Kao vrst okvir svoje kwige Alfredo Alvar je postavio
istorijsku strukturu panije, ali i Evrope posebno Mediterana; pokazao drutveno ustrojstvo, organizaciju vojske,
pravosua, a na spoqwem planu tokove bitaka protiv Turaka i
afrikih pirata; sa posebnom pawom je obradio finansijske strukture (svuda je koristio obiqe statistikih podataka
sauvanih u dobro organizovanoj mrei panske administracije onoga doba) sve one vidove panskog drutva u koje je
Servantes bio aktivno ukquen u pojedinim razdobqima ivota i koji su u velikoj meri odredili wegovu sudbinu.
Alfredo Alvar je nastojao da u svome tekstu postigne
ravnoteu izmeu autentinih istorijskih podataka o Servantesovom ivotu i wihovog tumaewa. Treba napomenuti da
veina sauvanih dokumenata o otkupu Servantesa iz ropstva u Aliru, wegove molbe da mu se dodeli neko od slobodnih inovnikih mesta u kolonijama, regulisawe materijalnih odnosa sa eninom porodicom u Eskivijasu, ugovori o
tampawu i distribuciji wegovih kwiga i itav niz pravnih
spisa sastavqenih u skladu sa zakonima onoga vremena pored suvih iwenica izloenih birokratskim jezikom imaju i
svoju psiholoku osnovu, kao i realnu socijalno-istorijsku
podlogu na kojoj su nastali. Veoma zanimqivo je kako je jedan
isti dokument (primera radi, molba za dodelu mesta u Indijama od 21. maja 1590) tumae razliito Ameriko Kastro, Kanavao, Rej Asas i Florensio Seviqa, a kako to ini Alfredo
Alvar u svojoj kwizi. Wegovo je, ini nam se, najutemeqenije
u istorijskoj i materijalnoj stvarnosti panije toga vremena, a najmawe obojeno subjektivnim doivqavawem Servantesove sudbine.
Predstavnik tree vrste odnosa prema Servantesovoj biografskoj grai mogao bi da bude Andres Trapieqo, romano20 Andrs Trapiello, Las vidas de Miguel de Cervantes. Barcelona: Booket,
2005. Prvo izdawe je izalo 1993. Kwiga je prevedena na srpski.

1078

pisac, pesnik, esejist i novinar, autor kwige ivoti Migela de Servantesa.20 Odnosei se sa neskrivenim omalovaavawem profesionalnih servantista (sarkastino komentarie
radove ana Kanavaa i Fransiska Rika), on u svojoj kwizi,
za koju kae da ju je napisao po naruxbini, konstruie ivote" velikog pisca, opisujui ih onako kako se wemu ini
da su mogli da izgledaju.
Samouveren, povremeno arogantan u odnosu na one Servantesove biografe koje smatra pedantnim eruditima (posebno se obruava na akademike i profesore univerziteta), Trapieqo pria, ne navodei izvore (u predgovoru prvom izdawu
svoje kwige naveo je dela poznatih autora koja je proitao kada se pripremao da napie svoj tekst), ali i sopstveno tumaewe Don Kihota. Slobodno interpretira oskudne sauvane
iwenice (primera radi, zakquuje da je pisac, posle viegodiweg boravka u Andaluziji, gde je obavqao mukotrpan posao dravnog otkupqivaa ita i uqa za vojsku, iz Seviqe
otiao kao bogat ovek). Uz prepriavawe pojedinih poznatih
epizoda iz pievog ivota koje izlae uz pomo sopstvenih
psiholokih viewa, Trapieqo povremeno u svoj tekst unosi
komentare o Servantesovim pesnikim, dramskim i proznim
delima, nastojei da neke wihove elemente uini konvencionalno komplementarnim sa biografskim (posebno onim nepoznatim ili nedovoqno poznatim) podacima. Ni dokumentovana, ni romansirana biografija ova kwiga predstavqa neku
vrstu improvizovanog eseja na temu Servantesovog ivota.

STUDIJE
Ostavqajui po strani nebrojene prigodne lanke tampane po asopisima i kulturnim dodacima raznih novina,
pokuaemo da, krajwe saeto, predstavimo studije posveene
Don Kihotu, objavqene na panskom, engleskom, francuskom
i italijanskom jeziku.
Po vremenu nastajawa mogu da se podele u dve grupe. Prva,
mawa, obuhvata dela proverene naune vrednosti, uglednih autora (Manuel Asawa, Salvador de Madariaga, Migel de Unamuno, Ramiro de Maestu, Hulijan Marijas, Ameriko Kastro,
Karlos Fuentes, Edvard Rajli), prvi put objavqenih od poetka 20. stolea, a tokom 2004. i 2005. su se pojavila wihova obnovqena izdawa. Drugu grupu ine studije napisane i objavqene tokom posledwih godina. Wihova tematika je izvanredno raznovrsna. Objavqene su studije o svim vidovima Servantesovog romana iz pera kako panskih tako i stranih autora
1079

(preovladavaju oni sa engleskog govornog podruja). Obraivana su pitawa kwievnog stvaralatva, kwievne teorije, drutva panije pievog vremena, problem ludila, pitawe
viewa slobode, ali i toponimija, onomastika, nain odevawa i ishrane Brojne stranice posveene su strukturi dela,
estetikim vrednostima teksta i wegovim filolokim odlikama, temeqito je tumaena psihologija glavnih, ali i sporednih likova, tragano je za izvorima literarnim i folklornim kako dela u celini, tako i pojedinih motiva u wemu obraenih, velika pawa posveena je izuavawu proznih
vrsta zastupqenih u romanu, analizirana je wegova ideoloka osnova, eventualni religiozni podtekst, mogue prisustvo erazmizma, mnogo pawe posveeno je drutvenom kontekstu; prouavan je wegov naratoloki vid, vanost uloge
dijaloga, vrste humora, parodija, prouavana je mistifikacija
sa mnogobrojnim autorima dela koji se u wemu pomiwu, a koji
se na veoma sloen pripovedaki nain smewuju u funkciji
pieve namere da se iza wih prikrije; vrene su psiholoke analize likova, a kroz wih i samog pisca, pronalaeni
su elementi erotizma, feminizma, ali i antifeminizma. Jedno od esto tretiranih pitawa, a razreavano na razliite
naine, dilema je da li je Don Kihot ozbiqno, ak filozofsko ili komino, ak satirino delo.
Ogroman broj radova veeg ili mawe obima od vrlo
proizvoqno napisanih eseja do ozbiqnih studija mogao bi
da se podeli na dve velike grupe: analitikih, esto posveenih tumaewu jednog vida romana, ali i jedne reenice, ili
dela reenice iz Don Kihota, koji su najbrojniji i sintetikih, daleko mawe brojnih, ali mnogo znaajnijih. Ono to se
21 Actas del II Congreso Internacional de la Asociacin de Cervantistas. Napoli: Istituto Universitario Orientale, 1995, 535546.
22 Siglo de Oro. Actas del IV Congreso Internacional de AISO. Alcal de Henares: Universidad de Alcal, 1998, 10051016.
23 Peregrinamente Peregrinos. Quinto Congreso Internacional de la Asociacin de Cervantistas. Lisboa: Asociacin de Cervantistas, 2004, 17751794.
24 Jornadas Cervantinas. Belgrado: Embajada de Espaa, Fundacin de Ilija
Kolarac, Facultad de Filologa, 1998, 2541.
25 Centro de Estudios Cervantinos. http://www.centroestudioscervantinos.es.
26 Izdvojili bismo sledee kwige: Jean Canavaggio, Cervantes, entre vida
y creacin, 2000. Steven Hutchinson, Economa tica en Cervantes, 2001. Alfonso
Martn Jimnez, El Quijote" de Cervantes y el Quijote" de Pasamonte: una imitacin recproca, 2001. Jos Domnguez Caparrs, Mtrica en Cervantes, 2002. Bndicte Torres, Cuerpo y gesto en el Quijote" de Cervantes, 2002. Angeles Varela
Olea, Don Quijote, mitologema nacional, 2003.
27 Anthony Close, Agustn de la Granja, Pablo Jauralde Pou, Carroll B. Johnson, Isaas Lerner, Jos Montero Reguera, Agustn Redondo. Antonio Rey Hazas,
Elas L. Rivers, Alberto Snchez, Florencio Sevilla Arroyo.

1080

ini oiglednim je da je u oblasti servantistike dolo vreme pravqewa sinteza, ne konanih, niti sveobuhvatnih, ali,
bar za neke oblasti, moguih.
Analitike studije su najee zastupqene u naunim asopisima, kao i u zbornicima sa raznih kongresa, simpozijuma i naunih sastanaka. Specijalizovani servantistiki asopisi su Anales Cervantinos koji od 1951. izdaje u Madridu
ugledna nauna institucija Consejo Superior de Investigaciones
Cientficas i Cervantes koji objavquje od 1981. godine Cervantes
Society of America. Ali i u drugim asopisima posveenim temama iz kwievnosti Zlatnog veka tampani su tekstovi o
Servantesu.
Analizirani su pojedini odlomci iz romana, kao to je,
na primer, uinio Adrijen Roig (Adrien Roig) u tekstu Originalidad del episodio cataln del Quijote (Originalnost katalonske
epizode u Kihotu)21 ili Hose Manuel Martin Moran (Jos Manuel Martn Morn) u lanku Autoridad y autora en el Quijote
(Autoritet i autorstvo u Kihotu).22 Benedikt Tores (Bndicte
Torres) prouava Peregrinaciones subterrneas, acuticas y areas
en Don Quijote (Podzemna, vodena i vazduna lutawa u Don
Kihotu).23 Nekada naunik minuciozno analizira veoma ogranieni fragment teksta, kako to, primera radi, ini Karlos
Romero Muwos (Carlos Romero Muoz) u studiji pod naslovom
Animales inmundos y soeces (Quijote, II, 5859 y 68) (Gnusne i
pogane ivotiwe, Don Kihot, 2, 5859 i 68).24
U organizaciji sistematskog rada na prouavawu Servantesovog dela i objediwavawu istraivawa uglednih struwaka, panskih i stranih, u ovoj oblasti, znaajnu ulogu dobio
je Centar za servantistike studije25 osnovan 1990. godine u
Alkali de Enares, a pod patronatom panskog Ministarstva
za obrazovawe, kulturu i sport, kao i Autonomne zajednice
Madrida, Optine Alkale de Enares i Univerziteta u Alkali. U toku proteklih petnaest godina obavqen je znaajan posao na temeqito pripremqenom izdawu Servantesovih Sabranih dela u tri toma (Obra completa, 19931995), individualnih studija pojedinih autora, kao i kwiga studija koje su bile
rezultat timskog rada znalaca pojedinih segmenata ove oblasti.26 Posebno znaajnim ini nam se objavqivawe kwige Cervantes (1995), sastavqene u formi zbornika studija vie poznatih servantista27 iz razliitih zemaqa, posveenih raznim temama izdawa Servantesovih dela, Servantesov stil,
analiza wegovih dela Galateja, Persiles, Uzorne novele, kao
28 Jos Montero Reguera, El Quijote y la crtica contempornea. Alcal de
Henares: Centro de Estudios Cervantinos, 1997.

1081

i wegovog pesnikog i dramskog opusa, zatim deo posveen temama o Kihotu (posebno je znaajan pregled kwievne kritike
ovog dela od 1925. godine A. Klouza i tekst o tome kako se danas ita Kihot K. B. Xonsona). Na kraju kwige se nalazi veoma temeqito pripremqena Bibliografija.
Iako sastavqena od niza analitikih studija, ova kwiga
predstavqa jedan od prvih savremenih koraka na putu pravqewa sinteze i svoewa rezultata u oblasti servantistikih
studija. Studiju A. Klouza posebno odlikuje ta tewa ka pravqewu sinteze u prikazivawu evolucije tumaewa Don Kihota
poev od 1925. godine, kada je Ameriko Kastro objavio svoju
kwigu El pensamiento de Cervantes, koja oznaava prekid i sa
romantiarskim i sa pozitivistikim tumaewem ovog dela i
usmerava pawu istraivaa na Servantesov nain miqewa
kao na jedan dosledno oblikovan sistem koji se nalazi u osnovi i drugih wegovih dela, a ne samo wegovog najpoznatijeg i
najcewenijeg romana.
Kwiga Hosea Montera Regere, jednog od istaknutih panskih struwaka sredwe generacije za kwievnost Zlatnog veka, a posebno Servantesa, El Quijote y la crtica contempornea
(Kihot i savremena kritika)28 ubraja se u malobrojne koje sadre sintezu tako znaajne oblasti kao to je kritiko ocewivawe Servantesovog romana u 20. veku. Svoja istraivawa
autor je ograniio na vreme izmeu 1975. i 1990. godine; kada
mu se inilo neophodnim, bavio se i delima iz prethodnog,
ali i kasnijeg perioda.
Napisana na osnovu temeqitog poznavawa ove obimne oblasti, ona sadri pregledno i veoma dokumentovano izloen
prikaz razvoja kritike misli, kako idejni tako i teorijski,
o ovom prvom modernom romanu evropske kwievnosti. Dobro
zamiqene strukture (podeqena je na devet poglavqa od kojih
svako ima nekoliko potpoglavqa) u woj su akribino, a na
osnovu najnovijih istraivakih rezultata ostvarenih u ovoj
oblasti prikazani, kao prvo, problemi koje postavqa pripremawe, u skladu sa savremenim naunim kriterijumima, izdawa
29 Maxime Chevalier, Maurice Molho, Francisco Mrquez Villanueva, Ardis L.
Nelson, Monique Joly i drugi.
30 Edward C. Riley, Alban K. Forcione, Giuseppe Tofanin, Helena Percas de
Ponseti, Anthony Close i drugi.
31 John G. Weiger, Daniel Eisenberg, Peter E. Russell, Joh Jay Allen
32 Antonio Torres Alcal, Enrique Rull, Edwin Williamson, Marina S. Brownlee, Thomas R. Hart, Mara Soledad Carrasco Urgoiti, Aurora Egido, Alberto Snchez, Donald McGrady, Pilar Concejo.
33 J. J. A. Bertrand, Erwin Koppen.
34 Adolfo de Castro, Emilio Cotarelo, Francisco Rodrguez Marn, Eugenio
Asensio, Ramn Menndez Pidal, Luis Andrs Murillo, Erwin Koppen.

1082

ovog dela, pa istorijski i drutveni kontekst u kome je Don

Kihot nastao (kao prelomnu taku u istoriji savremenog servantizma i on uzima ve pomenutu kwigu A. Kastra El pensamiento de Cervantes iz 1925. godine), da bi potom pokazao ocenu Servantesovog odnosa prema Erazmovim idejama (one su esto kontradiktorne), a zatim mesto koje wegov roman zauzima
u kontekstu renesansne utopije (sve na osnovu u naunim krugovima prihvaenih tumaewa istaknutih servantista); pokazuje, takoe, kako je veina wih videla odnos dela i pievog
ivota.
Posebno poglavqe posvetio je predstavqawu prouavawa folklornih elemenata, kao i tragova usmene kwievnosti
(vrste, motivi, poslovice i izreke, likovi, arhetipski mehanizmi) u Don Kihotu, rezimirajui radove poznatih istraivaa ove oblasti.29
Do navedenog perioda relativno zapostavqenom prouavawu Servantesovih kwievnoteorijskih stavova iskazanih u
Don Kihotu Montero Regera je posvetio dunu pawu, predstavivi najznaajnije radove iz ove oblasti servantista iz
raznih zemaqa.30
U sledeem poglavqu autor je izloio estetiku recepcije
u odnosu na Servantesovo delo u tumaewu Darija Fernandesa
Morera (Daro Fernndez Morero) koji objawava wegov veliki
uspeh u raznim italakim sredinama prvenstveno time to
wegov pisac uspostavqa takav tip naracije koji daje vanost
kritikom itawu na nain do tada nepoznat u fikciji onoga
vremena. Montero Regera smatra da ovo pitawe jo uvek nije
u dovoqnoj meri proueno.
Sumarno prikazujui naine tumaewa Don Kihota, poev
od wegovih savremenika pa do danas, Montero Regera pokazuje
u kojoj meri su ona bila razliita, esto dijametralno suprotna.31
Pregled geneze Don Kihota viteki romani, erazmistike ideje, italijanske novele (posebno Bokao i Bandelo),
Besni Orlando dat je na osnovu vie radova raznih autora;32 neke od wihovih hipoteza Montero Regera smatra prihvatqivim, dok mu neke deluju neuverqivo. Pomiwe i pretpostavku nastalu na poetku 20. veka, a iscrpnije obraenu pedesetih i sedamdesetih godina33 da je postojao Ur-Quijote ili Protoquijote, tj. prvobitna verzija romana kratka novela koju
35 Monique Joly, Hctor P. Mrquez, Donatela Pini Moro, Agustn Redondo,
Carroll B. Jonson, Ruth El Saffar.
36 Barriga Casalini, Martn de Riquer, Jaime Fernndez, Peter Russell, Anthony Close, L. A. Murillo, Carroll B. Johnson, Stephen Gilman, E. C. Riley.

1083

je Servantes kasnije razradio i pretvorio u Prvi deo svoga

romana objavqen 1605. Iznosi miqewe da se veliki broj
prouavalaca34 geneze Don Kihota bavio pitawem da li je Meuigra o romansama (Entrems de los romances) nepoznatog autora, u sluaju da je objavqena krajem 16. veka, bila Servantesu
podsticaj da pone pisawe svog romana. A ako bi bili pronaeni dokazi da je objavqena posle 1605. godine, onda bi bilo
vrlo mogue da je Don Kihot bio wen uzor.
Montero Regera pokazuje kako su razni istraivai tumaili funkciju dijaloga u Don Kihotu, a kako prisutnost
vie pripovedaa koje Servantes naizmenino uvodi u narativni tok; pokazuje kako je na tumaewe ovog panskog romana
primewena Bahtinova kwievna teorija, a kako je naratologija, prvenstveno pod uticajem eneta, u najnovije vreme nala
svoje mesto u servantistikim istraivawima.
Osmo poglavqe posveeno je radovima u kojima je prouavana ena, erotizam i seksualnost u Don Kihotu, kao i wegova
psihoanalitika interpretacija u skladu sa teorijom linosti Karla Gustava Junga.35
U posledwem poglavqu Montero Regera je izloio pregled dela opteg karaktera o Don Kihotu (eliminisao je ona
koja se odnose na Servantesovo delo u celini) objavqenih u
prouavanom periodu, obrazlaui kriterijume koje je primenio da bi, od velikog broja autora koji su pisali o wemu, izabrao upravo devet za ije je neke od ideja ocenio da su zanimqive i da predstavqaju doprinos tumaewu Servantesovog
romana.36 Veoma kritiki je napisao prikaze ovih dela istiui kako wihove pozitivne doprinose tumaewu Don Kihota,
tako i ono to mu se u wima ini proizvoqnim i teko
prihvatqivim. Posebno je negativno ocenio kwigu Los dos
mundos del Quijote" (Dva sveta Kihota") Bariga Kasalinija.
Kwigama Cervantes Pitera Rasela i Cervantes: Don Quixote" Entonija Klouza (obe sa engleskog jezikog podruja) zamera to je u wima Servantesov roman tretiran prvenstveno
kao zabavna, smena kwiga (funny book). Za Klouzovu kwigu
konstatuje da je u woj oigledno autorovo izvanredno poznavawe materije, a da je ova izloena u prvom redu sa ciqem da
obrazloi wegove dve osnovne ideje: prvu, da je Don Kihot
komino delo, a druga je prikaz wegove recepcije tokom vekova.
Prikazujui i ostale kwige koje su ule u wegov ui izbor, Montero Regera je nastojao da pokae u emu se sastoji
osnovna ideja svakog od wihovih autora; istie ono to mu se
37

1084

Jos Montero Reguera, isto, 201205.

ini novinom, originalnom interpretacijom raznih vidova

Servantesovog romana, ali ukazuje i na zastrawivawa, nedoslednosti i proizvoqna tumaewa. Jedna od najeih zamerki koju upuuje veini ovih autora bila bi, uproeno reeno, tendencija da se sloeni lik Don Kihota tumai iz perspektive savremene psiholoke i socijalne stvarnosti. Nijedno od analiziranih dela, koja sva u mawoj ili veoj meri
imaju kao zajedniki imeniteq nameru wihovih autora da napiu tekstove koji bi predstavqali uvod u itawe, prouavawe i razumevawe Servantesovog romana, po wegovom miqewu nije ispunilo u potpunosti taj ciq.
Bez obzira to ne moramo da se u svemu sloimo sa wegovim izborom ovih devet kwiga, moramo da priznamo da je
pokuao da iz velikog broja dela posveenih predstavqawu i
tumaewu Don Kihota izdvoji ona koja bi bila najblia onome to oekujemo od tvorevina napisanih sa eqom da se itaocima ponudi sinteza Servantesovog romana, a i iz pera
nekih danas najuvaenijih znalaca ove oblasti.
U zakquku kwige (Conclusiones37), a na osnovu svojih ranije obavqenih i objavqenih istraivawa, autor ove studije
daje saet, veoma dragocen, prikaz osnovnih tokova savremenih prouavawa Servantesovog romana na raznim jezikim podrujima. Po wemu, britanski servantisti su prvenstveno zainteresovani za pitawa teorije romana (Rajli, Vilijamson),
kao i za prouavawe recepcije i uticaja koji je Don Kihot izvrio na mnoge pisce tokom proteklih vekova (time se naroito bave Rasel i Klouz). Interesovawe veine francuskih
servantista usmerena su prvenstveno na prouavawe biografije panskog pisca (Kanavao), kao i na istraivawe koriewa elemenata folklora i usmene kwievnosti, istorijskih podataka, kao i tradicije karnevala (Molo, Redondo,
oli, Moner). Jedan deo nemakih servantista se preteno
bavi izuavawem recepcije Servantesovih dela, dok su drugi
pawu posvetili odnosu izmeu stvarnosti i fikcije u Don
Kihotu. Servantisti u Italiji se preteno bave genetiko-tekstualnim problemima (Hose Manuel Martin Moran, Karlos Romero). Zastupqena su i prouavawa kihotovske utopije
(Marijarosa Skaramusa Vidoni, Stelio Kro). Franko Meregali je najpoznatiji istraiva ije dugogodiwe poqe interesovawa je recepcija teksta Don Kihota. Teorijskim problemima se bave Marija Katerina Ruta, Aldo Rufinato i Rosa
38 Jos Montero Reguera, El Quijote" durante cuatro siglos: lecturas y lectores. Valladolid: Universidad de Valladolid. Secretariado de Publicaciones e Intercambio Editorial, 2005.

1085

Rosi. U Sjediwenim Dravama, gde je izuavawe Servantesovog dela veoma razvijeno i gde su objavqeni brojni radovi iz
ove oblasti, Montero Regera istie vie imena: Fransisko
Markes Viqanueva, Isaias Lerner, Huan Bautista Avaqe-Arse (studije opteg karaktera), Kerol B. Xonson, Xejms A. Par,
Elias L. Rivers, Rut El Safar, Artur Efron, Xorx Halej
primewuju najnovije metode u kwievnoj analizi; kao znaajni servantisti pomiwu se i Daniel Ajzenberg, Luis A. Muriqo, Xon X. Alen, Robert M. Flores. to se panije tie,
Montero Regera kae da je skoro svaki pisac, kritiar i
profesor objavio neki tekst o Don Kihotu, ali da se od Kastrove kwige El pensamiento de Cervantes nije pojavilo delo od
izuzetne vrednosti koje bi presudno uticalo na tokove servantistikih istraivawa. Od savremenih servantista pomiwe Alberta Sanesa, Martina de Rikera, Visentea Gaosa i
Auroru Ehido.
Opsena, pregledne strukture, Bibliografija sadri ne
samo dela objavqena u formi kwige, ve i brojne lanke i
studije tampane u naunim asopisima i zbornicima. Ono
to bi, po naem miqewu, preciznije odredilo sadrinu
ove kwige, bili bi, u naslovu, pridevi zapadnoevropska i
amerika" uz savremena kritika", poto u woj ne postoje podaci o onome to je u ovoj oblasti uraeno na slovenskim jezicima.
Montero Regera je ove, jubilarne, godine objavio kwigu
pod naslovom El Quijote" durante cuatro siglos: lecturas y lectores38 (Kihot" tokom etiri veka: itawa i itaoci). Veoma
ambiciozno zamiqena, utemeqena na zaista velikoj autorovoj erudiciji, ona predstavqa sumaran pregled odnosa obrazovanih italaca, pisaca, filozofa, kritiara i izdavaa prema Servantesovom delu, od 1605. godine do danawih dana.
Nevelikog obima (174 strane), sadri obiqe podataka o tome
koliko je i na koji nain kwiga o veleumnom plemiu" bila
itana i tumaena tokom proteklih etiri stotine godina. U
Prologu kae da je ova kwiga itana na veoma razliite naine, a da nijedan nije bio konaan; da ju je Servantes napisao za itaoce i da je oni nikada nisu napustili. Pie da mu
je namera bila da saini sintezu puteva kojima se kretalo ovo
delo, najuniverzalnije delo panske kwievnosti.
39 Nicols Antonio, Bibliotheca Hispana Nova (1672) prvo je delo bibliografskog karaktera u kome se pojavquje odrednica o Servantesovoj kwievnoj
zaostavtini, veoma pozitivno ocewenoj.
40 Jos Mara Pereda, Cervantismo, 1880.
41 Montero Reguera, isto, 5860.

1086

Kwiga je podeqena na etiri poglavqa svako je posveeno jednom od proteklih vekova.

Kao prvog servantistu, kako ga je umesno nazvao Asorin,
navodi Fransiska Markesa de Toresa (Francisco Mrquez de
Torres), koji je 1615. godine bio zvanini cenzor Drugog dela
Don Kihota i koji je u svom odobrewu (aprobacin) za tampawe, na nain neuobiajen za ovu vrstu dokumenata, napisao
prvu veoma pohvalnu kritiku dela, istiui wegove kwievne
i moralne kvalitete.
Pokazavi da je ve u 17. veku, kako za Servantesova ivota, tako i posle smrti, wegovo delo bilo prihvaeno i od
obrazovanih italaca i poznavalaca kwievnosti,39 autor opovrgava rasprostraweno miqewe da je autor Don Kihota bio
posmatran iskquivo kao pisac zabavne kwievnosti.
U drugom poglavqu (18. vek) prikazao je formirawe novog
odnosa prema celokupnom Servantesovom delu (objavqivawe
brojnih izdawa wegovih kwiga u paniji, unoewe Don Kihota u nacionalne istorije kwievnosti, veliko interesovawe za ovog panskog pisca u Engleskoj i Francuskoj, pojava
itavog niza dela u raznim kwievnim anrovima inspirisanih likovima, epizodama i motivima iz Don Kihota, pojava
prvih ozbiqnih studija zasnovanih na itawu Servantesa kao
klasinog pisca, najznaajnijeg predstavnika panske kwievnosti Zlatnog veka).
Novi nain itawa i interpretirawa Don Kihota u 19.
veku predmet je obrade u treem poglavqu. Romantiarsko viewe Servantesovog najpoznatijeg dela, formirano u Nemakoj
(Hajne, Fridrih legel, Fridrih eling), u kome je dominiralo filozofsko i simboliko tumaewe ovog dela, bilo je
prihvaeno i u drugim evropskim zemqama, a wegovi tragovi
sauvani su do danas. udwa da se dosegne nedohvatqiv ideal,
bekstvo od realnosti, ruewe granica izmeu iluzija i stvarnosti neke su od wegovih glavnih odlika. Don Kihot postaje
simbol neshvaenog, ali neustraivog romantiarskog junaka
koga wegovi tumai, brojni naroito u Nemakoj i paniji,
poistoveuju sa linou pisca. U drugoj polovini 19. veka
stvara se pojam cervantismo40 (servantizam).
Tokom 19. veka u paniji je formiran i pozitivistiki
pristup Don Kihotu (analiza i klasifikacija narodnih izreka i poslovica, prouavawe geografskih i medicinskih podataka prisutnih u wemu).
42
43

Isto, 6061.
Isto, 89.

1087

A u potpoglavqu El Quijote en Europa41 saeto je prikazan

ogroman uticaj koji je ova kwiga imala u Engleskoj iz koje je u
18. veku poteklo oivqavawe interesovawa za wu i ozbiqno i
luksuzno pripremqeno weno izdawe. U Francuskoj se pojavquju brojni novi prevodi i wen uticaj je uoqiv u mnogim
delima (Flober, Teofil Gotje, Prosper Merime, Vijardo).
Znaajan broj prevoda objavqen je tokom 19. veka i u Italiji.
Pod naslovom Don Quijote en Rusia42 Montero Regera ukazuje na veliko interesovawe koje postoji u Rusiji za Servantesovo delo, navodei Pukina, Gogoqa, Dostojevskog i Turgeweva kao wegove najznaajnije potovaoce; konstatuje da je
Don Kihot, shvaen kao parabola ovekove predestinacije,
ostavio duboki trag u kulturi ove zemqe.
Ovaj kratki tekst, kao i pomiwawe itawa i prouavawa
Don Kihota u mnogim, ranije zapostavqenim evropskim i vanevropskim zemaqama, a gde su pomenute i one sa teritorija
slovenskih jezika43 predstavqa u odnosu na autorovu prethodnu
kwigu proirivawe poqa wegovog prikupqawa informacija
iz oblasti servantistike.
Pojedini delovi prva tri poglavqa imaju odlike prikazivawa recepcije Servantesovog romana u raznim zemqama;
naime, autor, iako to ne navodi, poistoveuje pojmove lectura
i recepcin.
Najobimnije je etvrto poglavqe posveeno 20. veku, zakquno sa 2000. godinom. Poevi sa opisivawem obeleavawa tristote godiwice objavqivawa Don Kihota 1905. godine, nabraja dela iz oblasti servantistike tampana tim povodom, daje podatke o novim izdawima Don Kihota i wegovom
uvoewu u kolske programe u paniji, da bi potom pokazao
kako su ga itali i razumeli u kontekstu svoga vremena pisci
pripadnici raznih kwievnih pokreta i kola (generacija 98", modernizam). Izlae tumaewa Migela de Unamuna,
Asorina, Antonija Maada, Manuela Maada Tekstove o ovoj
temi Ortega i Gaseta vidi kao un caso especial" (poseban sluaj). Ponavqa u glavnim crtama neke od svojih ocena izreenih u prethodnoj kwizi (o znaaju inovacije koje je Ameriko
Kastro uneo u tumaewe Servantesovog dela, o vanosti Rajlijevog istraivawa wegovog teorijskog vida, o folklornim
elementima u wemu, o novim tumaewima elemenata erotizma); posebnu pawu posveuje koli Menendesa Pelaja (Menndez Pelayo), kao i panskoj filolokoj koli iji tvorac
je bio Menendes Pidal (Menndez Pidal).
Nepostojawe opteg zakquka ostavqa izvestan utisak nedovrenosti ove kwige.
1088

ZAKQUAK
Svodei raune, iako je moda za to jo rano, o rezultatima postignutim u oblasti servantistike ove jubilarne i u
svetu tako sveano obeleene godine, usuujemo se da, ipak,
iznesemo neke sumarne zakquke. Ova godiwica je bila povod da bude objavqen zaista veliki broj rezultata prouavawa
i tumaewa Don Kihota u mnogim zemqama. Ako se zanemare
bezbrojni tekstovi prigodnog karaktera u kojima su najee
iznete ve poznate ideje i u kojima su esto ponavqana neka
od optih mesta, ostaje izvestan broj kwiga monografskog
karaktera i zbornika koji predstavqaju dragoceni doprinos
svetskoj servantistici. Meutim, mislimo da to treba rei,
nijedno od wih ne donosi kapitalne novine koje bi oznaile
prelomnu taku u istraivawu ove oblasti.
Objavqen je, posebno u paniji, veoma veliki broj novih
izdawa Don Kihota (mnoga nesumwivo daleko boqa od ranijih), ali po miqewu najveih autoriteta za ovo pitawe jo
uvek nije objavqeno wegovo kritiko izdawe koje bi u potpunosti zadovoqilo visoke kriterijume koji se ve godinama
postavqaju.
Ispostavilo se da nije mogue sastaviti kompletnu bibliografiju dela objavqenih o Don Kihotu ak ni na najveim
svetskim jezicima. Sve do sada objavqene bibliografije selektivne su i u velikoj meri subjektivne.
A to se vrednovawa tie, ostaje opte prihvaena ocena da je Servantesov Don Kihot najznaajnije delo panske
kwievnosti svih vremena i jedna od umetniki najvrednijih
tvorevina svetske kwievne batine.
Uraeno je, svakako, veoma mnogo. Ali je oigledno da ni
ovom prilikom posao nije priveden kraju i da e istraivawe ove oblasti, koja izgleda sve sloenija i bogatija, morati
da bude nastavqeno.

1089

JASNA STOJANOVI

SERVANTESOV DON KIHOT" I DRUTVENI

ROMANI JAKOVA IGWATOVIA
U prouavawu jo uvek neispitane kwievne jednaine"
(D. ivkovi) najveeg srpskog romansijera HH veka Jakova
Igwatovia (18221889), ovom prilikom emo se usredsrediti na inspirativno povezivawe wegove realistike proze (prevashodno romana) sa starijim tipom evropske romansijerske
produkcije, u nastojawu da sagledamo da li se u woj, u kojim
elementima, kom intenzitetu i razmeri, ogleda prisustvo Migela de Servantesa i Don Kihota. Na vezu Igwatovi-roman
H i H veka ukazali su u novije vreme Dragia ivkovi i Jovan Dereti. Naime, sve do wih Igwatovi je u kritici ne sasvim tano dovoen u vezu sa evropskim realistima
HH stolea.
ivkovi je pokazao da je Igwatovi tematski bio dosledan koncepciji srpske nacionalne kwievnosti kakvu je
zamislio i ije je puteve trasirao Vuk. Kae da je tu on bio
na, sentandrejski, narodni, novosadski, srpski pisac i
rodoqubivi pregalac na poqu nae mlade i jo nerazvijene
kulture i kwievnosti".1 Meutim, kwievno-umetniki, on
u izgraivawu, zapravo stvarawu sloenog i sofisticiranog
kwievnog oblika kao to je roman nije mogao poi od narodne tradicije, ve je bio upuen pre svega na sredweevropsku, i evropsku romanesknu produkciju svoga doba i ranijih
epoha".2 Konkretno, ivkovi govori o tradiciji evropskog
romana H i H veka na koju se naslawa na pisac, ali
1 Dragia ivkovi, Bidermajerski stil romana Jakova Igwatovia"
u: D. ivkovi, Evropski okviri srpske kwievnosti, Prosveta", Beograd
1994, kw. , 109.
2 Ibid.

1089

nudi i mogunost wegove povezanosti sa savremenom nemakom zabavnom literaturom. Jovan Dereti, sa svoje strane, veli da se Igwatovi u izgraivawu svog romana najvie pribliio humoristiko-avanturistikom romanu pikarske tradicije koji je ukrstio sa sentimentalno-romantinim romanom (romanom strasti i oseawa) wegovog vremena.3
Tragajui u Igwatovievom romansijerskom opusu za naznakama koje nas mogu odvesti do Servantesa, poli smo od
ivkovievog tumaewa realizma srpskog pisca. On kae da
su Igwatovievi drutveni romani 'realistiki' moda u
onom tipolokom smislu u kome se za svaku umetnost i za
svako umetniko delo moe rei da predstavqa 'sliku ivota'; oni su svakako 'realistiki' u onom pogledu u kome se i
za pikarske romane veli da prikazuju 'stvaran ivot' ili u
onom pogledu u kome se za engleske romane H veka Fildinga, Smoleta i Sterna veli da su nasuprot engleskom pojmu
'romance', pisani kao 'novel' ".4 To je realizam prvog pikarskog romana Lazari sa Tormesa i dela izvedenih iz wega,
kako panskih, tako i engleskih, nemakih i francuskih; ali
to je istodobno realizam Servantesovog Don Kihota. Imajmo
na umu da je panski romansijer bio jedan od glavnih uzora
piscima koji se obino svrstavaju u tradiciju evropskog realistikog romana H i HH veka. Opte je mesto u kwievno-istorijskim raspravama da se za panskog pisca, kao
vie od dva veka kasnije za Igwatovia, veli da je bio realista pre vremena, to jest pre ustanovqewa realizma kao vladajueg kwievno-umetnikog pravca druge polovine HH veka.
Na takav utisak navode snaan privid ivota na stranicama
wegovih dela, bogatstvo i raznovrsnost prikazanih likova,
tana opservacija i prirodan razgovorni jezik. Kao to smo
ranije videli, Servantes je prvi ustanovio razliku i u svom
ostvarewu stvaralaki suoio prozu tipa romance i onu tipa
novel. Wegova formula pokazae se viestruko plodotvornom
od onog asa kada Filding, a za wim i drugi engleski romanopisci, to razlikovawe budu uveli u englesku imaginativnu
kwievnost, odakle e se ono proiriti po Evropi i ustanoviti novu orijentaciju humoristiko-parodinog viewa sveta i dotadawe literature u romanu kao kwievnoj vrsti. Tu
servantesovsku formulu u tek iznikloj srpskoj romanesknoj
prozi prvi je primenio Sterija u Romanu bez romana (1838),
3 Jovan Dereti, Srpski roman. Roman Jakova Igwatovia", Kwievna istorija, 1975, 27, 511529.
4 Dragia ivkovi, Qubavna prepiska u romanu 'Trpen-spasen' Jakova Igwatovia" u: D. ivkovi, Op. cit., 174.

1090

izvrivi na taj nain najkrupniju i najznaajniju stilsku

promenu u srpskoj literaturi: umesto plaqivo-sentimentalne, moralistike i prosvetiteqske proze tipa Vidakovi-Atanackovi, on zapoiwe novu orijentaciju na humoristiko-parodino viewe sveta i dotadawe literature", veli
Dragia ivkovi, objawavajui da se i Igwatovi nadovezuje na tu proznu liniju i ini sa Kostom Trifkoviem
i Stevanom Sremcem onaj kontinuitet koji moemo nazvati
graanskom prozom nae literature".5 Idui natrake istom
stazom u prolost, legitimno je kazati da je realista Igwatovi poslednik Servantesa; s jedne strane, on je itao Kihota i asimilirao ga, a neto od wegove umetnosti morao je
primati i posredno, preko dela drugih stranih autora, batinika pisca iz Alkale de Enares. Takoe ne treba zanemariti ni tipoloke analogije, u ovom primeru uslovqene
slinim stepenom razvoja romana u panskoj kwievnosti
Servantesovog vremena i u srpskoj u doba kada je stvarao Igwatovi.
Kao prvo, nema nikakve sumwe da je Igwatovi itao
Servantesovo glavno delo.6 On se formirao kao pisac sredinom HH stolea, u vreme kad je Don Kihot bio na vrhuncu
popularnosti u razvijenim zemqama Evrope i kad je wegova
slava poela da dopire i do zemaqa u kojima su iveli Srbi.
Kao roeni Sentandrejac kolovan u svom gradu, zatim Vacu,
Ostrogonu i Peti, Igwatovi je morao doi u dodir sa Kihotom jo u ranoj mladosti. Tim pre to je kole uio, osim
srpskog, i na latinskom, nemakom i maarskom (ivojin
Bokov belei da je pisac tokom studija savladao i francuski7). Najverovatnije je da je prvi put itao Servantesov roman u nekom od brojnih nemakih izdawa koja su izlazila tokom tree i etvrte dekade HH veka u gradovima Nemake i
Austrougarske. Docnije, za vreme ureivawa Letopisa (1854
1856) i ivota u Novom Sadu (18591863), Igwatovi je sigurno imao prilike da bude svedok kulta koji su prema panskom romansijeru gajili srpski pisci Omladinskog doba. Na
romansijer je tada bio veoma aktivan u kulturnom ivotu
Srpske Atine", a saraivao je i drugovao sa Zmajem, urom
5 Dragia ivkovi, 'Trpen-spasen', humoristiki roman Jakova Igwatovia", Ibid, 161.
6 Naalost, on veoma malo govori o svojoj lektiri, koja je morala biti
pozamana. Servantesa ne pomiwe ni u Autobiografiji ni u spisima iz
kwievnosti.
7 ivojin Bokov, ivot i rad Jakova Igwatovia", u: Jakov Igwatovi: ura Brankovi. Odabrana dela Jakova Igwatovia, kw. 1, Matica
srpska, Novi Sad, Jedinstvo, Pritina 1987, 7210.

1091

Jakiem, Lazom Kostiem i orem Popoviem. Igwatovi

je saraivao u Popovievoj Danici, gde je ne jednom nazvan
vrednim naim prijateqem" i omiqenim spisateqem". Tu je
1868/69. godine tampao roman udan svet. Sve to ukazuje da
je morao imati dugotrajan i viekratan dodir sa najveim
panskim romanom.
Najvanija reminiscencija lektire Don Kihota u Igwatovievom romansijerskom opusu jeste umetnika transpozicija lika veleumnog plemia u linosti Pere Kiria, brata
glavnog junaka romana Veiti mladoewa (1878). Starijeg sina Sofronija Kiria pisac otvoreno poredi sa Don Kihotom
i to na nain koji plastino otkriva wegovo poimawe Servantesovog protagoniste. Najistaknutija crta Perinog karaktera jeste jaka fantazija" (mata). On je predstavqen kao
neobian ovek koji odudara od okoline, i na toj se wegovoj
crti naroito insistira: Pera je bio sasvim od drugog kalupa ovek. Nije bio ni na oca ni na brata. S bratom se razgovarao kao s kakvim tuim ovekom. Nikad se taj s bratom poqubio nije. No ipak je bio originalan ovek."8 Ekscentrinost je takoe jedna od izrazitih crta mananskog viteza. On
je drugaiji od svojih suseda varoana jer se ne bavi upravqawem svog imawa i ima neobine ideje o vaskrsavawu lutajueg
vitetva. Osim toga, izgleda krajwe udno i dri nerazumqive govore. On je neka vrsta buntovnika, naroito ako se gleda
iz romantiarske vizure, koja je u Igwatovievo vreme bila
na snazi u tumaewu Don Kihota. I Pera Kiri pokazuje jogunstvo, kao i equ da krene drugim putem nego wegov otac,
jer nije imao za trgovinu voqu".9 On se odvaja od porodice,
ivi zasebno, za brata ne mari, a roditeq na wega gleda kao
na bludnog sina". Sam je, neewa, ima samo slugu, vernog
Ciganina Rau", za kog italac izmeu redova nasluuje da ga
verno prati u svim poslovnim operacijama" (on je neka vrsta tek nagovetenog Sana Panse koji u svemu sledi svog gospodara ne donosei sud o wegovim neobinim poduhvatima).
Pripoveda u Veitom mladoewi objawava kako su Perine
misli, planovi bili udnovati, izvanredni, da se mlogo puti wima svet smejao, al' opet bili su originalni"10 i opisuje
kako je Pera bio zamislio da podigne ivotiwsku farmu o
kojoj e se brinuti i gde e gajiti domae ivotiwe i negovati iznemogle kowe, s namerom da ove posledwe, zaleene i
oporavqene, proda za velike novce. I doista" veli nara8 Jakov Igwatovi, Veiti mladoewa u: J. Igwatovi, Vasa Repekt.
Veiti mladoewa. Odabrana dela J. Igwatovia, kw. 5, 261.
9 Ibid, 260.
10 Ibid, 261.

1092

tor uz osmeh Pera se nije alio. U svojoj kui gradi od

erpia veliku talu. Kupuje jeftino polucrknute kowe. Uzeo
jednog vetog Ciganina za slugu. Pravi ograde za ivad. U
bati seje luk, detelinu, spana i druge sitnarije. Ve je kupio krmau sa prascima, pa kupuje sve par po par pernatih,
sve od dobre fele, pa ih nosi kui, kao negda Noje u svoju
barku".11 Nesvakidawa je i ideja na koju Igwatoviev junak
dolazi prilikom deobe imovine posle oeve smrti. Nezadovoqan nasleenim delom, on daje nalog zidarima da porodinu
kuu na Dunavu preseku na pola (meri kuu, oznai im taku,
kae im da e sto forinti dati da kuu na pole seku, ako mogu da je pretesteriu"12). Kao i u Don Kihotu, posledice ovakvog drawa su tragine, najvie po samog protagonistu. Wegovo zlopaewe pisac predstavqa meavinom saaqivo-ironinog i kominog tona: Tako se Pera s kowma i ivadma
mui, pak sav novac u wih utroi, pa katkad s wima do takve
nude doe da u tali kowi od gladi i besniluka jedan drugome meso upaju. ivad, opet, dobije bolest, pa pocrka, i
Pera nikad ne moe da se protura kroz jednu dobru godinu, pa
u nudi opet sve prodaje. A kad nema kowa, on kupuje magarce;
ima ih katkad po pet-est, pa milota kad mu zapevaju."13 Drugi put, toliko je posejao luka, i toliko mu je rodilo, da se
jedva u podrum mogao smestiti, pa nee da ga prodaje; eka
preko zime. Nastupi rano prolee, pa proklija, mora ga na
ubre baciti."14 Igwatovi ak jedva primetno provlai kroz
tekst ideju da Peru Kiria mnogi gledaju kao pajaca i lokalnu
ludu. To naroito dolazi do izraaja u sceni licitacije najboqeg Perinog kowa, u koju nas pisac uvodi fokusirajui izvikivawe telala: 'Daje se svakom na znawe da e se danas posle podne u tri sata prodavati na munti kow gospodara Pere
Kiria; koji ima voqu, neka kupi'. Pera na kowu do doboara, ene i deca oko wih, pa kad je doboar svoje izvikao, onda opet Pera vie, dere se: 'Nije istina, nee se prodavati!
Lopov magistrat, lopov Profit!' ene i deca smeju se, pa
idu za wima kao na komediju. Doboar ide u drugi sokak, i
Pera za wim na kowu, pa kako doboar izvikne, on opet to
isto, za wim, pa svugde tako."15
Pera Kiri dostojan je naslednik Kihota i po upornosti
u sprovoewu nebuloznih zamisli koje niko iz wegove okoline ne razume i ne odobrava. Svi mu se podsmevaju, brat ga iz11
12
13
14
15

Ibid,
Ibid,
Ibid,
Ibid,
Ibid,

263.
319.
265266.
266.
298.

