:

,
,
, ,
, ,
: , : , , ,
, , ,
: , ,
, , -, , ,
,

2005

Ministarstvo kulture Republike Srbije i preduzee

RSGV iz Novog Sada omoguili su redovno objavqivawe
Letopisa Matice srpske.

Pokrenut 1824. godine

Urednici
Georgije Magaraevi (18241830), Jovan Haxi (18301831), Pavle Stamatovi (18311832), Teodor Pavlovi (18321841), Jovan Suboti (1842
1847), Sima Filipovi (1848), Jovan Suboti (18501853), Jakov Igwatovi
(18541856), Subota Mladenovi (18561857), Jovan orevi (18581859),
Antonije Haxi (18591869), Jovan Bokovi (18701875), Antonije Haxi
(18761895), Milan Savi (18961911), Tihomir Ostoji (19121914), Vasa
Staji (1921), Kamenko Suboti (19221923), Marko Maletin (19231929),
Stevan iri (1929), Svetislav Banica (1929), Radivoje Vrhovac (1930), Todor Manojlovi (1931), arko Vasiqevi (1932), Nikola Milutinovi (1933
1935), Vasa Staji (1936), Nikola Milutinovi (19361941), ivan Milisavac (19461957), Mladen Leskovac (19581964), Boko Petrovi (1965
1969), Aleksandar Tima (19691973), Dimitrije Vuenov (19741979), Momilo Milankov (1979), Boko Ivkov (19801991), Slavko Gordi (19922004)
Urednitvo
IVAN NEGRIORAC
(Dragan Stani, glavni i odgovorni urednik)
MIHAJLO PANTI, JOVAN POPOV, SAA RADOJI
Sekretar Urednitva
VLADIMIR OVQANSKI

Lektor
VLADIMIR OVQANSKI

Korektor
BRANISLAV KARANOVI

Tehniki urednik
VUKICA TUCAKOV

Letopis Matice srpske izlazi 12 puta godiwe u mesenim sveskama od po

deset tamparskih tabaka: est svezaka ine jednu kwigu. Godiwa pretplata iznosi 2.000 dinara, a za lanove Matice srpske 1.000 dinara. Pretplata za
inostranstvo iznosi 100 . Cena po jednoj svesci u kwiarskoj prodaji je 200
dinara. Pretplata se moe uplatiti u svakoj poti na iro raun broj
355-1056656-23, sa naznakom za Letopis". Adresa: 21000 Novi Sad, ul. Matice
srpske br. 1, telefon: 021/6613-864 i 021/420-199, lokal 112, faks: 021/528-901.
E-mail: letopis@maticasrpska.org.yu
Internet adresa: www.maticasrpska.org.yu
Izdaje: Matica srpska
Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad
tampa: BUDUNOST, Novi Sad
Tira: 1.000
RUKOPISI SE NE VRAAJU

God. 181

Novembar 2005

Kw. 476, sv. 5

SADRAJ
ivorad Nedeqkovi, Akvareli .
Miroslav Josi Viwi, Pria
Dobrivoje Jevti, Savren rad .
Ina Kabi, Prvo udo . . . .
Sveta Litvak, Kolekcija . . . .
Aleksandar evo, Skice . .
Ivan Vievski, Strane . . . .

. . . . .
o logorima
. . . . .
. . . . .
. . . . .
. . . . .
. . . . .

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

805
810
820
827
837
842
847

Vladeta Jeroti, Milan Raki i religija . . . . . . . .

Goran Maksimovi, Pozorina tematika i putujui glumci u
pripovijednoj prozi Stevana Sremca . . . . . . . .

849

OGLEDI

895

SVEDOANSTVA
Miro Vuksanovi, Dnevniki brojanik o nagradama jednoj
kwizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Boidar Kovaek, Milan Kaanin i Matica srpska . . . .
Milivoj Nenin, Pisma Milana Kaanina Tihomiru Ostojiu
Boris Paramonov, Vankwievni utisci iz Moskve . . . .
Sergej Gandlevski, Motivi detiwstva . . . . . . . . . .
Dragiwa Ramadanski, Potreba za zadivqenou (Razgovor sa
Svetom Litvak) . . . . . . . . . . . . . . . . .

907
929
938
951
956
960

KRITIKA
Marta Frajnd, Klasicistika suzdranost eseja (Jovan Hristi, Izabrani eseji) . . . . . . . . . . . . . . .