1093

begava, a ucveqeni otac ne zna ta s wim da ini. Pisac mu

priznaje istrajnost, ali ali to je wegov trud uzaludan:
Tako ivi Pera. Zaista Sizifov posao. I opet ne da si iz
glave izbiti. Pone pa padne, pa opet pone pa padne; i sve
tako. A pokraj toga iveo je emerno, bearski."16 Ceo ivot
ispuwen mu je uzaludnim i besplodnim glaviwawem, iako je
po prirodi i poreklu bio predodreen za vie ciqeve. Po
tome je on tragian lik: svaki je mogao priznati da je Pera
dobra srca; siromahu e pomoi, pa ma sa sebe skinuo. Bio je
smean, udoredan, al' misli i wi'ov zamaaj pokazali su da
je wegov duh za velika preduzea. teta!"17 Pored reenog, pored svojih fantazija" i kowuarija", kominosti ali u
isti mah i traginosti, Pera je Kihotov roak i po svojoj
usamqenosti u svetu, po jogunstvu i lako zapaqivoj naravi. S
druge strane, od Kihotovog junatva ima samo dobru voqu i
junake marcijalne brkove". Slian je i po tome to se na
kraju ivota trezni od svojih zabluda, kao i Alonso Kihano.
Kaje se zbog svega, zbog grehova prema ocu, i itamo da je pod
starost doao k sebi". Radi u malom duanu, iako u mladosti to nije inio, i koje god dete doe u duan, pouava ga na
dobro".18
Kao to vidimo, Pera Kiri je u karakterizaciji dobio
mnogo od lika Don Kihota onako kako se na wega gledalo u romantizmu. Gotovo sve nosee kihotske osobine (ekscentrinost, kolizija sa sredinom, neobine zamisli i wihova pogubna realizacija, nesvakidawa tvrdoglavost u istrajavawu i
dobrota srca, mada ovu posledwu crtu pisac nije stigao da
razvije) kao da su preslikane u linosti gazda Sofrinog sina.19 Ne zaboravimo tome da dodamo da je Pera i fiziki nalik starom idalgu, to je otvoreno napomenuto: Stvora je
bio povisokog. Prav kao trska. Lice uzano i jako ovalno, suvo, ukasto; oi crne, velike, velike obrve, elo veliko, pa
spreda dosta elav, ma jo mlad; pogled ponosit. Ko ga je prvi put vidio, odma' je morao rei: 'Ovo je isti Don-Kihot.'
Tako je na ovog naliio, ili bar na sliku kako Don-Kihota
malaju. I to je udo, imao je i narav Don-Kihotovu, kao to
emo videti. Da je kakav, znaaj mu je muki, ne kao u amike. Osobito odgovarali su licu marcijalni veliki brkovi."20
Ibid.
Ibid, 266.
18 Ibid, 338.
19 Jedna od glavnih razlika je u tome to Pera sticajem okolnosti postaje lopov i nasilnik koji preti vlastitom ocu. Dodue, wemu novac treba
iskquivo za ostvarewe udorednih" zamisli.
20 Ibid, 261.
16
17

1094

Jo jedan Igwatoviev junak pokazuje srodnosti sa Don

Kihotom, mada na bitno drugaiji nain. To je Vasa Repekt,
tragini osobewak iz istoimenog romana (1875) kome je, kao
to je poznato, pisac podario mnoge svoje crte. Pored polazne opte podudarnosti u tome to su i Vasa i Kihot na izvestan nain romantini pobuwenici u drutvenom ustrojstvu iz koga tre, protagonista Igwatovievog dela asocira
na panskog po jednoj veoma izraenoj sklonosti koja nije bez
uticaja na wegovu sudbinu: po strasti za itawem. Kae se da
ju je Vasa nasledio od oca. Pripoveda veli: Sad je Repekta
(Vasu, prim. J. S.) napala eqa da ita. to nije inio u detiwstvu, sad hoe da nadoknadi iz duga vremena Repekt,
koji je u detiwstvu begao od kwige kao avo od krsta, sad guta
a ne ita. Sve to dobije proita, i povie puta gde zapne,
ne razume, a on ite takve kwige koje opet to tumae."21 Na
drugom mestu opisano je kako Repekt prekrauje duge robijake dane itajui sve to mu doe pod ruku, i to po vie puta. Kwige mu je nabavqala Anica, koja je ila po kuama i
molila za wega kwige svakojakog sadraja, pesme, romane, i
sve to je srpski napisano bilo".22 itawe i kwiga uopte
veoma se esto pomiwu na stranicama ovog Igwatovievog dela, gde se kae da su ak i vojnici uza se nosili Sigfrida,
Brunevika, Kadar Itvana, same mitine heroje".23 italaka
strast vrlo je naglaena Vasina osobina. Pri tom mu je najdraa junaka literatura, koju je, ba kao Servantesov plemi, itao sa najvie zanosa, i to naroito srpke junake
pesme iz nekih starih 'sobranija' ".24 Vasi su pesme o srpskim junacima i hajducima bile isto to Don Kihotu povesti
o Amadisu, Esplandijanu, Florismarteu, Palmerinu i drugim
likovima viteke literature. I po nainu itawa potpunom uivqavawu u tivo i poistoveivawu opisanog sa realnim Vasa se ukazuje kao direktni potomak Alonsa Kihana.
Jer to je god itao o junacima, sve je drao da se ba tako
zbilo, mada je na nemogunost naliilo. Kako see Arape Kraqevi Marko, junatvo Strahiw-bana, to Vasa ne bi dopustio da je moglo biti drukije. Te vile srpskih junaka, te su
ivele i ive ostale. One osijanske slike gde srpski junak,
kad mu je vruina, iupa s korenom itavu jelu iz zemqe, pa
na kowu jezdei dri jelu u ruci, a sunani zraci kroz lie
na toke mu padaju, to je sve tako bilo, kao god i ono kad se
21 Jakov Igwatovi, Vasa Repekt u: J. Igwatovi, Vasa Repekt. Veiti mladoewa. Odabrana dela J. Igwatovia, kw. 5, 126.
22 Ibid, 97.
23 Ibid.
24 Ibid, 41.

1095

Marko buzdovanom u oblake hita. Onda bi mu se pretstavqali (sic) xinovski likovi, i tek bi prezirao sadawi mekuan narataj".25 Interesantno je da Servantes morbus litterarius svog junaka doarava veoma slinom slikom, takoe pomiwui epske junake i xinove.26 Od reenog treba odvojiti
piev odnos naspram svog fiktivnog lika, bitno razliit
kod panskog i srpskog romansijera. Servantes podsmeqivo
gleda na Kihotovo kwiko zastrawivawe, naroito na poetku romana, dok rodoqub Igwatovi Repektov zanos prema
epici i wegove herojske uzlete vidi kao uzviene i dostojne
hvale. Ipak, reklo bi se da se u Vasinoj karakterizaciji Igwatovi i drugim svojstvima ugledao na Servantesa, osim
to je wegov junak lien kominosti i sav dat u traginom
kquu. I on se, kao Kihot, otisnuo od kue da trai sreu u
vojnikom pozivu; on poseduje mnoge osobine junaka kojima
tei (a neke i ima) Kihot (ali kome ne polazi za rukom da ih
sprovede u delo) neustraiv je i okretan vojnik, veliki
patriota, privren slobodi, pravdoqubiv, velikoduan i neosvetoqubiv; u epizodi sa zarobqenim Rusima pokazuje drawe
pravog viteza, na koje bi i Kihot bio ponosan (Pravi junak
nee zarobqenom uvrede naneti, kao ni deci enskoj; i koji u
pohodu u ensku dirne taj nek mu ne ide na oi. I jest, pravi
delija nee to nigda uiniti!"27). Obojica imaju vernog kowa,
to je pojava tipina kako za junaku epiku tako i za viteku
literaturu (u skladu sa tom tradicijom, Rosinante je kow prema kome se Don Kihot odnosi kao prema slovesnom biu, a
ovaj mu to uzvraa privrenou. Analogna je situacija sa
Vasom i wegovim milim paripom Bearem". Daqe, ni Vasi
ni Kihotu nije stalo do materijalne koristi. Oni su plemeniti, mada qudi zaziru od wih zbog wihovog estokog i nepredvidqivog temperamenta. Drugi ih, opet, saaqevaju, a u
nekim prilikama, veli srpski pisac za Vasu, deca bi za
wim plakala. A to je svedoxba dobrog srca, za kim deca plau".28
Ibid.
I u ovom uobraewu tako sebi uvrte da je istinita sva ona gomila
onih sawanih izmiqotina to ih je itao, da zaw nije bilo pouzdanije povesnice. On govorae, da je Sid Ruj Dijas bio vrlo dobar vitez, ali da ni
nanesen nije bio na viteza od Plamena Maa, koji je jednim udarcem prepolovio dva quta i rezmerna diva. Boqe mu se sviao Bernardo od Karpija, jer
je u Ronsesvaqima ubio oaranoga Roldana". Migel de Servantes, Veleumni
plemi don Kihote od Mane, preveo sa panskog ore Popovi, Zadubina I. M. Kolarca, Beograd 1895, sv. , 14 (svi naredni citati bie iz ovog
prevoda).
27 Vasa Repekt, 165.
28 Ibid, 176.
25
26

1096

Vasa je u stvari prototip vitekog junaka, dok je Kihot

wegova karikatura. Interesantno je da i Repekt, poput Pere
Kiria, fiziki podsea na Kihota, naravno uz znatnu razliku u godinama. Pripoveda ga opisuje kako stoji u sinxiru,
upravo kao ukopan, visok, tanak; sitnih obraza, tanki mali
brii, crni kao zift, crna kosa, lice bledo, oi mrke, al'
otre da te preseku, ruke prekrtene. I sad kanda mi je pred
oima. Oiju nisam s wega skidao".29 Piscu je draga slika Repekta kao oveka kome nesretne ivotne okolnosti nisu
omoguile da krene putem ka ostvarewu velike sudbine koja mu
je bila predodreena. O wemu se govori gotovo istovetnim
reima kao o Peri iz Veitog mladoewe: Tako Repektu
dani prolaze bez ikakva izgleda. za rad nikakav nije u mirno, obino doba, a wemu za qubav, nee se bune praviti. Niti
je ratar, niti je trgovac, niti zanatlija, niti za inovnika.
Straan poloaj za oveka koji ipak veim duhom die, a za
wega radwe nema!"30 Na robiji Repekt sawari da moe jo
jedared na kowa sesti, pa za kakvu potenu stvar junaki da
padne".31 Zapravo, Vasa Repekt je pravi romantiarski junak, neshvaeni otpadnik od drutva koji, meutim, pleni
svojim junatvom i dobrotom srca. Nesumwivo je da u svom
portretu poseduje izvesne crte Servantesovog protagoniste,
naravno shvaenog na romantiki nain.
Jo jedan romantiarski junak par excellence jeste Branko
Orli iz Igwatovievog prvog romana Milan Naranxi
(1860 1862). On je neka vrsta Don Kihota idealiste i sawalice koji se tee snalazi u realnosti. Odudara od we svojom neobinou, zbog ega ga neki vole, a neki do krajnosti
mrze (imao je udnu narav, koja se mlogima nije dopadala"32).
Kihotski su i wegova naivnost u odnosu prema qudima, pravinost i dobrota srca, te idealistiko gledawe na qubav i
ene. Meutim, wegovom liku nedostaje jedna od najvanijih
kihotskih osobina kominost. Zapravo, u ovom romanu vie upada u oi srodnost sprege Branko Orli Milan Naranxi sa kontrastnim parom Don Kihot Sano Pansa. Kako je zabeleio Klouz, panski romansijer je tim obrascem,
nasleenim iz vitekog romana, otvorio arhetipsko vrelo
koje je, kao to se dogaa sa velikim mitovima, podsticalo, a i daqe e podsticati, izvanrednu koliinu kreativne
Ibid, 59.
Ibid, 174.
31 Ibid, 175.
32 Jakov Igwatovi, Milan Naranxi. Odabrana dela J. I., kw. 2. Matica srpska, Novi Sad 1949, 94.
29
30

1097

delatnosti".33 Tradicija je simplifikovala sloenu dijalektiku odnosa gospodara i titonoe iz Don Kihota, pa tako
on kod srpskog romansijera poprima oblik sveze u kojoj su suprotstavqeni idealista i praktiar. Jovan Dereti je primetio da je Igwatovi po tome verovatno imao pred oima klasinu paradigmu koju je dao Servantes u Don Kihotu",34 s tom
razlikom to je srpski pisac u karakteristike svojih idealnih junaka uneo snove, ideale i raspoloewa svog romantiarskog doba".35 Jedan iz para" objawava je obino
ovek praktinog duha, a drugi fantasta i matar, jedan se
osea u stvarnosti kao riba u vodi, a drugi kao tuinac i
pobuwenik koji ivi vie u svetu eqa i snova nego u stvarnosti."36 Milana i Branka vezuje drugarstvo iz detiwstva, mada su wihovi ivotni nazori dijametralno suprotni. Dok
Milan gleda kako da se najboqe snae enidbom za kakvu dobrostojeu udovicu, Branko sve vreme, kako kae wegov drug,
idealie": On (Branko, prim. J. S.) sve ita neke kwiurine, pa kad ga pitam na to mu to, on se nasmeje pa ree:
Vidim ja, moj Milane, da se mi u mislima vema ne slaemo.
Ti hoe sve neki kurmaher da bude, pa nit' ne ita.
E, moj Branko, ti si ve dosta itao i ita, pa iz moje glave
izie uvek spasitelna misao Nije dobro mlogo uiti i
mlogo znati. Koji mnogo umeju, uvek su nezadovoqni, sve novo
i veliko trae, pa su ponajvie nesretni."37
Opozicije sline navedenoj mogu se prepoznati i u romanima udan svet (1869), gde postoji par oka Grozdi Petar Kresovi, Trpen-spasen (18741875), sa okom Glaenoviem sa jedne i Gavrom Svilokosiem sa druge strane, Vasi
Repektu, gde se deliji Vasi suprotstavqa slabi Steva Ogwan, i Veitom mladoewi, gde je kontrast sproveden u istoj
porodici, izmeu brae amike i Pere. Meutim, Dereti
upozorava da se u ovim Igwatovievim naslovima dva suprotna tipa meusobno pribliavaju i proimaju tako da u
nekim sluajevima dolaze u poloaj suprotan od onog u kojem
su se u poetku nalazili: idealista i sawar, recimo, postaje
pijanica (oka Grozdi) ili ubojica (Vasa Repekt) a ovek
33 touched an archetypal spring , which, as is the way with great myths,
would inspire and still continues to inspire a prodigious quantity of creative activity", A. Close, Don Quijote as landmark", A. Close, Miguel de Cervantes Don
Quixote, Cambridge University Press, Cambridge 1990, 112.
34 Jovan Dereti, Srpski roman. Roman Jakova Igwatovia", 515.
35 Ibid.
36 Ibid.
37 Milan Naranxi, 62.

1098

od ovog sveta pretvara se u degenerika nesposobnog za praktini ivot (amika)".38

Neke odlike Igwatovieve romaneskne tehnike i stila
veoma asociraju na Servantesa, to takoe potvruje wegovo
dugovawe naspram starije evropske prozne tradicije. Poimo
od neobaveznog i usmewaki slobodnog pripovedawa prisutnog u mnogim romanima srpskog pisca. Don Kihot je delo koje
ostavqa srodan utisak, sa promenqivim, vrludavim ritmom.
Slino velikom pancu, i srpski pisac od prvih stranica
uspostavqa prisnu komunikaciju sa itaocem, gotovo uvek posredstvom pripovedaa koji ga vodi kroz radwu, skreui mu
pawu na dogaaje, situacije i likove. Taj prialac" je najee dramatizovan (oznaava sebe kao ja" ili mi"). U Milanu Naranxiu, na primer, druga reenica glasi: Pitae
ko je taj Milan Naranxi";39 u romanu Trpen-spasen, gde se
pripovedaevo prisustvo najvie osea (te je zbog toga ovo
delo najzahvalnije za ispitivawe Igwatovieve retorike vetine), radwa je situirana na sledei razgovorni, aqivo-slikoviti nain: Novi Sad srpski Pariz. Tu ima prostranu Baku, koja ti sve za ivot donosi. Tamo preko Dunava
ubavi Srem, koji ti iqer i nektar, malvasiju i qivovicu
daje. Pred tobom Petrovaradin, kapija sremska sremski Gibraltar. Skopaj s Dunavom kameniku batu i promenadu, pa
ima bois de Boulogne. Tu ima vladika, enerala, graana,
'purgera', trgovaca, popova, majora, advokata, paora, inovnika i bostanxija. Pa ko jo nije uo za novosadsku pijacu?"40
Prisustvo naratora u pomenutim delima, kao i udnom svetu,
Vasi Repektu, Veitom mladoewi i Starim i novim majstorima najee se ogleda u upadicama tipa Ostavimo oku, siromaha, u wegovoj deperaciji, pa da vidimo ta drugi
rade" (udan svet41), Zaboravili smo spomenuti da oba naa
domina imadu zlatan sat i lanac" (Ibid.42), Mladia tog, to
se tu razgovarao s Julikom mi ve znamo. Videli smo ga
pre u 'herbergu' " (Stari i novi majstori43), i slinim. One
odgovaraju formulama Ali ostavimo ga tu, jer e mu ve neko
38

Jovan Dereti, Srpski roman. Roman Jakova Igwatovia", 515.

Milan Naranxi, 5. Ovde je prisustvo ovog prvog naratora svedeno
na najmawu moguu meru (po Butovoj terminologiji, to je pripoveda posmatra"). Daleko veu ulogu ima drugi pripoveda, istovremeno protagonista
romana Milan Naranxi.
40 Jakov Igwatovi, Trpen-spasen u: J. Igwatovi, Trpen-spasen. Adam
i berberin. Odabrana dela J. I., kw. 4, 27.
41 Jakov Igwatovi, udan svet u: J. Igwatovi, udan svet. Stari i
novi majstori. Odabrana dela J. I., kw. 3, 83.
42 Ibid, 84.
43 J. Igwatovi, Stari i novi majstori, Ibid, 211.
39

1099

pomoi",44 I tako emo ga ostaviti da ide svojim putem, dokle se ne vrati, to e za malo da bude",45 itd. kod Servantesa. Ipak, negde je Igwatoviev narator daleko aktivniji, pravi delatni pripoveda", kako bi rekao But. Mislimo pre
svega na roman Trpen-spasen, gde je prialac predstavqen kao
poznanik Makse Svilokosia. On dobro poznaje ambijent u
kome se kreu protagonisti jer potie iz istog graanskog
miqea iju sliku prikazuje (treba napomenuti da se pisac ne
identifikuje uvek s wegovim pogledom na svet). U ovom romanu pripoveda takoe daje komentare o svom pisawu (kao Servantes u Don Kihotu), odnosno toboe se pravda da tota ne
zna (No i srea frajle Mileve to nije odziva dala, jer ne
znam ta bi izmeu we i Salike bilo"46 [kurziv J. S.]; ta
li je uzrok to je Gavra tako sumoran, neobian, osobewak,
osobito kad ve svrava kurz"47), itd. Spada, dakle, u red samosvesnih pripovedaa.
Igwatovieva komunikacija sa itaocem u romanu Trpen-spasen prirodna je i slobodna, emu (osim pomenutih
oglaavaw pripovedaa), doprinose i drugi inioci: razumqiv i neposredan nain izraavawa, slikoviti i aqivi
dijalozi, te karakteristini humor i ironija. U ovoj prii o
novosadskim berberima48 ivopisno je doaran ivot tog zanatlijskog sloja u Novom Sadu u HH veku. Iako nedoraenog
izraza poznato je da Igwatovi ne spada u vrhunske stiliste srpskog jezika naem piscu ne mogu se odrei prijemivost i dinamizam dijaloga, slikovitost i pogoenost opisa, veoma izotren dar opservacije, to ga takoe na izvestan nain pribliava Servantesu. Igwatovieva poreewa,
na primer, dostojna su servantesovskih, matovita i originalna, esta i komiki delotvorna. Wihov smehotvorni efekat izbija iz poreewa pojava koje izmeu sebe nemaju nieg
zajednikog (kao kad Servantes kae misli, kao da su
44

Don Kihote, 2, 194.

Ibid, 1, 261.
46 Trpen-spasen, 55.
47 Ibid, 186.
48 Zanimqivo je da ova tema asocira na paniju, ali je istovremeno
prilino servantesovska, budui prisutna, osim Don Kihota (iji protagonista u najveem delu romana, umesto lema, nosi berberski tawir), i u kominim meuigrama panskog autora. Uostalom, sam Igwatovi progovara o
tome: ta vi berberi iz Toleda i Sevile (toponim Sevilla dat je po nemakom izgovoru, prim. J. S.), i vi svi panski berberi, ta ste vi prema srpskom berberu? Poqite amo sve vae berbere na konert, na megdan, pa ete
svi nikom poniknuti, i moraete priznati da je srpski berber zasluio da
od wegovog pleha va don Kihot sebi lem na glavu natakne" (Trpen-spasen,
70).
45

1100

buhe bile, ne dadoe mu ni aska zaspati ni poinuti"49). Na

primer, Igwatovi opisuje kako je oka Glaenovi toliko
vet igra da on ne igra, ve leti kao telegram. Glaenovi
je pravi telegram";50 za wim je neki najder, koji takoer
leti kao afrikanski letei kozorog kome se u trku noge na
zemqi ne vide".51 Na drugom mestu se kae da qubav nije ala, ona raste kao kvasno testo, pa kad doe do vrhunca, onda
pukne ili plane"52 i da je berberska qubav kao 'lofkapa', koju i ovako i onako na glavu metnuti moe".53 U kominim opisima je srpski romanopisac takoe majstor. Za plesaki par u balskoj sali on veli: Naie na najderku, on debeo, ona suva, krajnosti se sastavqaju, kad je kleknuo, a on od
debqine dahe, pa kad je najderku zagrlio, svo joj je lice sa
svojim podvaqkom zaklonio; tako je izgledalo kao kad pri pomraewu mesec sunce pojede."54 Ili kad Glaenovi peva vremenoj gospoi Gicanki, pa oko baca na milostivu; milostiva to vidi, pa ponosito die podvaqak".55 Vredi navesti i
opis gospodina Gicana; to je ovek od pedeset godina, imuan, bez dece, nit' mu ne fali, samo dug, zdrav ivot. Bio je
debeo, lica dobroudna, osobita figura; trbuh ispupen u polukrugu od vrata do kukova, glava mala. Pomisli velikog debelog arana da ga uvis ispravi, pa da ima noge."56 Neke scene i situacije u romanu Trpen-spasen gotovo su renesansne
po svojoj farsinosti recimo, okino lepqewe brade od
astraganske koe posle tue na balu,57 koje servantistu asocira na preruavawe paroha i majstor-Nikole u 27. glavi prvog
dela Don Kihota; ili svaa u birtiji Borfoastov" (Glaenovi ga [skitnicu, prim. J. S.] uhvati s dva prsta za nos, pa
ga drma ovamo, onamo, a on siromah ne moe nikako da se iupa"58). Ciganska prevara u romanu udan svet veoma podsea
na este tue u krmi Huana Palomekea (glave 16, 17, 45 prve
kwige Don Kihota itd.), kada na sve strane pqute udarci:
Sad novi gosti ugase iak, pa stadoe jedan drugog uati,
sve puca na sve strane, deru se, jauu. Ni siromah oka nije
tu poteen, ve i wega stanu makqati; vie on u pomo, ali
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58

Don Kihote, 4, 94.

Trpen-spasen, 41.
Ibid.
Ibid, 89.
Ibid, 55.
Ibid, 89.
Ibid, 177.
Ibid, 169.
Ibid, 47.
Ibid, 145.

1101

nita ne pomae; moda je on od sviju najvie tuen, jer najvema se dere. Sad oka i u samom kripcu seti se da je to
prevara, izdajstvo, pa gleda da se kakogod kroz erganska vratanca provue, a Cigani kanda samo to hoe, jednako ga k vratima guraju, dok jedared jedva se oka provue, i sreno izbegne."59
Igwatovi u tekstu romana Trpen-spasen esto pribegava
kominoj upotrebi zastarelih rei i izraza, pa i u tom pogledu pokazuje slinost sa Servantesom. Kao protivnik visokoparnog stila vitekih romana, panski romanopisac se na
starinski nain izraavawa parodijski obruio najvie u
deonicama teksta gde govori stari vitez. Obino su to sveane prilike kada dri govore, kada izaziva protivnika na
dvoboj, kada se u mislima (ili pismu) obraa Dulsineji ili
nekoj dami, ili kada zamiqa da je uven junak. Igwatovi se
slui istim sredstvom, mada on u svoj tekst ubacuje tek poneku arhainu re ili izraz, pre svega u svrhu komine karakterizacije junaka, pa i samog naratora. Te su rei uvek date pod
navodnicima, kao, na primer, stradanije",60 nepostiimost",61
razglagolstvija",62 neizcrpajem",63 veleueni mu".64 Kod
naeg pisca ima parodije i na sladuwavi stil ondawe romantike literature: Posledwe je rei Mileva kroz pla izrekla, to je boanstveno, besmrtno magnovewe. Pogledajte je
sedeu, na lakat naslowenu, crne oi k nebu upravqene, pune
milosti i qubavi, obraz izvajan divnom nenou, iskrenou, dostojan predmet za 'kist' jednoga Murila (sic)."65 Srodnu narativnu funkciju imaju i iskvarene rei (terapija" je
terafija"66), ili one koje poluobrazovani junaci romana tumae na rav nain (kada oku pitaju ta znai souvenir, on
veli: Ne znam ti upravo ni sam; neu da pitam, no to e
biti francuski ili engleski i vaqda proizilazi od 'suverandara', velikog dukata, da je prsten isto suverendorsko
zlato"67). Ovakvo izokretawe oblika i znaewa rei zaista
asocira na Sanovo nepoznavawe uenih izraza koje mu wegov
gospodar objawava.68 Takoe, kod srpskog pisca esto su u
59

udan svet, 115.

Trpen-spasen, 118.
61 Ibid, 115.
62 Ibid, 110.
63 Ibid, 137.
64 Ibid, 194.
65 Trpen-spasen, 99.
66 Ibid, 190.
67 Ibid, 199.
68 Za Sana je blsamo de Fierrabrs bebida del feo Blas, dictado litado, hacaneas su cananeas, itd.
60

1102

upotrebi rei iz nemakog, koje oka upotrebqava u deformisanoj varijanti. On je, recimo, za pismo frajla-Mileve drao da je to pravi 'lipsprif' Nee ona badava pisati
'lieber Freund' i 'lieber Gjoko', to je pravi 'lipspriv', qubav je tu."69
U Kihotu se Servantes kao parodijskim sredstvom slui
aluzijama na naslove, likove i situacije iz starih hronika,
te literarnih dela panske, zapadnoevropske i antike tradicije, a slinom postupku pribegava srpski romansijer u delu Trpen-spasen. Naroito su brojna pomiwawa autora i
kwievnih dela; ve smo videli da se pomiwu Don Kihot i
Seviqski berberin, a takoe drugi naslovi strane i domae
kwievnosti. Za oku Glaenovia se kae da je itao Robinzona" i Montekrista", i da zna napamet" Marmontelovu
Adelaidu alpijsku pastirku";70 Laman Predi biva premeten u Italiju, u otaxbinu Tasa i Petrarke, Romea i ulijete",71 Uopte, Igwatovievi junaci u ovom romanu veoma su
kwievno obrazovani, vole poeziju, pesmu i muziku. Pripoveda za Predia i Emiliju veli da su zaqubqeni, ali da ne
zna ta e od wih biti, il' Sigfrid i Genoveva, ili Eduardo i Kunigunda".72 To je bio stalan prosede i kod Servantesa.
U tradiciji humoristikog anra Igwatovi se veoma
uspelo sluio i drugim sredstvima ironijom, kontrastom,
hiperbolom. Wegovu bezlobnu, nasmejanu ironiju i usputne
satirine aoke na razne pojave u drutvu nalazimo posvuda
po ovom romanu, slino kao kod panskog pisca (na porodino poreklo i istotu krvi porodice Svilokosi, na omiqenost oficira kod ena, na pomodarstvo, protekciju, preteranu brigu roditeqa za svoju ve odraslu decu, lano prijateqstvo, itd.). Kada je hiperbola u pitawu, primer gazda-Maksine manije da puta krv kome stigne, naroito lanovima svoje porodice, i wegova ubeenost da je u tome recept za zdra69 Trpen-spasen, 120. Dragia ivkovi je skrenuo pawu da su pisma
koje Glaenovi upuuje svojim mnogobrojnim devojkama pisana po stereotipu
iz takozvanih 'Briefsteller'-a i 'Komplimentierbcher'-a, ija tradicija traje
jo iz sredweg veka (na latinskom jeziku), da bi ve od H veka postala sastavni deo duhovnog, politikog, trgovakog, prijateqskog ili qubavnog saobraaja na narodnim jezicima" (Qubavna prepiska u romanu 'Trpen-spasen' " u: D. ivkovi, Evropski okviri srpske kwievnosti, kw. , 169).
Tipoloki imamo odgovarajuu pojavu u Don Kihotu: i Servantes u vitezovim
pismima Dulsineji koristi kalupne obrasce iz sredwevekovne, dakle takoe
zastarele literature.
70 Trpen-spasen, 5354.
71 Ibid, 112.
72 Ibid, 81.

1103

vqe, uverqivo i smeno je doaran pievom opaskom da mu

je zbog toga umro najstariji sin Mia kome je otac ve dvadeset osmi put krv pustio".73 Smeno je preterivawe i kada
pripoveda govori o stoletnoj oficini Makse Svilokosia",74 ili kad se ironino osvre na toboe vievekovni
obiaj da svetenici na gozbama uvek sede u elu stola.
Zapazimo, ve pri kraju nae analize, jednu karakteristinu igru reima, veoma dragu Servantesu a prisutnu i kod
srpskog romansijera. U Don Kihotu su relativno esti primeri stvarawa novih vrsta rei sa smehotvornom namerom. Servantes, recimo, u nazivu don Kihotovog poziva uobiajeni
pridev andante (lutajui") preokree u oblik andantesco, a,
pa tako dobijamo sintagmu caballera andantesca (lutajue vitetvo") umesto caballera andante; drugi put od imenice bosque (uma") stvara novu re, kao u primeru el bosqueril escudero (titonoa iz ume"). Istu sklonost ka poigravawu
oblikom rei i wihovom upotrebom pokazuje i Igwatovi kada, recimo, pomiwe onaj prstenski predmet"75 ili kada pridev deperatan" primewuje na neivu pojavu (Nae ga [Gavru, prim J. S.] u wegovoj deperatnoj sobi"76).
Opteprisutna u Igwatovievom opusu jesu simbolina
imena junaka. Tu je on naslednik iste tradicije kojoj pripada
i Servantes, a kojoj su se posle velikog panca priklonili
mnogi evropski pisci. U Don Kihotu i aqivim Servantesovim delima, naroito jednoinkama, autor se rado poigravao
imenima sa ciqem da svrati pawu na neka svojstva likova
koji se tu pojavquju. Ta imena mahom ukazuju na neku wihovu
fiziku crtu (primer Panse), na duhovno svojstvo (Dulsinea),
ili upuuju na narodnu tradiciju vezanu za ime (Sano, Aldonsa). Na tu tradiciju se kod nas bio nadovezao jo Sterija
Romanom bez romana i komedijama, a ona je stalna praksa i
kod wegovog naslednika Igwatovia. Na osnovu imena i prezimena, katkad nadimka protagonista, d se lako zakquiti
osnovna crta wihovog izgleda ili karaktera, to pisac nekad
i sam naglasi (Laman Herc je qubazan ovek, ba pravi
herc",77 ili Ugledi je u R. jedan od najuglednijih i najimunijih graana"78), a nekad se to podrazumeva, kao u primerima
Branka Orlia (Milan Naranxi), Vase Ogwana (Vasa Repekt), Joce varka i Sime Jastreba (udan svet), amike
73
74
75
76
77
78

1104

Ibid, 29.
Ibid, 34.
Trpen-spasen, 95.
Ibid, 183.
Ibid, 125.
Stari i novi majstori, 328.

ili Nestora Profita (Veiti mladoewa), da ne nabrajamo

daqe, jer slikovitih primera ima veoma mnogo. Drugi put ime
odslikava junakovo zanimawe (Marko Terzi je, prirodno,
kroja,79 dok su Lavrentije Lisovi i Berberi80 advokati;
Polivka je doktor iz romana Trpen-spasen, a Maksa Svilokosi berberin). Kod Igwatovia jo postoje oka Grozdi
(pijanica iz romana udan svet), Ciganin igra (Ibid.), itd.
Pisac katkad voli da se poigrava zvunou imena, i tu je
slian Servantesu (koji pomiwe princezu Mikomikonu, xina
Karakulijambra, cara Alifanfarona, Pentapolina i Brandabarbarana, izmeu ostalih): u delu Trpen-spasen saznajemo da
je Drenkovan za svata sposoban",81 a da su u romanu Stari i
novi majstori nerazdvojne drugarice Julika i Marika. I
kod panskog i kod srpskog romansijera upada u oi obiqe
originalnih imena, najee kominog ili ironinog prizvuka, sasvim u ravni sa irokom galerijom likova prikazanom u wihovim delima. Kod panca tome treba dodati este
varijacije imena (konkretno, glavnog junaka, koji se katkad
pomiwe kao Kihada, drugi put kao Kesada, Kihana i Kihano),
u emu su prouavaoci videli jo jedan vid perspektivizma
ovog dela.
Najvei srpski romansijer HH veka Jakov Igwatovi
oslawa se u svom stvaralatvu na stariji tip evropskog romana, ali ne na onaj kome se tipoloki vratio Vidakovi sa
svojim epigonima (tipa romance), ve na struju nastalu kao
reakcija na wu. Na poetku te stvarnosne proze kao zajedniko izvorite cele docnije evropske romansijerske proizvodwe nalazi se Servantesov Don Kihot. U tom smislu batina
panskog romansijera nije mogla zaobii ni srpski roman
HH veka, koji je, u vreme kada je stvarao Igwatovi, u pogledu stepena razvoja stajao priblino u istoj ravni kao Kihot u
panskoj i evropskoj istoriji romana.
U pokuaju preciznog terminolokog definisawa Igwatovieve povezanosti sa Servantesom i Don Kihotom verujemo
da se moe govoriti o podsticajima koje je panac svojim
delom izvrio na srpskog romansijera. Zoran Konstantinovi objasnio je da su u komparatistikim istraivawima podsticaji (ili impulsi) vii oblik literarnog delovawa koji
dubqe zahvata u delo kao celinu, ali koji je i tee dokaziv,
iako je oigledno da postoji nekakav sutinski odnos izmeu
pisca i wegovog uzora. Zato emo", veli na komparatista,
79
80
81

Ibid.
udan svet.
Trpen-spasen, 151.

1105

moda esto biti skloni da zapostavimo interliterarne dodire koji su se ulivali u genetiki razvojni proces neke
kwievnosti ne bismo li nali objawewe u tipolokim
povezanostima. Meutim, taan odgovor e verovatno obuhvatiti i genetske veze i tipoloke analogije, bilo da je re o
analogijama uslovqenim drutvenim okolnostima, literarnim anrom ili psiholokim procesima."82 Upravo to smo
nastojali da pokaemo na primeru realistikih romana Jakova Igwatovia. Verujemo da se srpski pisac, kao svi nai
malobrojni romansijeri realisti do tada, neposredno napajao na Servantesovom izvoru i naao podsticaj u liku wegovog mananskog viteza, stilu i narativnoj tehnici, ali da
su ga sa pancem takoe zbliavale gore navedene tipologije
uslovqene literarnim anrom realistikim romanom.

82 Zoran Konstantinovi, Uvod u uporedno prouavawe kwievnosti,

SKZ, Beograd 1984, 6768.

1106

BORISLAV UROVI

MULTIKULTURALIZAM I MAWINSKO
PITAWE
1. Jedan od paradoksa vremena u kome ivimo, a koje se
oznaava kao period globalizacije, ogleda se u ponovnom oivqavawu, ak eksploziji" etnike problematike u drugoj polovini 20. veka i posebno krajem toga veka. Taj trend provale" etnikih antagonizama i konflikata, koji je rezultirao
politizacijom etnikog i etnizacijom politikog, iznenadio
je mnoge mislioce jer se verovalo i tvrdilo da je nacionalizam prevazien, da objektivni razvoj u sferi ekonomije, masmedija, kulture, nauke pa i politike ne samo da ne pogoduje
nastajawu i razvoju nacionalistikih ideja i politike ve,
naprotiv, da ih onemoguava i potiskuje. U sociologiji i socijalnoj antropologiji dugo se tvrdilo da e modernizacija
ukinuti etnike razlike meu grupama a da e se kulturne razlike nivelisati i postepeno nestajati. ak i u Poveqi Ujediwenih nacija (1945) pie: U svetu u kome su individualna
prava u potpunosti zatiena, mawinske grupe e vremenom
nestati a 'problem nacionalnosti' e prestati da bude pretwa svetskoj stabilnosti"1 Drutvena praksa je sve to demantovala ak i u visokotehniziranom i naizgled kulturno
homogenizovanom delu sveta. Ispostavilo se da savremeni svet
karakterie rastui talas malih nacionalizama" i pojaane
tenzije meu graanima unutar pojedinih drava, uslovqene
kulturnim razliitostima. Ti konflikti i revandikacije zasnovani su na etnikim, religijskim ili rasnim osnovama, i
to kako u industrijskim drutvima tako i u zemqama Treeg
sveta, kako u vieetnikim tako i u navodno kulturno homo1

Navedeno prema: Jael Tamir, Liberalni nacionalizam, Beograd 2002,

145.

1107

genim nacijama (regionalistiki pokreti u Francuskoj i Velikoj Britaniji, jeziki sukobi u Kanadi i Belgiji, problemi nacionalnosti u Istonoj Evropi itd.). Ovim se pitawe
etnikog i nacionalnog identiteta iznenada pretvorilo u
sveprisutnu stvarnost" savremenog sveta, u wegovu drugu",
tamnu stranu. Jo jednom, i svakako ne posledwi put, potvrdio se nesklad izmeu drutvene teorije i politike prakse,
a u svakodnevnom ivotu napetost izmeu formalnih principa (pravnih normi) i stvarnosti, te nesaglasnost, esto i
provalija, izmeu moralnih normi i ponaawa qudi.
Pojava politizacije etnikog povezana je i sa procesom
globalizacije kao sloene mree meusobne povezanosti i zavisnosti koji tei svetu bez granica". To se ispoqava u tewi da tradicionalne politike granice, zasnovane na nacionalnim i dravnim granicama, postanu propusne" i sve
mawe znaajne. Smawuje se sposobnost nacionalne drave da
ostvaruje svoje unutrawe i spoqne funkcije; mo se sputa
na nii regionalni i lokalni nivo, istovremeno prenosi
na vii, nadnacionalni nivo. Nacionalna drava se nalazi
u procepu izmeu sve izraenije etnike odanosti i jaawa
regionalnog identiteta, s jedne strane, i moi nadnacionalnih tela koja su u stawu da nametnu svoju voqu, s druge strane.
Globalizacija je inspirisala proces univerzalizacije i internacionalizacije mawinske problematike s posebnim akcentom na mawinska prava i wihovu zatitu. Stoga globalizaciju esto prate lokalizacija, regionalizacija i multikulturalnost, to dovodi, posebno u dravama koje su u tranziciji" a koje su uz to i vieetnike, do poveawa rizika, nesigurnosti, nestabilnosti i drave i graana.
S gledita uloge, znaaja i posledica mogue je povui
izvesne paralele izmeu uspona etnike politike na kraju
dvadesetog veka i nastanka i uspona nacionalistike politike u devetnaestom veku. Dok je nacionalizam doveo do stvarawa nacija, etnika politika, dugorono gledano, dovodi u pitawe wihov opstanak. Posle Drugog svetskog rata dolo je do
porasta znaaja etnike svesti na Zapadu. Krajem ezdesetih i
poetkom sedamdesetih godina prolog veka pojavile su se
secesionistike grupe i oblici etnikog nacionalizma (u
kotskoj i Velsu u Britaniji, Kataloniji i Baskiji u paniji, Korzici u Francuskoj, Flandriji u Belgiji, Kvebeku u
Kanadi, a devedesetih godina pojavio se i pokret za nezavisnost Lombardije/Padanije u Italiji). Jedan od izvora etnike politike je eqa da se ukine ekonomska i drutvena marginalizacija koja, prema protagonistima ove politike, poiva na unutrawoj kolonizaciji" u kojoj centar" izrabquje
1108

periferne" geografske oblasti, esto naseqene kulturno-etnikim grupama. Ovo shvatawe ne daje, meutim, odgovor na
pitawe: zato su etniki i regionalni identiteti postali
toliko znaajni tek krajem dvadesetog veka kada su navedena
stawa postojala i u prethodnim generacijama, moda i vekovima pre toga? ta je motivisalo i uzrokovalo wihovu eskalaciju i preobrazilo ih iz mawe-vie lokalnih zbivawa u
znaajnog aktera savremene politike? Koji su drutveno-ekonomski i politiki uslovi i inioci pogodovali takvoj pojavi?
U navedenim uslovima, vrsto povezan prvenstveno s multietninou, multikulturalizam se pojavquje i deluje kao
politika teorija i pokret koji se zalae i bori za priznavawe i potovawe kulturne raznolikosti zajednica koje proistiu iz rasnih, etnikih ili jezikih razliitosti i za
prekomponovawe politikog sistema na osnovu kulturnog pluralizma. U toj i takvoj usmerenosti multikulturalista lei i
izvor i uzrok napetosti ne samo izmeu multikulturalizma i
nacionalizma, nego i, pre svega, u odnosu prema liberalizmu
i liberalnom konceptu ureewa drutva.
2. Na poetku nastajawa, ezdesetih godina prolog veka
u SAD, rasprave o multikulturalizmu bile su posveene sagledavawu kulturoloke dimenzije i analizi stawa i poloaja marginalnih grupa i hibridnih etnokulturnih slojeva koje
karakterie osobena kultura ivqewa crnaca, Indijanaca, homoseksualaca, emigranata, ena, hendikepiranih, siromanih i sl. Re je o socijalnim pokretima koji su strukturisani oko sistema zajednikih vrednosti, oko stila homogenog ivota, oko oseawa identiteta ili kolektivne pripadnosti, ili oko zajednikog iskustva marginalizacije, odnosno
oseaja iskquenosti iz drutvenog ivota. Istraivala se
kultura grupe i na woj zasnovan kulturni identitet, kao neto u emu se izraava posebnost grupe pre svega kroz nain
ivota i modele ponaawa. Na toj osnovi izgraena je koncepcija politike razliitosti" sa uporitem na demokratskom kulturnom pluralizmu". Od kraja 20. veka prevladava politika interpretacija multikulturalizma usmerena na zahteve koje postavqaju mawine (etnike, rasne, jezike) radi sticawa posebnih administrativnih i/ili politikih prava u
nacionalnoj dravi.
Termin multikulturalizam* nema jasno i fiksirano znaewe. Osnovno znaewe termina odnosi se kako na ideologi* Termin multikulturalizam" prvi put je u jednom govoru upotrebio
1971. godine Pjer Trido, tadawi predsednik Kanadske vlade, koji je kazao:

1109

ju i diskurs multikulturalizma tako i na politiku odnosno

praksu multikulturalnosti. U najirem (opisnom) smislu
wime se izraava optepoznata iwenica da se savremena
drutva, tanije drave, po pravilu, sastoje iz razliitih
kulturnih grupa koje proistiu iz rasnih, etnikih ili jezikih razlika, to dovodi do stvarawa razliitih kolektivnih identiteta. Sutina je u postojawu razliitih mawinskih grupa koje poseduju odreene karakteristike i potrebe sa
tewom da se omogui wihov razvoj. U tom smislu svako drutvo koje sadri vie od jedne kulture je multikulturalno.
Tu se postavqa pitawe nunosti razlikovawa multikulturalnosti i multikulturalizma. Nisu samo savremena drutva
multikulturalna. To su bile i antike dravne tvorevine imperijalnog tipa (imperija Aleksandra Makedonskog, Rim), zatim u savremenoj istoriji Otomanska imperija i Austrougarska. Za razliku od savremenih drutava liberalnog usmerewa,
koja ishodite i temeq kulturnih prava nalaze u pojedincu,
klasina drutva taj osnov u prvom redu vide u kolektivitetu. Kako multikulturalizam nije ogranien samo na deklarativno priznavawe postojawa vie kultura unutar istog drutva, on insistira na problemu drutvene moi, odnosno
dominacije jednih drutvenih grupa nad drugima u ostvarivawu vlastitih ekonomskih i politikih interesa. Stoga kao
realni, operativni pojam, multikulturalizam podrazumeva ne
samo (pasivno) prihvatawe, tolerisawe razliitosti u zajednici, nego i wihovo potovawe i priznavawe sa konsekvencama koje iz toga proistiu na politikom planu. U tom politikom smislu on predstavqa interkulturalni dijalog i toleranciju izmeu razliitih kultura. U borbi za ostvarewe
tih ciqeva, multikulturalizam dobija karakteristike i osobine snanog pokreta ideja koje mu slue kao konceptualna
osnova u konfrontirawu sa liberalnim monokulturnim pogledom na svet.
Nastajui i izgraujui se na idejnoj i politikoj konfrontaciji sa liberalizmom, multikulturalizam polazi od koncepcije kulturne osobenosti, kulturnih razliitosti i u sredite svog razmiqawa i politike stavqa kolektivne osobenosti. Re je o grupnom, kolektivnom identitetu koji pretpostavqa odreene forme pripadnosti kroz zajednitvo ivqeTermin bikulturalizam ne odslikava dovoqno dobro nae drutvo. Re
multikulturalizam je u tom pogledu preciznija." (Andrea Semprini, Multikulturalizam, Beograd 2004, 147). Upotreba rei bikulturalizam" znai da
se prihvata postojawe samo engleske i francuske zajednice, dok se postojawe
zajednice Indijanaca-domorodaca ignorie. Kasnije su i oni ukqueni u
multikulturalnu politiku Kanadske vlade.

1110

wa, delovawa i doivqavawa. Smatra da pripadnitvo kulturno-etnikoj grupi prethodi sticawu individualnih prava
iz ega sledi primat kolektivnih nad individualnim pravima, i ona postaju osnov za sticawe posebnih prava. Time se
kulturno-etniko pripadnitvo iz privatne sfere premeta
u javnu i na toj osnovi tretira kao relevantno za dravno-politiku konstituciju dravne zajednice, ime se radikalno
politizuje. Ta shvatawa se podudaraju sa shvatawima komunitarizma, koji kao sveobuhvatna politika ideologija u lokalnoj zajednici (komuni) nalazi i crpe svoj izvor i ishodite.
Polazni stav komunitarista jeste da se linost formira kroz
pripadnost zajednici, da ga ona oblikuje, zbog ega svoj identitet duguje zajednici u kojoj je roen. Iz tih razloga, suprotno liberalnom shvatawu, zajednica ima prednost u odnosu na
pojedinca, a pojedinano dobro je podreeno zajednikom dobru, ili iz wega proizilazi. Na toj osnovi zahtevaju da se
ovim zajednicama priznaju i dodele posebna kulturna i politika prava.2 Zajedniko je i bitno za komunitarizam i multikulturalizam da primat daju kolektivnom identitetu i kolektivnim, posebnim pravima, wihovoj javnoj afirmaciji i
politikom priznawu.
Pitawe identiteta je jedno od kqunih u raspravama o
multikulturalizmu. Kao i nacionalizam, multikulturalizam
predstavqa vid politike identiteta. Razlika je u sadraju koji se pridaje identitetu; dok nacionalizam akcenat stavqa na
drutvene veze i kolektivni duh, multikulturalizam vie
naglaava politiku razliitosti" odnosno stepena kulturne
raznolikosti izmeu drutava i drutvenih grupa. Karakteristino je da se zahtev za identitetom retko javqa u normalnoj mirnoj situaciji; u prvi plan najee izbija u uslovima
konflikta ili krize.3 U opasnosti koja se sagledava u drugom
i drugaijem identitetu, sopstveni grupni identitet se istura u prvi plan (afirmacija identiteta") kao sredstvo odbrane kulturno-etnike grupe. U takvim situacijama etnika pripadnost se pojavquje kao izvor smisla i identiteta qudi. To
nije nametnuto oseawe. iwenica je da etnika je pripadnost inila temeqni izvor smisla i prepoznavawa kroz qud2

Videti: Endru Hejvud, Politika, Beograd 2004, 331333.

O pitawu identiteta videti: Etjen Balibar, Kultura i identitet, u:
Slobodan Divjak, Nacija, kultura i graanstvo, Beograd 2002, 5859. Prema
Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih mawina SE (1995) etiri su
osnovna elementa identiteta nacionalnih mawina: vera, jezik, tradicija i
kulturno naslee (l. 5, stav 1). U Komentaru Okvirne konvencije povodom
tog lana govori se o: etnikim, kulturnim, jezikim ili verskim razlikama
(ta. 43).
3

1111

sku povijest. Ona je temeqna struktura drutvenog razlikovawa i drutvenog prepoznavawa, kao i diskriminacije u
mnogim savremenim drutvima, od Sjediwenih Drava do podsaharske Afrike."4 Rairenost kulturnog pluralizma u savremenom drutvu stvara politiki ambijent borbe za priznawe" razliitih identiteta.
Multikulturalisti prigovaraju liberalizmu da zasniva i
gradi politiki sistem na apstraktnom graaninu, tj. graaninu nezavisno od wegovih konkretnih odreewa: socijalno-klasnih, profesionalnih i pre svega etniko-kulturolokih i da na taj nain iskorewuje" pojedinca iz kulturno-etnike zajednice koja ga je oblikovala i sa kojom je povezan mnogobrojnim nitima, pretvarajui ga u izolovanog, samodovoqnog pojedinca. Zastupnici liberalizma daju prednost
linom, to jest individualnom identitetu u odnosu na bilo
koje shvatawe identiteta zasnovanog na etnicitetu, rasi, jeziku ili neem drugom. Polaze od shvatawa da qudi koji ive u
istom drutvu treba da imaju, zapravo da moraju da imaju neke
zajednike predstave i, u odreenoj meri, i zajedniki sistem
vrednosti, bez obzira na etniku, nacionalnu, versku ili
drugu pripadnost; da u svakom multietnikom drutvu moraju
postojati zajednika pravila i principi; u suprotnom, takvo
drutvo ne bi moglo da opstane kao demokratska zajednica.
Oni su uvereni da ozakowewe grupno diferenciranih prava
razbija jedinstvo u multinacionalnoj dravi, jer naruava
oseaj zajednikog graanskog identiteta, na emu se zasniva
liberalno-demokratsko ureewe drave.
3. Multikulturalizam ima razraenu doktrinu, s jasnim
i ambicioznim ciqem da drutveno-politiki sistem zasnuje i izgradi na multikulturalnoj osnovi. U praksi sve vie
izrasta u politiki pokret za realizaciju proklamovanih zadataka i politikih ciqeva. Wegova socijalna baza kulturno-etnike zajednice, etnike i druge kulturne grupe prisutna je i razuena u celom svetu. Savremeni svet, sa mnogim
unutrawim suprotnostima i meuzavisnostima, pod uticajem modernizacijskih i globalizacijskih procesa postaje, u
odreenom smislu, sve sliniji i istovremeno sve heterogeniji. Jedna od osnovnih izraza te heterogenosti je etnika diferencijacija, koja je neiscrpan resurs" za politiku aktivnost multikulturalista.
Sutina multikulturalizma je u shvatawu prirode razliitosti (kulturnih, rasnih, etnikih), wihovog znaaja i uloge
4

1112

Manuel Castells, Mo identiteta, Zagreb 2002, 6162.

u politikom konstituisawu drutva. Razliitost kao kon

kretna realnost je rezultat istorijskih promena, kao i qudski
i drutveni proces koji se ostvaruje kroz delatnost qudi i
drutvenih grupa. Zagovornici politike razliitosti ele
da na toj osnovi izvre prekompoziciju drutvenog ureewa
i stvore multikulturalno drutvo. To je izuzetno ambiciozan
politiki projekat koji predstavqa reakciju na potekoe, a
esto i na zamke tog procesa. Budui da svaka zemqa ima svoju
specifinost, nije mogu jedinstven model multikulturalizma. Razliita shvatawa wegovog karaktera i znaewa, mnogobrojna tumaewa, politika instrumentalizacija, uslovqavaju
izvesne neodreenosti i protivrenosti u danas vrlo razuenoj literaturi o tom pitawu. To je i razumqivo, s obzirom na
ambiciju protagonista ove koncepije i politike da se multikulturalizam izgradi na kritici liberalizma, na konfrontaciji sa liberarnom teorijom o drutvu, vladajuom u razvijenim drutvima, s ciqem wene umerene revizije u smislu
dopuwavawa, inovirawa ili proirivawa liberalizma, to
karakterie umereni ili liberalni, demokratski multikulturalizam ili wegove radikalne revizije odbacivawem wegovih bazinih principa, kako to zahteva radikalni multikulturalizam.
4. Kad se razmatraju stavovi i politika demokratskih,
umerenih multikulturalista kquna je wihova tewa za modifikacijom liberalnih, graanskih principa uz pomo ukquivawa elemenata i mera koje proizilaze iz zahteva za stvarnom ravnopravnou kulturno-etnikih zajednica. U tu svrhu
liberalni univerzalizam i egalitarizam treba da budu ublaeni i korigovani tako da bi se vea pawa posvetila kulturnoj heterogenosti i politici razliitosti". To je osnova
od koje polaze u svojim zahtevima, na kojoj grade svoju politiku strategiju s uverewem da je u okviru graanskog drutva
i liberalnih pincipa mogue izgraditi sistem koji e uvaiti i liberalne vrednosti i mawinska prava.
U najvanija institucionalna sredstva multikulturalista se ubrajaju: proirivawe individualnih na grupna ili
kolektivna prava, naroito prava etnikih i kulturnih mawina; priznavawe primata kolektivnih prava; uspostavqawe
etnikog federalizma", to znai, reima koji etnikim
grupama doputa izvestan stepen autonomije i samouprave unutar ireg ustavnog okvira; diversifikacija parlamentarne
vlade kroz nove oblike dvojnog (ili viestrukog) kabineta,
to bi omoguavalo reprezentovawe razliitih izbornih baza i sl. Navodei ova sredstva autor primeuje: Nijedno od
1113

reenih sredstava nije neproblematino niti je lieno moguih zloupotreba; zbog toga, sva treba da budu paqivo ispitana i doterana da bi osigurala demokratski karakter multikulturalizma."5
Koliko su ta i slina sredstva uskladiva s liberalnim
principima? Koliko omoguavaju demokratski politiki dijalog, kompromise i obogaivawe graanske demokratije stavovima i programima umerenog multikulturalizma? Po shvatawima V. Kimlike, jednog od najpoznatijih zastupnika tog
pravca, proistie da grupno diferencirana prava koja
tite mawinske kulture mogu se posmatrati ne samo kao neto to je u skladu s liberalnim vrednostima ve i kao neto to ih promovie". Uz to, ta prava su neophodna upravo iz perspektive principa liberalne pravde".6 Ova, u naelu, prihvatqiva shvatawa suoavaju se u teoriji sa odreenim
dilemama, a u praktinoj realizaciji s mnogim preprekama.
Naime, u okviru graanskog liberalnog drutva, najvei
deo mera i sredstava koje multikulturalisti predviaju i predlau radi uspostavqawa etnokulturalne pravde" nemaju utemeqenost; ona pretpostavqaju drugaiji referentni okvir, ije bi ostvarivawe imalo za posledicu prevazilaewe ili negirawe temeqnih liberalnih principa. Ovo iz razloga to
polaznu pretpostavku i bitnu osnovu multikulturalizma
predstavqaju posebna, grupna prava koja se stiu na osnovu
kulturno-etnike pripadnosti, i koja nije mogue pomiriti
sa temeqnim liberalnim principom primatom individualnih nad grupnim pravima. Liberalno drutvo podrazumeva
da su grupna, posebna prava, zasnovana na pripadawu posebnoj
etnikoj zajedici, sekundarna, to znai neto to moe a
ne mora postojati bez obzira na heterogeni kulturno-etniki
sastav stanovnitva date drave. Primer pruaju SAD i
Francuska koje, iako multikulturalne zemqe, kulturno-etnikim grupama ne daju posebna prava. U wima se kulturno-etnika pripadnost graana tretira kao wihova privatna stvar,
koja nema uticaj na funkcionisawe politike sfere, pri emu se navedenim zemqama ne moe porei demokratsko unutrawe ustrojstvo. To pokazuje da reewa u pojedinim zemqama zavise od konkretnih drutveno-istorijskih okolnosti,
karaktera politikog sistema i drugih relevantnih inilaca.
U odnosu na posebna prava sutina prigovora je u sledeem: Ako se pak posebna prava postave na vlastitu, autohtonu
5 Fred Dolmear, Demokratija i multikulturalizam, u: S. Divjak, nav.
delo, 318.
6 Vil Kimlika, Sloboda i kultura, u: Slobodan Divjak, nav. delo, 165.

1114

osnovu i ukoliko izgube sekundarni, tj. kontekstualni karakter, ona e prestati da budu na bilo koji nain spojiva sa liberalizmom, jer se u tom sluaju ne bi radilo samo o odstupawu od istih liberalnih naela, ve o wihovom radikalnom
odbacivawu."7 To ne znai da su principi multikulturalizma
kao takvog nespojivi sa osnovama liberalnog drutva. Zapravo, taj zakquak je validan za stavove radikalnog multikulturalizma, dok se wegova umerena varijanta moe uklopiti sa
liberalnim principima, ukoliko se zahtevi zasnovani na posebnim pravima ne radikalizuju ve slue kao wihov korektiv ili dopuna. Na tim osnovama se i gradi umereni multikulturalizam i to mu daje demokratski ili liberalni karakter. (Zbog ogranienog prostora, ne ulazim u nedostatke, suprotnosti i evidentne slabosti liberalnog drutva, na ijoj
kritici multikulturalisti zasnivaju svoju koncepciju.)
Sagledavajui ovu problematiku arls Tejlor, jedan od
vodeih kanadskih filozofa, ukazuje na unutarwi paradoks
politike razliitosti paradoks demokratskog pluralizma.
Naime, politika razliitosti insistira na partikularnom,
na kulturno-etnikim razlikama, nasuprot tome liberalizam
insistira na univerzalnom i polazi od principa da individualna prava uvek imaju prvenstvo nad kolektivnim pravima i
ciqevima. Ta suprotstavqenost izmeu ova dva tipa moderne
politike sasvim prirodno pothrawuje napetost i uzajamna optuivawa. Razlog lei i u iwenici da politika razliitosti" ima drugaiju koncepciju javnog ivota, koja ukquuje
u sebe, ili pretpostavqa, razliku izmeu dva nivoa prava:
nivo osnovnih ili fundamentalnih" prava i nivo kulturnih prava. Prvi nivo iziskuje uniformno postupawe, drugi
uzima u obzir kulturne raznolikosti. Takvo drutvo sa zajednikim i optim ciqevima, prema Tejloru, jo uvek moe da
bude liberalno", pod uslovom da je sposobno da potuje raznolikosti".8 Meutim, u drutvu u kome su pitawe etnosa i
sam etnos politizovani, u kome etniki kriterijumi postaju
znaajni elementi politike konfrontacije, teko je izgraditi i odravati kulturnu toleranciju i stremqewe zajednikim ciqevima. Poznati socijalni etnolog Bart ukazuje na potrebu kritikog sagledavawa razvoja multikulturalnog drutva.
7 Slobodan Divjak, Multikulturalizamkomunitarizamliberalizam, u:
Nova srpska politika misao", Nova edicija, vol. VIII, no. 14, 38 (Posveena multikulturalizmu).
8 Navedeno prema: Fred Dolmear, isto, 313315.
9 Fredrik Bart, Etnike grupe i wihove granice, u: F. Putiwa, .
Stref-Fenar, Teorije o etnicitetu, Beograd 1997, 253.

1115

Mogue je, dakle, da e ti novi oblici vieetnikih sistema biti turbulentniji i nestabilniji od onih starijih."9
5. Kritiari liberalizma ukazuju i upozoravaju da je on
slep na razliitosti", da ih prebacuje u privatnu sferu i
prihvata ih samo ako se iskazuje na individualnom planu.
Pri tome, polazei od individualnih kao temeqnih, primarnih prava liberalizam vodi ka atomizaciji, fragmentaciji
drutva, ka eroziji javne sfere, to neminovno vodi i slabqewu kohezije drutva. Povezujui sve to sa kulturnim pluralizmom u debatama se ukazuje na dva mogua reewa/alternative: rekonstrukciju osnovnih principa liberalnog drutva
ili wihovu radikalnu reviziju. Iz dosad reenog jasno je da je
prva mogunost u domenu umerenog a druga u domenu radikalnog multikulturalizma.
S gledita radikalnog, ili maksimalistikog", ili
istog" multikulturalizma nacionalni identiteti kao proizvodi politike manipulacije su problematini, stoga se
akcenat stavqa na kulturno-etnike identitete i posebna
grupna prava izvedena iz wih. Ovaj model pretpostavqa
postmoderni" ili postnacionalni" multikulturalni prostor. To uslovqava da se u ciqu ispravqawa nepravde nanete
etnikim mawinama, etnike razlike afirmiu na raun zajednitva. U tom pogledu politika multikulturalista najvie dolazi do izraaja u wihovom shvatawu federalizma kao
najprikladnijeg reewa za kulturno-etniku raznolikost, s
obzirom da on nacionalnim mawinama obezbeuje donoewe
odluka u oblastima vitalnim za wih, istovremeno onemoguujui majorizaciju po tim pitawima od strane veine. U federalizmu se sagledava i orue koje onemoguava nacionalistiki i autoritarni poredak. U razvijawu koncepta etnokulturne pravde" Kimlika ide konsekventno do kraja i zahteva
od drave, koja eli u etnokulturalnom smislu biti pravedna, da prui nacionalnim mawinama na raspolagawe gotovo
ista sredstva graewa nacije kao i veinskom narodu, podlona istim ograniewima, a koja ukquuju potovawe prava
(unutrawih) mawina".10 Ovakvi zakquci su logina posledica polaznih postavki multikulturalizma da je kulturno-etnika zajednica fundamentalna politika jedinica i kao takva osnovni nosilac prava. isti" multikulturalizam ne
samo da izaziva drutvenu separaciju ve je i pretpostavqa.
Stoga on ne nudi istinsko reewe razliitosti ve reewe
10 Vil Kimlika, Multikulturalno graanstvo (Liberalna teorija mawinskih prava), Novi Sad 2002, 49, 129, 221.

1116

nalazi u segmentaciji kolektivnog prostora na podprostore

koji, ako se globalno pogledaju, nude samo jednu zbirku razliitosti, a u stvarnosti su svi oni izgraeni na osnovama
snane interne homogenosti".11 Ovde se otvara jedno prethodno i vrlo znaajno pitawe koje glasi: problem sa multikulturalizmom nije toliko u tome to se u okviru wega javqaju maksimalistike varijante antiliberalnog usmerewa, koliko u tome to maksimalistiki multikulturalizam nije nita drugo do multikulturalizam doveden do svoga loginog zakquka."12 Ovakvo miqewe, kao reakcija na neke stavove
multikulturalista, ukazuje na odreene protivrenosti i dileme sadrane u wihovim koncepcijama.
6. Poznati italijanski etnolog i politiki antropolog
Kristijan ordano istie opasnosti koje u doktrini o multikulturalnom drutvu proistiu iz apoteoze razlika/razliitosti kojom se naglaavaju i pozitivno ocewuju sociokulturne razlike, legitimiui ih wihovom kulturnom specifinou, bez obzira na wihov karakter. Razlike se, i kada
su u otroj suprotnosti sa pravnim i sociomoralnim predstavama, opravdavaju pa i odobravaju u ime osvetenih kulturnih razlika". On to naziva diferencijalistiki relativizam". Pristalice takvog relativizma, po wemu, idu i korak
daqe podravajui svaku vrstu partikularizma: izmatike
lokalizme, separatizme, regionalizme, etnonacionalizme. Wihova blagonaklonost prema tim pojavama proizilazi iz iwenice to se u wima odluno istiu razlike, a ne zajednike
crte i svojstva. U prilog svom shvatawu navodi i miqewe
arlsa Tejlora koji ukazuje na veliki problem koji proistie
iz nespojivosti izmeu oficijelno priznatih kulturnih specifinosti odreenih grupa, s jedne strane, i pravne jednakosti i ravnopravnosti individua, s druge strane. U sluaju
da shvatawa koja instistiraju na razlikama postanu drutveno delotvorna, stvorio bi se novi tip drave koji bi bio
slian sa personalnim savezom drava sredwovekovnog tipa
sa mnotvom privilegija, imuniteta i nezavisnih lokalnih
vlasti. Naglaavawem razlika i, shodno tome, prihvatawem
svakovrsnih diferencija veoma brzo bi se suoili sa jednim
kulturnim stalekim drutvom". To bi znailo prevladavawe kulturnog fundamentalizma" koji ne bi korespondirao sa
poretkom zasnovanim na individualnim, a to e rei qud11

Andrea Semprini, Multikulturalizam, Beograd 2004, 117.

Slobodan
Divjak,
Multikulturalizam-komunitarizam-liberalizam,
Nova srpska politika misao", 37.
12

1117

skim pravima. Svoje shvatawe i stav ordano je formulisao

na sledei nain: Mora se postaviti pitawe u kolikoj meri
je cela diskusija o multikulturalnom drutvu obeleena i
odreena diferencijalistikim relativizmom. Ne mogu da se
otmem utisku da se slabost svih koncepata 'multikulturalizma' upravo sastoji u naglaavawu razlika i specifinosti."13
Slina su razmiqawa i shvatawa sociologa Slobodana
Divjaka koji, sagledavajui posledice politizacije etnikog,
zakquuje da jedna od praktinih posledica radikalnog kulturnog pluralizma bila bi ta da bi sloene multikulturalno-etnike drave mogle egzistirati samo kao konglomerat
bitno razliitih politikih i pravnih sistema (bez iole
vrste zajednike instance), kao konglomerat koji bi bio rezultat nagodbi politikih rukovodstava kulturnih grupa od
kojih je sastavqena data drava".14 To je, po wegovom miqewu, krajwa konsekvenca politike maksimalistikog multikulturalizma, to bi se najverovatnije zavrilo raspadom
multietnike drave koja bi takvo reewe primenila.
7. ta uslovqava tako visoko mesto etnikoj problematici u savremenom svetu? Zato je u meuetnikim odnosima
prisutan visok stepen napetosti" i u sreenim drutvima?
Zato su etnika pripadnost i etniki sukobi, na lestvicama politike aktuelnosti i znaaja, od polovine dvadesetog
veka zamenili klase i klasnu borbu? Dok su se u devetnaestom
i prvoj polovini dvadesetog veka etniki odnosi i sukobi
posmatrali i ocewivali kroz klasnu problematiku, danas se
i klasni odnosi sagledavaju kroz etniku dioptriju".
ta je to to je specifino etniko" u suprotnostima
izmeu nas" i wih" na relaciji mi" i drugi"? Graninu
liniju izmeu etnikih grupa ine diferencirajue kulturne crte" verovawa, vrednosti, norme, simboli, obred, jezik
itd. Klasini etnoloki pristup pretpostavqao je stabilnost etnikih grupa kao sociokulturnih entiteta. Savremeni
istraivai etnike crte ne sagledavaju kao vanvremene i nepromenqive. Empirijski je proverqivo da distinkcije izmeu etnikih kategorija nisu uslovqene odsustvom pokretqivo13 Kristijan ordano, Ogledi o interkulturalnoj komunikaciji, Beograd 2001, 132134. ordano je profesor na univerzitetu u Friburu, a od
1999. rukovodi Interfakultetskim institutom za prouavawe Istone i
Centralne Evrope na istom univerzitetu.
14 Slobodan Divjak, Predgovor za kwigu Nacija, kultura i graanstvo,
15.
15 Fredrik Bart, nav. delo, 214.

1118

sti, kontakata i informacija; kulturne razlike opstaju uprkos

meuetnikom kontaktu i uzajamnoj zavisnosti grupa.15 Kquno
pitawe je identifikacija, to jest utvrivawe etnike granice
koja odreuje, definie grupu. To su granice" koje mogu ali
ne moraju imati i teritorijalnu osnovu, i koje se uvek aktiviraju u odnosu na drugoga, na relaciji mi/oni; ukratko, to su
drutvene granice izmeu te i drugih kulturno-etnikih zajednica.
Distinktivne crte ili simboliki resursi koji se uzimaju u obzir pri definisawu etnike grupe su: jezik, teritorija, kulturna tradicija, religija. Ovaj spisak je nuno nepotpun. Uz wih postoji i istorijsko pamewe, sa mitovima,
legendama, sa slavnim pobedama" i nepravednim i nezasluenim porazima", sa odijumom prema susedima, na emu grupa
zasniva svoj sadawi identitet. Iako su neki atributi, poput jezika, podobniji od drugih pri identifikaciji etnikih
grupa, nijedan od wih nema univerzalnu i sutinsku vaqanost pri etnikoj identifikaciji, pri oznaavawu razlika i
suprotnosti izmeu nas" i wih". Bart ukazuje da se etniki
identitet moe uporediti s polom ili poloajem zato to
i on nad nosiocem statusa vri prinudu u svim wegovim aktivnostima"16 U sloenim vieetnikim drutvima, etniki identitet ima osobinu da aktivno deluje, to e rei vri
prinudu" u svim oblastima; on najee ne omoguava opciju nesvrstavawa", to se esto ne sagledava, ili ignorie,
pri preduzimawu drutvenih mera i politikih akcija.
U savremenom drutvu u uslovima raznovrsnih procesa
globalizacije i urbanizacije sve vei znaaj dobija interkulturalna komunikacija" koja omoguava susrete i razumevawa izmeu individua i grupa kao nosilaca suprotnih identiteta i vrednosti. Wen rezultat je i akulturacija" u znaewu
prilagoavawa putem preuzimawa i usvajawa elemenata drugih
kultura. Polazna pozicija istraivaa je da se radi o interaktivnim procesima izmeu istovrednih partnera i ravnopravnih kultura. Stvarnost je drugaija, kolektivne misaone
predstave svakog drutva uvek su obeleene jasnim etnocentrizmom: sopstvene vrednosti i osobine se preuveliavaju a
tue, drugaije ukoliko se ne stigmatizuju, u najboqem sluaju
potcewuju ili ignoriu. Sve to je ponekad praeno i odreenom dozom ksenofobije. Stereotipi o sebi i drugima uvek su
mawe-vie prisutni; wima se eli istai sopstvena nadmo. Etnocentrizam u interkulturalnim odnosima, prema Levi Strosu, ini jednu od osnovnih konstanti kolektivnih
16

Isto, 226.

1119

misaonih shema svakog drutva. On je upotrebio i metaforu

sa orkestrom po kojoj akteri jednog komunikacionog sklopa
lie na lanove orkestra koji slede istu partituru, pa se kao
rezultat dobija smisaona celina", odnosno jedan sistem meuzavisnih jedinstava". Primeweno na interkulturalnu komunikaciju, umesto meuzavisnog jedinstva" nastaju neobine i
neoekivane disonance, jer se akteri ravnaju prema dvema razliitim partiturama, sledei svoje interese i ciqeve.17 U
oblasti meuetnikih odnosa nesporazumi su pre pravilo nego izuzetak. Podozrivost, nerazumevawe, neprijateqstva, pa i
sukobi izmeu etnikih zajednica nisu posledica netolerantnosti, neznawa ili drutvene nejednakosti, ve su jednostavna ispoqavawa socijalne psihologije".18 Koncepcija i politika multikulturalista su velikim delom usmereni ka razreavawu ovih suprotnosti. Drugo je pitawe koliko su reewa i mere koje predlau adekvatne i uspene.
8. U Vojvodini se s pravom govori o, u osnovi, dobrim i
harmoninim meunacionalnim odnosima. Tokom devedesetih
godina i u toj oblasti je dolo do odreenih poremeaja. U
tom periodu etnika distanca se poveavala i 2000. godine
dostigla je vrhunac, da bi posle oktobarskih promena pokazala tendenciju postepenog smawewa. ini se, ipak, da to nije
potkopalo temeqe istorijski verifikovanih dobrih meuetnikih odnosa. U meuvremenu napravqen je znaajan korak
donoewem 2002. godine novog Zakona o pravima nacionalnih mawina kojim se u zatiti individualnih i kolektivnih
prava mawina otilo dva koraka ispred meunarodnih standarda".19 Uz Savezni savet za nacionalne mawine, formiraju
se Saveti nacionalnih mawina na teritorijalnoj osnovi posebno za svaku mawinu, koje biraju predstavnici mawina, u
iju nadlenost spadaju: ostvarivawe prava na samoupravu u
oblasti upotrebe jezika i pisma, obrazovawa, informisawa i
kulture, predstavqawe nacionalne mawine u tim oblastima,
te odluivawe ili uestvovawe u procesu odluivawa o pitawima iz tih oblasti, kao i osnivawe ustanova iz tih oblasti
(l. 19). To je irok krug nadlenosti koji obuhvata kulturnu
autonomiju, izuzetno znaajnu za ouvawe posebnosti i identiteta nacionalnih mawina. U praksi nastaju odreene tekoe u wihovom funkcionisawu. Potrebno je vreme da se
17

Dato prema: Kristijan ordano, nav. delo, 10, 14.

Endru Hejvud, Politika, Beograd 2004, 234.
19 Izjava Rasima Qajia, ministra za nacionalne mawine, Dnevnik, 6.
06. 2002, 7.
18

1120

nacionalni saveti, kao potpuno nove i specifine institucije uhodaju i uspostave odgovarajui odnos kako prema dravi tako i prema lokalnoj samoupravi u kojoj u vieetnikim
sredinama postoje Saveti za etnike odnose.
Lideri dve najznaajnije partije vojvoanskih Maara (Savez vojvoanskih Maara i Demokratska partija vojvoanskih
Maara), u aktuelnoj dikusiji o novom ustavu Srbije zalau se
za personalnu autonomiju pripadnika nacionalnih mawina,
za koju su ve stvorene zakonske osnove" za weno ostvarivawe. Istom prilikom se izjavquje da se SVM ne odrie ni
teritorijalne autonomije za Maare u Pokrajini i eli da za
to u narednom periodu stvori zakonsku osnovu" (kurziv B.
.).20 Uz to se lideri svih partija vojvoanskih Maara, i nakon neuspeha referenduma u Maarskoj, zalau za dvojno dravqanstvo za Maare izvan Maarske. ini se da se suoavamo sa tendencijom poznatom kao proliferacija mawinskih
prava. Dakle, uz postojeu kulturnu, zahteva se personalna i
teritorijalna (politika) autonomija, uz sve veu afirmaciju
lokalne samouprave, uz afirmisane i vrlo aktivne politike
partije vojvoanskih Maara, uz pre ili kasnije dobijawe
dvojnog dravqanstva. Moe se prigovoriti da deo navedenog
egzistira kao politiki zahtev sa neizvesnou wegovog
ostvarewa. To je delimino tano, ali treba imati u vidu da
u Evropi nema zemqe u kojoj postoje sva tri oblika autonomije, da je re o dinaminom politikom procesu, za koji bi bilo loe da se kroz isticawe maksimalistikih zahteva izgubi oseaj za realnost, za drutveno-politike i ekonomske
uslove u kojima se ostvaruju, za stawe i praksu u drugim zemqama, za mogue posledice po zajedniki ivot u Vojvodini
i Srbiji.
Razumqiva je potreba nacionalnih mawina za takvim drutvenim i politikim uslovima i politikim sistemom koji
obezbeuju i osiguravaju ne samo ouvawe nego i razvoj wihovog kulturno-etnikog identiteta. Ali i politika elita mawina, koja artikulie politike predloge i zahteve, treba da
razume potrebu veinskog naroda, koji nema drugu dravu, za
sigurnou i bezbednou. Treba uzeti u obzir i iwenicu
prirodne emotivne vezanosti mawine za svoju matinu dravu, posebno ako se nalazi uz granicu sa wom i na kompaktnoj
teritoriji. U tekim, prelomnim, uz to i tranzicionim"
vremenima kakvo je ovo koje preivqavamo u razoarawu, frustraciji i raspliwavawu svih vrednosti, iscrpqeni borbom
za svakodnevni opstanak, logino je da pripadnici mawine
20

Videti: Dnevnik, 1. 04. 2005, 2.

1121

alternativu vide i nalaze u svojoj matinoj dravi. Svest o

wenom postojawu uslov je i pretpostavka realistine mawinske politike u etniki heterogenoj zajednici. Neprihvatqiva
mi je i pomisao da takve tendencije treba da vode diskriminaciji prema pripadnicima nacionalnih mawina, a jo mawe ka etnonacionalistikoj politici, mada se ne moe poricati postojawe takvih tendencija. To bi u svakoj varijanti
bilo loe i kontraproduktivno, jer bi jo vie otuivalo
mawine, imalo loe posledice za razvoj demokratije, pa prema tome i za veinski narod, i u suprotnosti je sa politikim moralom. Protiv takvih tendencija moraju se boriti zajednikim snagama demokratski opredeqeni predstavnici veinske i mawinskih zajednica.
9. Problematika poloaja nacionalnih mawina, reavawa mawinskog pitawa u svetu i u dravama pojedinano,
objektivno je vrlo sloeno i svakako jedno od najosetqivijih
politikih pitawa. Razlozi su u istorijskom iskustvu pojedinih drava, karakteristikama politikog sistema, ekonomskoj
razvijenosti, karakteru zahteva koje mawine postavqaju, wihovoj brojnosti, primewenim reewima u pogledu reavawa
mawinskog pitawa i drugim iniocima. Otuda je razumqivo
da drave imaju razliit normativni pristup i politiku
praksu prema mawinskoj problematici. Formirala su se tri
pristupa u reavawu ovog pitawa.
Jedan broj drava zastupa princip politike nacije i ne
priznaje postojawe nacionalnih mawina na svojoj teritoriji
i, konsekventno tome, nemaju posebna pravna akta o mawinama
(Francuska, Bugarska od 1971). Drugu grupu ine drave koje
takoe ne poznaju kategoriju nacionalne mawine a, po pravilu, ni kategoriju nacionalne, etnike zajednice, ve graane
dele prema jezicima kojima govore, omoguujui im koriewe wihovog jezika, titei ih na taj nain od diskriminacije (Finska, vajcarska, Italija). Neke od tih drava poznaju izvesnu etniku podelu, ali samo u okviru jedinstvene
nacije (panija, Belgija). U treu grupu spadaju one drave
koje priznaju kategoriju nacionalnih mawina a wihov status
i prava reguliu svojim normativnim aktima. Ovoj grupi, po
pravilu, pripadaju postsocijalistike zemqe, i pojedine zapadnoevropske zemqe (Austrija, zbog obaveza iz ugovora o miru). Karakteristino je da su upravo u ovim dravama mawine
esto predmet spora i razdora i teren oko kojeg se prelamaju
teritorijalne pretenzije. Meutim, ovo priznavawe mawina" i normativno i u praksi drave ostvaruju na razliit
1122

nain, kroz raznovrsna reewa i jo raznolikiju praksu, zavisno od istorijskih, politikih, nacionalnih, ekonomskih
i drugih uslova. Zato je raspon prava i karakter zatite pripadnika mawine u pojedinim dravama veoma razliit i u
kvalitativoj i u kvantitativnoj ravni.
10. Mawinska problematika postala je predmet pojaanog
meunarodnog interesa i regulisawa od devedesetih godina
prolog veka, kao svojevrsna reakcija na zbivawa u Istonoj
Evropi. Osnovnu ulogu u tome imaju Savet Evrope i OEBS.
Delatnost UN u regulisawu ove oblasti je minimalna.
U okviru meunarodnopravne zatite mawinskih prava
etiri su pitawa od znaaja za temu koju razmatramo, u okviru
dokumenata Saveta Evrope:21 kolektivna prava, mawinska autonomija, preuzimawe zatite nacionalnih mawina od meunarodne zajednice, zatitna funkcija.
U odnosu na prvo pitawe meunarodna zajednica ne predvia kolektivna prava nacionalnih mawina. Mada formulacija Osnovne konvencije (ista ili slina formulacija prisutna je i u drugim meunarodnim dokumentima) da pripadnici nacionalnih mawina svoja prava i slobode uivaju pojedinano ili u zajednici s drugima" moe da izazove dilemu.
U Objawewima uz Okvirnu konvenciju komentar tog stava
glasi: Stav 2. odreuje da se prava i slobode iz naela
Okvirne konvencije mogu sprovoditi pojedinano ili u zajednitvu s drugima. Tako se priznawe mogunosti zajednikog
vrewa onih prava i sloboda razlikuje od pojma kolektivnih
prava. Izraz 'drugi' treba da se tumai u najirem moguem
smislu i obuhvata pripadnike iste nacionalne mawine, druge
nacionalne mawine ili veine" (kurziv B. .). Stav je i Venecijanske komisije da su nosioci prava na autonomiju pripadnici nacionalnih mawina", a ne mawine kao takve, iako
se ukazuje da je ono ostvarivo samo kao pravo koje se vri u
zajednici s drugima", to jest, to pravo je dato posredno i zasniva se na priznawu individualnih prava.22
Pitawe teritorijalne autonomije nacionalnih mawina
izaziva najvie dilema i kontroverzi i u teoriji i u politici. Rasprave su pokrenute Predlogom dodatnog protokola
21 Re je o sledeim dokumentima: Predlog dodatnog protokola uz Konvenciju o zatiti qudskih prava i osnovnih sloboda koji se odnose na lica
koja pripadaju nacionalnim mawinama (1993); Miqewe Venecijanske komisije o tumaewu l. 11. Nacrta protokola uz Evropsku konvenciju o qudskim
pravima (1993); Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih mawina
(1995). Videti prilog kwige: Miodrag Miti, Nacionalne mawine, Beograd
1998, 347385.

1123

koji, iako nije usvojen, slui kao referentni dokument Parlamentarne skuptine Saveta Evrope. Posebne tekoe, dileme i rasprave izazvala je formulacija l. 11. koja prvi put
pokree pitawe prava mawina na lokalnu ili autonomnu vlast
ili specijalni status, to je uslovilo razliite reakcije, s
obzirom na to da nijedan meunarodnopravni dokument ne
predvia pravo pripadnika nacionalnih mawina na autonomiju. U oblastima u kojima su u veini stoji u l. 11
lica koja pripadaju nacionalnoj mawini imaju pravo da raspolau odgovarajuim lokalnim i autonomnim upravama ili
imaju pravo na specijalni status, to odgovara specifinom
istorijskom i teritorijalnom poloaju, a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom drave" (kurziv B. .). Komitet za
pravna pitawa i qudska prava Parlamentarne skuptine SE
novembra 1995. zatraio je od Venecijanske komisije (puni
naziv: Evropska komisija za demokratiju putem prava) miqewe o tumaewu Nacrta Protokola i posebno l. 11. U vrlo
iscrpnoj analizi (na osam tampanih stranica) Komisija je
(mart 1996) svoje miqewe zasnovala uzimajui u obzir znaewe korienih termina, praksu drava lanica u pogledu
prava mawina na lokalnu ili autonomnu vlast, sudsku praksu
koja proistie iz Evropske konvencije o qudskim pravima,
kao i stavove koje su drave lanice zauzimale po ovom pitawu.
Polazei od konstatacija da u Okvirnoj konvenciji o zatiti nacionalnih mawina (prihvaena 1995) nije prihvaen
predlog l. 11, ve je zamewen odredbom kojom se garantuje
pravo na aktivno uee lica koja pripadaju nacionalnim
mawinama u javnim poslovima koja se wih tiu"; da je pravo
uea u javnim poslovima pre svega pitawe personalne a ne
lokalne autonomije; da ni sudska praksa ne podrazumeva da se
moe traiti specijalni status, Komisija zakquuje: Na osnovu svega ovoga, proizilazi da meunarodno pravo, u principu,
ne moe dravama naloiti bilo kakva teritorijalna reewa mawinskih problema, niti se od drava, u principu, trai da uvode bilo kakve oblike decentralizacije za mawine
(videti i l. 35. stav 2. Deklarcije KEBS-a iz Kopenhagena)."
Tim povodom ukazuje se na izjavu Slovake vlade prilikom
ratifikacije ugovora izmeu Slovake i Maarske o dobrosusedskim odnosima (mart 1995): Vlada Republike Slovake izjavquje da nikada nije prihvatila ili ugradila u ugovor bilo
kakvu formulaciju zasnovanu na priznavawu principa kolektivnih prava mawina ili kojom bi se dozvolilo stvarawe autonomnih struktura po osnovu etnike pripadnosti". Sledi
jedan zakquak/konstatacija, koja, ini se, objawava drawe
1124

i ponaawe drava po tom pitawu izgleda da se drave

plae" da pravo na lokalnu ili autonomnu upravu, u kombinaciji s pravom na pogranine kontakte, moe podsticati separatistike tendencije. U tome se vidi i razlog da i drave
koje pruaju visok stepen regionalne autonomije, ustruavaju
se da prihvate obavezujue meunarodne instrumente o pravu
mawina na izvesnu autonomiju". Zakquak je Komisije da lokalna ili autonomna vlast mawine moraju biti u skladu s
unutrawim zakonodavstvom dotine drave Drava je ta
koja propisuje pravni okvir unutar koga se moe ostvarivati
ovo pravo, a meunarodna zatita se prua samo ako se pravo
ostvaruje legalno". Istovremeno se ukazuje da diskreciona
ovlaewa drave u stvarawu pravnog sistema ograniena su
iwenicom da sam taj sistem mora biti usklaen s Konvencijom i wenim protokolom".23 Na istoj poziciji je i Okvirna
konvencija jer ne sadri odredbu o pravu nacionalnih mawina na odgovarajuu lokalnu ili autonomnu upravu ili specijalni status. Ukratko, EU ne eli da na bilo koji nain favorizuje ili omoguava stvarawe teritorijalne autonomije nacionalnih mawina, ali ni da ovo znaajno politiko pitawe
prepusti stihiji ili samovoqi pojedinih drava. Drugo je
pitawe kako se to ostvaruje u praksi i, posebno, kakav smisao
i znaaj ima iwenica da se sva ta normativna, dodajem i
politika delatnost, o kojoj ovde nisam govorio, faktiki ne
odnosi na Zapadnu Evropu.
Donoewem Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih
mawina (usvojena 1995, stupila na snagu 1998) koja je, pored
l. 27. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima UN, jedini obavezujui meunarodnopravni dokument u
Evropi, zaokruena je mawinska problematika, a istovremeno
su odredbe o nacionalnim mawinama pretoene u pravne obaveze drava. Konvencija je precizirala osnovne obaveza drave prema mawinama, uz do tada najiru konkretizaciju prava
pripadnika nacionalnih mawina. Znaajna su dva stava. Prvo, ve u prvom lanu se precizira da zatita nacionalnih
mawina, koja predstavqa sastavni deo qudskih prava, ne spada
u iskquivi domen prava drave, ve da predstavqa sastavni
deo meunarodne zatite qudskih prava i kao takva spada u
oblast meunarodne saradwe" (kurziv B. .). Time je mawinsko pitawe internacionalizovano i stavqeno pod kontrolu i
starateqstvo OEBS-a i Saveta Evrope. Ne poriui osnovanost takvog reewa, nameu se pitawa: Zato je takva odredba
doneta tek posle raspada socijalistikog sistema? Zar i pre
22

Videti: Miodrag Miti, nav. delo, 355, 374.

1125

toga nisu postojali razlozi za to? Da li se time omoguava

stvarawe i upravqawe mawinskim krizama u pojedinim zemqama?
Drugo, Konvencija ima i zatitnu klauzulu kojom se istie da bi efikasnu zatitu nacionalnih mawina, wihovih
prava i sloboda trebalo obezbediti u uslovima vladavine
prava, potujui teritorijalni integritet i nacionalni suverenitet drava" (pretposledwi pasus preambule). Uz to se
pripadnici nacionalne mawine obavezuju da potuju nacionalno zakonodavstvo i prava drugih, posebno pripadnika veine ili drugih nacionalnih mawina (l. 20). Sledei lan
podvlai znaaj fundamentalnih principa meunarodnog prava kako za drave tako i za pripadnike nacionalnih mawina:
Nita iz ove Okvirne konvencije nee se tumaiti tako da
moe znaiti pravo na preduzimawe delatnosti ili vrewe
dela suprotnih osnovnim naelima meunarodnog prava, a posebno suverenoj jednakosti, teritorijalnom integritetu i politikoj ravnopravnosti drava." Ovim se odredbama afirmiu osnovna naela meunarodnog prava s dvostrukim ciqem: prvi, efikasna zatita prava i sloboda pripadnika nacionalnih mawina; drugi, isto tako efikasna zatita teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta drave u
okviru koje mawine ive.
11. ta u drutvenoj stvarnosti i u politikom sistemu, ovde i danas, znai i predstavqa multikulturalizam"?
Da li je to uzajamno interaktivno proimawe, oplemewivawe
i obogaivawe, gde su u prvom planu kulturne vrednosti a ne
i politika pozicija i mo? To bi bila isuvie idealizovana, da ne kaem folklorizovana vizija multikulturalizma.
Multikulturalno drutvo, koje u stvarnosti postoji prvenstveno kao interetniki sistem, pretpostavqa postojawe etnosocijalnih dispariteta, to jest ne samo razliitosti, nego
i nejednakosti, neusklaenosti i protivrenosti interesa,
pa i ciqeva koje objektivno proistiu iz razliite drutvene i politike uloge i pozicije etnikih grupa. To je dinamini sistem ravnotee, bremenit konfliktnim potencijalima. Uz sve to postoji i dravno ustrojstvo koje predstavqa
politiki okvir u koji je ukquena multikulturalnost" postojeeg interetnikog sistema. Reju, kada razmatramo multikulturalizam" ne smemo ispustiti iz vida da se radi o jednoj teorijskoj koncepciji i politici koja se ne moe odvojiti od socijalno-politike stvarnosti u kojoj ive i deluju
kulturno-etnike zajednice, a to znai ni od istorijskih optereewa, razlika, nesuglasica, nejednakosti i suprotnosti,
1126

koje su im u odreenom stepenu uroene", zavisno od unutrawih i spoqnih uslova i okolnosti u kojima egzistiraju.
Proces interkulturalne, interetnike komunikacije, po pravilu, nije harmonian. Tome doprinosi razliitost jezika,
vrednosnih orijentacija, kulturnih obrazaca, normi, delovawe subjekata politikog ivota. Stoga ona moe dati pozitivne rezultate samo kroz odgovarajue institucionalno i politiko posrednitvo.
Proglaewe, makar i ustavno, multikulturalnog drutva" i opredeqewe za multikulturalizam", sami po sebi,
bez ozbiqnih priprema i adekvatnih dravnih i politikih
mera, ne samo da ne daju rezultat, nego ne garantuju ni poboqawe multietnikih odnosa. U tom pogledu, suprotno opteprihvaenom miqewu, ograniene su i mogunosti uticaja
demokratskog sistema i ekonomskih uslova ivota, o emu govore i razmiqawa Vila Kimlike, vrsnog poznavaoca ove materije. Demokratija, ekonomski prosperitet i lina tolerancija su velika dostignua i imaju autohtonu vrednost. Ali,
same po sebi, ili uzete zajedno, ove vrednosti nisu odgovor
na izazov etnokulturne razliitosti. Ustrajavawe etnokulturne razliitosti ostae kao snaan izvor konflikata, a moe
se i pojaavati, uprkos tome to su pomenute vrednosti etablirane. To je najvanija lekcija koju Zapad mora da naui."24
Znaaj ovog iskustva moraju uvaavati i zemqe u tranziciji.
Svaka forma multikulturalizma" temeqi se na prilagoavawu" i nagodbi o identitetu" izmeu etnikih grupa, a
uspeh zavisi od postojawa delotvornih mehanizama premoavawa" etnikih suprotnosti i razliitih interesa. Kulturni nesporazumi pa i konflikti u multietnikoj sredini
ne predstavqaju disfunkcionalni fenomen, jo mawe patoloko stawe; oni su sastavni deo socijalne dinamike drutva koji se mogu odgovarajuim dravnim i politikim merama ublaiti ili preduprediti, ali ne uvek i izbei. Istraivawa su pokazala da su u multietnikim sredinama etniki kontakti bez konflikata" mogui samo na velikim,
slabo naseqenim prostranstvima (Sibir, teritorije na krajwem severu i slino).
Multikulturalizam iji je ciq omoguavawe pune afirmacije, saradwe i proimawa a ne antagonizirawa, konfrontacije i podela razliitih kulurno-etnikih grupa, koji se
zalae za interkulturalni dijalog i toleranciju izmeu razliitih kultura, pozitivna je i progresivna politika. Kul23

Isto, 353355, 359.

1127

turni pluralizam obogauje drutvo i treba podsticati sve

to pozitivno deluje na boqe razumevawe, potovawe i saradwu izmeu razliitih etnikih grupa i wihovih kultura, a
destimulisati sve to utie na podele i sukobe. To mora biti praeno saznawem i sveu da je re o sloenom procesu,
optereenom dravnim, etnikim, istorijskim, socijalnim,
meunarodnim pa i sociopsiholokim iniocima i okolnostima koji oteavaju i uslowavaju ovaj i inae kompleksan
proces. Iz tih razloga ni postojawe politikog pluralizma i
demokratsko ureewe nisu dovoqna garancija za uspeno reavawe problema koje nose multietninost i multikulturalnost. Tu nema konanog i opteprihvaenog reewa.

1128

SVEDOANSTVA

ALEKSANDAR TIMA

PISMA SOWI
1951 Novi Sad
SOWA DRAKULI GLUMAC
BEOGRAD
Duanova broj 30/

Draga Samba, (dva sata posle rastanka) kako sebe malo

poznajem! Ne doekavi subotu, ja evo ve sad mislim na tebe
i eznem za tvojim dragim toplim biem. Evo kako je to dolo tako brzo: setio sam se ta sam zaboravio da ti kaem i
dam. Imao sam kola za tebe (klasinu Olga-tortu) a zaboravio da ti dam ak i kad sam primao tvoj poklon. Drugo, hteo
sam da ti kaem: ako bi sluajno mogla doi tek u ponedeqak
veerwim vozom koji stie u deset, onda da mi to javi i ja
u te ekati kod majke. Ko zna ta e mi sve pasti na pamet za
ovih deset dana, to sam propustio
Sad mi, meutim, nita drugo novo ne pada na pamet sem
da te volim (a to je staro) i da te ekam. Budi dobra i pametna upni se da ispit poloi, i nemoj tugovati za mnom.
Vidi, meni je dosta da mislim na tebe pa da me zapahne optimizam. Nisam propao dok znam za tvoje postojawe i svoju
qubav, to znai da ne treba da prezirem sebe: umeo sam da te
zavolim i sposoban sam da svoju qubav odravam, gajim, jaam.
Puno pozdravi Milicu i kupi joj u moje ime jednu Drinu.
Ba sad je stigla mama, galantno sam joj predao tortu, rekla
je: ipak misli na mene. ak i do we, vidi, deluje naa
qubav.
Nisam ti ni rekao: Boko e biti direktor novog preduzea, a ja u izgleda uspeti da ostanem u MS (ovde inicijali
u prethodnom znaewu, ali se mogu uzeti i kao uz moju Sowu).
Zdravo, zlato! Nemoj da se prehladi S.
1129

Sutra dan. Imam jednu molbu: reci Milici neka svrati u

Dekanat (otsek za studente, drugi sprat stara zgrada i neka 1)
pita kada su ispiti engleskog jezika i kwievnosti (godiwi) za godinu? 2) kada se podnose prijave? 3) ko je profesor, ije ime treba navesti na prijavi? Neka mi kupi dve
prijave pa ih ti donesi. Ako je, meutim, prijavqivawe ve
sad (to ne verujem), moete prijave vi podneti u moje ime.
Do skorog viewa S.

1. 05. 1951. Novi Sad

Gica SOWA DRAKULI
BUGOJNO
Kod svetenika Jovana Popovia
BiH

Draga Sowa,
Kao to sam ti ve javio, siao sam na jedan dan sa Paragova da primim platu, karte, uplatim menzu, itd. Mislio
sam da u nai gomilu tvojih pisama (prolo je nedequ dana!)
ali nije bilo ni jednog. No, rekoh, eto ti Sowe. To je ona:
ewa levo, ewa desno, ali da ne pie 8 dana, i to je u
stawu. Potar je sad doneo jedno tvoje pismo, od 28-og (stvarno mi nisi pisala 8 dana) i sad sam smiren. Danas popodne
ve se vraam na uewe. Prvi ispit e mi izgleda biti 7-og,
pre nego sam mislio, sad moram uriti s uewem. Dotle ostajem na Paragovu vrlo je prijatno, uim napoqu, radim pomalo i pripovetku.
Sad mi je krivo ono to sam ti pisao za Balabuikin
odlazak izgleda da u ja ipak ii malo na more posle ispita. No o tome emo se dogovoriti kada doe. To e biti
9-og, kako sam shvatio iz pisma.
Dotle, voli te S.
Jo jedna Sowetarija": nisi stavila datum na pismo pa
sam morao da (svojim bolnim oima) odgonetam peat. Je li to
osveta za hijeroglife?