969

Sran Damwanovi, O nespokojstvu istorijskog saznawa (Ksenija Maricki Gaanski, O mitu i religiji: ogledi i kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 975
edomir Popov, Prolegomena za sumrak Evrope (Sava ivanov, Rusija i raskol Evrope) . . . . . . . . . . . . 979
Mladen Veskovi, Loa rutina (Zoran iri, Gang of four) . 982
Qiqana Peikan-Qutanovi, Tune komedije Zorana Boovia (Zoran Boovi, Bomba u pozoritu i druge komedije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 985
Nenad Nikoli, Dvienija tajnoga uda poetieskog (Gradanski erotikon: Erotske stranice srpske kwievnosti
H i poetka HH veka) . . . . . . . . . . . . . 988
Radojka Vukevi, Sjeawe i mjesto u kwizi Barka Svetog Petra" Gara Jovanovia (Garo Jovanovi, Barka Svetog Petra) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 993
Branislava Vasi, Magija pisawa (Pol Oster, Proroka no) . 998
Anelko Erdeqanin, Jezik koji sawa (Petko Vojni Purar,
U nedogled) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1002
Branislav Karanovi, Autori Letopisa

. . . . . . . . . 1004

LETOPIS MATICE SRPSKE NOVEMBAR 2005

YU ISSN 0025-5939 | UDK 82(05)

IVORAD NEDEQKOVI

AKVARELI
NAINI PRIBLIAVAWA
ta je iza onih tekih gromada
Ka kojima se, urei za praznim stomacima,
Osvru prolaznici, ve svikli
Na sneg najavqeni. Lepo je kad osvre se
Ka nebu, kao da moli, lepo je
Kad se moli, kao da otkriva slike
Iza gromada, iza bilo ega to pleni:
Gore naftonosna poqa, ini se,
U nekoj savrenoj pustiwi, besni
Kowanici odnose boje odavde ne bi li
Utoplili bivak nepostojei. I jo:
Jato proleti izmeu pruga ka tek
Zasnovanom smetlitu, da oerupa
Rumene iznutrice. Ti uje
Sve to je iza: topot, vatru koja ne stie
Sebe da pojede, doda i ovdawi obraun
Ptiurina, i poneto jo iz kataloga
Dana na izmaku, netremice traei dokaz
Da postoji iza, da zna ta ga ini,
I gde si ti, ti koji zna
Da sve je najavqeno, da samo naini
Pribliavawa gromadama pokretnim
Predvidqivi nisu Da, samo naini,

805

Ta udesna odvikavawa od linija i crta,

Da nikad se ne sazna ta je ostalo iza,
Da iza odista postoji

VREME TVOJE
Neto je poelo, otpoelo grohotnim snegom.
Ovim. April, post, gladovawe Kao to qubav
Otpone strepwom, naivno, i odui se. Zanos
Kasnije biva prevazien, bez wega ume tkivo.
Oblai jakne, krzno, lakomim bi begom
Sate da otkqua, do oekivanog da dospe.
Pije pesnike koji su smehom samou razlagali.
Prepoznati se. U onome to nikada
Otpoelo nije, a eka, nataloeno, u telu,
Kao da nije tvoje. eka, tu, uuren,
Jau vejavicu, nemogunost da misao igde krene,
Mir pod belinom bez tragova, da bi, da bi
Poeo Takav je trag tvoj nemerqivi
Vreme tvoje, kqu zazidan wime

ZANOS
Bestidno romiwa. A moglo bi biti
Sunano, ili tmurno, mlak vetar bi umeo
Da prevari jagorevine, pele, i nestrpqive
I opet bestidno Zanos pred drugim
Podacima, misao koja im izmie
I druga, kojoj sve izmie
Iako rubi tanki lak pod svetlom farova
I dodaje nanose nestvarnog: prah
Nedirnutog utawa, da tokovi
Sigurnije imaju uporite, da
Uporite bude svuda, svemu nalik
Hijene smo, nasmejane, mogao bi rei neko,
Dodati novi podatak. Ne razlagati
ta je hteo da kae, zanos pred
Oglodanim plenom ne veliajui. Mogao bi
806

Rei neko bilo ta, i bilo ta bi

Ustuklo pred bestidnou. Romiwa

AKVAREL
uje topot, ili drugi, preobueni zvuk
Dospeva odnekud. Ni ta su sada miiava
Tela ne moe znati, niti sme da nasluti.
Ne zna ni ta je ispod boja, ispod zamisli,
Kakva praznina, kakav poriv da je nema. Nema
Zamisao, a opet dograuje kulise: ista,
Neprolazna wiva eka snagu opevanih sapi,
Ptice vade isto seme i odnose ga nebu,
Ocvala voda pije senke, razmetene
Mimo pravila. Pomisli:
Postoji li ita to nije obrubqeno
Varkama iz detiwstva, postoji li i ta voda
U baricama, ili gore, u plaveti, srubqenoj
Naivnim potezom, nanosom sjaja. Pamti vodu,
Pamti i obed u hladu zove,
Uz oznojenu dlaku, i gustu krv pod sjajem,
Sve to je zabeleeno
Pamti A vode, vode krue
Svejedno im belei li ko
Tvoju odsutnost, topot ublaen wome