1130

25. 06. 1951. Beograd

SOWA DRAKULI
NOVI SAD
Trg Republike broj 10

Draga S., doavi, jedan ispit pre roka poloivi, sutra moda drugi. Za tobom eznuvi i u ewi ovako (u sebi)
zapevavi:
Draga moja Sowentina!
Slatka si ko aa vina.
Kad te vidim sa visina
srce puca kao mina.
Samo tvoja usta fina
reit' m' mogu moga splina.
Sowentina moja draga!
Ti si radost, ti si snaga
nebi t' dao za sva blaga
makar to si mr'va raga.
Savest tvoja nek' odvaga
da li sam ti sada slaga?
Sowentina draga moja,
ne voli te niko ko ja
slasna si ko Bosna-proja
koja ima uta boja.
Kotala s' me dosta znoja
al bejae vredno boja:
dua m' nala j' peristoja
koj' se zove: Sowa moja.
Inae, za sad jo ne znam kad u domu svome. Pojavquju
se nove perspektive (u mojoj glavi) za pripremawe putovawa u
Franc. kapitalu. Polujevrejsko-spisateqsko-pekulantska kombinatorika radi punom parom. Meutim, pokazalo se da iz
gramatike treba znati strano mnogo, a ja polaem sutra.
Ipak, s tvojim imenom na usnama, znam: pobediu. Pitawe
gramatiesko sasluavi, na S. pomislivi oi i um i srce
mi se toliko upalivi, da profesori od bqeska svi popadavi.
S tobom u pobedu!
SS-S
Zubi u vas jeo jest, iqiti pak vot kako izgleajete?
1131

21. 08. 1951. Novi Sad

Gosp. Sowa Drakuli
kod svetenika Jovana Popovia, Bugojno

Draga Sowa,
Danas posle ruka, im sam proitao adresu na tvom pismu, poslao sam pripremqen odgovor. Ipak Ti sad piem jer
sam u meuvremenu proitao tvoje pismo. Proitao sam ga paqivo, pomno, kao to inim sa svakim izrazom koji dolazi
od tebe, ma koje vrste on bio. ini mi se da sam mogao da izanaliziram da si raspoloena i zadovoqna to bi me jako radovalo. Otkrio sam i jednu tvoju la kao i uvek to otkrijem po neto loe a to je datum. Stavila si 16-i, a pie da si se na dan kada pie pismo kupala itd. Posle
sam otkrio da ipak nisi lagala i laknulo mi je. Pitao sam se
zato sam prema tebi tako strog i nepoverqiv i doao do zakquka: zato to te volim. (Danas mi je palo na pamet da ti
kaem: ne zna ti koliko ja tebe volim, podcewuje moju qubav sva je nesrea to je verovatno nikad nee izgubiti,
pa nee znati ta si imala!) Dolazim upravo sa kupawa,
vreme se popravilo. Bie izgleda jo malo ivota na Dunavu.
Danas sam traio od Gakovske Dvadesetetiri asa jedne ene" od Cvajga. Uzverem se uz orman: kwige nema. Mesto we
stoji ceduqa ispisana sowinskom rukom. Stoji da je kwigu
uzeo Tima. Uopte se nisam mogao setiti da sam kwigu
bio uzeo, ali sam se zato setio tebe i bilo mi je lepo. Lepo je
misliti na tebe, jer znam da ti je dobro oseam se skoro
kao neki otac koji je poslao dete (ne dete) na dobro mesto, pa
uiva u uivawima koja pretpostavqa da ono ima.
Poslovi mi ne idu ba loe. 100 strana prevoda u uraditi, kako sam predvideo, do ispitnih ferija tj. 25-og. Onda,
kao to ti ve javih, idem na Paragovo. Od godiweg odmora
izgleda da u zasad odustati, ali o tome emo se dogovoriti
kad stigne.
Kako tvoji zubi? Danas sam i na wih posebno mislio. Javi mi opirnije kako provodi vreme. Raduje me to moe
da se kupa nije suvie hladno?
Veeras idem u kino s Radom. Gledamo Damu s hermelinom" nov film. Misliu na tebe. Voli te tvoj Saa.
Jedna anegdota: Kostica je najzad proitao moju pripovetku i izjavio u Militarovom hodniku (kod rupe): To naturalizam. Molim vas to je pravi, sutastveni, nepatvoreni
socijalistiki realizam" (pri emu je obilno tresao elom).
1132

22. 08. 1951. Novi Sad sreda

SOWA DRAKULI
Kod svetenika J. Popovia, Bugojno
BiH

Draga Sowa, doao sam i danas kui sa nadicom da u

zatei tvoje pismo. Mislio sam: osetie ona potrebu da me
obraduje iako jo nije dobila moj odgovor. Uzaludna nada! Malo sam se qutio, uvredio, pa odqutio i odvredio i tako ti sada piem.
Zamisli, umrla je strina Soka Koledin. Imala je rak,
operisali su je pa je iskrvarila. Danas smo je sahranili. Sve
je ilo jako brzo; Jo pre dva-tri dana hodala je, govorila,
smejala se oko nas. Pre sahrane iskoristio sam ona dva sata
za kupawe. Dunav je sada upravo najlepi nije mlak i mek
kao rava qubavnica, nego opor a ipak prikladan, tipa ali
i miluje. Prava orgija. Za mene tim pre to u se kupati jo
samo dva-tri dana onda idem na Paragovo.
I Ilija odlazi posle prvog u Beograd. Bio sam danas kod
wega posle sahrane kae da je pospan, vaqda od mnogog rada. Bojim se da e na ispitu imati tremu. Ali, nadajmo se.
Za danas samo ovoliko. Sutra, ako od tebe opet ne stigne
pismo, ja u se ili sasvim uvrediti, ili u ti opet pisati. Tvoj aca.
Gledam krevet: u alosnom je stawu. Nije ga niko nametao ve neu ni da mislim koliko.
A mene mrzi.
ta je sa otsekom Mile aule? Na koga li se okomila
depresija ovoga puta?

24. 08. 1951. Novi Sad

SOWA DRAKULI
Kod svetenika Jove Popovia
BUGOJNO
BiH

Sluaj o istoriskim zbivawima u toku tvoga otsustvovawa: telefonira mi Balabuika sa oajawem u glasu da sam
jutros ostavio kupatilo zakquano. Morao sam, naravno, da
odjezdim smesta da joj se usled nemogunosti izruewa defekacija nebi desio neki defekt. I, u tako prozainom okviru,
1133

primim tvoje pismo i japansku karticu. Obradovalo me jer

sam ve mislio da e birokratski ekati moj odgovor pa tek
onda pisati. Meutim, ne razumem ta je sa igiturom i kakve
s wim veze ima Mara unter (u nedoumici sam kriom osmotrio taj deo u pomenute Mare, ali nita neobino nisam video).
I ovde su dani dosta lepi, samo jue je bila oluja, i to
opasna, sve se bilo smrailo. Ve sam pomislio, ako je to
uvod u kiovito vreme onda neu moi na Paragovo. Meutim, sad izgleda boqe iako je jo uvek oblano. Na taj nain,
verovatno u sutra popodne krenuti, a sii u 31-og da primim karte za snabdevawe. Onda u ti i pisati.
Provodi se dobro, uivaj i budi mi vesela. Tvoj Saa.

25. 08. 1951

SOWA DRAKULI
BUGOJNO
Kod svetenika Jovana Popovia
BiH

Draga Sowa,
Mislim da je ovo posledwe pismo koje ti piem pred
odlazak na Paragovo. Ako se ne desi neto nepredvieno (loe vreme, na primer), ja se sutra povlaim u paragovsku samou. Onda u ti pisati tek 1-og septembra tj. kad siem u Novi
Sad po karte, da se pretplatim kod Olge, itd.
Imao sam danas vrlo lepo popodne. Izgledalo je da nije
za kupawe poto je dva dana bilo kie. Tako smo s Bokom
napravili etwu, uzeli karte za kino i kruei oko grada
stigli pred trand. Uspeo sam da ga uvuem iako nije imao
gaice pa se nije mogao kupati. Ja sam se okupao savreno
osveewe, skidawe s tela i misli svega dosadnog, umornog,
lepqivog. Onda etwa nazad kroz mirne zelene uliice s piliima u jarkovima, s malim zamandaqenim kuama, u toplom
sunanom predveerju. I lakoa. Najzad grobqe. I pomisao: to
je ivot, veita istovremenost sree i tegobe, zdravqa i bolesti, raawa i umirawa! Svest o tome isto vredi neto, bar
u ovom asu smirewa.
Raunam da si danas primila moje prvo pismo. Od tebe
danas nisam nita primio. Moda e me 1-og, kad stignem,
1134

ekati mala pregrt tvojih pisama. No meni je ak i to mawe

vano nego da se dobro osea. Zabavqa li te ivot tamo?
Moda e te zanimati: iz Pariza od onda nisam nita
primio. Ako to znai da je moje pismo unelo jasnou, pa makar i bolnu, u tu zamrenu, po mene neslavnu vezu, onda je dobro. Sve je boqe nego la. Jedna novost: Balabuika putuje
12-og na tronedeqni odmor. Kad doe, biemo sami. A to
znai kod nas: i sreni. Ja sam to ve i sada jer imam S.,
najdrae qubqeno bie.
ao mi je to se jo nisi javila Iliji. Dok ti ovo pismo bude stiglo bie kasno otii e u Beograd. Danas je
bio kod mene, i izjavio da sam se ugojio otkad te nema. Pa da,
kalorije ! Da li je kod tebe isto tako ili obratno? Ko e
te znati? Kako je prola depresija? Ko je bio rtva? Ili me
je ona pogaala ak i na udaqenosti od toliko kilometara?
Qubi te tvoj
Saa

3. 8. 1957. eneva
SOWA TIMA
tatenberg,
Slovenija

Dragi moji, stigao sam jutros u enevu, vrlo sam dobro

putovao i nisam nita umoran. U Trstu i Veneciji mogao sam
da izaem na po pola sata, i mogao sam bar malo da vidim.
Sada je podne, sedim u restoranu sa urikinim tastom, koji
ga zamewuje, jer on i Marijana dolaze tek veeras. eneva je,
ovako na prvi pogled, vrlo lepa, uglaena, puna elegantnog
sveta. Samo uasno skupa. Morau da spavam van kue, jer u
urikinom stanu ima samo jedan brani krevet. A stana nema
ispod 1700 do 1800 dinara i to privatno. Ali, ta moemo.
urikin tast je vrlo qubazan, dao mi je doruak, priredio toplo kupatilo. Kako ste vi? Jeste dobro stigli? Kako je u tatenbergu? Oekujem da ste ve pisali u Pariz, ali da li si,
Sowa, dobro zapisivala adresu da glasi: 30, rue de Bellevue,
Boulogne S/ Seine, Fried Wilma
Qubi vas Tata

1135

6. 8. 1957, eneva
SOWA TIMA
TATENBERG
Makole zadwa pota Poqane
Slovenija

Draga Sambe i dragi Andrej, ve trei dan sam ovde, jako

mi je prijatno. Marijana i uri ine sve da mi ugode, zadravaju me da ostanem due, ali izgleda da neu, jer oni rade
od ujutro do uvee, a onda su ve umorni i imaju samnom samo
posla. Po ceo dan etam, gledam. Za izloge se, Sambi, ne
brinem, niti me oni drae. Dovoqno mi je da vidim kako
svet ovde ivi (a ivi vrlo pametno) pa da oseam kako postajem bogatiji. Kako ste mi vi? Ovde je do danas bilo lepo
vreme, pa sam esto mislio na vas, kako uivate u suncu. Voli vas Tata

13. 8. 1957. Pariz

Slovenija, tatemberg

Draga Sambi, jutros sam stigao, najzad, na ciq svoga puta

(i to naalost 13-og, ali nismo sujeverni, zar ne?) odmah sam
naao i tvoje pismo od 8-og. Raduje me to smo, izgleda, izabrali zgodno mesto, samo ne znam zato Andrej malo jede? Da
ga moda ne boli zub, pa to taji? I drugo, ne pie nita o
sebi, naime: da li stigne ita da se odmara, to bi bilo
zna i sama neophodno potrebno. Da li misli ostati do
kraja? Kako stoji s parama? Ako treba, nemoj da ne zatrai
iz N. Sada.
Ja sam za sad prilino umoran. Celo prepodne luwao sam
po gradu. A stigao sam tek u 8 sati, posle celog nonog putovawa. Pre toga sam pak 4 dana proveo putujui, na suvoj hrani,
kao ti u Italiji. Pri tome sam esto pomiqao na tebe, uverio sam se da to nije ni malo lako. Najgore je bilo to sam
bio stalno edan. Ali sam zato video, pored eneve, Bern,
Lozanu, Cirih i Bazel ne zna koji je grad lepi. Uopte
poeo sam na tom putu da se prilagoavam novim utiscima da
ih upijam i stavqam u mozgu na pravo mesto, koje najpre nisam
mogao da pronaem. Sada sam ga pronaao: to je mesto za iskustvo, koje e mi biti neophodno za daqi rad.
1136

U Cirihu sam posao povoqno obavio; dobio sam od izdavaa nalog da napravim izbor pripovedaka; on e mi to, ako
bude uspeo, platiti pa e nam putovawe za idue leto biti
obezbeeno. Jer, kao to ti pisah Goldineni kanda nee stii.
Znam da treba da ti piem o jednoj stvari koja nas oboje
zanima. eri se pri susretu, kao to sam bio oekivao, ponaala pristojno, roaki, a i ostali. Mati joj je momentalno teko bolesna, lei u bolnici sa trombozom srca, sem toga wih sve troje rade ceo dan u radionici (koja je daleko od
stana) pa verujem da se neemo puno viati. Ona mi je ponudila svoje mesto u sobi gde je spavala zajedno s majkom, s tim
da ona pree u stan jedne susetke koja je na ferijama. Tako bih
stanovao zasad, sam sa wenim ocem (tetka spava u radionici).
Ako budem video da ovo ne ide bez neugodnosti, preseliu se
u neko jevtino svratite za omladinu (kakvih ovde, kao i u
Italiji, ima dosta i u kakvima sam spavao i u vajcarskoj).
Nezgoda bi bila samo to to bi tako morao da se vraam uvee
kui u odreeno vreme.
Sada sam upravo ruao u jednoj maloj gostionici, kakve
sam nauio da nalazim u vajcarskoj i gde se jede meni po
vrlo jevtinoj ceni. Nemoj molim te misliti da od sebe ita
uskraujem, najeo sam se odlino, mada moram priznati da
uivam u tome da se kao stranac ne dam nasamariti. Poto
napiem kartu i Buiki i uriki idem na prvu posetu Luvru.
Pariz sam, na prvi utisak nije mnogo ivqi od vajcarskih gradova, samo mnogo leerniji, bez one strogosti u
istoi i saobraaju i s druge strane simpatiniji, demokratskiji. Vidim da u ga mnogo zavoleti.
Sad mi pada na pamet: ona dva pisma to sam ovamo poslao, stigla su.
Sambi, draga. Zabavqaj se i odmaraj dobro, i uvaj Suqu,
ali mu nemoj uskraivati zadovoqstva. Nadam se da si sebi
nala odgovarajue drutvo, i nain da se od deteta odvoji
bar na po neki sat dnevno. Ako nae vremena, pii mi
opet. Tvoj Sambi. Andrejiu, ujem da se lepo zabavqa i to
me puno raduje. Qubi te tata.
Piem olovkom jer mi je nestalo mastila iz penkala.

1137

17. 08. 1957. Pariz 15 asova

SOWA TIMA
TATENBERG
Z. P. POQANE
MAKOLE
SLOVENIJA

Draga Sambi, danas sam primio tvoje drugo pismo, od 11.

avgusta. U meuvremenu sam se ovde ve ustalio, i ba sam danas konstatovao, da se oseam vrlo komotno i domainski.
Moda je zato to sam slobodniji nego kod urike u enevi,
gde nisam mogao da budem sam. Danawe pre podne proveo sam
leei na krevetu i sluajui gramofon, itajui novine.
Istina prethodna dva dana proveo sam u stalnom hodu, pa sam
zato stvar sad malo zakoio, a bie jo dosta vremena da se
sve vidi.
Pariz me nije previe impresionirao, s obzirom na lepote te lepote su prilino obine, pogotovo u uporeewu
sa vajcarskom koja je to sada vidim prava bata, u
kojoj je sve do tanina ureeno za uivawe oka. S druge strane, ba zato to je tako obian, ovaj grad odmah postane prisan. ta da ti kaem, malopre kada sam izaao iz metroa na
trgu Nation" (sa dva ogromna stuba na kojima stoji po jedan
spomenik) naiao sam usred trga, na jednoj krunoj povrini nasutoj qunkom, na grupu graana kako se savreno mirno, usred buke i prometa kuglaju. Takvih scena ima bezbroj, qudi se svugde predaju onom to im se svia: qube se u
metrou ili na klupi na ulici sede pored reke ili lee na
obali na suncu, u odelu, i spavaju ili priaju to najradije ine. Nisu ni malo elegantni ili se bar elegantni ne
vide, tako da ja u stvarima koje sam doneo delujem sasvim normalno i pristojno, pa i ne pomiqam, da ita kupim.
Roaci su vrlo qubazni, pruaju mi sve i ostavqaju me
na miru. Oni ruaju u gostionici, i od prvog dana pogodili
smo se tako, da me ne ekaju, ve ako doem na vreme kad ruavaju dobro, ako ne nita. Dosad sam bio svega jednom, jer
su daqine ogromne (danas sam ruao kod kue, hladno). Inae,
stalno sam u sobi, imam sve to mi treba, a oni su toliko
komotni qudi, ustvari boemi, da se ni u ta moje ne meaju.
Sa erikom sam takoe bogu hvala, od prve pogodio pravi
ton, a i ona ima svoj krug prijateqa, u koji ja opet neu da zalazim. Problem je samo wena mati, koja se sad nalazi u bolnici, a vratie se kroz desetak dana bojim se da joj, kao tekom bolesniku neu smetati. U svakom sluaju gledau da pi1138

tawe na vreme raistim i da potraim kakvo jevtino prenoite, studentski dom ili slino.
Vidim iz tvoga pisma, da vam je relativno dobro, samo ne
znam kako je sad, kad na primer vlada stalno oblano vreme i
kia. to kae da ima kompleks jer si sama, to me alosti, poto sam ja za to kriv. Ali, ne mogu nikakav savet da ti
dam, jer znam, da se tako ta ne moe voqom reiti. Nedostaje i ti meni, milo moje, i eleo bih, samo kada bih i onda kada smo zajedno mogao da ispoqim prema tebi svu onu qubav i nenost koju za tebe oseam. Kada sam bio u vajcarskoj, pa nisam imao pote sve mi se privialo, da je Andrej
bolestan i da u onda kad stignem, zatei pismo o tome. U takvim trenutcima bilo mi je apsolutno jasno, da u, ako se
predoseawe obistini odmah doputovati kui, da ti budem
pri ruci. Ja tebi dugujem tako mnogo zbog samog tvog prisustva u mom ivotu, da se stalno, kad god na tebe pomislim,
zariem, da u biti najboqi drug kakvog moe da poeli.
Moda e i biti tako bar priblino, sad kada mi se ispunila jedna velika neostvarena eqa, i kada, ini mi se, mogu
najzad da shvatim, odnos izmeu te eqe i moje egzistencije.
Ja verovatno pripadam tamo, ne zato to onaj kraj volim vie nego ovaj, ve zato to sam tamo proiveo toliko toga
to me je uinilo ovakvim kakav sam.
Ne znam, nije li ovo posledwe pismo koje ti upuujem na
adresu tatenberga. Vidim, da pota ide oko pet dana, a ne
znam dokle e ostati na letovawu. Bilo bi dobro da mi to
javi.
Pozdravi mi Andrejia, a ti, ostaj pozdravqena od druga
kome si znaj, potrebna kao vazduh, kao krv u venama.
Qubi te Sambov
(Ovde je prosto nemogue doi do mastila, sem da se kupuje cela flaa. A od toga je znatno jevtinije bilo da kupim
hemijsku olovku).

1139

22. 8. 1957, Paris

SOWA TIMA
TATENBERG
Z. P. POQANE
MAKOLE
SLOVENIJA

Draga Sambe, piem ti danas istovremeno na dva mesta,

jer sam primio tvoju kartu u kojoj javqa da e ostati najmawe do 25-og", te se bojim da ovo pismo nee primiti. A
nekako mi je vrlo vano da znam da e od mene redovno primiti potu, sad kad je to jedina veza meu nama i kada e to
jo dugo tako biti. elim da zna da mi je uvek drag onaj
trenutak kada vidim da je od tebe stiglo pismo ili karta
kao da me tada jedan blesak povee s Tobom.
Ja sam vrlo dobro, zaista (to bi rekla tvoja Zorica).
Ovaj grad je takav da se u wemu ovek osea kod kue, komotno,
kao u papuama. Nije ni blizu tako pompezan kako bi ga se zamislilo, ali je mio, pun neoekivanih starih, tihih kutaka u
kojima se osea da ih je ovek napravio po jednom prisnom,
svom, privatnom ukusu. Ve mi se ponekad uini da sam video
to je potrebno da se vidi, no onda etajui naiem na neku
crkvu, staru kuu, park, spomenik, fontanu, i provedem ceo
sat gledajui. Uostalom, ve sam poeo i da radim" da
obilazim izdavae. Kod jednog sam bio danas po drugi put, a
danas popodne imam sastanak kod jednog od najveih Gallimard"-a. Qudi su vrlo qubazni (mada i poslovni) sasvim
drukiji nego u Cirihu, gde je doek bio vrlo odmeren. Parianinu takoe ne pada ni na pamet da postane intiman sa
strancem, ali mu prilazi dobroudno i na ravnoj nozi. Jo
jedna stvar koja bi neupuenog zaudila: parovi umeju da budu
vrlo intimni" na sred ulice, ali meu nepoznatima nema
ni traga od nametqivosti, mukarci gledaju ene daleko mawe nego kod nas. U takvim okolnostima, uzgred budi reeno,
nee mi biti nimalo teko da te ne izneverim veruj mi
(zaista") da je tako.
Izgleda da e se ovih dana moja situacija jo i poboqati. Naime, erikina mama e izai iz bolnice, a ja sam
izjavio da ne elim da ostanem daqe kod wih s obzirom na
bolesnicu i zatraio da spavam u radionici tetka Vice,
gde ona i inae stanuje. Pristali su rado, jer su se i sami bojali komplikacija kad bude bolesnik u kui i ovih dana e
ika (wen brat) preneti motorom u radionicu jedan krevet na
rasklapawe. Tu u biti mnogo blie centru grada, neu mora1140

ti da se vozikam podzemnom eleznicom a biu potpuno komotan. Ona me veoma voli, ve dva puta sam kod we veerao, a
jue mi je ispeglala odelo. Imam ovde zaista sve to mi treba, te ne treba nita da mi aqe, jedino moda malo sira,
domae kobasice i domaih kolaa, ega su oni eqni (ja nisam). Ali to bi da bude samo mali paket. A i adresu od sad
promeni. Pii je ovako: Wilma Fried, pour A. Tima, 9 Avenue
Taillbourg, Paris XI.
Iz tvojih pisama vidim da je Andrejko uglavnom dobro
dokazuje to ve i iwenica to stalno produuje boravak.
Vidim i to da je dosta nevaqao no, ta se tu moe, poznato
mi je kako se vas dvoje potujete i jedno drugog bojite. Meutim, ne vidim kako je u stvari tebi lino, da li si se ita
oporavila, da ne govorim o gojewu to, izgleda mi, izbegava
da spomene. Bilo bi mi jako ao da na tebi odmor ne ostavi
pozitivnog traga. Kao to e na primer, na meni sigurno
ostaviti, u smislu koji e tebi da se svia. Poeo sam da slabim! dok se vratim imae fe mua s asketskim prazninama u obrazima. Ali ne boj se, ne previe uvam se ja.
im osetim da me je ovo hodawe zamorilo, nainim pauzu. A
kad se budem preselio, bie i hodawa mawe. Qubi vas oboje
Saa. Mami u za roendan pisati. Sutra idem na najlon"
pijacu, videu ima li kini mantil.

28. 08. 1957. Pariz

SOWA TIMA
NOVI SAD
Cara Duana broj 20

Drago moje Sowe, ve nekoliko dana nemam od tebe pisma, pa sam malo uznemiren. Dugo se nismo videli gotovo
mesec dana nisam mogao da gledam tvoje lice, da pratim
promene tvoga raspoloewa, pa me obuzima neizvesnost. Da se
nisu kod tebe desile promene? Voleo bih da mi o tome neto
napie, bilo da me umiri, bilo da mi da izvesnost kakve bilo vrste. Verujem da ste ve kod kue, pa me takoe
zanima kako ste se snali na starom mestu, kako uredili ivot itd.
Kod mene je dolo do izvesne stagnacije. Poeo sam da
zagrizam u pokuaj plasirawa moje kwige, po ceo dan obilazim izdavae, prevodioce, posrednike, i sve vie dolazim do
uverewa, da je poduhvat neizvodqiv. Sem toga da li zbog te
1141

zauzetosti, da li zbog loeg vremena, da li zbog nekih neudobnosti koji poiwu da me zamaraju, vie nisam onako eqan ovdawih utisaka kao to sam bio prvih dana. Podzemna
eleznica me zamara, eqan sam sveeg i slobodnog vazduha,
rada koji donosi izvesnu satisfakciju, itd.
Danas sam se preselio, ali, neoekivano, ne onako kako
sam ti bio napisao. Jedna tetkina poznanica nalazi se na odsustvu do 15. septembra i woj je ostavila stan na uvawe pa u
ja tamo da budem. Stan je na spratu, u jednoj tipinoj pariskoj kui sa zavojitim stepenicama, dosta prqavoj, sa klozetom uavcem koji poseuju i ostali spratovi (jo ne znam
koliko wih). No, soba je vrlo lepa, ima malu kujnicu s umivaonikom i vodovodom, pa u se lepo snai.
Pomalo sam i finansijski u nezgodi. Pare koje sam dobio kao dnevnicu potroio sam, a svoje jo nisam uspeo da
zamenim, verovatno u to moi poetkom septembra. Tetka i
ostali nudili su mi svojih para, ali i oni sami su u najgorim nezgodama. Gyergyikina mati stigla je iz bolnice treba za
wu kupovati lekove, negovati je i dobro hraniti, i wen otac
je bolestan, a zarada nikad dovoqna. Moram da budem zadovoqan i samim tim to mi obezbeuju konak i ruak.
Ali, ovo je sigurno samo trenutno raspoloewe. Danas u
rano kui pa u se dobro odmoriti, a sutra u ponovo krenuti
u svoje pokuaje, moda s vie sree. (Mada je tekoa izgleda nepremostiva: u celom Parizu ne postoji jedan ovek sa
znawem srpsko-hrvatskog jezika koji bi imao bilo kakvu kompetenciju da izdavaima preporui neko delo.) U svakom sluaju, uspeo ili ne, imau jo lepih dana. A ve i zbog ovih
koje sam imao isplatilo se doi. U dokaz, aqem ti snimak
iz svog najoptimistikijeg vremena (u pozadini crkva Sacre
Coeur).
Pii mi, mila, o vama, i to opirno. I poaqi (najboqe neka to uini Majka) sira, malo salame, slanine. Qubi
te Saa. Andrejko, nemoj sasvim zaboraviti tatu, on e skoro
doi.

1142

31. 08. 1957. Pariz

SOWA TIMA
NOVI SAD
Cara Duana broj 20

Draga Sambi, danas je ve esti dan kako ne primam od

tebe pote, tj. ti mi 6 dana nisi pisala. Ne znam ta moe
biti razlog ovoliko dugom utawu. Ja se nadam da je nemarnost, mada naravno pomiqam i na gore: da je Andrej bolestan, da si ti bolesna itd. Sutra je nedeqa, pa pote nee
biti, nadam se da u u ponedeqak neto dobiti, ali dotle u
biti izloen neprijatnim mislima, koje daj boe da ne budu
osnovane.
Ja sad ulazim u drugu fazu" svojih ferija. Promene mi
je ustvari dosta, mesec dana bilo je dovoqno da zadovoqim
davnu equ za wom. Sad ostaje da dovrim dve stvari: da pokuam sve mogue oko plasirawa rukopisa i da vidim sve to
treba jo da se ovde vidi. Ustvari, sa gledita te druge faze
doao sam zaista prerano: sad e tek poeti pozorite, a i
qudi u kancelarijama, na koje sam upuen, tek sada poiwu da
se vraaju sa ferija. Ali tako sam sm hteo i ta sad mogu!
Sem toga, u izvesnom smislu je avgust bio zaista prijatniji,
bilo je mawe sveta i mawe automobila.
Zamisli, sreo sam sluajno profesora Bokova, koji e
ovde takoe da boravi jo oko dve nedeqe dana. Danas imam sa
wim sastanak (koji sam ve promaio jer sam na mesto stigao
sat kasnije, iz zaboravnosti) veeras u ii da ga potraim.
ivim sad ve prilino ustaqeno. Ujutro uzmem sobom
kwigu i spise pa ili posetim kojeg izdavaa ili muzej, u podne ruam u porodinom krugu" onda se sve nastavqa do veere, koju ponesem u svoju sobicu, gde zatim sluam radio i itam.
Mnogo mislim na Andreja i tebe ovih dana, to ne dobijam potu. Voleo bih da organizujemo na ivot lepe i radosnije nego dosad, samo ne znam da li sam (sam i da li smo)
za to sposobni. ta ti o tome misli? Posledwih dana kada
smo se rastajali bilo je govora o tome da e ovo vreme posluiti kao neka proba. Od sveg srca elim da ona uspe. Puno
Vas oboje grli
Saa

1143

Pariz, 03. 09. 1957.

SOWA TIMA
NOVI SAD
Cara Duana broj 20

Draga Sambe, jue je najzad stiglo tvoje pismo od 27-og.

Bilo je to za mene ogromno olakawe odjednom sam uvideo
da je itavo neraspoloewe posledwih dana dolazilo otud
to nisam imao od tebe vesti. (Posledwe tvoje pismo, od
22-og, stiglo je za tri dana dok je ovo putovalo pet, tako da
punih osam dana nisam imao nita.) Stalno sam mislio da
ste se razboleli, Andrej ili ti, itd.
No sve jedno, sada je to prolo. Verujem da si imala puno posla oko putovawa. Glavno da ste dobro (mada mi ti o sebi ne pie: jesi li se ita ugojila). Raduje me da Andrej
ima apetit, to e sad, uz baba Lepinu brigu, sigurno doneti
rezultat.
Lidikin povratak me je iznenadio. Da li si je odista i
zadrala. U svakom sluaju, molim te da sluavku prijavi
(sem ako je ova druga penzionerka). Prijavnica se moe kupiti u papirnici, popuni je i odnesi u socijalno, ali samo pre
podne. Pripazi samo da izmeu dana stupawa na posao" i
dana prijavqivawa" ne bude vie od 8 dana razlike, inae
e opet biti kazne. Ako zakasni sa prijavqivawem ti stavi
kasniji datum stupawa na posao.
Ja sam vrlo dobro, sad kada sam i duevno umiren u pogledu vaeg zdravqa. Danas sam dobio jednu preporuku UNESCO-a
pozoritima, tako da u verovatno imati besplatne ulaznice,
a sezona upravo poiwe. Postao sam pravi Parizlija da me
samo vidi kako izjutra kupujem mleko i hleb kod piqara!
Jako sam se zaeleo da ujem tvoj i Andrejev glas, pa u
vas u ponedeqak, 9-og septembra, u 19 h nazvati na 3573. Budi u to vreme s Andrejem kod baba Olge. Hteo sam da vas posebno pozovem na potu, ali to bi bilo preskupo. Dakle, do
uvewa u ponedeqak u 7 h.
Kako se snalazi na poslu? Jeli ti teko?
Kako Andrej provodi prepodne? ta je to sa baba Lepom
da se ne osea dobro? ta je sa Slavom? Pii mi o svemu
tome.
Ovde estitih mantila nema (kinih), tako da i kad bih
doao do novaca ne bi nita koristilo. Ako nae ta odgovarajue, kupi. Pored moje plate od Slavne moe da dobije ostatak honorara za julsko-avgustovski Letopis, pa vaqda
nee imati novanih briga.
1144

Qubi vas oboje S.

Pisao sam danas i Majki. Pii na ovu novu adresu koja
je na koverti. Adresa: 9, Av. de Taillebourg, Paris 11 e.

6. 9. 1957. Pariz 17 h
SOWA TIMA
NOVI SAD
Cara Duana broj 20

Draga Sambe, kod kue sam, odmaram se, jer svako vee
stiem iz pozorita pa mi prija da se malo izvalim uz dobru
kwigu. Uz to sam malo pre sasluao svau domara sa jednim
stanarem, vrlo sonu i pounu za svakog ko ui francuski
(dobro se ulo ovde na 5. spratu iako se sve odigravalo u dvoritu).
Ustvari, ovo pismo e ti stii nekoliko dana posle naeg telefonskog razgovora u ponedeqak. Nadam se da si na
vreme primila obavetewe da u vas nazvati i da u moi da
ujem tvoj glas. Ali ti ipak piem jer mi se ini da e te radovati ako svaki drugi-trei dan primi od mene vesti, kao
to to raduje i mene (samo dosta retko, zbog ega meutim ne
treba da se sekira: pii mi onda kad ti to prija. Glavno da
ste svi dobro).
Ja polako ve poiwem da pomiqam na povratak, hou
jo samo da uinim sve oko izdavakih poslova, i usput da
pogledam to vie pozorinih komada (Strano uivam u
wima, glumci su odlini). Dakle, pomiqam na odlazak, i
pri tom mi je glavna briga Suqine rolue. Ima ih ovde
lepih, samo su sve nekako velike, ili me pogled vara. Zato te
molim da mi uz sledee pismo poaqe otisak Suqine cipele da proverim. Osim toga javi mi svoje miqewe: da li da
uzmem rolue i ako su prevelike. To zavisi od toga da li bi
Suqu mnogo razoaralo ako bih mesto obeanoga doneo drugi
poklon. Ja bih naravno najvie voleo da ispunim ono to
sam obeao, ali se bojim da bi mu rolue bile prevelike, tako da ih ne bi mogao ni navui pa bi ga to samo razoaralo.
Danas je ovde padala kia; iao sam pre podne kod jednog izdavaa, posle toga kupio konzervisane supe (u praku)
najzad svratio u Comedie Francaise da traim kartu. Dobio sam
za etiri predstave, za sve same klasine komade, a i od pozorita mnogo oekujem pa sam vrlo zadovoqan. U pozorite je1145

dino ne idem subotom, jer tada nerado daju besplatne karte

(zbog navale). Prolu subotu vee proveo sam sa ivom Bokovim, koga sam kao to sam ti ve javio, ovde sreo, a i za
sledeu subotu, sutra imam sa wim ugovoren sastanak. On polazi kui 13-og i moi e da ti da vesti o meni.
Danas sam se javio dopisnicama Gleserovima, Bimbamki
i Iliji. Boku i Leskovcu sam ve pisao, jo u ika Stanku. Ako ti padne na pamet neki propust, javi (sad sam se setio: treba da piem i Divni).
Kako ste mi vi moja mala porodice? Vi to zaista i jeste,
ja to sad oseam, iako znam da me moje bube odvlae esto od
vas. Uveravam sebe da u od sada da vas cenim mnogo vie i
mnogo blie, vas koji zraite na mene toplinu toliko postojano da to ponekad nisam ni primeivao. Ja elim da se vratim svome radu i to mnogo ozbiqnije nego do sad, jer sad,
ovde, vidim koliko je on sitan, ali da ga ba zato treba nepotedno unapreivati. Meutim, ambijent moga rada ste vi,
moji najblii, i ja u to odsad znati da cenim.
Kao to vidi, ovaj dug rastanak moda nee biti nekoristan.
Treba da ti javim jo to da sam isplivao iz novanih tekoa, jer sam uspeo da plasiram ona dva pisma to sam ih
poslao. A i bilo je krajwe vreme; posledwu nedequ dana proveo sam (doruak i veeru) na aju i hlebu. No, zato sam unapredio svoju liniju (kojom sam ti se mislim, ve pohvalio),
pa ako i ne izgledam izrazito tuberanski, trbuh mi je hvala
bogu izezao.
Da, zbiqa, ja sam ti u prvom pismu krivo javio ime avenije, ona se pie TAILLEBOURG. Mnogo poqubaca S.

9. 9. 1957. Pariz
SOWA TIMA
NOVI SAD
Cara Duana broj 20

Draga S. danas uvee mislim da govorim s Tobom preko

telefona, ali poto si mi na posledwoj dopisnici uinila
onoliki kompliment (u pogledu delovawa mojih pisama), ja ti
se ipak javqam da bi to redovnije imala od mene vesti.
Dobro sam, dobro se oseam, polako se opratam od Pariza,
ne ba lako. Sino sam bio u Comedie Francaise-u i iz prvog reda gledao Figarovu enidbu, veeras u moda gledati
1146

Foknera u Kamievoj obradi, sutra Polusvet od Dime-sina,

itd. Vidi, nemam razloga da se dosaujem niti alim. Prekjue sam imao posledwi sastanak sa Bokovim, dok ova karta, stigne, moi e da dobije neposrednih vesti od mene.
Do viewa, mila, i pozdravi sve. Tvoj S.
A. Tima duz Fried, 9 Av de Taillebourg, Paris 11e

20. 9. 1957, Pariz

SOWA TIMA
NOVI SAD
Cara Duana broj 20

Draga Sambe, piem ti verovatno posledwi put pred polazak. Koliko znam, ovo pismo e do tebe stii u sredu, a u
petak, ako sve bude ilo normalno, ve emo biti zajedno.
Danas jo imam jedan dosta vaan sastanak, i zato sam
sebi ostavio jo ovoliko dana boravka, jer ne znam, nee li
trebati jo to-ta u vezi s wim uraditi. Ustvari, ve postajem nestrpqiv, i najradije bih odmah seo na voz. (Sedim
dok piem, u polukrunom udubqewu malog mosta" na kamenoj klupi). Ali, sad u se ve drati plana inae e mi
dobro doi ovih nekoliko dana da vidim ta sam propustio.
Paket jo nisam primio, ali meru Suqine noge jesam.
Mislim da u rolue nai upotrebqavane pa u mu ih kupiti. Kupiu i no, a vaqda i neto toplo, kaput ili slino.
Tvoju dragu sliku gledam po nekoliko puta na dan. Mislim kako e me pogledati kada se budemo sreli. ta u videti u tvojim oima. U mojima, koje tako dobro zna da ita, ti e videti samo vernost i qubav. Qubi te S.
Dragi siniu, ujem od mame da si iao puno kod zubnog lekara i da si bio junak. Zato e te tata puno puta poqubiti kad doe, i nee zaboraviti da ti donese ono to si eleo. Qubi te tata.
Pozdrav mami i Majki

24 Vil Kimlika, Etniki odnosi i zapadna politika teorija, Habitus", Novi Sad, br. 1/1999, 63.

1147

JOVAN RADULOVI

STO GODINA OD ROEWA

VLADANA DESNICE
Sedamnaestog septembra ove godine (2005) navrilo se
sto godina od roewa Vladana Desnice: romansijera, pripovedaa, pesnika, esejiste, dramskog pisca, filmskog scenariste, prevodioca, urednika, polemiara, neostvarenog operskog
tenora, jednog od najboqih proznih pisaca celokupne srpske
i hrvatske kwievnosti. Ako su Ivo Andri, Milo Crwanski i Miroslav Krlea tri najmonija stuba srpske i hrvatske kwievnosti dvadesetog veka, onda su sigurno Vladan Desnica i Mea Selimovi etvrti i peti stub te kwievnosti.
Godine 1905. kad je Desnica roen, u Zadru je donesena
uvena Zadarska rezolucija, koja je regulisala budue odnose i
pomirewe srpskih i hrvatskih politikih stranaka i prvaka,
izmirila ih, otklonila sve nesporazume stare trideset godina, nagovetavala budue junoslovensko (jugoslovensko) ujediwewe. Deda Vladana Desnice, Vladimir, bio je veleposednik u Obrovcu, poznati srpski politiki prvak iz Dalmacije, jedno vreme i poslanik Carevinskog vijea u Beu, wegove
su velike zasluge to je Zadarska rezolucija uopte donesena.
Iako je bio vitez Reda Frawe Josipa, Vladimir Desnica je
odluno vodio nacionalnu politiku i radio ono to je bilo
u interesu srpskog naroda u Dalmaciji. Koliko je Vladimir
Desnica bio ugledna linost i van Dalmacije, svedoi i podatak da je crnogorski knez Nikola traio wegovu podrku, a
preko wega i podrku austrijskog dvora, kad je nameravao da
se zakiti kraqevskom krunom. Vladimir Desnica nije podrao kneza Nikolu, ve mu je jasno odgovorio da srpske zemqe
ne mogu imati dva kraqa. Baka Vladana Desnice, Olga, potie
iz porodice u narodnim pesmama opevanog kotarskog serdara
1148

Stojana Jankovia. Bila je ker grofa Ilije Dede Jankovia,

posledweg mukog potomka ove nekada slavne loze. O grofu
Iliji Jankoviu s potovawem pie Simo Matavuq u Biqekama jednog pisca. Grof Jankovi, slovenofil, rodoqub i
narodwak po politikoj opredeqenosti pisao je akovakom
biskupu trosmajeru: Ja sam slavjanske gore list i sa svim
silama moga mogustva qubim svoj rod, narodnost i domovinu
kao i svaki ostali brat Dalmatinac." Milan . Milievi
zabeleie pojavu grofa Ilije Jankovia na Sveslovenskom
kongresu u Moskvi 1867. godine, obuenog u odedu kotarskog
serdara, s kuburama za pojasom, dok su ga svi delegati burno
pozdravili uzvicima Ura, Serb!" Matavuq e pogrebnim govorom 1874. ispratiti na veni poinak grofa Jankovia, pa
u zadarskom Narodnom listu opisati sahranu konta Ilije
Jankovia i to bi se moglo smatrati, na neki nain, i wegovim prvim objavqenim kwievnim radom. Oko budueg velikog pisca, u takvoj prilici, videlo se i poneto smeno i
neobino kod naroda Kotara i Bukovice. Matavuq pie: U
tolikoj mjeaniji prostakluka, uz svu pristojnost to je prigoda zahtjevala, moralo se zbiti togod i smijeno. Jednome,
naprimjer, nestade uzde; nikako se utjeiti za tolikim gubitkom, nego najboqim razlozima na svijetu zahtjevae svakoga
premetnuti. Drugi opet, lijep starac, ali zeru navrqen, qutio se do zla boga to nee da ponesu Stojanovu sabqu pri
sprovodu. Vidjelo se da je on hlepio za tom poasti, a stoga se
moda i zaodjeo gizdavo." Brakom Olge Jankovi i Vladimira
Desnice uveni dvori" Jankovia u Islamu Grkom (kod Zadra) preli su u vlasnitvo porodice Desnica, pa je tako
ostalo do danas. Piev otac Uro Desnica, doktor prava i
veoma ugledan politiar u Dalmaciji, bio je veliki pobornik
junoslovenskog ujediwewa i protivnik talijanske i austrofilske politike u Dalmaciji, u Zadru je 1914. pokrenuo o
svom troku Na list, borio se u wemu za Slovenstvo Zadra,
zbog te aktivnosti, zajedno s bratom Bokom bio interniran
u Italiju, gde ih kao etrnaestogodiwi deak, sa internim
pasoem, 1919. godine poseuje Vladan Desnica. Majka Vladana Desnice, Fani Desnica, potie iz stare bokeqske (prawske) porodice pomorskih kapetana; roaka je istaknutog bokeqskog istoriara i rodoquba don Nika Lukovia. Poreklom
iz stare plemike porodice sa oeve strane, kao i sa majine
od prawskih pomorskih kapetana Desnica, iako ponosan na svoje pretke, nije se ponaao kao razmaeni bonvivan
i poqedwi vitez", ve je mnogo radio i uio i bio jedan
od posledwih pripadnika onoga narataja, to se krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka zvalo srpska inteli1149

gencija na Primorju". Kao pisac umeo je da izrazi ono to ga

je muilo i zaokupqalo, ili kako je povodom pieve smrti
jedan prijateq rekao: punilo ushitom i stravom, veseqem
i oajem". Svoj neosporni talenat velikog pisca Desnica je
stalno usavravao i otrio" velikim radom i velikom kulturom.
Sa Desniinom nacionalnom pripadnou i opredeqewem dosta se manipulisalo. Sa jedne strane pomiwana je wegova pisana izjava kojoj nacionalnoj kwievnosti pripada, sa
druge prepriavan wegov incident s Gustavom Krklecom na
jednom od Kongresa pisaca ondawe Jugoslavije. Vladan Desnica je bio ono to i wegovi preci Srbin, ali je Srpstvu pripadao na jedan nenametqiv nain, ne ponaajui se
kao lani rodoqubac, znajui veoma dobro ta su Jankovii
i Desnice, kroz nekoliko vekova u wega ugradili. Sticajem
istorijskih okolnosti, ali i snagom porodine loze, taj luk
ide od egarskog harambae Janka Mitrovia, preko kotarskog serdara i kavalira Stojana Jankovia, do u Slovenstvo
zaqubqenog Ilije Dede Jankovia, preko istaknutih srpskih
dalmatinskih prvaka Vladimira, Uroa i Boka Desnice, da
bi se vrhunio u velikom piscu Vladanu Desnici. Legendarni
doktor Bukovice i Ravnih Kotara Vuk Vujasinovi (koji je na
veni poinak 1934. godine u ibeniku ispratio Mirka Koroliju) nije sluajno u svom oprotajnom govoru nad odrom
Vladana Desnice ispriao priu koju je uo od samog pisca.
Od Vladana Desnice je lino Ivo Frange traio da se izjasni iji je on pisac ili srpski ili hrvatski. Pritewen,
Desnica je odgovorio: E, ja sam ba taj, Ili-Ili!" Za ivota, na pisac je govorio da u isto vreme pripada i srpskoj i
hrvatskoj i tadawoj jugoslovenskoj, mediteranskoj i evropskoj kwievnosti. Ja tu ne postavqam granice, ni nacionalnih, a pogotovo regionalnih I mislim da bi mnogi moji junaci mogli ivjeti u nekoj drugoj zemqi jednako kao i kod
nas." Po tome je Desnica moderni sledbenik Sime Matavuqa.
Srpski narod Severne Dalmacije nije se izolovao, ve je
bio most i spona izmeu svoje matice stare srpske postojbine i onoga to danas zovemo zapadnom mediteranskom civilizacijom. Tako e se najstarija Srpska bogoslovija iz manastira Krke preseliti u Zadar, pa u ibenik, dalmatinski
episkopi imae sedita u ovim gradovima, a u Krku, Krupu
ili Dragovi vratie se samo kad su na to prisiqeni. Prva
srpska osnovna kola na Primorju, stvorena iz zadubine
hercegovakog trgovca Jovana Bovana, radie u ibeniku, pohaae je i Simo Matavuq. U ibeniku e poeti sa izlaewem 1836. godine u to vreme moda najboqe ureivan magazin
1150

na Slovenskom Jugu Qubiteq prosvjeenija srpsko-dalmatinski, magazin brae Petranovi. Nimalo sluajno, nakon
sto godina, Vladan Desnica e u Splitu pokrenuti, boqe rei obnoviti Magazin Sjeverne Dalmacije. U wemu e, opet
nimalo sluajno, na uvodnom mestu objaviti sonet Mirka Korolije o Stojanu Jankoviu, ali i svoja dva najznaajnija eseja:
o Mirku Koroliji i Dositeju Obradoviu.
Desnica je u Zadru pohaao osnovnu kolu, iako voma
mlad, mnogih zanimqivih dogaaja pred Prvi svetski rat se
veoma dobro seao. Upamtio je da se u wegovom roditeqskom
domu, u maju 1914. pripremala gostinska soba za Jovana Skerlia-ideologa i apostola" jugoslovenskog ujediwewa. Naime,
na poziv zadarske podrunice Ujediwene jugoslovenske omladine, Skerli je trebalo da odri u dvorani Hrvatske itaonice predavawe o novom jugoslovenskom (omladinskom) pokretu, ali je umesto Skerlia stigla vest da je iznenada teko
oboleo i nakon dva dana umro. Do kraja ivota Desnica je u
Skerliu gledao jednog od svojih najdraih uiteqa. Veliku
ulogu u Desniinom duhovnom razvoju imao je zadarski kulturni krug, na koji je Desnica od roewa upuen. Izmeu ostalih, tom krugu su pripadali: Duan Baqak, Jaka edomil,
Marko Car, Josip Bersa, Mirko Korolija, Petar Kasandri
Na formirawe Desniine stvaralake linosti uticala
je i Desniina ua porodica. Sam pisac o tome kae: Otac
mi je bio ovjek velike kulture, ne samo ope nego i literarne specijalno, i vrlo istananog ukusa, odlian stilista. U
familiji se uopte to gajilo i ak etiri ili pet generacija
unatrag, ima tragova da su imali tog crva pisawa. ak je prevodio Matavuqa na talijanski. Literatura, historija, povijest umjetnosti i filozofija, ali u prvom redu literatura,
nekako je bilo in patrimonio kod mene u obiteqi i od najranijih godina sam na to upuen." Pored literature u Desniinoj
kui se esto govorilo i o muzici, i tu vrstu umetnosti Desnica je rano zavoleo. Godinama je pevao i kolovao svoj glas
(tenor) u ibeniku, Zagrebu i Parizu. Mnogo kasnije (1963)
Desnica e izjaviti da mu je veoma ao to se muzici nije u
potpunosti predao. ak je pisao i muzike kompozicije, pa je
Autorskoj agenciji Hrvatske predao etrnaest takvih muzikih
radova.
Po Rapalskom ugovoru iz 1920. godine Zadar je pripao
Italiji. Srpske kulturne ustanove, listovi, asopisi, zadubine, ozbiqno istroene i devastirane ve u ratu, gase se.
Bogoslovija i episkopija premetaju se u ibenik, politiki prvaci i intelektualci naputaju Zadar. Marko Car prelazi u Beograd, u prestonici su svoje mesto ve nali Niko
1151

Bartulovi, Sibe Milii, Tin Ujevi. Srpski dalmatinski

pesniki bard Mirko Korolija je as u Beogradu, pa Splitu i
Sarajevu. Talijansku enklavu u Zadru lino e posetiti slavni D'Anuncio, podrati i ohrabriti wihove iredentistike
tewe. Zadar privremeno naputa i porodica Desnica, na
pisac gimnazijsko kolovawe poiwe u Splitu, da bi 1924.
godine maturirao u klasinom odeqewu ibenske gimnazije.
U memoarskom spisu Uiteqske uspomene uiteq iz Ravnih
Kotara Rade Leaji seao se Vladana Desnice iz tog vremena
i o naem piscu ostavio nekoliko zanimqivih zapaawa.
Leaji pie: Bio je jako razvijen mladi, neobino lijep,
uvijek dobro obuen i dotjeran. Pa ipak, po tome je bio mawe
zapaen, a vie to je bio sin doktora Uroa Desnice, ondaweg senatora i po tom to je bio potomak Jankovia. Bio
je vrlo bistar ak i uvijek je prolazio s odlinim uspjehom.
Ponosan na svoje pretke i na poloaj svoga oca, drao se
prilino visoko i uobraeno. Po koji put ne bi pozdravqao
ni profesore, kad bi ih susreo na ulici Na momente bio je
veoma nagal i imao jako raspaqive ivce, pa je za sitne stvari znao planuti. Puno je itao i uvijek neto pisao Jednom
me je molio da mu donesem od popa neke crkvene kwige, to
sam ja uinio, pa sam po tome zakquio da i ovakve kwige ita i prouava."
Desnica je studirao pravne nauke u Zagrebu i Parizu, ali
je sluao i predavawa iz filozofije. Nakon diplomirawa
1930. u Zagrebu, radio je nekoliko godina u Splitu, u advokatskoj kancelariji svoga oca. Na poetku Drugog svetskog rata
jedno vreme radi u Zadru kao prevodilac za italijanski jezik,
a od 1943. ivi na svom imawu u Islamu Grkom. Kao inovnik ZAVNOH-a odmah posle osloboewa prelazi u Zagreb i do
1950. radi kao pravnik u Ministarstvu finansija, a od tada
do smrti 4. marta 1967. u potpunosti se predaje kwievnom
radu i ivi od svog profesionalnog kwievnog i prevodilakog rada. Sahrawen je, uz svoje slavne pretke, u grobnici
porodine crkve Svetog ora u Islamu Grkom.
U pievoj zaostavtini nalazi se i jedna sveska neobinog sadraja. U woj je Desnica od septembra 1945. do septembra 1946. svakodnevno, do najsitnijih detaqa, predano, kao
to je sakupqao grau sa svoju prozu, beleio prihode i rashode svoje i porodine. Nita nije preskakao. Tu su trokovi za cigarete, sobarici nagrada, jedan kilogram breskvi, kapi za oi, bon za ruak i veeru, nosau od stanice do kue,
iawe, popravak upaqaa, popravak pisae maine, koa za
est pari cipela, prawe vea Ali emo saznati i da je
karta za otakoviev koncert (koji je tad gostovao u Zagre1152

bu) kotala etrdeset tri dinara. Uvreeno i ironino upisae da je dao novac za nekakvu kupqainu Srpski klub".
Uvek su rashodi, u svakom mesecu, bili vei od prihoda, pa se
morao uzeti kredit u Katolikoj banci. Pored plate prihodovao je i prodajom bajama i rakije u Islamu Grkom. Morao je
prodati i zlatni pelikan za hiqadu dinara, kao i dve umetnike mape za sto pedeset dinara. U julu 1946. u Zalagaonici
je zaloio zlatni sat za 972 dinara da bi ga ve u septembru
uspeo iskupiti za 992 dinara.
Kada i kako Vladan Desnica startuje kao pisac?
Kao veoma zreo ovek, svren pravnik, skoro u tridesetoj
godini, on i wegova porodica vlastitim sredstvima pokreu
u Splitu 1934. godine Magazin Sjeverne Dalmacije, nakon
skoro sto godina od pojave prvog godita Srpsko-dalmatinskog almanaha, kasnije Srpsko-dalmatinskog magazina. Novopokrenuti almanah, kako u kratkoj uvodnoj napomeni naglaava
glavni urednik Vladan Desnica, nema nameru da istakne i
nametne neku svoju ideologiju i svoj program; on hoe samo da
bude slobodan izraz tewa i ideja ovoga kraja i wegovih qudi". Zato je saradnicima ostavqena najvea sloboda i puna
odgovornost, o emu e i kako pisati, kao i kojim e pismom
wihovi radovi biti tampani. Magazin se otvara uvodnim
sonetom Mirka Korolije o Stojanu Jankoviu, na pisac objavquje tri pesme impresije iz Gorwe Dalmacije" i veoma
zanimqiv esej Jedan pogled na linost Dositejevu", piev
stric Boko etiri istorijska priloga o Srbima u Dalmaciji, a Vladanov otac dr Uro Desnica pie o Jugoslovenstvu
kao narodnosti". U drugom goditu Magazina Desnica objavquje, povodom smrti pesnika Mirka Korolije esej Mirko
Korolija i wegov kraj" i pripovetku ivotna staza Jandrije
Kutlae. U nadahnutom eseju, posle Korolijine smrti, Desnica Korolijinu poeziju, ini nam se, ispravno objawava etnopsiholoki, te kae: I po svom temperamentu i po svome
odnosu prema ivotu, Korolija je ako ne Jelin, a ono pripitomqeni Skit" Daqe, kae Desnica: Iz svoga kraja, najzad,
Korolija je iznio i svoje dvije najglavnije osobine: jezik i
osjeawa narodne epike" Pripovetka ivotna staza Jandrije Kutlae ima podnaslov skica za roman, biografija je seqakog deteta iz Gorwe Dalmacije koje se preko austrougarskih vojno-birokratskih lestvica uspelo do svoje kuice" i
postao osniva gospodske loze u novoj dravi. Tako je Desnica ve na poetku proza, esej, poezija trasirao svoj budui kwievni put. Posle drugog godita Magazin Sjeverne
Dalmacije (ne znamo razloge) prestaje s izlaewem, u drugim
listovima i asopisima do Drugog svetskog rata ne nalazimo
1153

Desniino ime, ali se kwievnim radom ozbiqno bavio, pa

je za poznatog izdavaa Gecu Kona pripremio kwigu pripovedaka. Pred sam rat rukopis je povukao, i u ratnom meteu, putujui brodom iz Splita za ibenik, sluajno zamenom prtqaga, rukopis wegove kwige zavrio je u rukama nekog crnpurastog italijanskog vojnika. Ovaj dogaaj je kod Desnice
izazvao pravu traumu i nekoliko godina fobiju prema pisawu,
da bi se kasnije s tim pomirio i zakquio da svi ti rukopisi pripovedaka i nisu potpuno materijalno propali siea
i teme, zrelije i dostojnije obraene, nai e se u wegovim
kasnijim delima, pa e ak nepoznatog italijanskog vojnika
smatrati i svojim dobrotvorom.
Posle Drugog svetskog rata Desnica se aktivno ukquuje
u kwievni ivot nove Jugoslavije, objavquje pripovetke u
svim vodeim kwievnim listovima i asopisima, ali bilo
mu je i sueno da od samog poetka sudbini plaa raune po
ceni po kojoj to nisu plaali drugi. Prvi e se na Desnicu
okomiti uro najder (otac danas veoma poznatog Slobodana
najdera), na wegove dve pripovetke Pred zoru i Boina
pria. Pripovetka Pred zoru, napisana krtim sredstvima,
opisuje streqawe etnikog saradnika Bogdana. najderu je
zasmetalo to: U psiholokom ocrtavawu Bogdanove linosti pisac opet u namjeri da bude to objektivniji nastojao je da prikae Bogdana kao kukavno stvorewe, koje se
uplailo za svoj ivot, koji je u sutini besmislen i zato je
besmislena i osuda i wegova pogibija." Desnica je napisao
odgovor najderu Pozadina i metoda jedne kritike", poslao
listu Naprijed gdje je i najder objavio svoj napad, ali, po
tadawem obiaju, Desniin tekst nije objavqen. Superiorno
i ironino, Desnica izmeu ostalog pie: Ako mi najder
zamjera to sam Bogdana prikazao kao 'kukavno stvorewe', to
bi mi tek mogao da zamjeri kad bih ga bio prikazao, kao ovjeka koji gordo i junaki odlazi u smrt." Nije mu drugo preostalo nego da neobjavqeni odgovor odloi u fasciklu, koja e se
sledeih godina sve vie puniti i dobiti naslov Progutane
polemike.
Godine 1950. u etrdeset estoj godini ivota, Desnica
objavquje svoju prvu kwigu, roman Zimsko qetovawe. U romanu, grupa graana, italijanskog porekla, bei iz bombardovanog Zadra u susedno selo Smiqevci, i kao da ulazi u sasvim
nov svet, geografski blizak, ali sasvim nepoznat i zastraujui. Zimsko qetovawe nema niega zajednikog s drugim romanima s tematikom NOB-a s poetka pedesetih godina. U romanu nema ideologije i revolucionarne patetike, ni ogorenosti na italijanskog okupatora. U romanu je data surova, gro1154

teskna slika ivota, viena oima onih koji gube, koji su uz

to stranci, neprijateqi. Zimsko qetovawe je doekano veoma
otrom kritikom tada nimalo bezazlenog Joe Horvata, koji
je u Kwievnim novinama objavio kratak tekst o kwizi, istakavi da je tu sve jadno, prqavo, sitno, alosno, mrano,
nezanimqivo i nerazumqivo, i ivot i kwiga o tom ivotu".
Daqe mu zamera da se odvojio i udaqio od svojega naroda i kae: puste su i dosadne stranice i onog dobrog pisca koji
u jednom znaajnom asu izgubi dodir s rodnom zemqom i sa
qudima koji ive u woj". U slinom tonu slede tekstovi Desniinih kolega, pisaca iz Dalmacije. Zameraju mu da je popustio u obradi idejne tematike, to se u romanu vie pomiwu etnici nego partizani, to ima prevelike simpatije
prema zadarskim malograanima na ije je formirawe uticala
faistika kultura, dok seqake Smiqevaca prikazuje kao ivotiwe, te da nisu u stawu da se uspewu do qudskog" kako mu
prigovara Marin Franievi, i zavrava da Desnici nedostaje pravilan odnos prema ovjeku, koji se teko moe nauiti". ak i mladi Vlatko Pavleti (koji e kasnije korigovati svoje miqewe) ima ozbiqne zamerke na prvi Desniin
roman. Marjan Matkovi je branio Desniino delo, istakavi da je najrealistinije djelo nae najnovije proze doivjelo polemike i potpuno nepravedne napade". Tada mlad pisac, a kasnije vrstan pripoveda i romansijer, Aleksandar
Tima, napisao je u Letopisu Matice srpske da je Zimsko
qetovawe jedna od srazmerno malobrojnih dobrih kwiga o
prolome ratu, irokog zahvata". Tima daqe pie da je
Zimsko qetovawe kritika primila vie nelojalno nego nepovoqno: priznala joj kwievne kvalitete ali zamerila to
u woj nema onoga to bi kritika elela da u woj ima". Svoj
roman, u veoma inspirativnom tekstu O jednom gradu i o jednoj kwizi", branio je i sam pisac, ali e taj tekst uspeti objaviti tek 1954. u provincijskoj Zadarskoj reviji.
Desnica je Zimsko qetovawe nazvao romanom o jednom
gradu, mi bismo produili wegovu misao, dodali i o jednom selu. Radwu romana Desnica je smestio u potpuno prepoznatqive vremenske i geografske okvire. Vreme je ratno, sluti se wegov izdisaj, nad Zadar esto stiu savezniki bombarderi, selo u blizini Zadra zove se Smiqevci, a mi u wemu
prepoznajemo piev Islam Grki. Moe se uiniti da Desnica preteruje kad opisuje Zadar i selo wegovog zalea, kao
dva sveta toliko geografski blizu, a nainom i poimawem
ivota ipak daleka, ali treba zaista dobro poznavati wihovu
prolost, da bi se prihvatila ta slika. Dalmatinski primorski gradovi, za razliku od srbijanskih varoi i bosan1155

skih kasaba, nisu se lako otvarali prema spoqawem svetu i

teko su se popuwavali seqakim elementom. Podizali su
zidine i kule, uvali se od varvarskih upadawa i kuge. Bili
su otvoreni samo prema moru, a morski put je vodio u Veneciju, i daqe, u evropsku civilizaciju. Sa severa, sa surih dinarskih planina silazila je bura, glad, bolesti, stalna turska
pretwa, prema brai hrianima iz brda, gradsko stanovnitvo, makar i ono najbednije, nije pokazivalo mnogo samilosti. Vlasi, Morlaci, od latinskih biskupa krteni kao pravoslavni izmatici, dobro su doli samo ako brane granicu
od Turaka, ako na gradsku pijacu dogone drva, stoku, ivinu,
jaja, sir. Sve im to treba uzeti to bre i jeftinije, a prodati im to skupqe so bez koje gortaci i wihova stoka ne
mogu, za maslinovo uqe nai e neku zamenu. Na wihov raun,
u raspusne pokladne dane, treba se to vie nasmejati i praviti ale koje su oporou gazile svako qudsko dostojanstvo.
Setimo se samo uvene Novele od Stanca Marina Dria.
Dalmatinski primorski grad je iveo civilizovanim ivotom, na poploanim ulicama, koristei vodovod i kanalizaciju nasleene jo od Rimqana, podiui raskone katedrale u kojima su brujale orguqe, skladali se quveni i drugi versi, posledwi gradski izmear smatrao se vanijim i srenijim od ma kojeg brdskog seqanina. Morlaci su iveli u kuama od suvozida, selei se za svojom stokom, podiui crkvice
bez zvonika, uvajui mnoge paganske obiaje i navike. Kalueri iz tri pravoslavna dalmatinska manastira nisu mogli
uvesti pravi red, a s druge strane, kad su frawevci cokulai" pokuali da ih polatine, pokazali su izuzetnu ilavost
i pruili jak otpor. Ta dva sveta, u najstranijim danima
Drugog svetskog rata, u Zimskom qetovawu, Desnica oi u oi
sueqava, granica meu wima vie nije vrsta kao u prolosti, ali se i ne rui lako.
Zimsko qetovawe ima vrlo jednostavnu fabulu, sagledqivu s vie strana, pogodnu za razliite interpretacije, kao da
je u pitawu filmska pria i pisac ovih redova nije jednom
zaalio to po ovom romanu nije ve snimqen film.
Za glavne protagoniste romana Desnica nije birao visok
svet gradskih aristokrata i inovnika, ve one koji pripadaju sitnim trgovcima, apotekarima, brijaima i trafikantkiwama, a to je onaj sloj koji obino u gradu, u mutnim i tekim vremenima, zaslepqen strau, vodi glavno kolo i slui kao barometar ostalima. Taj je svet preemotivan, pun zla i
pakosti, seqaka branina aqu u apoteku po hleb, u pekaru po
aspirin, iz uobraenosti, ako seqak ue u brijanicu, odbie da ga obriju i oiaju, iako samo od tog posla i zanata
1156

ive. U okolnostima kad i jedni i drugi imaju rat na glavi,

poee sluajno, sa obostranom koriu, prijateqstvo zadarskog brijaa Ernesta i seqaka iz Smiqevaca Iana, koji je
uao u brijanicu, ne da se ia i brije, ve da kupi kolomaz, iako dobro zna da to to trai ne moe tu nai, ali poto je to jedino mesto u gradu gde jo nije uao i pitao, a da
se u povratku kui ne bi kajao, on ulazi. Naravno, kolomaz
nije naao, ali je doao do modre galice za vinograd, kojoj
opet tu nije mesto, ali rat je uinio svoje. Brija Ernesto je
doao do penice, slanine i jaja, i tako poiwe krhko, ratno, poslovno prijateqstvo ova dva oveka. Kad engleski bombarderi porue graanima kue i trgovinice, a oni jedva izvuku ive glave, sa decom i neto gradskih prwa, potraie
utoite u Smiqevcima, kod nepoverqivih i u sebe zatvorenih seqaka. Moe nam se uiniti neuverqivim kad Desnica
nabroji nekoliko hibridnih govornih fraza graana koje se
tiu seoskog ivota i svakodnevnih dogaawa. Tako graani
kau: Eno kokoka vie sigurno je uinila jaje", Nemoj
ii blizu krave, moe te ujisti". Ili kad pitaju Iana:
Ima li mlika?!", a on kratko odgovori: Posalo tele" pa
ostaju zbuweni, da li ima ili nema mleka. Desnica odlino
zapaa koje su to sve neprirodnosti" stigle sa graanima.
Evo jo jednog slikovitog primera: Na drai, kojom je bila
naikana Ianova avlijska ograda u suvozidu, bijeqeli su se
Lizetini neveliki grudwaci, i preko wih bi katkad pretrala guterica."
Bez obzira na to to prividno u selu svi ive istim
ivotom, Desnica i u takvoj sredini otkriva razliite tipove qudskih karaktera i strasti koje se u ratnim uslovima rasplamsavaju, muki i iznenada donose smrt, ire strah i seju
paniku. Posebno je uverqiv lik popadije Darinke, a wena
smrt, pripreme i nain sahrane zauzimaju dobar deo romana.
Za seqake je smrt neto najnormalnije, obavqaju svakodnevne
poslove, ne ure sa sahranom, i to mora doi na red, a graani bi, ne zbog same popadije, koliko zbog sebe, hteli da se sve
odvija po nekom wihovom redu, ceremonijalu i protokolu, tako im prvo pada na pamet, da o popadijinoj smrti treba nekom brzojaviti". Kako se istorija poigrava qudskim sudbinama, i koliko je malo potrebno da tragedija postane farsa, najboqe govori pria o Mili Plaidrugu seoskom fakinu,
neradniku i varalici, koji sklawajui se od zakona sluajno
zavrava meu faistima crnokouqaima. Po hitnom postupku, poslat je brodom na front u paniju, tamo gine i gubi mu se svaki trag. Makar na kratko, wegovo ime i sudbina
mu, u slubi politike za koju je dao ivot i ne elei to, ak1157

tualizovae se. Faisti e Plaidrugu (Plachidrugu) u rodnom selu podii spomenik, sveano ga otvoriti, a kao deo
spomenika (kruna) posluie kameno korito isklesano grubom rukom nekog Milinog pretka, odakle su godinama jele
sviwe. Od strane kvaziarheologa krmee korito e se prevesti u stari vek i biti pouzdan" dokaz stare rimske kulture i
na ovim prostorima. Odlaskom faista, spomenik Plaidrugu e biti poruen, a kameno korito e opet lizati krmee
wuke. Desnica sa umerenom dozom ironije i karikaturalnosti svedoi o jednoj zaista traginoj sudbini.
U pozadini ratnih dogaawa, vie i mawe zanimqivih,
rastu maeni, nesvesni svega to se okolo wih zbiva, dvoje
qubimaca. Za graane Zadra to je devojica Mafalda, koju su u
seoskoj sredini prozvali pimica. Za Iana i wegovu porodicu to je neobini prasac, od miqa prozvan Migud, ravnopravan lan qudskog kolektiva. pimica i Migud, u igri
mraka i svetlosti, nai e se oi u oi, dva najbezazlenija
stvorewa uinie Zimsko qetovawe traginim, podii i uvrstiti zid izmeu dva sveta, a ije je ruewe ve poelo. U nesvesnoj i neravnopravnoj borbi igri, Migud e odneti pobedu, ali e to biti i pobeda atavizma, primitivizma, bede i
mraka. Zid je ponovo uspostavqen, jor Karlo e se uditi i
rei: Nikad nisam uo da prase moe pojesti dijete", a
Ian e, da bi tragediji dao to mawi znaaj, odgovoriti: E
da, itekako, moj gospodine! Nije nego i lani pojelo jedno
Marku Mlinaru, i to kako pravog mukia Da je pobrojati
svu djecu to je po ovijem selima pojelo prase, samo odtkad ja
pamtim, bilo bi ih, boga mi, lijepa etica!"
Na kraju ovog dueg osvrta na Zimsko qetovawe prvu
kwigu Vladana Desnice najboqe je zavriti wegovim reima: ovjek moe da umjetniki i uspjeno savlada temu situacije samo onda ako su mu sredina, prilike, qudi, mentaliteti, odnosi, atmosfera, pa ak i pejsai, i timunzi, i osvjetqewa, mirisi, zvukovi, prisno i od davnine poznati, ako mu
je podsvijest uprav natopqena svom tom sadrinom"
Godina 1952. je i te kako znaajna u Desniinom ivotu i
stvaralatvu. Objavquje kwigu pria Olupine na suncu u kojoj
do potpunog izraaja dolazi wegova osnovna strast velikog
pisca: otkriti, fiksirati, razraditi detaq koji u svojoj organskoj celini ini lik jednog oveka, ili jo ee, jedne
sredine. Desnica je opisiva prolih vremena, iezlog sveta malograanske, mediteranske provincije, koju je jo ranije
Matavuq geografski u svojim priama podelio na primorje
Sjeverne Dalmacije, dalmatinska ostrva, gorwu, zagorsku i
planinsku Dalmaciju". Tim prostorima se kreu Desniine
1158

olupine na suncu pripadnici poquqanih ureewa, pometenih drutvenih krugova i ovapwenih sredina, dezorijentirane egzistencije koje su izgubile svoj smisao i okosnicu
qudske olupine meu olupinama ustanova, mentaliteta i oblika ivota" I ova kwiga e biti preutana, ak je nee
registrovati ni u Bibliografskom biltenu to e naeg pisca strano pozlediti. Vjekoslav Kaleb e sve uiniti da u
Zagrebu o Olupinama na suncu ni u jednom listu i asopisu
ne bude objavqena recenzija na kwigu. Desniin zemqak i pisac Mirko eeq objavie recenziju u Beogradu, u NIN-u, a
Kaleb e se javno, na sednici Drutva kwievnika Hrvatske,
poaliti na takvu praksu naih glasila i kako mu nije polo za rukom da tako neto sprei. Desnica e napisati polemiki tekst Vjekoslav Kaleb i idealizam" ali e i on zavriti u onoj fascikli s naslovom Progutane polemike.
Grupa mladih hrvatskih pisaca pokrenula je u Zagrebu
1952. godine asopis Krugovi, iji je ciq bio da na ozbiqan
i moderan nain nau jo uvek izolovanu sredinu upozna
s dostignuima moderne evropske i amerike kwievnosti.
Nita udno da se i Desnica odazvao pozivu na saradwu i u
tri broja objavio svoje uvene Zapise o umjetnosti, zalaui
se, u svega jednom pasusu, za primijewenu kwievnost", prkosei superiorno, ironino tadawim ideolokim recima socijalistike estetike. Obruie se na Desnicu prava
lavina optubi Joe Horvata, Marina Franievia, Ivana
Donevia, te anonimnih novinskih piskarala. Desnica e
odgovoriti svima, estoko, otro, ali nijedan list ni asopis mu nee objaviti odgovore, nee mu preostati nita drugo ve da ih pospremi u fascikl s naslovom Progutane polemike.
Neemo se, u ovoj prilici, baviti najznaajnijim Desniinim delom: Proqeima Ivana Galeba intelektualno-esejistiko-poetsko-filozofskim romanom. Uz Dnevnik o arnojeviu Miloa Crwanskog sigurno su Proqea Ivana Galeba znaajna spona nae kwievnosti s modernim tokovima
evropske i svetske literature. Junak Crwanskog, mlad, na kraju Prvog svetskog rata, zgaen besmislom ivota, na poetku
romana izgovara reenicu: Jesen, i ivot bez smisla." Ivan
Galeb, junak romana Vladana Desnice star, umoran, bolestan, u predveerje novog, jo stranijeg rata, udi za ivotom i izgovara posledwu reenicu: Osjeam samo da nema
stvarnijeg dobra od toga: mir sa radou, s bolom i preplavqenost suncem."
Iz Desniinih intervjua, eseja o umetnosti, kwievnosti, jeziku, uopte o ivotu, mogla bi se napraviti podebela
1159

kwiga, andrievski reeno znakova pored puta". Najjednostavnije reeno, Desnica je bio starinski mudrac.
Evo nekoliko primera:
Svojim seqacima u Islamu Grkom je govorio: Qudi sve
mogu uiniti, samo qude treba pokrenuti."
U jednom razgovoru je rekao: Prosjean krompir moe se
pojesti i wime utaiti glad. I prosjeno se vino moe piti,
ali u umjetnosti nema prosjeka; ona mora biti vrhunac, ili
inae nije to."
emu dati prednost: romanu ili pripoveci, govorio je
slikovito da se jednako, ako ne i jae, uje ehovqev pucaw iz
pitoqa koji ak nije ni vojni nego damski, kao i Tolstojevo
gruvawe iz topova najveeg kalibra.*

* Izreeno povodom godiwice Vladana Desnice, u Matici srpskoj

18. oktobra 2005. godine.

1160

KWIEVNE NAGRADE

MIROSLAV JOSI VIWI

O NAGRADAMA, SAD JA PRIAM

Nagrada!?
Otvaram work in progress", nedovreni Renik SANU,
kwiga 13, str. 544547, i itam: 1. a. ono to se kome daje (u
novcu ili emu drugom) kao priznawe za wegov istaknut, znaajan, zapaen rad, za uspean rezultat, ostvarewe i sl.; uopte priznawe. b. naknada za obavqen posao; plata. 2. moralna
naknada, zadovoqewe, satisfakcija." Ali i: staja sa potkrovqem, tavanom; gorwi deo, potkrovqe, tavan staje". A onda
slede tumaewa i primeri za sledee rei iz istog trapa: nagradilac, nagraditeq, nagraditi, nagradica, nagradqiv, nagradni, nagradonosan i nagradonosac, pa nagraa, nagraavati, nagraaonica, nagraati, nagraaa, nagraenije, nagraenik, nagraewe, nagraivawe, nagraivati, nagraiva, nagraika, nagraua i, na kraju, nagradenije.
Mzdodajanije ta udna, stara re (nagraivawe"), koju
pomiwu nai pisci do dvadesetog veka, u reniku kwievnog
i narodnog jezika ne postoji.
A meni najdraa izjava koju sam dao u januaru 1991, posle
Ninove furtutme, glasi:
Nagrade su nagrade, a ja imam jednu koju smatram najveom na svetu: imam troje dece."
O tome renici ne piu.
Nema nita svetije od ivota.
U nekoliko novijih brojeva Letopis nam je dao zanimqiv
pregled kwievnih nagrada u drugim zemqama (Francuska,
Poqska, Italija, panija), pa smo najzad saznali da u ce1161

lom svetu postoji inflacija" priznawa. Ako je tako na Starom kontinentu, pitam se kako je tek u Kini, gde niko ne zna
koliko ima pisaca ni koliko hiqada nagrada.
Pre trideset godina objavio sam tekst Glave i pisma
kwievnih nagrada" koji bih i danas mogao da potpiem. Po
podacima iz tog doba u zemqi koja vie ne postoji bilo je
218 nagrada, od toga oko 150 samo za kwievno stvaralatvo
(verovatno su sabirane i one iz literarnih sekcija). Od 1.522
zvanina lana Saveza kwievnika wih 317 je dobilo nagradu. Gde su sad svi ti priznawima" ovenani radovi?
Pitam se koliko danas u Srbiji (ne znam u kojim granicama) ima nagrada?
Znao sam i pre tri decenije, a znam i danas: nema vie
od desetak nagrada koje imaju znaaj, ako ga uopte imaju, a jedino su pet-est vane!
Kada je o prozi re, ona najvanija" ponosi se time to
traje ve pola veka, to die veliku prainu u ariji i
to od kwiga pravi spomenike. Vreme u kojem su nastale (a to
je za sve nas jue) nije preivelo ni dvadesetak kwiga sa
tog svetog" spiska. itaoci imaju ukus i kriterijume, a kritiari najee interese. Kada su nedavno birali deset, veina bivih i sluajnih lanova irija jedva da se sloila" oko etiri-pet kwiga. A i gliste znaju da meu nekoliko
hiqada romana objavqenih za pola veka ima vie dobrih koji
nisu stigli u tu biblioteku sa lentom nagrada kritike za
roman godine". Pomenuu tek nekoliko, hronoloki: Prokleta avlija, Proqea Ivana Galeba, Lelejska gora, Crveni petao
leti prema nebu, Druga kwiga seoba, Kad su cvetale tikve, Jan
Nepomucki, Nii, Peva, Sudbine, Vlasnici bive sree
(vidi moj Roman bez romana, str. 245248; a to potvruje i
sajamsko priznawe za poduhvat" Zavodu za izbor deset romana
koji nisu dobilu tu nagradu u istoj kolekciji u kojoj su i deset izvuenih iz eira).
Mogao bih rei da ta (Ninova) nagrada vie ivi na romanima koje je preutala i da je wen znaaj naduvan, pun kwiarskog znoja i izdavakih zanosa, ali iza oka ili u buxaku ekaju me prve gunalice i uvari kritiarskog peata sa
pitawem na koje nemam odgovor: a imamo li mi vaniju nagradu?
Teko je rangirati i odmeravati domete nagrada koje se
dodequju za razliite oblasti, anrove ili vrste kwiga (bar
u Srbiji). Andrieva nagrada pokuava da uvrsti pripovedake vrhove, nagrada Milo Crwanski trai vredne prve
kwige, Borina prati prozu, Zmajeva, Duieva, Rakieva, Dra1162

ineva i Miqkovieva veliaju pesnike kwige, Wegoeva,

opieva, Borbina i Isidorina (do jue), Toina ili Zlatni krst kneza Lazara meaju anrove, Brankova nagrada i Matiev al dobijaju mladi pesnici, Bogdanovieva i Jovanovieva prate kritike domete, Meina je pod kiobranom
sluaja-komedijanta", Sterijina i Vujieva rezervisane su za
dramske tekstove, Domanovieva je za satiru, urieva uspostavqa red meu prevodiocima, Vukova je smuena, a Lazu Kostia dobijaju svi po spisku. Utuqene su nagrade Mladosti,
Borbe, Vinaverova, Oktobarska, Sedmojulska, Jocieva, Gliieva, Sedam sekretara, a kre iprag Raanska, Peieva,
Jovanovikina, Vitalova, ensko pero itd. U ovaj pregled ne
stavqam nagrade koje dodequju sami izdavai (Nolit, Prosveta, Bigz, Srpska kwievna zadruga, Jedinstvo, Dereta), priznawa za deiju kwievnost (a ne treba ih potcewivati), plakete i diplome na anonimnim konkursima, radio i televizijske nagrade, festivalska ili dravna odlija, kao ni nagradu
za najitaniju kwigu koju posle prebrojavawa sumwivih potpisa na kartonima ili kompjuterske obrade proglaava Narodna biblioteka.
Ime nagrade je zatitni znak. Najvie ih nosi ime pisca, upokojenog. A esto onaj ko daje nagradu i ne zna kome je
sve dodeqena.
Razvrstati ih, sloiti ili poreati bilo bi mogue jedino po azbunom redu, po godinama nastanka ili po skromnim dinarskim prilozima. Ali i to bi bio uzaludan posao,
moda bi jedino sociolozi mogli na toj grai da zidaju svoju
nauku.
Danas sam smiren i siguran, a i ranije sam tako mislio,
da nagrade imaju smisla ako ih dobijaju mlai pisci (najdaqe
do pedesete, ako to doive) i ako ih prati solidan novani
iznos. A toga ovde nema, nije ga bilo i nikad nee biti!
esto postavqam pitawe: koliko bilo koja nagrada znai
jednom piscu a koliko toj nagradi die ugled ime dobitnika?
Kod nas je, takav je moj utisak, ovo drugo u pitawu. Mnoge nae nagrade su mlade, zbog toga se i oni koji sede u irijima,
komisijama, odborima ili tabovima esto smewuju (ili sele
iz jedne porote u drugu), brzaju i domunavaju se preutno, guraju svoje kandidate ili oduuju dug.
Ima pisaca koji su nagradu dobili za slabije delo, jer
nisu proli sa boqom kwigom. Ima onih koji su na spisku
da odreeno priznawe nikad ne dobiju. Ima i onih koje su
igre kwievnih sudija i mutivoda ubile. Ima ravnodunih, a
1163

ima i onih koji sve ine eda bi se dokopali prieqkivane

nagrade.
Dok piem, o nagradi ne razmiqam.
Kad objavim kwigu, obraduje me svaki italac, a posledwe to mi je na umu jeste to da, osim skromnog honorara, mogu dobiti i nagradu.
A ako ta blaga vest (iz kqualog lonca) stigne do mene,
pokrijem se rukopisom koji je samo moj i koji mi lei glavoboqu.
Nagrade su kao krugovi koje kamen baen u reku ostavi na
povrini.
Prvu nagradu, Isidorinu, dobio sam dvaput: jedan iri
je rasputen, a onda je drugi ponovo moju kwigu obeleio;
nagrada Mladosti nikad mi nije zvanino uruena; gromoglasnu Ninovu sam doekao u podrumu i do konferencije za
tampu nisam re progovorio; vest o Vinaverovoj stigla mi
je telegramski na sala; o dve sa juga Srbije, Borinoj i Zlatnom krstu kneza Lazara, ni sawao nisam; oko Borbine je bilo
povuci-potegni, u vreme inflacije; Oktobarsku sam dobio od
dva grada (Beograda i Sombora) za drugo izdawe kwige koja deceniju ranije nije mogla da bude upisana ni na spisak predloenih i za doprinos obnovi poetskog romana u srpskoj
kwievnosti, za bogaewe kwievnog izraza kao spoja modernog i tradicijskog i za wegovu duboku vezanost za baku zemqu
iz koje je iznikao i koju je izdigao i ovekoveio u prostorima
svoje umetnike imaginacije" (pie na plaketi); sa Andrievom sam uao u krug pripovedaa u kojem sam bio ve tri decenije; a Toinu sam dobio jednoglasno u drugom vuewu
Od prvog priznawa do danas, a tako mislim oduvek, jedno
sigurno znam: sve nae nagrade su jadne. Gulim guzicu da
krpim lice. Narodna poslovica kae: Da se, jadan, za zelen
bor vatam, i on bi se zelen osuio!" Jedna od vanijih kwievnih nagrada kod nas (ve pomenuta u ovom zapisu) decenijama je bila u visini prosene plate, a ni danas pisac koji je
dobije ne moe na miru da ivi i pie bar godinu dana. A
poznajem i ozbiqne romanopisce koji su patili to je (dok
je) nisu dobili, nikad ih nisam razumeo.
Sada, kada je sve prolo, kada zavirim u redove koje sam
potpisao ili skrenem pogled na spisak nagrada koje su ponele
moje prie i romani, nasmeim se i pomislim na nau decu
koja su postala odgovorni qudi, zagledam se u prvog unuka (a
imamo ih ve tri) koji nevino otkriva svet i u krilu mi govori: Deda, ti uti, sad ja priam."

1164

1165

NADA SAVKOVI

ZAVODQIVOST SPOROG RITMA SEAWA

Razgovor sa Svetlanom Bojm
Svetlana Bojm, autorka kwige Budunost nostalgije (Geopoetika", Beograd), profesorka slavistike i komparativne kwievnosti na Harvardu, upustila se u ispisivawe istorije fenomena nostalgije, pratei ovu pojavu od H stolea, kad je bila
tretirana kao bolest, pa do danas, kad je postala neizleivo moderno stawe. Nakon brojnih intervjua sa emigrantima, Svetlana
Bojm (emigrirala je 1981. godine iz Sovjetskog Saveza u SAD) je
zakquila da prva generacija emigranata nije sentimentalna, te
je potragu za korenima prepustila deci. Bojmova je imala predrasude prema nostalgiji. No, kad se, nakon deset godina, vratila u rodni grad Sankt Peterburg imala je oseaj da je dola u
neku novu vremensku zonu u kojoj je vreme teklo sporo, doputajui nesmetanu refleksiju. Shvatila je da nostalgija nije samo
ewa za mestom, nego za drugaijim vremenom vremenom naeg detiwstva, vremenom sporih ritmova naih snova. Smatra
da za nostalgiju ne treba biti vrlo disciplinovan.
Zanimqivo je da kwiga nije prevedena na ruski, to je za
autorku tuno. (Druge kwige sama je prevela na ruski.) Deo
kwige prevden je na italijanski, jedno poglavqe e biti prevedeno na panski, prevedena je na nemaki, deo na poqski, a
srpski prevod je, kako kae, prvi integralni prevod wene kwige. Svetlana Bojm napomiwe da je uivala u saradwi sa prevodiocima Ziom Gluhbegovi i Sranom Simonoviem.
Autorka je kwiga Smrt pod znacima navoda: Kulturni mitovi o modernom pesniku (1991) i Opta mesta: Mitologija
svakodnevnog ivota u Rusiji (1994), kao i lanaka: Od ruske
due i postkomunistike nostalgije (1995), Socijalistiki realizam i ki (1995) i Otuewe i izgnanstvo: od klovskog do
Brodskog (1996). Napisala je i roman Ninoka, neku vrstu emigrantske misterije, misterije identiteta. Uvek, kae, pie

1166

prie o dvostrukosti i razmiqa o ivotu sa onim ako i kad

bi.
Sebe smatra vrlo atipinom za ameriki akademski svet,
gde se mora biti vrlo specijalizovan. Govori nekoliko jezika.
Studirala je komparativnu knievnost, imala je sree da nakon
doktorske disertacije, koja mora biti usko specijalistika, moe da radi ono ta hoe. Deset godina je bila posveena akademskoj karijeri, a sada se vratila svojim mnogobrojnim interesovawima, posebno vizuelnoj umetnosti. Nekada, kao student,
radila je u Ermitau kao vodi. eli da snima film. Glumila
je u sopstvenom komadu.
Ovog leta imala sam prilike da se nekoliko dana druim
sa Svetlanom Bojm i wenim suprugom Dejnom Vila, takoe profesorom univerziteta, u pitoresknom italijanskom sredwevekovnom gradu Fermu, gde smo bili gosti meunarodnog Festivala Evrope. Nostalgija je bila tema festivala, a kao tema nametnula se i u naem razgovoru.

Nada Savkovi: Sopstveno nauno bavqewe nostalgijom

doivqava kao pokuaj da se uhvati ritam ewe, neka vrstu dnevnog sawarewa, ta je za tebe nostalgija?
Svetlana Bojm: Za mene je nostalgija dvostruki fenomen.
Naravno, s jedne strane za veinu qudu nostalgija je izgnanstvo, generalno to je iskustvo koje podrazumeva ewu za prolou, za mestom gde su roeni. S druge strane, reagujem i
na odreene kliee o nostalgiji ili o kiu u vezi sa nostalgijom. Jer, svi mi stalno govore: o, naravno tebi nedostaje
Rusija; no rekla sam na poetku kwige: da, ali to nije to to
vi mislite. Ne radi se o nostalgiji za Rusijom, ve moda o
ewi za mojim prijateqima, za gradom iz kojeg sam. Postoji,
takoe, i ta lina ambigvitetnost nostalgije, jer nisam htela
da upadnem u klie o nostalgiji za Rusijom, ili o patwi ruskih emigranata. Htela sam da se oslonim na moju ewu. No,
istovremeno bilo je interesantno da se to oseawe podudara
sa oseawem s kraja minulog stolea, nekom vrstom fin d'siecle.
Shvatila sam da nostalgija mora biti analizirana ne samo
kao lino oseawe, ve kao simptom sa ruba. Dvadeseti vek je
poeo sa utopijom, a zavrio se sa nostalgijom! Zato je initi simptomom kulture! To mi je dozvolilo da budem otuena
i susretenem se sa sopstvenom nostalgijom, shvatila sam da
nostalgija jeste multi fenomen.
Veoma je vano da naglasim da sam emigrirala 1981. godine u veoma tekom periodu, kao politiki emigrant. Mnogi qudi nisu mogli da napuste zemqu, neki od mojih prijateqa su bili u zatvoru zbog problema u vezi sa ostvarivawem
1167

qudskih prava u Rusiji. Zbog toga je govoriti o nostalgiji bila i neka vrsta tabua. Kada su moji roditeqi, koji su sedam
godina nakon mog odlaska takoe napustili Rusiju, otkrili da
radim na kwizi o nostalgiji bili su veoma iznenaeni. Hteli su da mi kau da treba da cenim svoj ivot, da treba da
gledam unapred, da sam dobila drugu ansu u ivotu, drugi
ivot. No, takoe sam otkrila da to nije nita lino, ve da
je karakteristino za emigrante u Americi, za prvu generaciju koja ne eli da se osvre na prolost, a onda wihova deca
ceo ivot provedu na tzv. izmatanim putovawima. Shvatila
sam da je nostos, neka vrsta nostalgije povratka kui, veoma
obmawujua, jer moda se ne radi o nekom odreenom mestu,
ve to moe biti neko zamiqeno mesto, ili uobraziqa o nekom mestu.
Prikupqajui grau za kwigu odabrala si da istrauje
i pie o Sankt Peterburgu, Moskvi, Berlinu, zato?
Nisam mogla da odaberem vie mesta, jer bi onda moja
kwiga bila beskrajna. Naravno, za mene je Sankt Peterburg,
grad u kojem sam roena, neka vrsta paradoksa; to je bio grad
ruskog punoletstva, a danas je neka vrsta grada muzeja. To je
takoe i najneruskiji grad, kako su govorili Gogoq, ili Brodski, strani grad, najevropskiji, ili najkosmopolitskiji. Brodski je govorio da je taj grad neka vrsta udnog mesta sa kojeg
Rusija posmatra samu sebe. A to se tie Moskve, postoje uobiajene predrasude, kao i uobiajena neka vrsta rivaliteta
izmeu Moskve i Sank Peterburga.
Svuda postoji takva vrsta rivaliteta, recimo izmeu Milana i Rima, ili Tokija i Osake, ili Beograda i Novog Sada
Nadam se da ja nisam ula u tu vrstu predrasuda. Za mene
Moskva predstavqa drugu vrstu nostalgije, to je nekakav poetak carske nostalgije. Prouavajui sve one promene koje su se
dogodile u Moskvi bilo je mogue uvideti, naalost, ono ta
se desilo sa Rusijom. Gledala sam ta su radili sa spomenicima, kako su ih uklonili, nisu kao u Budimpeti napravili
neki prostor, park sa totalitarnim spomenicima, ve su ih
uklonili poput spomenika erinskom, koji je sada postao
setan. Istorija je otila u neku vrstu parka, pa su poeli da
govore kako e vratiti wegov spomenik na trg Lubjanka. To je
1168

bio poetak, pa su obnovili katedralu, to je bilo veoma vano, ali su je obnovili bez seawa na ono to se desilo.
Sluaj Moskve postao je neka vrste drugaije nostalgije,
bio je to primer neke vrste nostalgije obnavqawa. Seam se
posledwe nezvanine eksplozije neoficijelne kulture u Moskvi, kada je 1999. godine prilikom obeleavawa 850. godiwice, postkomunistika Moskva bila pretvorena u Trei
Rim.
Berlin, kao podeqen grad, grad je mnogih nostalgija, ali
to je neka vrsta grada u procesu. Kada sam hodala po Berlinu
inilo mi se da je Berlin ono to Erik Hobzbaum naziva izmiqawe tradicije, laboratorija razliitih koncepcija
istorije, nacionalnog i urbanog identiteta. U sluaju Berlina nostalgija vie nije vezana za prolost, ona nije o prolosti, nego o sadawosti koja nestaje. Sadawost se mewa,
brzo nestaje. Arhitektonske debate o rekonstrukcijama su bile
posebno zanimqive, rasprave su bile daleko zanimqivije nego u Rusiji. Berlin je u razdobqu od 1988. do 1999. bio novi
nemaki eksperiment, grad urbane improvizacije u kojem se
uoava i euforija i anksioznost promena.
ta te je iznenadilo dok si tragala za iwenicama iz
prolosti, a u vezi sa pojmom nostalgije?
Bilo je mnogo iznenaewa. Nisam znala da je nostalgija
nekada bila mentalna bolest, to je za mene bila neka vrsta kako to Englezi kau tongue-in-cheek (ironino, podrugqivo).
Uivala sam u prii o povratku kui nekih vajcarskih vojnika da bi unitili nostalgiju. Postojala je zbuwenost u vezi sa simptomima nostalgije koji su meani sa tuberkulozom.
Re se prvobitno vee uz vajcarskog lekara Joanesa Hofera
koji je nostalgiju definisao kao tuno raspoloewe koje nastaje zbog eqe za povratkom u domovinu. Prve rtve novootkrivene bolesti su qudi koji su u H stoleu bili otili
u druge zemqe, a simptomi bolesti su bili: gubitak apetita,
poremeaji u disawu, varewu
Istorija nostalgije postala je za mene neka vrste parabole, koja mi je doputala da napiem mnogo pria o woj. No,
takoe mi je doputala da kaem da je to bolest veine, ne samo jednostavna pria o nedostajawu. Jer, tu je i ewa Meni je interesantna nostalgija kao savremeni simptom. Na primer, u Centralnoj Evropi ili Rusiji to nije samo jedinstven
sluaj u vezi sa komunizmom, ve takoe i u vezi sa ulaskom u
drugu vrstu veine. To je za mene bilo vano da naglasim.
1169

Vaan momenat je i kada je nostalgija od stawa bolesti

postala filozofsko i poetsko stawe i neka vrsta politikog
stawa. Bio je trenutak kada je u HH stoleu u doba romantizma, poetskog romantizma, ewa prerasla u neku vrstu politike agende, koja se oituje kroz nacionalnu tradiciju i kulturno naslee. Naslee u smislu istorije bez kajawa, istorija
postaje naslee u trenutku kada istorija nije vie reflektivna, kritika.
Ti si smislila pojam lokalkosmopolitizam, ta podrazumeva pod tim?
To je nain da se obuhvati globalizam ili internacionalizam, jer je u mojoj mladosti pojam kosmopolitizam bio tako
lo termin. To je bila re kojoj sam uvek elela da dam novu
snagu, kao i Sankt Peterburgu. Lokalkosmopolitizam je postnacionalizam, ali zainteresovana sam i za kosmopolitizam
kao za postglobalizaciju, ne uvek za post, nego kao za neku
drugu globalizaciju, koja nije bazirana na ekonomiji, ve uglavnom na kulturi. To ne znai biti protiv ekonomije, ve je u
pitawu drugi model.
Kada govorim o provincijalnom kosmopolitizmu, re provincijalan ne uzimam kao negativnu. Kada govorim o provincijalizmu Sankt Peterburga, podseam na misao da je Sankt
Peterburg bio carski grad sa provincijalnom sudbinom. U
sovjetsko vreme to je bio grad koji je mawe vaan od Moskve.
Pokuavam da uzimam re provincijal uglavnom u smislu lokalkosmopolitizma. Postoji mnogo vrsta kosmopolotizama koji
dolaze iz razliitih delova sveta. Na primer, vi u Novom
Sadu imate svoj lokalni kosmopolitizam. No, verovatno si u
pravu u Sankt Peterburgu je kosmopolitizam postao gotovo
neka vrsta patriotizma, kao verovatno i u nekim gradovima
bive Jugoslavije.
Zanimqiva je distinkcija koju uoava izmeu restauracijske nostalgije, odnosno nostalgije obnavqawa koja evocira
nacionalnu prolost, koja je okrenuta kolektivnim simbolima i oralnoj kulturi i reflektivne nostalgije, koja podrazumeva ironian odnos prema prolosti, wenu dezideologizaciju, a koja se vie odnosi na individualnu i kulturnu memoriju. Gde smo u svemu tome mi sa prostora bive Jugoslavije?
Kada sam pisala kwigu bila sam istovremeno i svedok
onoga to se desilo u Rusiji. Hodala sam po gradovima i po1170

smatrala sam transformaciju, priala sam sa qudima i videla sam trenutak promene, u kasnim devedesetim, u vezi sa javnim miqewem i javnim diskursom, put kulture od perestrojke do restauracije kulture i novog patriotizma. Bilo je na
neki nain vano da upozorim na opasnost od nostalgije, da
se ne stvori neka zemqa Deda Mraza. Jer, mnogo puta nostalgija se obnavqa kao neki nacionalni folklor, ili praiskonska domovina koja nije postojola. Na primeru Jugoslavije sve
se vratilo u folklor i odreene tabue jugoslovenske muzike,
isto kao i u drugim sluajevima. Biva zaboravqena meunarodna prolost, da su razliiti qudi iveli zajedno, i vraa se istijoj prolosti, koja u sutini nikada i nije postojala.
Sama re nostalgija u originalu potie od rei nostos,
to znai povratak kui i algia, to znai ewu za zaviajem, zajednikom domovinom. Nain na koji je bolest dijagnostikovana pokazuje da su vojnici stvarno eleli da se vrate u
vajcarsku. Dakle, radilo se o zajednikoj domovini, no postala je kao paradoksalni patriotizam, jer zbog bolesti nostalgije oni nisu morali da slue vojsku! Prouavajui istoriju ewe shvatila sam da se tu vie radi o vremenu nego o
mestu, ne radi se jednostavno samo o nostalgiji za detiwstvom.
Nekad su qudi pomalo i zbuweni zato to odreeno vreme identifikuju sa svojim detiwstvom ili mladou, ali ne
radi se samo o tome. Na primer, mnogi qudi u Rusiji se smatraju da su nostalgini za Staqinom, no oni su u stvari nostalgini za sopstvenom mladou koja je bila u to vreme. Zato je veoma vano da se istorijsko vreme razdvoji od onog
linog, od npr. sopstvene mladosti i da se ne misli da je sve
ono to se desilo u mladosti sjajno.
Neki umetnici, recimo, prikazuju sebe kao mladi par
pionira koji pozdravqa Staqina, no oni uzimaju simbole iz
prolosti na ironian nain, poput terawa avola iz sopstvenog doma, kao ewu i egzorcizam Ironija nije postnostalgija, ironija moe da koegzistira sa nostalgijom, i u
stvari to je veoma zdravo koegzistirawe oseawa i refleksije. Oseawa nisu postrefleksije. Jer, kada odvojimo racionalizam od oseawa mi smo u problemu jer ne moemo da se konfrontiramo sa naom ewom. Postoji mnogo zdravija operacija koju zovem reflektivna nostalgija, to da imate oseawa i
racionalnu refleksiju zajedno, oseawe ili ironija. Primer
sa mladim pionirima ukazuje da ta slika ima dvostruki autoportret. Oni su razvili tu sliku, reciklirali je da bi nas
doveli u situaciju da razmiqamo o proticawu vremena.
1171

Vreme je veoma krucijalno za nostalgiju. Ne radi se samo

o vremenu detiwstva, ili o istorijskom vremenu, radi se o modernoj koncepciji vremena. Nostalgija je uvek lament, ireverzibilnost vremena. Jer, vreme je ireverzibilno sve do smrti.
Zato je nostalgija bolest modernosti, vrsta oseawa modernosti, reakcija protiv narativnog progresa. Progresi postaju
neka vrsta sekularne naracije o hrianskoj apokalipsi, u
nekim verzijama. No, ne mora se biti progresivan ili retrogradan, mnogo je znaajnije otkriti potencijale. Nostalgija,
poput utopije, ne mora da podrazumeva samo prolost, nego i
budunost, a naroito kada nam se dozvoli da otkrijemo wene potencijale. To je mnogo vanije od predvienog aspekta.
Slika vremena koje nije samo neto to prolazi od prolosti ka budunosti, ve ima svoje trajawe, kao i druge reflektivne aspekte.
Postoje razliita shvatawa vremena, za qude sa Orijenta
vreme ima kruni tok, a ne kao za nas pravolinijski, sa poetkom i krajem. Da li pojam vreme", nakon ove kwige, ima
sasvim novo znaewe?
Da. Veoma me zanima geneologija diskursa, ili geneologija koncepta. Nisam zainteresovana za arhetipove, ili ontologiju, ve za istoriju i filozofiju, smisao savremenog koncepta vremena. U sredwem veku ne bi bilo doputeno postaviti pitawe: ta je vreme, jer je asovnik kulture bio veoma
spor, shvatila sam da je HH vek bio poput voznog reda koji
moe staviti na osu vremena. U pitawu je postlogina transformacija. To je vrlo krucijalno. Nostalgija je neka vrsta
reakcija na taj raspored. No, smatram da se ne moe ii unatrag, ne moe se ii ukrug. Mi ne ivimo na farmi, zemqi,
ne moemo imati luksuz tog povratka, ukoliko to inimo to
je rekonstrukcija, to moe biti opasno. Moda treba da budemo poetini u vezi s tim. Takvi qudi su poput: Anri Bergsona, Valtera Benjamina, Nabokova, oni imaju modernu poetsku
predstavu vremena. Takoe i neki savremeni umetnici. Srela
sam matematiare koji govore o hiperbolinoj igri vremena, matematiarku koja ima alternativni model prostora, ima
mnogo poetinih ili ak alternativnih modela u savremenoj
fizici i nauci koji promiqaju vreme. Neke ne razumem ta
znae. Nabokov je govorio o tome da se bude epikur trajawa,
uvawa vremena, predstavqawa mogunosti, treba imati taj
virtualni plan o svesti u kojoj su i druge prie mogue. To
nije pomirewe, to nije izleewe nostalgije, ali nam na kraju
doputa da mislimo o tome na poetski nain, sa saoseawem.
1172

Ako to inimo na takav nain onda smo sposobni da saoseamo i sa nostalgijom mislimo o drugim qudima. Ukoliko razumemo ewu drugih qudi, ono algia iz rei nostalgija, onda
moemo imati i odreeno oseawe u vezi sa vremenom. Izgubqeno vreme, Prustovo vreme, vreme koje nismo razumeli da je
prolo Moramo da se udaqimo od nostalgije za prostorom
da bismo razumeli privremeni aspekt, ali isto tako da se
udaqimo od nae pozicije modernog progresa, loeg kruga
tradicionalnog vremena.
Piui ovu kwigu imala si prilike da upozna mnoge
qude i wihove sudbine, qude koji su hteli da podele sa tobom
svoja lina iskustva u vezi sa nostalgijom, ta im je zajedniko?
Jedno poglavqe kwige je posveeno gradovima, a jedno
emigrantima, to sam i sama. U svom drugom projektu kada
sam pisala o Nabokovu, pisala sam o Rusiji zajednikom mestu mitologije svakodnevice, napisala sam poglavqe o konceptu domovine, od utopije do zajednikog stana, jer sam u Rusiji ivela u zajednikom stanu. Naravno ne svojevoqno, ve
se to tako desilo. Opisala sam svoje pijane komije, moju majku je bilo sramota zbog toga. U Rusiji 1999. godine niko nije
radio slian projekat, jer niko nije hteo da misli o tome, to
je bio deo prolosti. Oseawe doma veoma mi je vano i zato
sam pisala o tome. Intervjuisala sam qude jer sam bila znatieqna da saznam kako Rusi emigranti ive u Americi.
iveli su u Wujorku u vrlo obinim stanovima i na prvi
pogled se inilo da imaju nostalgiju za Rusijom. Stanovi su
im bili dekorisani slino, imali su tipine suvenire poput matrjoki. No, tokom razgovora sa qudima rekli su mi da
imaju matrjoke, ali ne zato to su nostalgini za Rusijom,
one su samo poklon od prijateqa. Jedna ena je rekla da je elela da imitira radikalne studente iz Bruklina, pa je pobacala nametaj, a danas ivi okruena svim tim tipinim
ki ruskim suvenirima. Vrlo nekonvencionalno. Qudi su vie zainteresovani za stereotipne ideje Shvatila sam da ti
suveniri nisu nostalgija za povratakom kui, ve neka vrsta
ewe za, uglavnom, prijateqima, za pogrenom prolou,
znai da je istorija suvenira bila drugaija, to je pitawe
ideje o nostalgiji za Rusijom, o domovini kao zajednikom
modelu u individualnim i ekscentrinim priama.
Radila sam mnogo sa emigrantima i shvatila sam da su to
qudi sa dva sveta, imali su neku malu Rusiju u Americi, ali
su istovremeno iveli u Americi, imali su prijateqe, emi1173

grante. I ja imam mnogo prijateqa koji nisu Amerikanci, ve

emigranti, neki i iz bive Jugoslavije (Dubravka Ugrei),
jer su to qudi koji te vie razumeju, to su qudi dve kulture,
dve moderne kulture. Za mene je bilo zanimqivo da otkrijem
tu, kako to nazivam, intimu dijaspore. Tu nije re o povratku
i tu nije re o potpunoj asimilaciji. Jo uvek imam akcent
kada govorim, i dobro je da ga imam, ne pokuavam da ga eliminiem. Rad sa emigrantima i, naravno, putovawa bila su
zanimqiva, srela sam mnogo prijateqa. Kada je kwiga objavqena nastavila se ta komunikacija sa emigrantima, dobijam mnogo mejlova, odnosno elektronske pote, a stekla sam i neke
dobre prijateqe. Piu mi emigranti sa Kube, iz Argentine,
Dominikane, mi o naim tragedijama danas piemo na humoran, ironian nain i tako postajemo prijateqi. Ovo nije
kwiga za qude koji doivqavaju nostalgiju na tragian i melodramatian nain, ona bi ih iritirala, nego za qude koji
imaju distancu u odnosu na sopsvenu nostalgiju i mogu da se
ale u vezi sa takvim svojim oseawima. To je specifino ko
moe tako da doivi.
U toku pisawa kwige, takoe sam sama sebe pitala za im
sam to ja nostalgina. Moji roditeqi, koji ne razmiqaju
mnogo o nostalgiji, bili su vrlo skeptini to piem takvu
kwigu, zato sam je ba posvetila wima. Kada sam se vratila u
Rusiju, kada sam fotografisala zgradu u kojoj sam ivela, to
nije bio literarni povratak Shvatila sam da sam bila nostalgina za prijateqima, za snovima koje smo imali, ali takoe i za sporim ritmom vremena, kada moe dugo da razgovara, kada ne mora da misli o ekonomiji, novcu, opstanku, moe samo da sedi i pria veno. To je na neki nain bila nostalgija za sporim ritmom vremena, sporim razgovorom kada moe da zamiqa druge mogunosti.
Veoma su mi vani objekti kulture, jer oni predstavqaju
obnovu vie nego eksplicitna politika, oni su vie kao
kultura svesti, objekti kulture nagiwu, u meuprostoru su izmeu politike i drutva.
Tvoja interesovawa su mnogobrojna, bavi se vizuelnim
umetnostima, o wima dri predavawa, posebno te zanima
fotografija, zato?
Ne mogu da piem poeziju jer veoma mnogo znam o poeziji, a ne elim da piem lou poeziju. Valter Benjamin je govorio o fotografiji kao o podsvesti, nisam sigurna ta me
fascinira dok fotografiem. Radim na projektu o nostalgiji tehnologije, igram se sa tehnologijom. Snimawe fotogra1174

fije je misterija, nemam unapred koncept. Fotografiem a

potom analiziram sama sebe i otkrivam sopstvenu fascinaciju, vizuelna umetnost mi omoguava pandan verbalnom. Vano mi je da sada radim nekoliko vizuelnih projekata.
O kojim autorima sa prostora bive Jugoslavije govori
svojim studentima?
Predajem i o piscima iz Istone Evrope i naravno nekadawe Jugoslavije. Jedan od mojih omiqenih pisaca je Danilo Ki, on je neka nova verzija Borhesa, govorim im o Dubravki Ugrei. Moja Amerika je vrlo multikulturalna, zemqa emigranata, atipina je. Bila sam nakon rata u Srbiji,
Sloveniji, Bosni, Hrvatskoj, putovala sam iz Sarajeva do Beograda, 2002. godine, devet sati kolima, bila je to udna pria, istinska avantura. Qudi su mi tada priali o politikoj
manipulaciji koja je proizvela etniku netrpeqivost u nekadawoj Jugoslaviji.

1175

KRITIKA

SVE BOJE: CRNO

Milan orevi, Crna pomoranxa, Rad", Beograd 2004

Poezija Milana orevia je objava iste pikturalnosti. orevi promiqa svet u bojama i slikama. Upeatqive misli oas se
u ovim stihovima preobraze u konkretne i uverqive pesnike slike,
obino znane iz neposredne ili barem proverqive stvarnosti. Boje
su, opet, izraz vitalnosti sveta, pa i onog ko o tom svetu govori. U
mnotvu prizora nestalnog sveta boje daju postojanost uoenim prizorima i slikama. Ostavqeni bez boja, stvari i prizori bili bi lieni autentinosti i snage posredovawa. Dok itamo pesnikove stihove, lako zapaamo kako su boje imenovane pomno, nedvosmisleno i
sa velikom posveenou. U wima je prepoznato osobeno stilsko
sredstvo koliko i sugestivan nain opisivawa predmetnog sveta.
Ali isto tako zapaamo kako se boje ukazuju i iza neizgovorenog ili
kako ime nekog predmeta postaje, zapravo, ime vrlo konkretne, neuporedive boje.
Pesnikov odnos prema bojama i slikama neophodno je bilo evocirati kako bi se prepoznala dubina promene u wegovoj kwizi Crna
pomoranxa. Ako su imena boja i imena mesta i uopte prostora najee rei ove poezije, u Crnoj pomoranxi preovlaujui jeziki
izraz postaju imena Nieg: Nita, kraj, smrt, tmina, nitavilo,
Crno / A belo", pepeo, okean niega, okean nitavila. Mada kod
orevia inae ima vie boja nego i kod jednog savremenog srpskog
pesnika, wegovi stihovi u Crnoj pomoranxi su, pre svega, zatamweni, zagaeni do crnog, do onog to se moe zvati samo i jedino
Nita. U ovoj kwizi pomenute su mnoge boje, u nekim stihovima opsetimo se ranijih orevievih stihova i kwiga, ali Crna pomoranxa kao celina jasno pokazuje kako je u ovoj kwizi objava iste
pikturalnosti potisnuta u korist samo jedne boje. To je crna boja.
Dodue, to crnilo ima povremeno nijanse, od sive do tamne. Na
dva-tri mesta se priziva ak i bela boja, ali i tada vidimo da je to
samo prividna zamena, jer sutinsko znaewe ostaje nepromeweno.
Ne samo bela boja, u Crnoj pomoranxi vidimo da i druge boje gube
svoj sjaj i svoju neuporedivost kako bi se utopile u smraeni horizont novih pesnikovih stihova.

1176

Kao i u drugim kwigama Milana orevia, boja je ime predmeta, ak bi se moglo rei kako je boja ime sutine stvari. U Crnoj
pomoranxi crna boja je ime smrti, vidqivo lice nitavila. Nitavilo se ne pojavquje prvi put u poeziji Milana orevia. Ali to
Nita, pisano uvek velikim poetnim slovom, ranije se ili slutilo i naziralo, ili se pak doivqavalo u mnotvu drugih dogaaja i
senzacija. U kwizi Crna pomoranxa Nita postaje glavni dogaaj, a
prema wemu se usmeravaju sve melanholine teme pesnikog subjekta.
Suoewe sa nitavilom istaklo je uasni lik sveta, poznat i
iz nekih ranijih orevievih pesama. Ali pred tim likom sveta
sada se povlae boje i oblici, ili se toliko relativizuju u svojoj pojavnosti da gube dra za nekada zainteresovanog posmatraa, sve postaje nita ili preti da postane nita. Umesto boja prizvanih u tolikim pesnikovim stihovima, ukazuju se samo crno i belo, u paradoksalnom saglasju istog. I crno i belo su simboliki izrazi smrti, konani dokazi zgawavawa i potonua svih drugih oblika postojawa. U nekoliko pesama orevi nam to sugerie i na retorikom planu svoje poezije, pretvarajui pesme, sasvim neuobiajeno za
wegovu razvijenu jeziku i bogatu frazu, u svedeno nizawe imena Nieg.
U svojoj studiji o karakteru melanholije Julija Kristeva metaforinu sintagmu crno sunce" pretvara u terminus technicus kojim
oznaava najupeatqiviji i vrhunski izraz melanholinog stawa subjekta. Crno sunce se pojavquje i na horizontu melanholine kwige
Crna pomoranxa, neposredno prizvano u pesmi u prozi Obala. Jo
jedno sunce koje je obasjavalo tolike pesnikove stihove potamnelo je
u ovoj kwizi. To je pomoranxa. Pomoranxa, u drugim orevievim
kwigama izvor obiqa, vitalnosti i boja, u ovoj kwizi takoe postaje
crna. Taj postupak simbolike zamene svih boja za jednu poprima optiji karakter, da bi u finalu ove kwige postao dominantan izraz
oseawa sveta. U tom oseawu sustiu se uas i nespokoj, spoznaja
propasti poznatih stvari i zgawavawe smisla.
Pesme u Crnoj pomoranxi jesu pesme neprestane prostorne promene. U ovim pesmama prepliu se ili naporedno pokazuju sever i
jug, Beograd i Nemaka, more i kopno, plovidba i putovawe. Ali u
isto vreme ovo su i pesme naglaene iskustvene transformacije: od
spoznaje sveta, predoene najee preko figure putovawa kao vitalistike sposobnosti subjekta otvorenog da u mnotvenom svetu pronae prizor koji e postati epifanijsko utoite, do spoznaje smrti, dramatino predstavqene kroz smrt bliweg. Smrt majke naseqava svet ove poezije intenzivnim iskustvom smrti, zbog ega ona,
smrt, postaje svakodnevna datost, jer se u svemu nasluuje i nazire
ili se pak pokazuje kao jedini vidik. Iako nas neki orevievi
stihovi, prevashodno na retorikom planu, mogu podsetiti na sterijansku svest o tome da svako usev trulei u sebi nosi", iskustvo

1177

ovih stihova obeleeno je saznawem da smrt nije samo neminovni

ishod, ona se ve dogodila, kako u najveoj emocionalnoj blizini,
tako i u istorijom proetoj svakodnevici, o emu nam ovi stihovi
takoe govore, oivqavajui latentno prisutnu veristiku intonaciju ove poezije.
Oslowena na dve spoznaje, spoznaju sveta i spoznaju smrti, pri
emu spoznaja smrti postaje preovlaujue iskustvo datog sveta, Crna
pomoranxa se odvija izmeu kretawa i tame, izmeu evokacija prizora i gorine iskustva, izmeu epifanije i nitavila, beznadene
slike sveta. U pesmi u prozi Vozovi u Nemakoj kae se: jer samo u
kretawu ivim i punim se arom, fluidom, radosnom energijom koja
qude i ivotiwe ini otpornim na sve otrovne dobrote ovoga sveta". U ovim reima prepoznajemo pesnika istih boja ili Pustiwe.
Ali one u Crnoj pomoranxi ostaju u senci melanholino posredovanog iskustva. Putujem i plovim ka smrti", tako se govori u pesmi
Beliasti oblaci, na ta se u pesmi Leto i zima gotovo refrenski
odgovara: putujem prema tmini".
U ovom slikovnom i simbolikom dvojstvu epifanija i nitavila nema oekivane napetosti. Epifanijska slika ne naruava iskustvo spoznate i slutwu nadolazee smrti. Napetost se preoblikuje
u pomirenu spoznaju iji pravi izraz u sugestivnim orevievim
stihovima postaje melanholina promiqenost.
Gojko BOOVI

U SRCU POSTMODERNE MISTIFIKACIJE

ore Pisarev, U srcu grada, Stylos", Novi Sad 2004

Svojim proznim stvarawem ore Pisarev ve vie od dvadeset godina bogati poetiki profil savremene srpske kwievnosti.
Izgraujui svoj romansijerski i pripovedaki opus Pisarev je izgradio prepoznatqiv, nekonvencionalan i autentian prozni izraz
jasne postmoderne poetike linije, inei od svojih dela u teorijsko-konceptualnom smislu izuzetno koherentnu i homogenu celinu,
koja se i u romanima i u pripovednoj prozi upeatqivo potvruje na
razliitim stvaralakim nivoima. Uzmemo li recimo, kao reprezentativne, Izabrane prie (2002) za primer Pisarevqevog pripovedakog rada, uvideemo svu anrovsku i stilsku raznovrsnost, kao i raznolikost stvaralakih postupaka, pa se tako wegove prie kreu od
eshatolokih parabola do fikcionalizacije biografskog anra, od
krimi-trivijalne literature do elemenata vitekih romana, od in-

1178

tertekstualne farse do parodinih reinterpretacija. No, na istu

anrovsku uskomeanost nailazimo i u wegovom romansijerskom stvarawu, te tako, na primer, u Zaveri bliznakiwa (2000) anrovska odreenost romana luta od psihoanalitikog nanosa, preko predznaka
fantastikog i pseudo-krimi romana, do onog odreewa koje ima
pretenzije ka dokumentaristikoj formi, pri emu i diskurs same
fikcije u potpunosti biva zavisan od mnoine prisutnih diskursa
i intertekstualnih strategija: od legendarno-bajkolikih, preko mitolokih i nauno-popularnih, do esejistikih i epistolarnih. Poimajui ovakvu stvaralaku i literarnu stvarnost Pisarevqevih dela
italac postaje sve vie svestan onog uvenog Bartovog odreewa o
nemogunosti ivqewa izvan beskonanog teksta". Ili, parafrazirajui i nadopuwujui jedan motiv na koji nailazimo upravo kod Pisareva, motiv bestijarijuma kao kwige-zbornika fantastinih bia-udovita, postajemo svesni kreativnog funkcionisawa savremene kwievnosti upravo kroz princip literarnog bestijarijuma, koji
nam moda kao figura i najpriblinije predstavqa postmoderno
shvatawe ivota literature, odnosno, prirodu wegovog stvaralakog
postupka.
Otvoreno stvarajui svoj novi roman kao tekst, Pisarev izraeno afirmie nelinearnost siejne linije, kombinujui u vidu
mozaike makro-strukture razliite anrovske obrasce i pripovedne diskurse. Tako se kroz tekst slobodno kombinuju metafikcija,
epistolarna forma i elementi gotskih pria, sociopsiholoka studija sa diskursom kwievne teorije, odnosno metatekstom, ali svoje
mesto u ovoj sloenoj strukturi zauzimaju i neke Pisarevqeve prie
koje svojim novim kontekstom i mestom u romanu poprimaju, ali i
projektuju nove konotacije.
Proza koju ore Pisarev neguje ne samo da u potpunosti odgovara principima, idejama, i postupcima stvarawa kwievnog dela u
postmodernom duhu, ve je u tim okvirima i naglaeno fantastiki
determinisana. Odmah na poetku romana prisustvujemo jasnom odreewu takve poetike, odreewu koje se otvoreno suprotstavqa mimetiko-realistikom naelu stvarawa. Izriito se ograujui od realnosti koja ga okruuje, tanije, od svakodnevnog i banalnog ivota", pripoveda e tvorei metaprozni postupak posegnuti za fikcijom, za priom kao utoitem, i time naeti problematizovawe
samog fenomena stvarnosti. Otuda itaoca u roman ne uvodi postupak iluzije verodostojnosti, koji bi nastojao da to vernije prikae
stvarnost", ve postmoderni metafikcionalni postupak oblikovawa verodostojnosti iluzije, tako karakteristian za Pisarevqevu
poetiku, koji predstavqa otvorenu veru u fikciju, u umetnost, ali i
kroz koju se nasluuju volebne mogunosti fantastikih spoznaja
koje su nam dostupne.

1179

U osnovi romansijerskog postupka novog Pisarevqevog romana

sadrana je oprobana postmoderna strategija pronaenog, ili u ovom
sluaju, dostavqenog rukopisa. No, pozicija Pisareva kao autora i
potencijalnog prireivaa dostavqenog rukopisa u kontekstu romaneskne fikcije biva mistifikovana, kao uostalom i status itaocu
prezentovanog rukopisa. Taj intencionalni obrt od naumqene verodostojnosti ka mistifikaciji moe se protumaiti kao posledica i
odraz postmoderne strasti za fikcionalizacijom. Tako e deo dostavqenog rukopisa, naroito onaj epistolarni, koji tei efektu dokumentaristikog, biti uvuen" preko interpoliranih pria, ali i
fikcionalizacije teorijskog diskursa, u poqe fantastike proze.
Meutim, mistifikovawe u novom Pisarevqevom romanu jo je sloenije na nivou wegovih likova. Napor da se odgonetne ko je jedan od
junaka, pisac Miki epard, funkcionie zapravo kao figura za
postmoderno shvaen princip stvarawa i autorstva. Stoga svi romaneskni uesnici, od Milovana Majstera, Mikija eparda, gospoice Ih (Ja), zapravo nite vlastitu ulogu u smislu postojanih tradicionalnih likova, i postaju prikaze rascepqenog subjekta u postmodernoj mistifikaciji, to je, u stvari, i svojevrsno romaneskno i
figurativno ovaploewe dosadawe bibliografske iwenice Pisarevqevih pseudonima: ore Stevanov, Tihomir Vuji, Nevena Mraovi, Miki epard, Stojan Nikoli, Mladen Jovi
Ukoliko se osvrnemo na teorijske i poetike rasprave koje se u
novom Pisarevqevom romanu vode, i to oko statusa empirijske, objektivne" stvarnosti, naspram one umetnike, fikcijske zbiqe, primetiemo da sama struktura romana, zapravo, odreuje svojim tekstualnim i fikcijskim vrtloewem ne samo preimustvo, ve i iskquivost fikcijske stvarnosti, koja je kod Pisareva gotovo redovno prisutna na podlozi fantastike. Kao i inae, i ovde Pisarev uporno
postavqa pitawe o iluzionistikoj osnovi nae percepcije realnog, pokuavajui da vrati poquqanu veru u mo kwige, u mo kwievnosti i umetnosti kao oblika vie (po autoru moda i jedine)
stvarnosti. Od samog poetka, dakle, roman e multiplikovati fikciju, to za Pisarevqeve prozne tekstove nije nita neuobiajeno,
budui da ga u veoma sugestivnom obliku nalazimo i u wegovim priama, u antologijskoj prii Radoznala Ana i koveg, recimo, za koju
je naroito karakteristina ta spiralna naracija i hipnotiua
struktura teksta.
U kontekstu jasnog pripovedakog distancirawa od slikawa
stvarnosti", zanimqivo je pratiti sociopsiholoku studiju, wen
status i smisao koji se nameu u strukturi romana. Naime, studija
tematizuje qudsku otuenost i razvija se u pravcu zalagawa za veom
sociolokom aktivnou pojedinca, za razvoj drutvene svesti, za
okrenutost i uee u drutvenom ivotu, zapadajui pri tom u svojevrstan proces samorelativizovawa, jer pripovedaevim/autorovim

1180

poetnim opredeqewem ka samoizgnanstvu iz realnosti nestaje smisao samog diskursa u strukturi romana. Intencionalno potvrujui
strukturnu protivurenost na relaciji stvarnostfikcija, u kome
ubedqivost sociolokog zdravqa i logike postaje nitavna pred zakonima kwievne zbiqe i magnetizma fikcije, postmoderni roman
ne parodira samo sociopsiholoku studiju, ve i samog sebe budui da smisaono ponitava i deo sopstvenog diskursa na kome je izgraen.
Jedan od omiqenih postupaka kod Pisareva su intertekstualna
poigravawa, a U srcu grada prisutna su u obliku postmoderne ei
za dopisivawem teksta. Prireiva rukopisa, koji je istovremeno i
wegov italac-presuditeq, odstupa od objektivnog, neutralnog pristupa tekstu i demijurki intervenie. Odvija se, dakle, fingirawe
interaktivnog odnosa itaoca sa rukopisom/tekstom, u kome se fikcijom dopisuje prvobitna varijanta teksta. U tom smislu, Pisarev
uspostavqa jednu uzajamno uslovqenu relaciju i fikcionalnu meuzavisnost prireivaa, romanesknog pripovedaa i likova romana. No,
intertekstualno upuivawe na Pisarevqev opus pria, odnosno postupak fikcijskog dopisivawa rukopisa mnogo je sloeniji. Imajui
u vidu da pria Crveno, neto izmewena i prilagoena novom kontekstu, kao epilog dopuwava i zavrava rukopis aluzivno upuujui
na razreewe sudbina glavnih junaka" romana, kao i iwenicu da
pored ove prie u mozaikom sieu i uskomeanoj strukturi romana
egzistira bar jo jedna pria (Poslanice iz Novog Jerusalima), zatim mistifikacijski predgovor i pogovor Stranih pria Mikija
eparda, datih sada u epistolarnoj formi, namee nam se i jedna
druga generina mogunost razvoja romana. Mogunost po kojoj zapravo itav roman kao fikcija nie iz tela" druge fikcije, nie, ili
je pak dobrim delom uslovqen Pisarevqevim priama. Kao to tekst
romana moe korespondirati sa ve stvorenim priama u postmodernoj tekstualnoj kombinatorici, tako se isto i u italakoj svesti
moe oblikovati pitawe o intepoliranim priama kao fikcijskim
kliconoama" u kontekstu/telu romana. I tu smo na pragu one misli Umberta Eka koja nas postmoderno opomiwe da svaka pria kazuje priu koja je ve kazivana", na ijem fonu se najplastinije
ocrtava postmoderno shvatawe ivota i razvoj literature, odnosno
stvaralako-pripovedna vrtlonost.
Sagledavajui dosadawe stvaralatvo ora Pisareva, roman
U srcu grada istie svoga autora kao jednog od najistaknutijih, poetiki najhrabrijih i najdoslednijih postmodernih proznih pisaca
savremene srpske kwievnosti. Sloena i veto ostvarena poetika
ovog romana ispoqena je kroz kqune postmodernistike postulate
metatekstualnosti i metafikcije, intertekstualnosti, anrovske uskomeanosti, kroz postupke mistifikacije, parodije ili relativizacije, sveukupno tvorei duhovito i fantastiko kwievno tkivo

1181

ali i izazivajui i fingirajui zaudnu recepcijsko-interaktivnu

svest. Posluivi se oprobanom postmodernom strategijom pronaenog/dostavqenog rukopisa, i u skladu sa postmodernom tezom da je
ivot odavno isprian, Pisarev e otvoreno kombinujui diskurse
fikcije i metafikcije, eseja i sociolokih studija, kwievne teorije i gotskih pria, epistolarne forme i poezije, zavodqivo mistifikovati lavirintsko i anrovsko srce romana, ali i figurativno naznaiti postmoderno pulsirawe grada, kao oznake urbanosti, ili pak kao figure literature, svejedno. Poetikom iskquive
usmerenosti ka kwievnosti kao osnovnom tematsko-problemskom
prostoru, kao srcu svog novog proznog teksta, Pisarevu je nesumwivo
polo za rukom da veto afirmie princip vitalistike i samoobnavqajue forme ivota kao jedino mogui princip opstanka same
kwievnosti.
ore DESPI

PREVREDNOVAWE JEDNOG MITA

Milenko Paji, Merilin veiti simbol strasti, Legenda", aakZograf", Ni 2004

Ukoliko bismo traili jedan od kqunih simbola svetske popularne kulture 20. veka, verovatno bi se i bez posebnih elaboracija
ime Merilin Monro nametnulo samo po sebi. Sve to e u drugoj
polovini prolog veka u holivudskom star-sistemu reirawa karijera postati obavezni manir, opte mesto, u globalnom smislu poiwe sa wom: promena imena, promena identiteta, velika popularnost
u okviru jednog konteksta, ivot na stupcima bulevarske tampe,
psiholoke krize i najzad smrt samoubistvo, i sve to za par godina filmske karijere u kojoj je bilo vie skandala nego filmova.
No, bez obzira na to, i etrdeset godina nakon smrti, ime Merilin
Monro je jo uvek svetski sinonim za erotinost i seksualnu poeqnost, i jo ire postala je opteprihvaeni, veiti simbol
strasti.
Sve ovo skupa ini mi se da je bio dovoqan razlog da se Milenko Paji, autor mnotva raznovrsnih kwiga, odlui da itav jedan roman posveti fenomenu Merilin Monro. Tim pre to, i na
planu filmske umetnosti, Pajiu nesumwivo veoma bliske, takoe
nema prepoznatqivijeg i simboliki pregnantnijeg simbola za uspon
i pad jedne zvezde, koja toliko decenija nakon fizikog odlaska sa
scene jo uvek pleni pawu publike, dok intrige o wenom ivotu i
smrti sve vreme snano cirkuliu meu novim i novim generacija-

1182

ma gledalaca. Nedvosmisleno je, dakle, i Pajiev roman govori u

prilog tome, da je Merilin Monro kulturoloki fenomen koji slojevitou nadilazi samo jedno od lepih lica projektovanih od strane holivudskih producenata da traju samo jedno leto. Svojim ivotom i smru, koji su se spleli sa nevelikim brojem filmova, Merilin Monro je nadila namewene joj okvire, postajui (ne)svesno
univerzalni simbol.
Kako se Paji suoio sa ovako formulisanom temom? Svestan da
pie o neemu to je opte mesto masovne kulture i o emu je teko
izneti nove iwenice, Paji se odluio za oneobienu strukturu
svog romana, to e mu omoguiti sve tretman teme. Otuda on, u
podnaslovu, svoju kwigu definie kao filmski roman. O emu je zapravo re? Ukoliko nije mogue ispriati novu priu, moe joj se
dati nov oblik i Paji upravo to i ini: poglavqa romana su organizovana kao filmovi iz ivota Merilin Monro, zapravo kao ciklus filmova o wenom ivotu i karijeri. Roman tako postaje u vizuri pripovedaa/prireivaa celoveerwi program u kome se prikazuju spomenuti filmovi. Kao uvod u svaki od filmova stoji obraena
kartica Srpske dravne kinoteke. Ona sadri sve osnovne podatke o
filmu/tekstu koji potom sledi (naslov, glumce, anr, trajawe, sinopsis, godinu izrade), tako da potencijalni italac/gledalac ve
na osnovu toga moe da se odlui da li e neko poglavqe proitati
ili ne. Poglavqe/filmovi se ne nadovezuju direktno jedni na druge
tako da se roman moe itati/gledati u celini, selektivno ili kako
ve to italac poeli. Tekst je opremqen i mnotvom slika glavne
junakiwe kwige Merilin Monro, to dodatno oneobiava i vizuelno obogauje Pajiev roman.
Evidentno je da ve i ovakvim strukturirawem kwige i samom
teksturom romana Paji eli da napravi iskorak u ve standardizovanoj prii o Merilin Monro. Evo kako on to formulie u uvodu
kwige: Holivud je udeo da zaradi novac. Stideo se svoje lepe i pametne zvezde. Da se pokae bez odee insistirali su, zapovedali,
molili, a da bude inteligentna to niko nije oekivao od we. To je
novo i to je dobro: svia nam se zato to je sjajna, orginalna linost." Meajui, zapravo montirajui esejistiki ton izlagawa, iwenice, podatke i fotografije iz ivota Merilin Monro, sa svojim filmovima/priama o wenom ivotu, Paji gradi sliku o Merilin Monro koja odudara od petrifikovane, standardne percepcije
ove platinaste filmske dive (prosean ukus namee se kao standardni sadraj amerikog filma"), ve je predstavqa kao nekoga ko
je, na primer, lino poznavao Trumana Kopota, Sola Beloua, Karla
Sandberga, dok joj je Artur Miler bio trei suprug. Nijedna amerika glumica" zapisuje Paji ne moe da se pohvali, ni izbliza, ovako bogatim spiskom prijateqa meu kwievnicima. Tako
je MM postala postmodernistika tema par excellence." Zato je Mi-

1183

lenko Paji i bira za svoj roman. U isti mah toliko konvencionalna, a opet (u Pajievoj vizuri) neoekivano duboka, pria o Merilin Monro postaje romansirani esej o moi lepote, koja se uprkos
sirovoj raunxijskoj logici holivudskih producenata opire banalizaciji i sija sopstvenim sjajem kojem rei i dodatna objawewa gotovo da i nisu neophodna. Jer makoliko bila svoena na jednu dimenziju svoju fiziku lepotu celinom svoje pojave Merilin na
filmskom platnu, ne sluajno, zrai vie, isijava svetlost. To se ne
moe odglumiti i samim tim ne bi bilo mogue da svetlost, makar i
intuitivno, ona nije nosila u sebi, odnosno, pie Paji: Iz sopstvenog ivota i iz linog iskustva crpeti sadraj svoje umetnosti.
Svaki ovek koji je ikada napisao neto vredno, morao je taj materijal, od koga e iveti, da nae u sebi."
U najkrvavijem od svih dosadawih vekova, Merilin Monro bila je jedna od retkih svetlih taaka koja je milionima qudi irom
sveta makar na as donela zadovoqstvo i uivawe u lepoti i ve zbog
toga ona je vredna prie i priawa. S druge strane one je i tipino
postmodernistiki fenomen koji u sebi objediwava mnoge vrednosti
i niskog i visokog znaewskog registra (ba kao i epoha kojoj pripada), pa je i stoga nesumwivo pripovedaki inspirativna. Sve to
omoguilo je Milenku Pajiu da pomiri svoju naklonost prema filmu sa kwievnou i eqom da perifrastikim govorom osvetli
drugu polovinu veka koji je za nama.
U Beleci o autoru Paji kae da se ovom kwigom trei put
vraa temi Merilin Monro i to sa eqom da ona dobije onu neophodnu unutrawu sadrinu, koja je obino zapostavqana i previana" i da se rekonstruie i reinterpretira zastareli, sueni i crno-beli mit o MM". Nema sumwe da je ovom kwigom autor ispunio
zadate ciqeve, ali su oni istovremeno i limitirali kwievnoumetnike domete ove kwige. Oni nisu mali, naprotiv, ali je teza" romana, wegova organizacija voena eqom ka temeqnoj, esejistikoj
elaboraciji nepoznate intelektualne strane linosti Merilin
Monro, sebi podredila intuitivnu, emotivno obojenu kwievnoumetniku re u romanu. Zbog toga je ovo, sasvim razumqivo, kwiga
vie usmerena ka qubiteqima filma nego ka iroj italakoj publici. Postigavi jedan ciq Paji se udaqio od drugog, ali bez
obzira na to pred itaocima je slojevita i veto napisana kwiga
koja spaja dve umetnosti i daje intrigantan pogled na veiti simbol
strasti.
Mladen VESKOVI

1184

USPENA PESNIKA SINTEZA

Jasna Melvinger, Vozelnica, Orpheus", Novi Sad 2004

Pred nama je prvi izbor iz poezije Jasne Melvinger (1940, Petrovaradin), pesnikiwe iz tzv. generacije Branka Miqkovia, koji
je o wenim stihovima pisao da su tihi i topli". Pored Miqkovia, wenu prvu pesniku zbirku, Vodeni cvet (1958), propratili su:
Milo I. Bandi, Jano Bawai, Branko Jovanovi, Jan Labat, Slavko Leovac, Slobodan Mileti, Petar Milosavqevi, Milosav Mirkovi, Sava Peni, Bora Plavi, Drako Reep i Boris Tonin.
ist, jasan i sve stih", istie Gordana Arok-Divjak za zbirku Sve
to die (1963), o kojoj piu, takoe: Milorad R. Blei, Branimir Donat, arko urovi, Boko Ivkov, Sveta Luki, Zvonimir
Majdak, Vladimir Milari, ivko Nikoli, Mirko Peti, Bogdan
A. Popovi, Nenad Radanovi, Drako Reep i Nedjeqko Fabrio.
Piui o wenoj kwizi Tako umiru starice (1967) Emil Tot upotrebqava sintagmu enska poezija". U kritikom svetlu je posmatraju:
Gojko Jawuevi, Mirko Miloradovi, Petar Popovi, Radomir
Rajkovi, Drako Reep i Mihal Harpaw. Mune molitve lepoti",
zapaa o zbirci Svet i svetlost (1971) Aleksandar Nejgebauer. O woj
piu jo: Boko Ivkov, Rade Obrenovi, Bogdan A. Popovi, Radomir Rajkovi, Drako Reep i Imre Si. Posle osam godina, pojavquje se nova kwiga, Visoke strane leaja (1979), taj mozaik razliitosti" zapaaju: Filip Bram, Jovan Zivlak, Drako Reep, Vojislav Sekeq i Slobodan Stojadinovi. Usledio je Avans za danas
(1986), nesentimentalni resital", kako je to istakao Milo I.
Bandi, humorne i melanholine igre", zapazio je Srba Igwatovi,
a o kwizi su pisali i: Danica Vujkov, Slavko Gordi, arko urovi, Koqa Mievi, Milan Nenadi, Josip Pavii, Goran Rem,
Ranko Risojevi, Vojislav Sekeq, Dejan Tadi i Viazoslav Hrowec.
Wene Qubavne sonete (1989) kritiki su propratili: Zoran M.
Mandi, edomir Mirkovi i Milivoj Nenin. Posle pauze od 13
godina pojavila se kwiga Ta renesansa ne jo kao posqedwa ansa
(2002), neobina ne samo naslovom, ve i svojim dugim stihom; lament nad renesansom", kako je to zapazio Robert G. Tili, a o woj pisali: Milan ivanovi, Tonko Maroevi, Milovan Mikovi i
Drako Reep.
Ve samo pomiwawe navedenih imena ukazuje na iroku kritiku recepciju poezije Jasne Melvinger na jugoslovenskom kwievnom
prostoru, posebno meu kritiarima u Vojvodini (na srpskohrvatskom jeziku, ali i maarskom i slovakom), a naklowene su joj bile
podjednako i srpske i hrvatske kolege, kako pesnici tako i kritiari. Wena poezija, uz to, zastupqena je u brojnim antologijama, izborima i prevodima na italijanskom, maarskom, rusinskom, slova-

1185

kom, albanskom, rumunskom, slovenakom, ali i na ruskom, francuskom i engleskom jeziku (u Bibliografiji koju je sastavila Gordana
ilas, na kraju kwige izabranih pesama, dato je gotovo 200 jedinica).
Izdvojiu samo nekoliko izbora koji najboqe govore o kontekstu ovog
pesnitva: Ravnica (u izboru Draka Reepa), Dnevnik, Novi Sad
1961; Romor ravnice (priredio Pero Zubac), Centar za kulturu, Zrewanin 1974; Pesnici Vojvodine (izbor Tomislav Ketig et al.),
Srpska itaonica i kwinica, Irig 1975; Pesnitvo razlike: izbor iz poezije u Vojvodini (priredio Jovan Zivlak), Panevo 1978; A
csnd varosa (szerkeszt bizottsg Fehr Ferenc), Forum, Novi Sad 1982;
Savremena poezija Vojvodine / Ratkovieve veeri poezije (priredili Jovan
Deli et. al.), Titograd 1984; Savremena poezija: pesnika panorama /
izbor Oto Tolnai, Smederevska pesnika jesen", 1985; Antologija
savremenih jugoslovenskih pesnikiwa, 12 (priredili Miroslava
Tomi Horvat i Vladimir J. Nikoli), A- delo, Beograd 1988; Antologija: savremeno pesnitvo u Vojvodini: 19451990 (priredio Selimir
Radulovi), Knjievna zajednica Novog Sada 1990; Iza sputenijeh trepavica: hrvatsko pjesnitvo XX stoljea (priredio Mile Stoji), Svjetlost, Sarajevo
1991; Skupljena batina: suvremeno hrvatsko pjesnitvo 19401990: antologija (priredio Stijepo Mijovi Koan), kolske novine, Zagreb 1993; Hrvatska rije u Srijemu: antologija srijemskih pisaca (priredio Dubravko Horvati), Matica hrvatska, Zagreb 1995; Pohvala qubavi: od Branka Miqkovia do Dragomira Brajkovia (priredio Pero Zubac), MBG, Beograd
1997, Oi ravnice: savremena poezija vojvoanskih pesnikiwa (priredila Olivera ijaki), Srpska itaonica Irig, Novosadski otvoreni univerzitet 1998; Sto godina, sto pesnika: Vojvodina XX vek: antologija (priredio Milan ivanovi), Aurora, Novi Sad 2001; Sawa li: qubavna poezija za laku no (priredio Nenad Novakovi), Besjeda, Bawa Luka 2003. Najei kontekst je, znai, regionalni, Vojvodina,
potom tematski ravnica i qubavne pesme, a posledwih desetak godina sve vie i nacionalni, tj. u kontekstu hrvatskog pesnitva.
Nesumwivo je da se pesnitvo Jasne Melvinger dobro snalazi u
svim pomenutim kontekstima, jer je re o delu koje nadilazi sve
okvire, o poeziji autohtonoj, briqivo i dugo negovanoj poetici, o
imenu od velikog ugleda.
Ovakva rekapitulacija mogla se, znai, ne samo oekivati, nego
je bila i te kako potrebna, zato vaqa pozdraviti wenu pojavu u ve
renomiranoj biblioteci Panonska svetla", novosadskog Orfeusa".
Naslov kwige izabranih i novih pesama Jasne Melvinger, Vozelnica, re je retka, neobina, pa i nepoznata, ne samo za dijalektoloki slabo potkovanog junou", ve i za one koji poznaju lingvistiku, ak i pojedinim leksikolozima. Ima u tome i nekog ara,
igre, zagonetawa, jer ne bi bez razloga bila odabrana za naslov kwige. U samoj kwizi postoji istoimeni ciklus, koji zauzima centralno
mesto, potom i istoimena pesma, u kojoj je, delimino, kqu za re

1186

vozelnica". Pesnikiwa upuuje na Srpski rjenik. U onom iz 1818.

godine nema te rei, niti neke druge sa tim znaewem. U Srpskom
rjeniku iz 1852. stoji re vozionica", a uz wu objawewe bure
u kojemu se vozi to (n. p. kquk)". Za obiaj da se u vinskom buretu
prevozio kquk znao je, znai, i Vuk Stefanovi. A pesnikiwa nas
podsea na svog dedu Marka, koji je iz svog vinograda u Sremu, u Zanou, prevozio kluk" ili kquk" (muqano groe), u neemu (emu?) to nisu zabeleili ni dijalektolozi, pa ni etimolozi. Kako
je direktno prozvan Petar Skok, posegnuo sam za wegovim Etimolokim rjenikom hrvatskoga ili srpskoga jezika i tamo pronaao samo re va", kajkavski izraz za oveu bavu za vino, dolium". U
obrazloewu dodaje: mogue je s Mauraniem misliti da je voa
od voziti". Sad je ve jasniji put od vozionice" do vozelnice", jer
pesnikiwa, inae i vrstan lingvista, stilista, kako bi doarala autentinost govora svog pesnikog sveta najee koristi ikavski
izgovor, a ponekad i dijalekte. Iako nije ula u renike, u obliku
koji je ula i upamtila pesnikiwa, ta re, odnosno bure ili bava,
koja se nekad prevozila na taligama ili taqigama, a potom rasuila se, ve, u upi", jer odavno se u wu, onako, jo u vinogradu, nije
zdruzgalo groe". Moda je to, kako primeuje pesnikiwa, bezvredno, tek, bure", ali je za znalce, itekako" vana re, koju je, skupa sa predmetom ona dobila u tal".
Jeziko naslee, naroito ono zaviajno, neto je to karakterie najvei deo novih i najnovijih pesama Jasne Melvinger. Ne samo to, ve i neto to bi se, uz izvesne ograde, moglo prepoznati i
kao svojevrsna semiotika analiza. Na primeru rei vozelnica",
uoqiva je ne samo velika razlika izmeu znaka i oznaenog, odnosno
izmeu objekta i wegove namene, na jednoj strani, i imena u kom nije
prepoznatqiva ni jedna od osobina ili slika predmeta. Blisko je to
ruskim i francuskim semiotiarima, jer pesnikiwa, kao to sam
ve istakao, polazi od lingvistikog shvatawa znaka kao veze oznake
(materijalnog dela ili izraza) i oznaenog (znaewskog dela, denotata ili sadraja), pa se pesma, onda, doivqava na vioj ravni, ali
ne uvek kao ponavqawe ove veze, ve i kao weno izneveravawe. Otuda
je re vozelnica" ne samo novi kwievni znak, ve i isto pesniki denotat, upravo onaj pomenuti tal", koji je pesnikiwa iz svog
naslea prenela najpre u svoju pesmu, potom u ciklus, pa u naslov
kwige, odnosno u poetiku.
Kad smo ve kod naslea, pomenuu i dva termina koja su u kwievnost preneta iz sosirijanske lingvistike: paradigmatika i sintagmatika. Prvi podrazumeva pesniko naslee, tj. tradiciju koja je
bliska Jasni Melvinger. Uopteno govorei, to je moderno pesnitvo (sa akcentom na hrvatsku modernu i pesnike poput A. G. Matoa, ali i A. B. imia, prisutni su, naravno, i drugi pesnici,
Vladimir Vidri, recimo, ili neki od srpskih modernista, poput

1187

Miloa Crwanskog), ali i pesnitvo u koga su utkane najrazliitije niti: usmenog, narodnog stvaralatva, antikog, odnosno klasicistikog pesnitva (na primer Lukijana Muickog), potom i pesnitva iz doba renesanse, pa baroka i romantizma. U posledwoj deceniji weno pesnitvo je sve vie zahvaeno postmodernim postupcima parodije i citatnosti itd. Pobrojano jedno za drugim, deluje to
preterano, ali, kad imamo u vidu da je re o skoro pedeset godina
kontinuiranog pevawa, i vie od 150 pesama, iz razliitih kako
ivotnih, tako i stvaralakih faza, onda ne udi heterogenost, tj.
kompleksnost pomenutih uticaja, odnosno izuzetno bogat repertoar
izraajnih sredstava i postupaka Jasne Melvinger.
Meni je najupeatqiviji kd koji prepoznajem u ciklusima pesama Stari sat, Ta renesansa ne jo kao posqedwa ansa, Vrijeme i
nevrijeme i Vozelnica. U wima je, s razlogom, podvuena strailovska crta, od Branka Radievia do Crwanskog, zbog wihovog opratawa sa lisjem i vinogradima, odnosno sa trewama i senkom
Fruke gore; a to wihovo opratawe sa ivotom, odnosno sa zaviajem, propraeno je renesansnim prizorima Botielija i Da Vinija, ali i piscima, kao to su Bokao i Dante. Ovi dugaki, sa dvadesetak i vie slogova, izlomqeni stihovi, koji ne mogu da stanu u
jedan red, pa ih nadopuwuje drugi, vrlo esto i parno rimovani, ba
kao naslovi pesama, prizivaju ritmiko-melodijske postupke Crwanskog, wegovog Strailova, ali i Lamenta nad Beogradom, citiraju
wegov stih, zarez, motive, ak i bio-bibliografiju. Ovde je, naravno, i mnogo iri istorijsko-poetiki kontekst: Austro-Ugarska,
Bosna i Mlada Bosna", Prvi svetski rat, Ivo Andri i A. G. Mato, Viktor Igo i Gijom Apoliner, Hrvatska i Pariz, mediijevska
Firenca, kafkijanski Prag, a renesansnu paletu smewuju Gogen i
Van Gog, agal i Pikaso.
Sa izuzetkom dve pesme iz ciklusa Stari sat (koje su ve izdvojene od drugih), pesme u pomenuta tri ciklusa, Ta renesansa ne jo
kao posqedwa ansa, Vrijeme i nevrijeme i Vozelnica, tanije, trideset, ovde odabranih pesama, zasnovane su na negaciji. esto ve i u
naslovima: Ne u traqama, Nije cimao, Ne ba, Ne jo, Ne samo, Nije slikao, Nije taj, Ne sva tri, Ni bez, Ne bez sjajne
ocakline, Nije moglo, Ne zove se vie, Ne tek na primjeru
itd. A stihovi zapoiwu i puni su odricawa: ne, nije, nikada, ne
znam, ni; ili odsustva neega: nema, nisu, niko. Bilo da porie
(radwu ili okolnosti, pa i osobine), ili da ukazuje na suprotnost,
tj. pozitivno znaewe, najvei broj ovih stihova je mawe izraz kategorikog odbijawa, neslagawa, ukazivawa na netanosti, koliko nedoumica, isticawa nedovoqnosti znaaja, ili vrednosti. Nesumwivo, ima izvesnog sporewa, etikog i poetikog, preplitawa ivota i
literature, ali ne bih to dovodio u vezu ni sa nihilizmom niti sa
pesimistikim raspoloewem. Ima gorine, stihovi su ironini,

1188

ponekad i parodini, vrlo esto melanholini, zbog nostalgije za

minulim vremenima, za vremenima ednosti i nedunosti, bezbrinosti, radosti i lepote, koje su potisla zla vremena, pokrila istorijska tmina, qudski nemar i glupost.
Iz prethodnog proizilazi i sintagmatika, odnosno kombinovawe izabranih jezikih sredstava i pesnikih postupaka du pesme,
odnosno zbirke i, daqe, kompozicija cele kwige izabranih i novih
pesama. Vozelnica je veto komponovana: nije sreena hronologija,
koliko hijerarhija meusobno zavisnih pesama, odnosno unutrawa
organizacija prostora kwige: na poetku i na kraju su pesme iz ranijih kwiga, u sredini nove i novije pesme, izdvojene ponekad ciklusima, a ponekad naslovima pojedinanih zbirki. Saglasno zahtevima
semiotike, moglo bi se rei da je Jasna Melvinger vie puta organizovala svoje pesme, nastojei da saini svojevrsnu pesniku sintezu, niui pesme prema odreenom sistemu, moda ne uvek primetnom na prvi pogled ili ne bar odmah vidqivom, sa strane, jer on je,
pre svega, metajeziki, gradivni, strukturalni a ne destruktivni.
Indikativna je pesma Kuverta, smetena na samom poetku, sa
ovakvim posledwim stihovima:
Je li mi ostalo za post scriptum jo malo moje sudbine
Zapeaena kuverta. Stie uvijek u potiqak
Ostalo se i pjesmi moe vjerovati.
Ova kwiga je, zaista, kao zapeaena kuverta", treba je otvoriti na vreme, i proitati wen sadraj. Nadam se da sam, barem delimino, u tome uspeo.
Zoran ERI

GLEDATI I VIDETI
Olga Miki, Srpsko slikarstvo 1820. veka, Galerija Matice srpske,
Novi Sad 2005

Govoriti na sveani dan Galerije pobuuje i posebno oseawa

asti i zahvalnosti. Dodeqeno mi je da predam javnosti kwigu koleginice Olge Miki Srpsko slikarstvo 1820. veka. inim to sa izuzetnim uvaavawem wene vezanosti za ovu kuu u kojoj je provela aktivno slubovawe. Postala je ona 1952. godine pripravnik i istrajno ostala odana Galeriji do penzionisawa. Sa malim kawewem i
sm sam se ukquio u ivot Galerije posle useqewa u ovu zgradu
1958. godine. Ne bih uzdisao nad starim dobrim vremenima kada su

1189

se svi, ini mi se, i voleli i potovali. Pamtim rei profesora

Radojia koji je esto ponavqao da su odlasci u veliku Maticu i
Galeriju znaili Erholungsreise, okrepqujua putovawa, tamo gde su
nas doekivali otmeni Rada Kovaevi, naizgled utqivi Mia Nikolajevi, romantino razbarueni Dinko Davidov, uvek smirena i
nasmeena Olga Miki.
Takva atmosfera je negovana i kasnije, pogotovo kada je upravnik postala i Olga Miki. Atmosfera" nije nevana za svekoliko
delovawe jedne ustanove. Plodovi se ogledaju i u tome to je ivot
Galerije bio ispuwen i istraivawima i saoptavawem rezultata.
Od prvih dana inila je to i koleginica Miki. Bez potrebe da se u
ovom trenutku boduju prvenstva u otkrivawu i publikovawu mnogih
nepoznanica za mladu granu naune discipline, u hronoloki zgusnutoj grupi istoriara umetnosti, koji su odluili da se bave novijim dobom, Olga Miki se primetno isticala.
Gospoica Olga Dimitrijevi je diplomirala i nagraena za
diplomski rad iz sredweg veka: Apokrifna kwievnost i monumentalno srpsko slikarstvo H veka. Nije bila na teti. A na iru
korist, Olga Miki se posvetila srpskom slikarstvu H, HH i
HH veka, to je naslov kwige koju predstavqamo.
U priloenoj bibliografiji u kwizi kvalifikovano je nekoliko celina, od monografija i studija do priloga u monografskim i
serijskim publikacijama. Poetak kwige je posveen svojevremeno
naglo poveanom zanimawu za Hristofora efarovia, slikara kojim je oznaena prekretnica u srpskom crkvenom slikarstvu, ali i
otvoreni putevi ka profanom. O tome, o Boanima i efaroviu,
pisala je Olga Miki 1961. godine. Po ulasku na srpsku umetniku
scenu za efaroviem je bio prevaan banatski slikar Stefan Tenecki. U kwizi je po redu drugi, ali studija o wemu velika je arija
Olge Dimitrijevi-Miki iz 1957. godine. Vraala se wegovom delovawu i kasnije, jer je odista za pet decenija slikawa, ostavio znaajne tragove. Kao to je i wena studija bila zasejano poqe sa kog su
potowi istraivai ubirali plodove za svoje doprinose.
U prouavawu slikarstva druge polovine H veka Olga Miki nije tu zastala. Predmet istraivawa postali su Janko Halkozovi, pa dva vana umetnika epohe: Vasilije Ostoji i Dimitrije
Baevi, kroz osvrt na wihov, kanda uobiajeni, qudsko-poslovni
sukob uiteqa i uenika. Okupijeni i oko slikawa ikonostasa u manastiru Beoinu podstakli su Olgu Miki i Leposavu elmi da
zbir monografskih studija o wima naslove Majstori prelaznog perioda, a da umetnici potom dobiju kratak popularni naziv prelazni
majstori".
Srpska istorija umetnosti je napredovala i prilagoavala terminologiju novim i tanim kvalifikacijama, ali zvuk prelaznosti
nije izgubio jasnou. Kao stupwevi barokizacije i nova nauna di-

1190

sciplina je bila u prelaznoj fazi, od metoda deskripcije ka ikonologiji. Istoriari umetnosti prelaznog perioda, kojima je pripadala i Olga Miki, morali su da preduzimaju mnogobrojne raznovrsne
istraivake radwe, pripremajui tlo za ire poglede, sinteze i
estetizovawa. Tako je i koleginica Miki, kao veina priblinih
vrwaka, ronila po arhivalijama, grabila drumovima, zapisivala,
premeravala, analizirala, atribuirala, datovala, uporeivala, otrila dar opservacije, pratila literaturu, pretvarala u javu putovawa u
Be, Minhen, Rim, Veneciju, Pariz.
Nije izostalo bavqewe najznaajnijim umetnicima decenija koje
su sledile. Bibliografija o vodeoj linosti H veka Teodoru
Kraunu je rasla, ali je doprinos Olge Miki prouavawu wegovog
slikarstva beoug bez kojeg se ne moe sastavqati istorija nacionalne umetnosti tog stolea. Ne jednom, kolegijalno delei poslove sa Leposavom elmi, radije se prihvatajui svetovnih domena,
pronicala je osobenosti i vrednosti velikih majstora HH veka. Bez
teksta o portretima Arsenija Teodorovia, predstavnika epohe klasicizma, nije mogue graditi sliku srpske umetnosti poetka ovog
stolea.
Neka smo i zavarani, ali kao da je sa vie sklonosti i naklonosti pisala o umetnicima sredine HH veka iz doba bidermajera i
romantizma. Uoava se to u tumaewu profanog opusa Pavla Simia,
zatim u odlinoj studiji o Nikoli Aleksiu.
Visoku meru potrebe da podvrgne proveri potcewenost nekih
umetnika pokazala je savesnim monografskim oblikovawem studija o
radu ivka Petrovia i Jovana Isajlovia mlaeg. Vrhunac oseawa
da objektivno izvue iz zaborava male majstore", nepretenciozno je
postavila u okvire pogleda na popularna dela srpskog graanskog
slikarstva HH veka". Dodirujui poetak HH veka, analizirala je
slikarstvo Josifa Falte i Danice Jovanovi, tako da se periodizacija i klasifikacija srpske umetnosti na prekretnici dva stolea
ne mogu odreivati bez ovih wenih studija.
Potrebama i interesovawima struwaka, istoriara umetnosti,
tekstovi Olge Miki nisu nedostupni. Ali, zbornici radova ovakve
vrste odavno su zamiqeni da olakaju i ubrzaju koriewe neijih
istraivakih rezultata. tavie, prerastu u osobiti portre jednog
oveka, tako to se u naznakama naziru signali o qudskom, intimnom delu linosti, najvie, razume se, o dometima profesionalnog
delovawa. Sve to nije nevano, jer, ni Olga Miki nije previe
pisala, ili bar nije ponudila mnogo publikovanih stranica. Koliina i kvalitet znawa ne moraju uvek biti sa tim brojem u upravnoj
srazmeri. Olga Miki spada meu znalce koji skromno i pogreno
poveravaju svoja velika znawa emisiji usmene rei. A ova je nepostojana, trenutna, osuena na zborav onih koji su je uli. Utoliko vie
* Izreeno o Danu Galerija Matice srpske 22. oktobra 2005. godine.

1191

ovakve kwige dobijaju smisao. Zgusnuto, laserski usmereno, upuuju

na otkrivawe i potvrivawe nemerqivih znawa onih koji esto svesno ne ele da piu i publikuju, da stiu naune titule. Na tetu i
naune discipline kojoj su se posvetili. Tek napisana re potvrdi u
kojoj meri i Olga Miki ume da gleda i da vidi. Postoji sklonost da
se muzealcima pripisuje, ili doputa, samo pravo na ono prvo. Kvalitet istoriarsko-umetnikog profila Olge Miki sadran je upravo i u tome to je umela u umetnikom delu da iitava poruke i
Vordergrunda i Hintergrunda, onog gledanog spoqa i onog to se vidi
u slojevima iza. Weno vizuelno i vizibilno oko nudilo je tumaewe
gledanog, ali je poniralo i u dubine vienog, zadirui u metode sociolokih, psiholokih, antropolokih, ne samo estetikih pristupa.
Izraavam izuzetnu zahvalnost saradnicima Galerije Matice
srpske to su odluili da pripreme ovaj zbornik radova Olge Miki i nae italako oko posvetimo pronicawu vrednosti wenog
istoriarsko-umetnikog dela. Korisno je to za nauku kojom se bavimo, dragocen i zbog potovawa koje se ukazuje pouzdanom struwaku i
odanom saradniku ove kue.
Dugo se trudim, vaqda sa zaviu, da kao Olga Miki prekrstim ruke i bez papira pred sobom govorim lako, teno i tano, vano i zanimqivo. Da bih iskazao i svoje potovawe prema woj odluio sam se za umudreno itawe.*
Miodrag JOVANOVI

POSLEDWI OSVRT NA SRPSKI POSTMODERNIZAM?

Sava Damjanov, Postmoderna srpska fantastika, Dnevnik", Novi Sad
2004

Ovo izdawe izbora pria tematski obuhvaenih odrednicom postmoderna fantastika nosi podnaslov hrestomatija, a ne antologija,
to predstavqa uvod u specifinost tiva o kojem je re. Naime,
prireiva u svojoj napomeni na kraju kwige nudi razjawewe kada
kae da je u prvom planu bila poetika osobenost tekstova, zapravo
interesantnost tiva (to i jeste osn. kriterijum hrestomatije) mada ni vrednosni kriterijum nije zaobien, ali on je ovde u drugom
planu. Ostaje nam, dakle, samo da pretpostavimo da je hrestomatija
sastavqau ostavila vie prostora za prikazivawe razliitih fantastikih strategija, to ne podrazumeva nuno najboqe prie svakog autora. Ono na ta je, pored toga, stavqen akcenat pri odabiru
pria jeste postizawe bartovskog zadovoqstva u tekstu i prave postmodernistike komunikacije sa itaocem.

1192

S obzirom na iwenicu da je ovo drugo izdawe, interesantno je

ukazati na naslov gde je onaj od pre deset godina (1994) glasio Nova
(postmoderna) srpska fantastika. U ovom izdawu, dakle iz 2004. godine, u naslovu je postmoderna osloboena zagrade a pridev nova ak
sasvim iezao. Pretpostavimo da se sa ove istorijske distance od
deset godina o postmodernizmu moe govoriti mnogo smelije tj. da se
ve sa sigurnou moe govoriti o nekim wegovim poetikim konstantama. Poznato je da antologije (iako smo ve utvrdili da ovde
nije re o antologiji par excellence) igraju veoma vanu ulogu u etablirawu odreenog kwievnog pravca. Tako i ova antologija Save
Damjanova, a naroito sitne specifinosti, poput ovih u naslovu,
govore mnogo o periodu postmoderne, o jednoj generaciji pisaca kojoj
i sam sastavqa pripada. A propo specifinosti, nigde nije naznaeno da je u pitawu drugo izdawe kao i da je dopuweno sa jo est
novih autora. Kao da ovaj (nov?) pokuaj predstavqa sintezu opusa
postmodernizma sa, pomalo nostalginim, prizvukom na jedno kwievno otkrie generacije osamdesetih i poetka devedesetih, koje je
sada ve na zalasku i koga polako smewuje neki novi -izam, bio to
neorealizam ili neto sasvim drugo, to e naredne dekade moi
ve jasnije da uoblie.
I ovaj izbor otvara rodonaelnik, Milorad Pavi, a novina su
prie Danila Kia i Borislava Pekia, kojih u prvom izdawu nije
bilo. Ova dva pisca, koji su se u zavrnim fazama svog opusa pribliili postmodernistikom usmerewu, i koje je Aleksandar Jerkov
u svojoj Antologiji srpske proze postmodernog doba svrstao u odeqak
pod naslovom Obrisi postmoderne, sada se sa sigurnou mogu postaviti na poetnu taku poetike mape nae postmoderne proze.
Dvadeset i tri autora zastupqena su po hronolokom redosledu roewa, to se, po Damjanovqevim reima, pokazalo bliskim jednom
rasporedu koji bi sugerirao skicu razvoja srpske postmoderne. Hrestomatija je opremqena predgovorom u kome Sava Damjanov istie
tri relativno zaokruena perioda razvoja srpske fantastike: prvi
sredwi vek i barok, drugi od doba prosveenosti i pojave predromantiarskog stila, trei koji egzistira na prelazu 19. u 20. vek,
dok je etvrti, dakle, postmoderna fantastika, onaj iji razvoj pratimo kao wegovi savremenici. Meutim, osobenosti postmodernizma
odredile su i specifian karakter fantastikog anra kao i wegove
funkcionalnosti u odnosu na jedno sutinski drugaije sagledavawe
sveta i literature. U prva tri pomenuta razdobqa fantastiki diskurs je funkcionalan i deo je jedne specifine slike sveta. Tako je,
na primer, fantastiki diskurs u staroj srpskoj kjnievnosti imao
legitimitet koji nikada kasnije nee imati. Ta specifinost ogledala se u tome to je kwievnost bila u funkciji prikazivawa metafizikih datosti kroz razliite anrove, za ta su itija svetaca najboqi primer. Kada se svest u prosvetiteqstvu okrenula iskqu-

1193

ivo razumu, fantastika komponenta u kwievnosti, koja se izglobila iz one velike religiozne slike sveta, sada je, pak, u retkim trenucima imala funkciju svojevrsnog oponenta suvie razumskoj" literaturi. Tek se od 19/20. veka fantastika oslobaa te funkcionalnosti, mada se ni u postmodernizmu ne moe govoriti o wenom istom vidu. Postmodernizam koristi sve wene komponente ali na poseban nain, primewujui svoj poznati ludistiki koncept, koncept
igre, sastavqawa.
Jedna od osnovnih karakteristika postmoderne proze jeste metatekstualnost, dakle onaj kritiki diskurs inkorporiran u umetniko
tkivo teksta. Wegovu vanost za dinamizam forme o kojoj pie, istie i Sava Damjanov u pomenutom predgovoru. I upravo je zanimqivo osetiti podudarnost izmeu metateksta, kao postmodernistikog
proznog manira, i fantastikog diskursa. To umnogome otkriva specifinost fantastike ovog, najnovijeg perioda. Metaprozni diskurs
srpskih modernista doprinosi realizaciji jo jedne bitne intencije, otklonu od standardnog racionalno-logikog govora i znaewa,
(karakteristinih za tradicionalnu prozu), tj. tewi da se pronae
nov umetniki jezik koji bi izrazio logiku" iracionalnog i racionalnost" aloginog. U ovim se naizgled oksimoronskim sintagmama
moe prepoznati i kvalitet fantastike. Fantastika se ogleda u prevazilaewu prirodnih zakona i sjediwewu suprotnosti. Smatra se
da fantastika tei da prevazie racionalni poredak stvari, ali u
isto vreme veruje u mogunost spajawa s apsolutom, apsolutnim znaewem. Fantastika komponenta postmoderne kwievnosti, vrlo esto, postavqa implicitno pitawe naeg istinskog ontolokog smisla i empirijskog konteksta. Na prvi je pogled glavna funkcija metateksta, savladavawe i ruewe granice izmeu kritiko-teorijskog
i beletristike. Meutim, upotreba metatekstualnog diskursa u savremenoj prozi zalazi i u sferu brisawa granica izmeu literature i
stvarnosti, a to isto ine i mnogi fantastini obrti. Dakle, nije
teko uoiti slinost, no ne samo i slinost vrlo esto i prepilitawe oba, te metatekstualnost i fantastika ostvaruju zajedniki
ciq: naputawe tradicionalnog logocentrizma. Dovoqno je, kao
ilustraciju, spomenuti prie Filipa Davida ili ora Pisareva,
Mihajla Pantia i jo mnogih drugih, koje poseduju ba navedene
kvalitete, a koji opet itaoca dovode u stawe zapitanosti u sigurnost kategorije sopstvenog doivqaja stvarnosti. U takvom kontekstu
fantastika dobija jedno novo znaewe, jer otkriva postmodernistiki ideal dosezawa apsolutne kwievnosti, kwievnosti koja tei
samoostvarewu. Uvlaewe" itaoca u tekst do mere koautorstva, prevazilaewe granica i meawe svetova i nepomirqivih kategorija
sugerie upravo taj ideal sveukupnosti, integracije kojoj postmoderna literatura i postmoderna misao, uopte, tei.
Dakle, ovim izborom pria Sava Damjanov nije samo priredio
korpus interesantnih tekstova fantastikog usmerewa, ve je ukazao

1194

na nov karakter, moda preciznije novu igru starim elementima

fantastike, postmoderne fantastike, pri emu je ovaj prefiks" postmoderni odreuje kao drugaiju od onih oblika i funkcija kakve je
poznavala tradicionalna literatura. Fantastiki diskurs je tako
postao neodvojiv od postmoderne proze i wegovo iitavawe predstavqa i iitavawe tajne ifre nove kwievnosti".
Dobrim odabirom pria koje je uvrstio u svoju antologiju, Sava
Damjanov je pokazao i prikazao razliite fantastike strategije, ali
s obzirom na ve spomenute podudarnosti, dao je jednu pre svega,
preglednu mapu srpske postmoderne proze. Iako srpska postmoderna
vie svakako nije na svom vrhuncu, ova antologija je znaajan doprinos sumirawu wenih dostignua i ostvarewa na naim prostorima.
Branislava VASI

KWIEVNA FANTASTIKA KAO

ZADOVOQSTVO U TEKSTU"
Prosvetina kwiga fantastine prie, priredio Aleksandar Gatalica,
Prosveta", Beograd 2004

Kada je pre mnogo godina Rolan Bart u opticaj uveo briqantnu

sintagmu zadovoqstvo u tekstu", nije imao na umu kwievnu fantastuku ve neto sasvim drugo, konkrektnije i (u pojmovnom smislu!)
ue. Meutim, gledano iz jedne ire perspektive, ova briqantna
sintagma upravo bi briqantno mogla da opie kwievnu fantastiku
ne samo sa recepcijskog nego i sa autorskog stanovita, a u krajwoj
liniji i osobenost same teksture. Svi inioci famoznog (arobnog,
BERMUDSKOG?) trougla autordeloitalac tako su obuhvaeni
pomenutim (jo famoznijim?) fantastinim zadovoqstvom u tekstu", ili slobodnije reeno zanos (radost, hedonizam) stvarawa
rezultuje istim karakterom samog dela kao i wegovog itawa. Naravno, sve ovo vai samo za rukopise majstora i samo u tom smislu treba prihvatiti naslovnu ideju Prireivaevog predgovora o fantastinom kao prirodnom ishoditu prie.
Ako parafraziramo ideju jednog od najdoslednijih fantastiara" u srpskoj kwievnosti uopte, rodonaelnika postmoderne srpske fantastike Milorada Pavia (kojeg zaudo u ovom izboru nema!),
mogli bismo rei da Prosvetina kwiga fantastine prie potvruje
znak jednakosti izmeu radosti pisawa, pisawa radosti i svojevrsnog radosnog itawa. Uz tvorce modernih obrazaca fantastike u
evropskoj (Gogoq, E. A. Po) i naoj kwievnosti, uz prisustvo najvanijeg autora fantastike u kwievnosti svetskog postmodernizma

1195

(Borhesa) i ve pomenuti, nigde objawen izostanak Pavia, pawu

privlai i iwenica da osim Bokaa i neznanog pripovedaa Hiqadu i jedne noi, Prireiva nije ovde uvrstio nijednog starijeg majstora kwievne fantastike. teta, jer bi i letimian pregled nekih dosadawih slinih antologija kod nas i u svetu pokazao da su
stari majstori ovog literarnog toka (kako oni dalekoistoni, kineski ili indijski, tako i evropski antiki ili barokni) neretko boqi i uverqiviji od svojih potowih egrta. No, kao i u svakoj antologiji, hrestomatiji ili nekom drugaijem izboru, sve je stvar ukusa
i koncepcije, koju je Gatalica sugerisao u predgovoru previdevi
(iako vrstan poznavalac klasine kwievnosti!) da je jo Platon u
svojim dijalozima pomiwao fantastiku dodue, kao rav oblik
mimezisa, ali kao i te kako prisutan fenomen.
Ako se jo malo zadrimo na predgovoru, shvatiemo kako je do
ovoga dolo. Naime, Prireiva je blii shvatawu fantastike koje
je svojevremeno zastupao Cvetan Todorov nego novijim, tj. pravu fantastiku vidi kao neto to egzistira tek od 18/19. veka kada je
koncipirano prosvetiteqsko, racionalno poimawe stvarnosti. Po
Gatalici, interakcija izmeu fantastinog i stvarnog sutina je
ovog literarnog toka, to nije sporno ako se ima u vidu samo jedan
wegov rukavac. Ako se pak ima u vidu celina, onda su kriterijumi
iri, onda fantastiku moemo pronai i u narodnoj kwievnosti,
kao i u sredwovekovnim apokrifnim ili kanonskim vizijama, a o
nauno-fantastinoj prozi da i ne govorimo! Svakako da se kwiga o
kojoj je re prevashodno bavi moderdnom fantastinom priom (to
je trebalo i naglasiti!), mada i tu postoji dilema da li je moderno
samo ono to je hronoloki novije? elim da kaem kako su mnoga
fantastina ostvarewa drevnih (katkad i neznanih) autora tekstualno modernija (pa i postmodernija) od niza savremenih, zasnovanih
ba na opoziciji realnofantastino koja se ovde zagovara: recimo, staroegipatska Pria o oveku i eni (iz kwige Vesne Krmpoti as je Ozirise) ili kineska onirika kratka pria iz antologije Moi sna (R. Kajoa) mogle bi se mirno pripisati jednom Borhesu
ili Kafki
Veoma je problematian i Gatalicin iskquiv stav da ne postoji nijedna vrsta fantastinih pria osim one etiri koje je on
uoio i u prireivakoj napomeni definisao kroz postojawe fantastinih qudi", fantastinih mesta ili maina", fantastinih
dogaaja" i fantastinih prostora" (mada se u sadraju svaki pridev fantastino" preobrazio u tajanstveno"). No ciq ovog prikaza
nije to, poto je wegov potpisnik uveren da osnovni ciq Prireivaa i nije bio promovisawe novog poimawa fantastine kwievno1 Anri Siami, Poetika, preveo Nikola Bertolino, Plato", HH vek,
Beograd 1998.

1196

sti ve sastavqawe kwige koja e biti lepa za itawe. I u tome je

svakako uspeo! Iako mnoge od ovih pria i wihovi autori nisu nepoznati naoj publici, objediwavawe u ovakvom kontekstu osvetqava
ih neto drugaijim svetlom. Kafka, Borhes i Bucati su zastupqeni
sa po dve prie, nai pisci (Glii, Vukievi, Ki, Peki) kao
i ostali svetski sa po jednom (istiem ovo jer je najzad sazrela svest
o tome da naa kwievnost jeste deo evropske i svetske tradicije, te
da se mora sameravati ne samo po svojim specifinim kriterijumima nego i po kriterijumima te tradicije!). Najzad, ako prihvatimo
tezu jednog istinskog Majstora umetnosti jezika, po kojoj Sve(t) postoji samo zato da bi se napisala Kwiga, zato onda ne bismo poverovali da i Kwievnost postoji i (dakle ne samo) zato da bi se od
we takoe stvorila Kwiga? U kontekstu takvog kwievnog palimpsesta, Prosvetina (i Gatalicina!) kwiga fantastine prie zadobija
jo jednu dimenziju, koju e samo najdarovitiji itaoci uspeti da
otkriju
Vratimo se na poetak: ako je fantastika po Aleksandru Gatalici (kao i po autoru ovih redova) sam iskon umetnosti pripovedawa,
kako to da ona kroz sveoptu menu kwievnosti uspeva da opstaje i
mewa, osavremewava oblike svoje egzistencije? Najslobodnije matarije, svojstvene poecima umetnosti, tj. wenom dobu nevinosti, imaju arobnu mo u kojoj nije bit sveta ali jeste bit kreacije, umetnosti, Prie: na sve to ponovo nas podsea kwiga o kojoj je re, to je
jo jedan razlog zbog kojeg se ita sa radou. Kroz wu je na osoben
nain Prireiva Gatalica ispriao i priu istoimenog pisca,
ije prezime sada, u ovom kontekstu moda i nije sluajno
Sava DAMJANOV

NOVA OSVETQEWA APOLINEROVOG DELA

Mihailo Pavlovi, Moj Apoliner/Mon Apollinaire, Gutenbergova galaksija", Beograd 2004

Delo Gijoma Apolinera je kod nas imalo izuzetno dobru recepciju koja, to je posebno zanimqivo, nije ak mnogo ni kasnila u odnosu na francuski i evropski kwievni prostor. Naime, jo za
2 I doista, uporeivawa wegovih objavqenih stihova s prvobitnim
verzijama koje su naene u zaostavtini pokazuju da je malo toga brisano,
precrtavano i preraivano, iako su neki od wih pisani ak u rovu. Kao na
primer Pisma za Lu, kod nas objavqena u prevodu Mirjane Vukmirovi, Narodna kwiga", Beograd 1984.

1197

Apolinerovog ivota, a u naim krfskim godinama", wim se oduevqavao i o wemu nadahnuto pisao Todor Manojlovi. Wegov uticaj vidqiv je ve u poeziji Rastka Petrovia i Radeta Drainca.
Mnogi nai nadrealisti, poneseni tewom da izraze ono to bi
Anri Siami nazvao metafizikom stvarnog" i potresnom percepcijom magije postojawa",1 u Apolineru su videli svog prethodnika i
srodnika. to se tie ire italake publike, pesnikova popularnost naroito je porasla u godinama posle Prvog svetskog rata u
vreme kad se wegov ivot ve bio ugasio da bi svoj vrhunac dostigla ezdesetih godina prolog veka, kada je, samo u jednoj godini,
objavqeno ak etrdesetak prevoda Apolinerovih to pesnikih to
proznih dela.
Pisano jezikom koji je u svojoj tewi za slobodom kidao sve
okove, pa ak i one koje nameu zakoni interpunkcije, to delo je u
udesnom prepletu smele modernosti i tradicionalne eleginosti
odraavalo, pored tewe za formalnom inovacijom, i nerazluivu
isprepletanost neposrednog ivotnog iskustva i estetskog principa, to su wegovi itaoci i te kako umeli da prepoznaju. Apolinerova snaga moda i najvie lei u tom sutinskom jedinstvu afektivnog i estetskog (wegov italac, naime, stie utisak da snani
mlaz wegove poezije nezadrivo ikqa iz samog sredita wegovog
bia, da nije proao kroz preveliki proces umetnike prerade2), zahvaqui kojem su i iroka publika i kwievna kritika, svaka na
svoj nain, odmah mogle da osete vrednost i izuzetnost ovog krvavom zvezdom zauvek ovenanog pesnika", koji je svako svoje stradawe
i patwu uspeo da pretoi u lepotu i uzlet duha.
Zbog nesumwivo velike komunikativnosti Apolinerovog dela
kojoj, izmeu ostalog, doprinosi i wegova melodioznost i skoro elementarna ritminost, mogla bi se uiniti neosnovanom tvrdwa da
ono nije nimalo lako ni za analizu, a ni za klasifikaciju. No upravo je tako jer su wegova transparentnost i laka razumqivost samo
prividne. Tek kada se pristupi temeqnijoj analizi Apolinerovog
dela, poiwe da se sagledava wegova sloenost, bogatstvo mitolokih nanosa i kwievnih reminiscencija, razotkriva se da se u wemu stiu veoma razliite, ak potpuno oprene tendencije, katkad u
okviru jedne iste pesme ili prozne celine. Tewa ka pojednostavqewu forme i dekonstrukciji pesnike sintakse kod wega naime ne povlae uvek za sobom i izgon klasine rime, lirskog nadahnua i melodinosti stiha, isto kao to ni ponesenost modernim u svakom
obliku bile to maine, brzina ili nauni izumi ne potire duboku ukorewenost u tradiciju. Uz to, ve i sama protejska Apolinerova linost, wegov eklekticizam i otvorenost ne samo prema svemu
novom nego i prema svim vidovima qudskog iskustva i znawa, dodatno oteavaju zadatak svakom onom ko nastoji kako da pronikne u tajne
wegove kwievne radionice, tako i da precizno iscrta wegove ko-

1198

ordinate u kwievnoj istoriji dvadesetog veka. Sve to poduhvat kritikog i nauno utemeqenog bavqewa Apolinerom ne ini ni malo
lakim.
Moe se rei da kwiga Mihaila Pavlovia Moj Apoliner na
srean nain obuhvata oba ova podjednako znaajna aspekta svakog
ozbiqnog bavqewa kwievno-teorijskim radom, s obzirom da uspeva
da briqivo registrovawe svih podataka koji su relevantni za sagledavawe Apolinerove recepcije u naoj kulturi povee s pronicqivom tekstualnom analizom i prezentirawem najvanijih poetikih odrednica wegovog stvaralatva.
Kwigu saiwava niz studija na srpskom i francuskom jeziku,
delimino uporedivih, u kojima se ispituju razliiti aspekti Apolinerovog dela ili se istrauju okolnosti i kontekst u kojima su
nastajale pojedine pesme i pojedini prozni tekstovi. Ovi radovi su
plod dugogodiwih temeqnih istraivawa i mnogi od wih ve su
doiveli proveru naune javnosti, s obzirom da su u proteklim godinama bili predstavqeni na naunim skupovima apolinerista u zemqi i inostranstvu. Odavno upuen na uporedna istraivawa, Mihailo Pavlovi nam ovde otkriva mnotvo zanimqivih iwenica
koje se odnose ne samo na Apolinerovu recepciju kod nas (Gijom
Apoliner i Jugosloveni, Sjaj i beda Gijoma Apolinera u Jugoslaviji,
Gijom Apoliner i Todor Manojlovi, Apolinerova proza kod nas)
ve i na recepciju srpske kulture u Apolinerovom delu (Apoliner o
Srbima, Gijom Apoliner i srpsko kolo). Neke od tih iwenica su do
sada bile poznate samo uskom krugu apolinerista. Da nije ove kwige
sigurno da bi mnogim qubiteqima, ali i nekim tumaima ovog velikog francuskog pesnika, jo ostalo nepoznato da je on u svoje delo
uvrstio niz folklornih elemenata srpske provenijencije, kao i da
se vatreno zauzeo za odbranu kulturnog naslea Srba, objavivi u
listu Mercure de France tekstove u kojima otro kritikuje stav Austrije i Bugarske, direktno ih optuujui za smiqeno zatirawe
srpskog jezika i pisma. Uvek podrobno dokumentovane, sve ove studije pokazuju da Mihailo Pavlovi suvereno poznaje materiju o kojoj
pie i da se s lakoom kree u prostoru kwievne istorije, a kwiga
u kojoj su one objediwene predstavqa jo jednu potvrdu da u ovom trenutku kod nas svakako nema boqeg poznavaoca gustog prepleta srpsko-francuskih odnosa, posebno intenzivnih u godinama u kojima je
stvarao Gijom Apoliner, ali i u godinama kad je wegovo delo poelo
da sebi kri put u naoj sredini.
3

Predavawe-lanak Novi duh i pesnici (1917).

Mihailo Pavlovi, Moj Apoliner/Mon Apollinaire, Gutenbergova galaksija", Beograd 2004, 433.
5 Andre Breton, Naa (1928).
4

1199

U nastojawima da se objasni veliko interesovawe italaca za

ovog sjajnog pesnika i nita mawe sjajnog pripovedaa, koga uveni
apolinerista Miel Dekoden naziva ovekom modernosti", a Andre Bili baroknim", esto je ukazivano i na udeo nekih vankwievnih iwenica, kao to su wegovo misteriozno poreklo, pustolovni
ivot i tragini kraj (poznato je da je Apoliner umro na sam dan
primirja, od posledica trovawa i rawavawa u ratu). Konstatujui da
su takve iwenice svakako imale odreenog uticaja, ve samim tim
to su Apolinera u svesti prosenog itaoca namah povezivale s
plejadom velikih imena koja svoje uporite nalazi u mitu o ukletom" pesniku, Mihailo Pavlovi ukazuje takoe da je jedan od nezanemarqivih faktora u Apolinerovoj recepciji bio sm istorijski
momenat, budui da je italac, uronivi u stihove ovog zlosrenog" pesnika, mogao s wim da podeli zajedniko bolno iskustvo tek
okonanih ratnih uasa i stradawa. Najvie pawe autor ipak posveuje onome to nesumwivo predstavqa najznaajniji faktor koji
je uslovio dobru Apolinerovu recepciju, a to je pretoenost linog
iskustva u virtuozni jeziki izraz, ija prividna jednostavnost, samoizvornost i spontanost samo nevinom oku zaklawaju wegovu visoku umetniku cizeliranost i duboku uraslost u plodno tlo francuske pesnike tradicije.
Ako bismo hteli da izdvojimo najzanimqivije radove, meu wima bi se svakako naao tekst Lafkadio Vluiki i Gijom Apoliner, u
kojem Mihailo Pavlovi razmatra pitawe porekla junaka uvenog
idovog romana Podrumi Vatikana, potkrepqujui nizom argumenata smelu hipotezu da je upravo Apolinerova linost posluila kao
model" za konstrukciju lika za koji se vezuje takozvani nemotivisani in" i koji e izrasti u pravi simbol slobode i nekonformizma. Takoe treba istai studiju Apoliner i rat, u kojoj Mihailo
Pavlovi podvrgava kritikoj analizi tvrdwu nekih kritiara da se
ovaj francuski pesnik, koji je neprestano isticao da tei da otkriva nove radosti, makar bilo teko podneti ih",3 moe nazvati
apologetom najstranijeg jahaa Apokalipse. Kroz minucioznu analizu pesama koje u svojoj osnovi imaju doivqaj rata i u kojima Apoliner posee za metaforama koje wegovu unitavajuu, ali i sjediwavajuu energiju naizgled glorifikuju (narodi su hrlili da se do
kraja upoznaju", topovi polni udovi koji zaqubqenoj zemqi prave
decu", ratno vreme strasni asovi"), Mihailo Pavlovi ubedqivo pokazuje ne negirajui pri tom mogui uticaj baresovske ideje o
ratu kao proiavajuem elementu i regenerativnom dejstvu prolivawa krvi"4 da su ove metafore motivisane pre svega potrebom
umetnika za oneobiavawem i intenzivirawem doivqaja stvarnosti, tewom da se sa banalizovane percepcije realnosti strgne koprena navike i prividnog reda. A to je mogue jedino kroz pustolo6

1200

Mihailo Pavlovi, op. cit., 415.

vinu, makar ona bila i pogibeqna. Ne odriui se onog najboqeg

to je niklo iz brazdi koje su uzorali Nerval i Bodler, takvim svojim stavom Apoliner u stvari najavquje Bretonov poetiki imperativ da je lepota grevita ili je nee biti".5
Nita mawe temeqne i obuhvatne nisu ni analize koje se bave
odnosom izmeu teorijskih stavova i wihove praktine primene u
procesu kwievnog stvarawa (Poetika Gijoma Apolinera, Uz Apolinerove tekstove o Pikasu), u kojima Mihailo Pavlovi sueqava
Apolinerove deklarisane" stavove sa realnou samog teksta. On
iznosi miqewe da i pored hvalospeva kojima je propratio mnoge
moderne pravce, Apoliner u biti ostaje duboko antidoktrinaran, da
se opire bilo kakvom zatvarawu i sputavawu, te da se ne moe bez
ostatka svrstati ni u jednu kwievnu kolu. Ovakav zakquak autor
potkrepquje nekim savremenim istraivawima, koja ukazuju da je Apolinerov futuristiki manifest" u stvari samo neka vrsta parodije
ovog kwievnog pravca. Isto tako, kroz minucioznu analizu razliitih segmenata Apolinerovog dela, Mihailo Pavlovi ubedqivo
dokazuje da su i sasvim oprene tendencije kod Apolinera esto u
stawu vedre ravnotee" i da kod wega nema rastrzanosti izmeu meusobno suprotstavqenih polova.
Slino bi se moglo kazati i za ovu kwigu. irina pristupa za
koji se opredelio autor omoguila mu je da uspostavi i odri dobru
ravnoteu izmeu suvoparnosti kwievno-istorijskih podataka i pronicqive kwievno-teorijske analize. U naoj kulturi koja prvenstvo esto daje istoj impresiji i goloj improvizaciji, prenebregavajui ponekad znaaj i teinu samih iwenica, ovakav pristup zasluuje najveu moguu pohvalu. Isto tako, moe se konstatovati da
je Mihailo Pavlovi uspeno sjedinio objektivnost, loginost i
sklonost ka redu, koje je batinio iz francuske kulture, sa tipino
slovenskom sklonou da bez ustezawa pokae nekad i duboko subjektivni, no uvek toplom emocijom obojeni odnos prema ovom velikom
pesniku u ijem je delu kako to nadahnuto kae Todor Manojlovi
sa draesno imaginoznom slikovitou i udnovato sugestivnom
neposrednou saeta cela jedna znaajna i dirqiva oveanska sudbina, a iz koje uz to ivo zrai jo i svei dah i duh itave jedne
epohe nezaboravnog stvaralakog uzleta".6
Marija XUNI-DRIWAKOVI

OD ITAWA DO RAZUMEVAWA
Milena Stojanovi, Kwievni vrt Borislava Pekia, Institut za
kwievnost i umetnost, Beograd Mali Nemo", Panevo 2004

1201

Ponekad uopte ne znamo ta je citat u nekom kwievnom tekstu. Ponekad nam se ini da se citatima popravqa kwievnost i da
su navodi boqi delovi kwige. Nekad alimo to ih toliko ima, a
esto i zato to ih nema jo vie.
Milena Stojanovi se u svojoj studiji Kwievni vrt Borislava
Pekia, citatnost i intertekstualnost u negativnim utopijama poduhvatila zamanog posla za koji mnogi misle da se nikada i ne moe
dovriti do kraja, kakva je sudbina i inae veine nauno-istraivakih poduhvata. Autorka u uvodnom poglavqu Pogled na Pekiev
radni sto veoma veto, argumentovano i obaveteno raspravqa o
tradicionalnom znaaju pojma doslovni navod", o posleratnom modernizmu, granici izmeu citatnosti i plagijata i pievoj lektiri.
Granica izmeu plagijata i citatnosti nije jasno omeena i
uvek se mora razmatrati u kontekstu odreenog dela. Ovo je tek jedno
meu prvim delima srpske nauke o kwievnosti u kojem se, povodom
sasvim odreenih kwiga (Novi Jerusalim, Besnilo, Atlantida,
1999), vie od trideset godina posle zapadnoevropskog prihvatawa
dela Mihaila Bahtina, raspravqa o srodnim problemima. Otprilike
toliko sredita naih kwievnih razmatrawa kaskaju za evropskim.
Milena Stojanovi ima posebni oseaj za tumaewe tzv. tue
rei" u Pekievim romanima (Intertekstualnost i citatnost kao
kwievni postupci). Ona je uspela da pronae i vaqano protumai
i odreene rei sa odstupnicom", kako se ponegde nazivaju, a wih u
Pekievim delima ima veoma mnogo. Weno viewe Pekieve neponovqive dijaloginosti ukazuje na visprenog mladog istraivaa.
Jer za takvu vrstu posla potreban je poseban dar, ali i znaajna
upornost. Dve osobine koje nisu esto u dobrom simbiotikom odnosu na naim prostorima. U svom istraivawu vieglasja i raznoreja autorka deluje veoma nadahnuto i nezavisno, iako pokazuje nesumwivo poznavawe ire literature u vezi sa tom oblau (dela pomiwanog Mihaila Bahtina, Julije Kristeve, Dubravke Orai-Toli,
Pavla Pavliia i dr.).
Iako se praktino bavi fragmentima u kwievnom tekstu, Milena Stojanovi nikako ne zanemaruje celinu (Roman i wegova utopija kao mogunost ivqewa). Wene analize slobodnog neupravnog
govora, parodije, ironije, pojave karnevalesknog, odaju pisca snane
istraivake imaginacije koji ne robuje estim zamkama logikog
apriorizma.
Nove ideje u vezi sa Pekievim antiutopijskim romanima otvaraju vrata daqem tumaewu srodnih pojava u delima drugih pisaca
srpske kwievnosti. Pojam citatnosti se kod nas uglavnom zaobilazio ili samo uzgredno tumaio. Ovom kwigom se proiruje shvatawe citatnosti i podrobnije objawavaju neki wegovi nerazjaweni
aspekti. ak i u momentima kada je utvrivawe porekla citata nesi-

1202

gurno sasvim nas moe zadovoqiti tumaewe konteksta, to inae

nije est sluaj kod nas. Ovim se potpunije objawava unutrawa
linija, tok i razvoj savremene kwievnosti i otklawaju proroanstva o odumirawu romana", nastalih dobrim delom i zbog sve bogatijeg sloja citata.
Vidqivo je da autorka dobro poznaje i strukturalistiku i poststrukturalistiku teoriju u meri u kojoj je to potrebno da bi se istraivawe vodilo putevima predvienog tumaewa. Neprestano premetawe znaewa u delu usled prisustva Drugog govora (O besnilu i
o bolesti) ne zbuwuje Milenu Stojanovi.
Istraivawa ovoga tipa teka su ve i zbog mogueg prekoraivawa znaewskog potencijala pojma citatnosti. Istraivai, otuda, esto gube mogunost jasnijeg razgraniewa analitikog poqa.
Ovaj pojam je esto znaio mnogo ta, imao niz bonih sadraja,
ukquivao i posredne aluzivne kategorije, as blie as daqe osnovnom poimawu, gotovo uvek vieznanom.
Mnogi naivni itaoci su kwievnost oznaavali bespredmetnom, ukoliko sadri bogati sloj citatnosti. Bilo je i paradoksalnih podrazumevanih tumaewa kojima se tvrdilo da to je mawe
kwievnosti, to je vie citatnosti i obrnuto. Paradoksalno, meu
starijim izuavaocima citatnost je bezmalo oznaavana kao kovrxawe
uvojaka na glavi sa malo kose.
Uporedo sa nadahnutom kwievnom analizom, Milena Stojanovi razvija interesovawe za funkcionisawe citatnosti. Ona brani,
u duhu teorije Dubravke Orai-Toli (koja je pojam citatnosti uvela
1990. godine), egzaktnost ovoga pojma nasuprot veoma rastegqivom
pojmu intertekstualnosti, potpunom podudarnou izmeu izvornika
i navedenog teksta. Problem, dakle, u citatnosti nije u wegovom nalaewu nego u prepoznavawu, a autorka Kwievnog vrta Borislava
Pekia je u tome veoma uspena.
Jedno od ishodita ovog rada jeste zadovoqstvo pri itawu studije. Provokativne teze (Pekieva pria o postawu) jesu izazov za
novo itawe Pekievih antiutopijskih romana. I upravo zahvaqujui brojnim preprekama, koje nam u obliku citatnosti postavqa pisac, utoliko je itawe romana zanimqivije i slojevitije. Milena
Stojanovi, stoga, posmatra citatnost i kao semiotiko i kao ontoloko naelo kojim se karakteriu Pekievi tekstovi. Ona u wima
prepoznaje posebne opuse, stilove, odseke kultura i razdobqa i
ralawuje ih iz kulturoloke, za istraivawe najzahtevnije, ali i
pragmatike, semantike, sintaksike, stilske i retorike perspektive (Globalna metafora o mikrokosmosu).
Otuda se ovo tumaewe moe itati i kao zanimqiv pogled kroz
kquaonicu Pekieve radne sobe. Peki je esto stvari prikazivao
drugaijim nego to ih veina nas vidi. Ponekad je prikrivao svoje

1203

citate i navodio nepostojee izvore iza kojih se, u stvari, krila

wegova imaginacija.
Posle ove analize postaje oito da je Peki podjednako dobar
pisac zbog svog teksta, ali i zbog umene upotrebe citata i dobrog
snalaewa na tako velikom (kwievnost, muzika, slikarstvo, film,
novi mediji) i zbunqivom poqu intertekstualnosti. Peki je veliki pisac i kad pie i kad ita ili razmiqa o svojoj lektiri. On
je stekao ime nesumwivo zahvaqujui ogromnoj erudiciji, ali i posebnoj obavetenosti koja se graniila sa neverovatnim. Mnogi umetniki nesolidni citati su, zahvaqujui wegovoj estetskoj aktivnosti, postali poznati i u posebnom smislu umetnikiji nego u svom
izvorniku. Otuda su Pekievi napisi oduvek delovali razlono zbuwujue i zbuwujue razlono. To je jedan od prvih uslova da budu i
dobri.
Najplodniji srpski pisac se, inae, esto alio na to da mnogi ne obraaju pawu ili ne razumeju wegove navode. Ponavqao ih je
u svakom delu signalizujui da su oni jedan od onih pogleda kroz
pijunku kojima se vie vidi nego da su vrata skroz otvorena. Ima
se utisak da se pisac zabavqao u naizmeninom isticawu i sakrivawu svojih izvora, podsticaja i poetikih nadahnua. To je, svakako,
zanimqivo svakom itaocu koji u negativnim utopijama vidi vie
od obine prie i mate.
Ovom studijom se, takoe, pokazuje da je Peki u nau kwievnost uneo toliko novina, od kojih su neke na poetku oznaavane ak
i kao mane, da su one nezaobilazne u tumaewu i po svojoj strukturnoj
a ne samo znaewskoj ulozi.
Istraiva je imao oito veoma aktivan odnos prema istraivanom tekstu. U kwizi nema frazirawa i nekontrolisanog praznog
hoda. Permutacije i transformacije drugih tekstova u navedenim Pekievim delima bilo je, naravno, daleko tee otkriti. Danas je svaki roman mogua mala istorija svetske kwievnosti, od Biblije do
Umberta Eka. U takvom delu postoje brojni putokazi, lani i oni
pravi. Vraawe istoriji, tradiciji, hronici, eseju, grotesci, prii, parodiji, ironiji, potopu, prostoru i vremenu znai istovremeno birawe, preiavawe, rekontekstualizaciju, naglaavawe i prenaglaavawe svojstveno individualcima, najzad premetawe u novu
ideologemu.
Nalazei u ovakvoj umi simbola svoju originalnu taku gledawa, Milena Stojanovi je svoju zauenost i oaranost Pekievim
delom u znatnoj meri prenela i na nas. itaocu, pogovoto kad je re
o kwievno-kritikim, esejistikim i naunim tekstovima, esto
se ini da e naii na suvoparnu teoriju, a nailazi na zanimqivu
kwigu sa dramom pristupa nepoznatom koje se polako, ali sigurno
osvaja, postajui deo naega, kao to i mi postajemo deo drugoga sveta. A mi, to su drugi koji, ili nisu stigli do nas, ili su tek uspeli

1204

da umaknu. A drugi su, takoe, mi samo nam je, ponekad, teko da se

na to priviknemo.
Pekieva kwievnost oito je pisana po satu sutrawice. Teko je istraivaima da ve danas razumeju takav korak bez straha od
moguih zabluda. Milena Stojanovi je Pekievim negativnim utopijama prila motivisano, ali bez straha od nerazumevawa. Jer itati, a ne razumeti, ima vee tete nego i ne itati. Autorka studije
Kwievni vrt Borislava Pekia uspela je da weno itawe i razumevawe budu jedno isto. A to je, u osnovi, i krajwi ciq svakog slinog
istraivawa.
Dobrivoje STANOJEVI

MLADI PISCI, PRVE KWIGE

Jelena Savi, Eksplozivne trunice; Olivera Skoko, PerastAmsterdam; Marijana Miloevi, itawe, u ogledalu; Nenad Nikoli, Kastrirane
junoe, Matica srpska, Novi Sad 2004

Matica srpska tradicionalno u svojoj Biblioteci Prva kwiga" objavquje prvence mladih autora. U 2004. godini tu ast su dobili pesnikiwa Jelena Savi, romansijerka Olivera Skoko, kritiarka Marijana Miloevi i kwievni istoriar Nenad Nikoli.
Eksplozivne trunice Jelene Savi su zbirka od dvadeset devet
pesama i nekoliko proznih zapisa. Osnovna poetika karakteristika
zbirke moe da se odredi kao (neo)avangardistika. Pesme su liene
rime i stalnih metrikih obrazaca, sve su ispevane u slobodnom
stihu i jako su bliske proznom izrazu. Ono to ih od toga u potpunosti odvaja jeste vizuelna stihovna organizacija i ritmike tendencije koje su ostvarene na dva naina. Na jednoj strani se nalazi
inverzija, kao osnovni princip sintaksike organizacije, a na drugoj strani kao sredstvo za stvarawe poetskog efekta i ritma koristi
se semantika neobini, sinestezijski i oksimoronski spojevi,
paradoksalne slike i univerzalne analogije" preko i kroz koje se
posmatra intima i svet lirskog subjekta.
U anrovskom smislu u zbirci dominiraju qubavna, refleksivna i deskriptivna lirika, mada treba pomenuti i dve autopoetike
pesme (Dozvoliu pristup i Postmodernistika?). Tematika je vezana za svakodnevne dogaaje i ivot, i posebno odnos prema mukarcima. Svakodnevica pokuava da se oudi neobinim asocijacijama
i povezivawima izmeu ispovedawa qubavnih oseawa u svim modalitetima, od ewe do sumwe, s jedne, i prirode i obinog sveta, s
druge strane. Lirski subjekt to neobino povezivawe i oneobiava-

1205

we prikazuje bez dlake na jeziku to e rei bez tabua prema seksu

i drugim oblicima hedonizma, ili se koristi nestandardnim diskursima u prikazivawu: jezikom i terminologijom nauke, medija i sl.
Osim toga, lirski subjekt se esto identifikuje sa prirodom ili
ivotiwama ime se vri dodatno ouavawe.
Iako ova poezija blesne ponekim uspelim mestom Drvee tvrdoglavo / nikako da otplovi / i pored napuenih utavih jedara /
i sveg tog vetra (Otpozadi)", miqewa sam da Jelena Savi pravi
kvalitet pokazuje u proznim deskriptivnim crticama. U wima nema
onih neobinih, ponekad se ini i isforsirano uspostavqenih analogija, naznake radwe boqe vezuju tekst od asocijacije i emocije. Patetika pesama zamewena je ironijom i humorom to moemo izdvojiti kao jo jedan kvalitet autorkinih proznih fragmenata. ini se
da je Jelena Savi mnogo boqa kada je prizemqena i ne previe intimna nego li kada slika onirike i halucinantne sadraje.
Roman Olivere Skoko PerastAmsterdam predstavqa niz fragmenata dnevnikog karaktera koji prate Janu Pandurov i bitnije dogaaje iz wenog privatnog ivota u periodu burnih deavawa od
1996. do 2001. godine na relaciji BeejBeogradPerastAmsterdam. Iako su poznati istorijski dogaaj iz 90-tih (Sloba, etwe,
NATO agresija) prisutni u romanu, oni nisu u prvom planu ve
predstavqaju samo pozornicu Janine intime, koja je odreena trima
takama. Na jednoj strani je porodica, na drugoj prijateqi i na treoj velika qubav Petar. Svaka od navedenih odrednica poseduje sopstvenu priu i posebno utie na Janu. Wihova ukrtawa uslovqavaju
fragmentarnu kompoziciju, a meusobni odnosi uslovqavaju sukobe i
tenziju. To naroito vai za odnose Petra, Jane i porodice Jana
ne prihvata da otputuje za Amsterdam pre no to ispuni porodinu
obavezu i poseti Hercegovinu. Usled toga, a i prolongirano bombardovawem, Petar nalazi zamenu koju Janu sluajno otkriva najzad doavi u Amsterdam. Zato se vraa u Perast i preputa talasima
sudbine.
Dakle, roman PerastAmsterdam donosi priu o razdvojenim
qubavnicima, priu prelomqenu kroz perspektivu ene, pri emu
mukarac pokazuje svoju slabost i nedostojnost kroz prevare. Nieg
nema neobinog ni spektakularnog, ni previe lepog, ni previe
runog, sve je uobiajeno i prepoznatqivo. Ali, to ne znai da je roman dosadan. Autorkin stil na mestima na kojima humor i ironija
isplivavaju uspeva da zadri pawu.
Kwiga Marijane Miloevi itawe, u ogledalu predstavqa zbirku kritika o savremenoj srpskoj prozi" koja obuhvata petnaest radova. Re je o radovima koje je autorka ranije objavila i koji su ovom
prilikom spojeni u kwigu.
U predgovoru (Spremnost za let) Marijana Miloevi definie
svoje osnovno kritiko naelo ukazujui da kritika mora da polazi i

1206

vraa se itawu, da iako izuzetno subjektivna, kao i samo itawe,

ona mora da se rukovodi iskquivo estetskim kriterijumima i samim tekstom. Raspored tekstova potuje hronologiju generacijskog pojavqivawa autora i nije vrednosno odreen. itawe, u ogledalu prikazuje romane i zbirke pria koje su se pojavile u periodu od 2000.
do 2003. godine.
Prikazi Marijane Miloevi imaju prepoznatqivu kompoziciju. Kritiarka se u svojim prikazima postavqa u poziciju idealnog itaoca i sa wegove bezline perspektive posmatra tekstove i
znakove koji mu tekstovi upuuju. U prvom planu nalazi se formalistika analiza koja posmatra postupke motivacije, karakterizacije,
izdvaja najzanimqivije dogaaje i parafrazira siee. O semantici
tekstova malo se govori, to je opravdano jer se itaocu ostavqa mogunost da sam pronae svoje smislove.
Pojedina nejasna ili zanimqiva mesta Marijana Miloevi
nastoji da pojasni pozivajui se na autopoetike iskaze pisaca: Otkrivawe tajne romana za kritiare zapoiwe analizom onih poetikih stavova pisca koji jo jednom mogu da potvrde wegova opredeqewa. Ovakav metod kategorije politikih ili drutvenih konteksta
stavqa u drugi plan ili ih u potpunosti iskquuje zbog wihove sutinske neestetike prirode Autorska izjava moe nam pomoi u
traewu odgovora na jednostavno i primarno pitawe o semantici
romana" Bez obzira na to to se ovakav pristup moe dovesti u
pitawe, on podrazumeva veliko poznavawe literarne produkcije i
autopoetikih iskaza pisaca koje Marijana Miloevi nesumwivo
poseduje.
Svaki prikaz zavrava se poetizovanim iskazom uoptavawa
koji osnovni smisao dela, onako kako ga kritiarka shvata, prenosi
na plan pisawa i itawa, i potrebe za preispitivawem sebe i komunicirawem. Meutim, iako izuzetno dobro poznaje i osea kwievnost, nepohodna vrednosna distanca, ini mi se, nedostaje. To je i
jedina zamerka koju mogu uputiti ovoj zbirci kritikih tekstova i
wenoj autorki. Jer, iako svoje tekstove odreuje kao kritike, izuzev u
jednom sluaju (Zoran iri, Hobo), kritiarka nigde ne pokazuje
dovoqno kritike distance i neophodnog vrednosnog procewivawa.
Zapravo, sem pomenute kwige, sve ostale su prikazane bez ikakvih zamerki, ak uz veliku meru glorifikacije.
U svojoj studiji Kastrirane junoe Nenad Nikoli polazi od
poznate istorijske uloge koju su romani Milovana Vidakovia odigrali i pokuava da ispita moe li Vidakovi biti interesantan
i u pojedinostima, na mikrostrukturnom planu". U tu svrhu izdvaja
romane Usamqeni junoa, Velimir i Bosiqka i Qubomir u Jelisijumu smatrajui ih najboqim i posmatra ih sa aspekta odnosa eqe i
pripovedawa. Osnovni preduslov ovakvoj analizi jeste definisawe
pojma eqe za ta autor koristi konsenzus koji je mogue uspostavi-

1207

ti meu raznim psiholokim, psihoanalitikim, filozofskim i

kwievnoteorijskim odreewima eqe. Nenad Nikoli izdvaja dva
bitna segmenta eqe kao teorijskog okvira interpretacije eqe i
pripovedawa: 1) eqa predstavqa nedostatak; 2) eqom treba upravqati.
Drugim reima, Kastrirane junoe pokazuju kako eqa i srodni
pojmovi strast, ekstaza, zadovoqstvo, fantazije, na jednoj, i strah,
potiskivawe, savladavawe, poricawe, na drugoj strani utiu na
oblikovawe i odnose likova, vremena, prostora, dogaaja i pripovedawa, odnosno kako se oblikuju i prihvataju od strane italaca i
drutvenih normi.
Ono to fascinira jeste metodoloki pristup koji Nenad Nikoli izgrauje i sprovodi svojim radom. Iako je u osnovi (metodoloko-terminolokoj) teorija Pitera Bruksa ona se ingeniozno povezuje sa Bahtinovim stavovima o hronotopu i anru kao i tanclovim naratolokim tezama i teorijom recepcije. Namee se utisak da
po pristupu rad uveliko prevazilazi vrednost grae koju obrauje,
odnosno, da su Vidakovievi romani samo povod, a ne ciq, jednom
zanimqivom, prevashodno teorijskom konceptu.
Svi navedeni autori opravdali su ast koju im je Matica srpska ukazala objavqujui im prve kwige. Nedostatke na koje sam ukazivao ne bi trebalo da ih obeshrabre jer potencijal evidentno postoji.
To pre svega vai za autore poezije i proze, jer su Marijana Miloevi i Nenad Nikoli dobro poznata i afirmisana imena u svetu
kritike.
Dejan MILUTINOVI

1208

AUTORI LETOPISA

JOVICA AIN, roen 1946. u Zrewaninu. Pie pesme, kratke

prie i eseje, prevodi s nemakog, francuskog i engleskog. Objavqene kwige: Unakrst divqina pamewa, 1970; Izazov hermeneutike,
1975; Paukova politika, 1978; qunak i mahovina, 1986; Poetika
rastrojstva, 1987; Duge senke kratkih senki, 1991; Poetika krivotvorewa, 1991; Unititi posle moje smrti, 1993; Gatawa po pepelu o
izgnanstvima i logorima, 1993; Apokalipsa Sad nacrti o Boanstvenom markizu, 1995; Leptirov sanovnik, 1996; Nezemaqske pojave,
1999; Quba Popovi odiseja jedne senke, 2000; Lebdei objekti,
2002; Ko hoe da voli, mora da umre, 2002; Mali erotski renik srpskog jezika, 2003; Senita i drugi raskazi (na makedonskom), 2005.
STANISLAV BARAWAK (STANISAW BARACZAK), roen 1949.
u Poznawu u Poqskoj. Od 1981. predaje poqsku kwievnost na univerzitetu Harvard u SAD. Glavni je urednik asopisa The Polish Rewiev. Jedan je od najznaajnijih savremenih poqskih pesnika i vodei je
autor tzv. Novog talasa. U wegovoj poeziji dominiraju etika i politika angaovanost i izuzetan oseaj za jezik. Za kwigu Hirurka
preciznost dobio je 1999. godine nagradu Nike", najznaajniju kwievnu nagradu u Poqskoj. (A. .)
GOJKO BOOVI, roen 1972. u Bobovu kod Pqevaqa. Pie
poeziju i kwievnu kritiku. Kwige pesama: Podzemni bioskop, 1991;
Dua zveri, 1993; Pesme o stvarima, 1996; Arhipelag, 2002. Kwiga
aforizama: ekajui Kafku, 1992. Kwiga kritika: Poezija u vremenu,
2000. Priredio: Antologija novije srpske poezije, 2005.
SVETLANA BOJM, slavista i komparatista, profesor slovenskih jezika i kwievnosti i komparativne kwievnosti na Harvardu (SAD). Roena u Lewingradu (danas Sankt Peterburg), gde je 1980.
diplomirala na Lewingradskom dravnom pedagokom institutu. Emigrirala je 1981. iz Sovjetskog Saveza u SAD. Magistrirala je 1983.
na Bostonskom univerzitetu, a doktorirala na Harvardu 1988. godine. Objavqene kwige: Smrt pod znacima navoda: Kulturni mitovi o
modernom pesniku, 1991; Opta mesta: Mitologija svakodnevnog i-

1209

vota u Rusiji, 1994; Budunost nostalgije (na srpski prevedeno 2005),

2001; Kosmos (koautor A. Bartos), 2001; Ninoka (roman), 2003.
BRANISLAVA VASI, roena 1977. u Novom Sadu. Pie eseje i kritike, objavquje u periodici.
MLADEN VESKOVI, roen 1971. u Zemunu. Pie kwievnu
kritiku i eseje. Objavqena kwiga: Razmetawe figura, 2003.
IVANA GAANSKI, roena 1979. u Novom Sadu. Biolog, pie
naune radove i poeziju, prevodi s engleskog. Kwiga pesama: Demoni,
2003.
SAVA DAMJANOV, roen 1956. u Novom Sadu. Pie prozu,
kritiku i kwievnoistorijske oglede. Kwige proze: Istraivawe
savrenstva, 1985; Kolai, Obmane, Nonsensi, 1989; Prike, 1994;
Povesti razline: lirske, epske, no najvie neizrecive, 1997; Glosolalija, 2001; Remek-delca, 2005. Studije: Koreni moderne srpske
fantastike, 1988; Koder: istorija jedne recepcije, 1997; Novo itawe
tradicije, 2002. Kritike i eseji: ta to bee mlada srpska proza?,
1990. Antologije: Gradanski erotikon, 1987, 2005; Nova (postmoderna) srpska fantastika, 1994; Novi Sad, zemqi raj 12, (koautor L.
Mustedanagi), 20032004; Postmoderna srpska fantastika, 2004.
ORE DESPI, roen 1968. u Uicu. Pie kwievnu kritiku i oglede. Objavqene kwige: Aksioloki izazovi, 2000; Spiralni tragovi kritike i eseji o srpskom pesnitvu, 2005.
ZORAN ERI, roen 1960. u Bakom Dobrom Poqu. Pie poeziju, kwievnu kritiku i studije, prevodi s poqskog, ruskog i bugarskog, priredio vie pesnikih antologija. Kwige pesama: Talog,
1983; Zglob, 1985; Unutrawa obeleja, 1991; Pod starom lipom,
1993; Oduak, 1994; Az bo vide azbune molitve, 2002. Studije i
kritike: Sestra kwiga o incestu, 1992; Vatreno krtewe, 1995;
More i mramorje dnevnik putovawa po Apuliji, 2000; Aneli nostalgije poezija Danila Kia i Vladimira Nabokova, 2000; Danilo Ki: rua-pesnik-po/gled, 2002; Pesnik i wegova senka. Eseji o
srpskom pesnitvu HH veka, 2005; Stvarawe modernog svijeta
(14501878) (koautori D. Gavrilovi, Z. Josi), 2005.
BORISLAV UROVI, roen 1926. u Danilovgradu. Sociolog,
objavio vie strunih i naunih radova. Objavqene kwige: Transformacija boqevike partije nakon Oktobra, 1969; Politika agrarnih
odnosa u sovjetskom drutvu, 1976; Kuda daqe? Tranzicija, demokratija, reforme, 2005.

1210

MIODRAG JOVANOVI, roen 1932. u Zrewaninu. Istoriar

umetnosti. Objavqene kwige: Srpsko slikarstvo u doba romantizma,
1973; ura Jaki (koautor N. Kusovac), 1978; Novak Radoni, 1979;
oka Milovanovi, 1983; Srpsko crkveno graditeqstvo i slikarstvo
novijeg doba, 1987; Oplenac hram svetog ora i Mauzolej Karaorevia, 1989; Meu javom i med snom srpsko slikarstvo
18301870. godine, 1992; Muzeologija i zatita spomenika kulture,
1994; Slikarstvo Temivarske eparhije, 1997; Uro Predi, 1998;
Srpski manastiri u Banatu, 2000; Mostovi Miodraga Jovanovia
(razgovarao M. Jevti), 2001; Mihailo Milovanovi, 2001; ore
Jovanovi: 18611953, 2005.
MIROSLAV JOSI VIWI, roen 1946. u Staparu. Pie
poeziju i prozu. Kwige pesama: Azbuka smeha, 1966; Osim sveta (za decu), 1978. Romani: eka kola, 1971; Roman o smrti Galerije (novela), 1974; Pristup u svetlost, 1975; Odbrana i propast Bodroga u
sedam burnih godiwih doba, 1990; Pristup u kap i seme, 1992; Svetovno trojstvo, 1996; Pristup u poinak, 1999; TBC, 2002; Roman bez
romana, 2004; Dok nas smrt ne rastavi, 2004. Kwige pripovedaka: Lepa Jelena, 1969; Dvanaest godova, 1977; Kvartet, 1994; Grupni nekrolog i sline prie, 1995; Novi godovi, 1998; Najlepe prie Miroslava Josia Viwia, 2002; O dudu i grobu novih jedanaest godova, 2005; Stari i novi godovi, 2005. Kwige eseja, razgovora, tekstova,
zapisa i polemika: Pro/za 30, 1982; Moje burne godine, 1993; U drugom krugu, 1995; Pisac protiv Agencije, 1997; Dnevnik o Beogradu,
2001; Sudanija, 2002; Ratna pota (prolee '99, e-mail), 2003; erdan
od divana, 2005. Objavio renik Azbunik prideva u srpskoj prozi
dvadesetog veka, 1991, Antologiju srpskih pripovedaa HH i HH veka, 1999, dve kwige o slikaru Kowoviu: Reima po platnu sveta,
1978. i Stolee Milana Kowovia, 1998. U sedam kwiga su mu objavqena Izabrana dela, 1995.
DEJAN MILUTINOVI, roen 1972. u Zajearu. Pie oglede
i kritiku iz oblasti opte kwievnosti i teorije kwievnosti,
objavquje u periodici.
QIQANA PAVLOVI-SAMUROVI, roena 1935. u Beogradu. Bavi se kwievno-istorijskim i kwievno-teorijskim istraivawima iz oblasti panske i hispanoamerike kwievnosti, kao i
temama iz hispanoslavistike. Objavqene kwige: Les lettres hispanoamricaines au Mercure de France" (18971915), 1969; Don Kihot Migela de Servantesa, 1982; panska kwievnost 1 sredwi vek i renesansa (koautor D. Soldati), 1985; Leksikon hispanoamerike
kwievnosti, 1993; Kwiga o Servantesu, 2002. Priredila: Svetlosti
Kordiqera. Antologija hispanoamerike poezije (19201972), 1974.

1211

FRAWA PETRINOVI, roen 1957. u Novom Slankamenu u

Sremu. Pie prozu, eseje i kwievnu kritiku. Romani: Mimezis,
mimezis romana (koautor . Pisarev) 1983; Tkivo opsene, 1988; Izvetaj anela, 1996; Posledwi tuma simetrije, 2005. Kwiga eseja:
Pred vratima raja (koautor . Pisarev), 2002.
ORE PISAREV, roen 1957. u Viziu u Sremu. Pie prozu,
eseje i kwievnu kritiku. Romani: Mimezis, mimezis romana (koautor F. Petrinovi), 1983; Kwige naroda lutaka, 1988; Gotska pria,
1990; Koveg, 1992; Popisujui imena stvari, 1995; Zavera bliznakiwa, 2000; Pod senkom zmaja, 2001; U srcu grada, 2004; Pono je u sobi
uspomena, 2005. Kwige pria: Kwiga gospodara pria, 1985; Miki
epard: Strane prie, 1990; Poslanice iz Novog Jerusalima,
1996; Besmrtnici (izabrane i nove prie), 2002. Kwiga eseja: Pred
vratima raja (koautor F. Petrinovi), 2002.
JOVAN RADULOVI, roen 1951. u Polai kod Knina. Pie
prozu i drame. Kwige pripovedaka: Ilintak, 1978; Golubwaa,
1980; Daqe od oltara, 1988; Golubwaa i druge pripovijetke, 1989;
Izabrane pripovijetke, 1995; Zamka za zeca (za decu), 1998; U Islamu
Grkom, 1999; Stare i nove prie, 2002; Idealan plac, 2003; Nema
Veronike i druge prie, 2005. Romani: Braa po materi, 1986; Proao ivot, 1997. Drame: Golubwaa, 1982; Uiteq Dositej, 1990.
Kwiga dokumentarno-proznih i esejistikih zapisa: Po Srpskoj
Dalmaciji, 1995. Priredio Izabrana dela Vladana Desnice i Mirka
Korolije.
BISERKA RAJI, roena 1940. u Jelanici kod Nia. Pie eseje i radio drame, prevodi s poqskog, ruskog, ekog, slovakog, bugarskog i slovenakog (imborska, Milo, Lipska, Ruevi,
Herbert, Mroek, Glovacki, Kot, Kolakovski, Zagajevski, Barawak,
Gombrovi, Vitkjevi, Anxejevski, Brandis, Lem i dr.). Objavqene
kwige: Pisma iz Praga, 1999; Poqska civilizacija, 2003.
ANA RISTOVI, roena 1972. u Beogradu. Pie poeziju, prevodi sa slovenakog. Kwige pesama: Snovidna voda, 1994; Ue od peska, 1998; Zabava za dokone keri, 1999; ivot na razglednici, 2003.
TADEU RUEVI (TADEUSZ REWICZ), roen 1921. u Radomsku (kod Loa u Poqskoj). Poqski pesnik, prozni i dramski pisac.
Studirao je istoriju umetnosti. Bavio se iskquivo umetnikim radom. Dobitnik je niza meunarodnih i poqskih nagrada. Vie puta
je kandidovan i za Nobelovu nagradu. Prevoen je na sve znaajnije
jezike i izvoen u pozoritima irom sveta. Najverniji je poeziji.
Krajem prole godine je objavio zbirku Izlazak, iz koje prevedene

1212

pesme potiu. Kod nas je prevoen od kraja 50-ih godina (prevodio ga

je Petar Vujii, a posle wegove smrti Biserka Raji). Otkrio je
novu, asketsku formu poezije koja nosi wegovo ime ruevievski
stih. Izvrio je veliki uticaj na niz pesnika u Poqskoj i u svetu.
Autor je sledeih pesnikih zbirki: Nemir, Crvena rukavica, Pet
poema, Vreme koje tee, Stihovi i slike, Ravnica, Srebrni klas,
Osmesi, Otvorena poema, Tree lice, Et in Arcadia ego, Padawe, Reqef, Uvek fragment, Majka odlazi, Profesorov noi, Siva zona,
Izlazak i dr. (B. R.)
NADA SAVKOVI, roena 1956. u Novom Sadu. Bavi se komparativnom kwievnou, prevodi s italijanskog. Objavqene kwige:
Moje godine sa Miloeviem, 2002; Gli Angeli di Novi Sad, 2002; Vojvodina, kulturna batina, 2003. Prevela antologiju Deset italijanskih pesnika (sa M. Ogwanovi), 2005.
DOBRIVOJE STANOJEVI, roen 1958. u Lipama kod Smedereva. Pie poeziju, studije i kwievnu kritiku. Kwige pesama: Sokrat veba nestajawe, 2001; Hororskop wenosti, 2003. Studije:
Forma ili ne o qubavi, 1985; Retorika Zlatnog runa", 2001; Stilistika Zlatnog runa", 2002; Retorika poezije, 2004; Mediji i naela
dijaloga, 2004; Zbivawe neobinog dogaaja, 2005.
JASNA STOJANOVI, roena 1963. u Beogradu. Bavi se panskom kwievnou, pie radove iz istorije panske kwievnosti
i komparatistike, prevodi sa panskog i francuskog. lan je Meunarodnog udruewa hispanista, Meunarodnog udruewa servantista
i Udruewa kwievnih prevodilaca Srbije. Objavqena kwiga: Servantes u srpskoj kwievnosti, 2005.
MARKO STOJKI, roen 1981. u Smederevu. Studira medicinu, pie pesme, objavquje u periodici.
ALEKSANDAR TIMA (Horgo, 1924 Novi Sad, 2003). Pisao poeziju, prozu i eseje, prevodio s nemakog i maarskog, bio akademik. Kwige pesama: Naseqeni svet, 1956; Krma, 1961; Naseqeni
svet, Krma i ostalo, 1987; Pesme i zapisi, 2001. Kwige pripovedaka: Krivice, 1961; Nasiqe, 1965; Mrtvi ugao, 1973; Povratak miru,
1977; kola bezbonitva, 1978; Bez krika, 1980; Hiqadu i druga
no (izbor), 1987; Iskuewa qubavi, 1995; Na kratkoj vowi, 1997;
Oko svoje ose, 2001; Najlepe pripovetke Aleksandra Time (priredio M. Savi), 2001. Romani: Za crnom devojkom, 1969; Kwiga o Blamu, 1972; Upotreba oveka, 1976; Begunci, 1981; Vere i zavere, 1983;
Kapo, 1987; iroka vrata, 1989; Koje volimo, 1990; Dan odlagawa,
1997. Kwiga putopisa: Drugde, 1969. Drame: Dozvoqene igre, 2000.

1213

Kwige eseja, dnevnika, intervjua: Pre mita, 1989; Dnevnik

19421951: (Postajawe), 1991; ta sam govorio (priredio Q. Andri), 1996; Seaj se vekrat na Vali (autobiografija), 2000; Dnevnik
19422001, 2001.
MARIJA XUNI-DRIWAKOVI, roena 1954. u Beogradu.
Prevodi s francuskog (Luj-an Kalve, Rat meu jezicima, 1995; ak
Muron, Qudska prava, 1998; Pjer Birne, Qubav, 1999; Evgenije Jurii, Sudski proces Tito-Mihailovi, 2000; Lisjen Fevr, Borba
za istoriju, 2004), a prikaze, oglede i studije objavquje u domaim i
francuskim asopisima.
ALEKSANDAR ARANAC, roen 1974. u Kragujevcu. Pie poeziju i prevodi s poqskog i engleskog. Kwige pesama: Aleja asovnika (koautor N. ivanovi), 1998; Slovenske seni, 1998; Preci govore, 2001; Device mudre i lude, 2002.
JOZEF KVORECKI (JOSEF KVORECK), roen je 1924. godine.
u Nahodu (u Sudetima u ekoj). Jedan od najpoznatijih ekih proznih pisaca. U mladosti se bavio xez muzikom. Posle 1968. godine
emigrirao je u Kanadu, gde je predavao englesku i ameriku kwievnost. Objavqivao je u ekoj i u samizdatu. Veoma plodan i prevoen
pisac. Stvorio veoma originalan stil pisawa. Dobitnik niza prestinih nagrada. Kandidat za Nobelovu nagradu. Glavna dela: Kukavice, Bas-saksofon i druge prie o xezu, Iz ivota ekog drutva,
Inewer qudskih dua: osvrt na stare teme o ivotu, enama, sudbini, sawarewu, radnikoj klasi, uhodama, qubavi i smrti, Oklopni
bataqon: fragmenti iz doba kulta linosti, Mirakl: politiki krimi, Sjajna sezona: tekst o najvanijim stvarima u ivotu, Dve legende, Jedna Dvorakova qubav i dr. Sva pomenuta dela prevedena su
na srpski i hrvatski, neka doivela i vie izdawa. (B. R.)
Priredio
Branislav KARANOVI

1214

SADRAJ
LETOPIS MATICE SRPSKE
Godina 181, kwiga 476
POEZIJA I PROZA
Dejan Medakovi, Gospoica Ana . . . . . . . . .
Drago Kekanovi, Buewe u umi . . . . . . . . .
Nikola Vuji, Dodirivawe . . . . . . . . . . .
Dara Sekuli, Zapisi o biqkama . . . . . . . . .
ore Nei, Molitve i poruge . . . . . . . . .
Zdravko Krstanovi, ika Milane . . . . . . . .
Anelko Anui, Slavite crva u svojoj jabuci . . .
Milo Kordi, Naa beogradska stolica . . . . .
Neboja Devetak, Jo se selimo . . . . . . . . .
ore Oci, Stara pria . . . . . . . . . . . .
ore Bruji, Promijenimo grad . . . . . . . . .
Sowa Krstanovi, uti grad . . . . . . . . . . .
Slobodan Mileusni, Plava kloca ili zelena kwiga
Ginter Gras, Dvanaest pesama . . . . . . . . . .
Miro Vuksanovi, Sat . . . . . . . . . . . . .
Ranko Risojevi, Dijana . . . . . . . . . . . . .
Slobodan Zubanovi, Ouvani dokumenti . . . . . .
Milan Orli, Pisma prijateqima . . . . . . . .
Srba Igwatovi, Pet pesama i dva zapisa . . . . .
Alis Manro, Bekstvo . . . . . . . . . . . . . .
Laza Lazi, Busen crnice . . . . . . . . . . . .
Zoran M. Mandi, Boka . . . . . . . . . . . . .
Milutin Miovi, Opaka nula . . . . . . . . . .
Miodrag Petrovi, Drvene kockice . . . . . . . .
Said, Ova ivotiwa koje nema . . . . . . . . . .
Oto Fewvei, Amerike improvizacije . . . . . .
Andrija Radulovi, etiri pesme . . . . . . . . .
Dragomir Popnovakov, Begear . . . . . . . . . .
Tawa Kragujevi, Meki povez . . . . . . . . . . .
Dobroslav Smiqani, Majstori-meai . . . . . .
Boko Ivkov, Zvezda Bioskopa u sazveu detiwstva .

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

5
9
22
24
32
37
43
48
54
58
65
69
74
81
293
301
314
318
323
328
361
368
372
374
387
398
405
597
619
626
630

1215

Selimir Radulovi, O tajni rizniara svih suza

Gordana ilas, Zlatni kavez . . . . . . . . .
Svetlana Porovi-Mihajlovi, Mesingani ekser
Zlatko Vasi, Devedesete . . . . . . . . . .
Boris Sladakovi, Tri pesme . . . . . . . .
ivorad Nedeqkovi, Akvareli . . . . . . . .
Miroslav Josi Viwi, Pria o logorima . .
Dobrivoje Jevti, Savren rad . . . . . . . .
Ina Kabi, Prvo udo . . . . . . . . . . .
Sveta Litvak, Kolekcija . . . . . . . . . . .
Aleksandar evo, Skice . . . . . . . . .
Ivan Vievski, Strane . . . . . . . . . . .
Jovica Ain, Mesec dana pozitivan . . . . . .
Ana Ristovi, Strahovi . . . . . . . . . . .
ore Pisarev, Kolekcionar . . . . . . . . .
Frawa Petrinovi, Prinudni upravnik pijanih
Tadeu Ruevi, ta s tim to u snu . . . .
Jozef kvorecki, Reakcionar Kon . . . . . .
Stanislav Barawak, Hirurka preciznost . . .
Marko Stojki, Tantalovo voe . . . . . . . .
Ivana Gaanski, Tri pesme . . . . . . . . .

. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .
strasti
. . .
. . .
. . .
. . .
. . .

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

642
652
657
669
672
805
810
820
827
837
842
847
1017
1030
1035
1042
1050
1054
1057
1061
1065

OGLEDI
Dragan Stojanovi, Izmeu astralnog i sakralnog. Santa Maria della Salute" Laze Kostia . . . . . . . . . . . .
90
Duan Ivani, Na marginama Lirieskih pjenija" Jovana
Doenovia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Radivoje Miki, O kompoziciji romana Proqea Ivana Galeba"
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Duan Marinkovi, Stanko Kora aporija jedne naune biografije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Ijan Vat, Renesansni individualizam i protivreformacija . 409
Jovan Popov, Figure arobwaka: qudska, boanska, demonska
425
Nemawa Radulovi, Stojkoviev Kandor" kao inicijacijski
roman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447
Jelena ivi, Postupci i zagonetke umetnikog kazivawa.
Proza Momila Nastasijevia . . . . . . . . . . . 456
an Starobinski, Dva eseja (Uspomena na Troju i Make"
arla Bodlera) . . . . . . . . . . . . . . . . . 674
Dragan Prole, Povesne pretpostavke filozofije povesti . . 721
Vladeta Jeroti, Milan Raki i religija . . . . . . . . 849
Goran Maksimovi, Pozorina tematika i putujui glumci u
pripovijednoj prozi Stevana Sremca . . . . . . . . 895
Qiqana Pavlovi-Samurovi, Servantesov Don Kihot" danas Prouavawe i vrednovawe . . . . . . . . . . 1068
Jasna Stojanovi, Servantesov Don Kihot" i drutveni romani Jakova Igwatovia . . . . . . . . . . . . . . 1089
Borislav urovi, Multikulturalizam i mawinsko pitawe . 1107

1216

SVEDOANSTVA
Milivoj Srebro, Glasovi iz upqe stijene . . . . . . . .
Miro Vuksanovi, est kqunih rei . . . . . . . . . .
Duan Gliovi, Bombardovawe Beograda 1941. u delima Zaher-Mazoha, okora i Brehta . . . . . . . . . . . .
Dragana Baji, panske i hispanske kwievne nagrade . . .
Mileta Aimovi Ivkov, Kameleonsko prilagoavawe (Razgovor sa Jovanom Raduloviem) . . . . . . . . . . . .
Dragoqub R. ivojinovi, Jedno poreewe . . . . . . . .
Slavenko Terzi, Veliki nauni i kulturni poduhvat . . .
Radovan Popovi, Rastko Petrovi post mortem . . . . .
Persida Lazarevi di akomo, Kwievne nagrade u Italiji .
ore Randeq, Jedna mladost u Rumuniji (Razgovor sa Joanom
Florom) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milovan Danojli, Moje nagrade . . . . . . . . . . . .
Dragan Nedeqkovi, Veto na neslogu! . . . . . . . . . .
Slavko Gordi, Odlazak edomira Mirkovia . . . . . . .
edomir Mirkovi, Uzgred . . . . . . . . . . . . . .
Tako je govorio Starobinski (Razgovor Miel Gazije sa anom Starobinskim) . . . . . . . . . . . . . . . .
Miro Vuksanovi, Dnevniki brojanik o nagradama jednoj
kwizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Boidar Kovaek, Milan Kaanin i Matica srpska . . . .
Milivoj Nenin, Pisma Milana Kaanina Tihomiru Ostojiu
Boris Paramonov, Vankwievni utisci iz Moskve . . . .
Sergej Gandlevski, Motivi detiwstva . . . . . . . . . .
Dragiwa Ramadanski, Potreba za zadivqenou (Razgovor sa
Svetom Litvak) . . . . . . . . . . . . . . . . .
Aleksandar Tima, Pisma Sowi . . . . . . . . . . . .
Jovan Radulovi, Sto godina od roewa Vladana Desnice . .
Miroslav Josi Viwi, O nagradama, sad ja priam . . .
Nada Savkovi, Zavodqivost sporog ritma seawa (Razgovor sa
Svetlanom Bojm) . . . . . . . . . . . . . . . . .

168
197
200
211
228
487
490
495
510
518
731
733
747
750
752
907
929
938
951
956
960
1129
1148
1161
1165

KRITIKA
Goran Maksimovi, Antologija srpskih pripovjedaa iz Hrvatske (Duan Ivani, Pripovijetka srpskih pisaca iz
Hrvatske) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miodrag Maticki, Uzorna kwiga novog istorizma" (Predrag
Palavestra, Nekropoqe) . . . . . . . . . . . . . .
Predrag Bjeloevi, Nove stranice istorijskog romana (Ranko Risojevi, Bosanski xelat) . . . . . . . . . . .
Duan Ivani, afarikova istorija srpske kwievnosti na
srpskom (Pavel Jozef afarik, Istorija srpske kwievnosti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Velimir Sekuli, Zaviajne rijei (ore Nei, Luk i voda: zaviajni rjenik) . . . . . . . . . . . . . . .

236
241
249

252
258

1217

Radoje Simi, Pesniko nadahnue i jezika materija (Jasna

Melvinger, Moderna i wena mimikrija u postmoderni) .
Miqko indi, Bez prava na utawe (Predrag Lazarevi,
Preokupacije) . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Neboja Devetak, Antologija sa tragom autorskog peata (Anelko Anui, Jadova jabuka) . . . . . . . . . . . .
Milivoj Nenin, Iskoena pria o srpskim piscima (Radovan
Popovi, Posvete srpskih pisaca) . . . . . . . . .
Emilija Xambarski, Filozofski aspekti globalizacije (Nikola Kajtez, Civilizacija u slubi zla. Genealogija globalizacije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slavko Gordi, Leksikografsko-poetska kartografija Mira Vuksanovia (Miro Vuksanovi, Semoq zemqa) . . . . . .
Zoja Karanovi, Dinamika anrovskih preplitawa (Sneana
Samarxija, Parodija u usmenoj kwievnosti) . . . . .
Vitomir Vuleti, Pria je svitawe jezika (Dragan Koprivica,
Privatni simpozijum) . . . . . . . . . . . . . .
Nevena Varnica, Duhovni drug Ive Andria (Nika Stipevi, Andriev Gviardini) . . . . . . . . . . . .
Zoran eri, Apologija modernog pesnitva (Robert G. Tili,
Pomoni (bez)izlaz) . . . . . . . . . . . . . . .
Svetlana Tomin, Hronike" grofa ora Brankovia i wihovi izvori (Jelka Reep, Geneza Hronika grofa ora
Brankovia; Grof ore Brankovi, Hronike. Antologija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miodrag Maticki, O nastajawu nacionalne svesti i kwievnosti Muslimana (Stania Tutwevi, Nacionalna svijest i kwievnost Muslimana. O pojmu muslimanske/bowake kwievnosti) . . . . . . . . . . . . . . .
Dejan Milutinovi, Pluralizam kwievnih teorija: izazov
ili pretwa (Kwievne teorije HH veka, zbornik radova) .
Dragan Tasi, Jezik, mesto kritikog susreta (Jovan Peji,
Kwievni svet kritika svest)
. . . . . . . . .
Nenad Nikoli, Istorija izmeu tragedije i melodrame (Jovan
Sterija Popovi, alostna pozorja, kwiga druga) . . .
Jovan Popov, Poststrukturalistika tematska kritika (an
Starobinski, ivo oko) . . . . . . . . . . . . .
Stojan ori, Animirana naracija (Nemawa Rotar, Posledwa no na Levantu) . . . . . . . . . . . . . . . .
Milivoj Nenin, Posveenost Crwanskom (Nedeqko Jei,
Mladi Crwanski) . . . . . . . . . . . . . . . .
Sran Damwanovi, Hermeneutika i stvaralatvo (Risto Tubi, Kwievnost i istorija) . . . . . . . . . . . .
Natalija Ludoki, Polidisciplinarno sagledavawe dela Todora Manojlovia (Zbornik radova ivot i delo Todora
Manojlovia) . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Radoslav Erakovi, Nova tumaewa statusa mawinskih kwievnosti (Zbornik radova Kwievnost na jezicima mawina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1218

262
264
267
269

273
528
533
542
548
550

556

560
563
573
579
758
762
766
772

777

780

Jovan N. Strikovi, Smisao naeg postojawa (arko Aimovi, Kamene pesme) . . . . . . . . . . . . . . . .

Dragomir Popnovakov, Kwiga o lepoj mladosti (ore Randeq, Selo moje malo) . . . . . . . . . . . . . . .
Gordana ilas, Hronika prolih dana (Sava Damjanov, Lidija
Mustedanagi, Novi Sad, zemqi raj 2) . . . . . . . .
Marta Frajnd, Klasicistika suzdranost eseja (Jovan Hristi, Izabrani eseji) . . . . . . . . . . . . . . .
Sran Damwanovi, O nespokojstvu istorijskog saznawa (Ksenija Maricki Gaanski, O mitu i religiji: ogledi i kritike) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
edomir Popov, Prolegomena za sumrak Evrope (Sava ivanov, Rusija i raskol Evrope) . . . . . . . . . . . .
Mladen Veskovi, Loa rutina (Zoran iri, Gang of four) .
Qiqana Peikan-Qutanovi, Tune komedije Zorana Boovia (Zoran Boovi, Bomba u pozoritu i druge komedije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nenad Nikoli, Dvienija tajnoga uda poetieskog (Gradanski erotikon: Erotske stranice srpske kwievnosti
H i poetka HH veka) . . . . . . . . . . . . .
Radojka Vukevi, Sjeawe i mjesto u kwizi Barka Svetog Petra"
Gara Jovanovia (Garo Jovanovi, Barka Svetog Petra) .
Branislava Vasi, Magija pisawa (Pol Oster, Proroka no) .
Anelko Erdeqanin, Jezik koji sawa (Petko Vojni Purar, U
nedogled) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gojko Boovi, Sve boje: crno (Milan orevi, Crna pomoranxa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ore Despi, U srcu postmoderne mistifikacije (ore Pisarev, U srcu grada) . . . . . . . . . . . . . . .
Mladen Veskovi, Prevrednovawe jednog mita (Milenko Paji, Merilin veiti simbol strasti) . . . . . . .
Zoran eri, Uspena pesnika sinteza (Jasna Melvinger,
Vozelnica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miodrag Jovanovi, Gledati i videti (Olga Miki, Srpsko
slikarstvo 1820. veka) . . . . . . . . . . . . . .
Branislava Vasi, Posledwi osvrt na srpski postmodernizam? (Sava Damjanov, Postmoderna srpska fantastika) .
Sava Damjanov, Kwievna fantastika kao zadovoqstvo u tekstu" (Prosvetina kwiga fantastine prie) . . . . .
Marija Xuni-Driwakovi, Nova osvetqewa Apolinerovog dela (Mihailo Pavlovi, Moj Apoliner/Mon Apollinaire) .
Dobrivoje Stanojevi, Od itawa do razumevawa (Milena Stojanovi, Kwievni vrt Borislava Pekia) . . . . . .
Dejan Milutinovi, Mladi pisci, prve kwige (Jelena Savi,
Eksplozivne trunice; Olivera Skoko, Perast Amsterdam; Marijana Miloevi, itawe, u ogledalu; Nenad
Nikoli, Kastrirane junoe) . . . . . . . . . . .
Branislav Karanovi, Autori Letopisa . 279, 583, 794, 1004,

784
786
790
969

975
979
982

985

988
993
998
1002
1175
1177
1181
1184
1188
1191
1194
1196
1200

1204
1208

1219