KAO RE NESTVORENA
Dan bi mogao biti lep i vedar, i pun,
Mogao bi, ako kae lep je dan, vedar je,
Dan je kao dua moja, kao vreme
Neobrueno. Mogao bi znati da sve pada
Iz tebe, i ta sve pokree I opis
Koji e hitnuti u neiji mir, opis
Dana ovog, senka je due,
Saetosti tvoje. A ako ko uzvrati
Da je bezmerno naruen dan, da tek je
Plesan na poderotinama dan tvoj, ipak
807

Osetie da zraci topli, i neoprezni

Kao opisi, prekrajaju i boje lake
Draperije nad glavama, uprkos
Misli, bilo ijoj I znaju da nita
Ne postoji zbog drugog, nita zbog rei,
Ili pesama. Sve samo zbog sebe
Sve, i vreme kojeg se nijedno trajawe
Ne tie, nijedna saetost u proimawima,
Beskrajnim kao nestvorena re

CELINA
Ako poseduje, ti poseduje deo.
Znawa, voqe, ili udwe, neega deo,
Deli seawa na equ da ima sve
U ruci prve koja te je hranila
Gladan si I eqe da ima vie,
I eqe da sa drugima deli to to ima
Neko ima druge delove, i ne sputa ih
U mogui mozaik.
Ovaj vazduh, bistar i nesit kao um,
Ovaj sjaj koji rubi svest:
Nisu samo oni dovoqni mome telu,
Moj je sav svet, kae
Ne uzvraa svet, uuren u tebi,
Uplaen, uplaen. Ne mari
Ni za mawe, ni za vie, jer je
Svet. To ima, o ravnodunosti znawe,
Deo nepotreban ikome. Kamen nebrueni
I bezvredan. Ali spusti ga
I pridrui mu ostale, s olakawem
Odbaene delove. Celina e ta umeti
Druge da stvori: svet e oteati,
I rasprsnuti se Postati vazduh,
Gladan kao ti, svakome potreban

808

TAJ ZRAK SUNEV

Prazne ae, tawiri, prazne kwige.
Glave veliaju prazninu brzih dana,
U sebi, u reima. Tenost zbuwena je
Novim rubovima, porcelan odoleva naletima
eqe za gonetawem. Slova bi drugaiji
Raspored, da raspire ar: sve to hrani se
Onim ega nema.
Nikog nema da uveri se da nikog nema,
Ovde ili u lobawi zazidanoj livadom
I umom, poqem pod prozirnim snegom.
Samo zrak svetlosti prelazi iz sopstvene
Praznine u drugu, izdeqenu reima u nastajawu
I oseawem sigurnosti, da kae:
Ima me, ima me I mora biti
Da samo on slavi, samo on, taj zrak sunev,
Uvek isti, jer izbora nema

GLAS TVOJ
Taj glas bi mogao biti upuen tebi,
Razaznae iji je ako se primakne,
Ili ako progovori, dozivajui nekoga,
Nepostojeeg. Maku ili psa.
Glas dopire i dopire, pomisli da mogao bi
Biti upuen bilo kome, nepostojeem,
Nekome ko e se ba sada odazvati
I rei: ne postojim. Odista, sprema li se
Da skoi sa one osvetqene zgrade,
On, nepostojei neko, ne postoji,
Istinski ga nema
Mora da je uzbudqivo nepostojawe, mora da je
A glas dopire i dopire, dok svetla
Uokolo gase se. I samo sa tvog prozora sija,
Kao da jedino on ne postoji
U paganskom mraku tom. Zaista,
Glas koji dopire mogao bi biti upuen tebi,
A kome drugom, odani glas tvoj.
809

MIROSLAV JOSI VIWI

PRIA O LOGORIMA
1.
Ti e meni da pria o logorima!?
Ni brkove nema, nisi jo ni omirisao enu, a glad,
mamurluk i argatovawe da ne pomiwem.
Logori, pa logori
Veruje li ti u Boga?
itao si Kwigu propovednikovu?
Ko zna ta je dobro oveku u ivotu, za malo dana tatoga ivota wegova, koji mu prolaze kao sen, ili ko e kazati
oveku ta e biti posle wega pod suncem?
Kad umrem, a neu jo dugo, dovedi popa da me sahrani.
Deurnog na grobqu. Grobarinu sam redovno plaao u naoj
crkvenoj optini, u raki ima mesta za jo dvoje. Neu u krematorijum, u kojem su ti oca i majku posle nesree spalili
oni wihovi komunci. Wih su zaludeli u koli i na fakultetu, ni na slavu mi u kuu nisu smeli da dou, a venali su se
u komitetu.
Kumovali su im, registrovali ih u optinskoj kancelariji oni koji su u tim mranim danima wihove vrwake slali u Gradiku, Lepoglavu i Zabelu, na Grgur i Goli otok.
Dogorela je i wihova svea.
Smrt sve brie.
Sve se poravna i pomiri.
Logori su rak-rana, katastrofa broj jedan na svetu, obaka u dvadesetom veku. Otvorene kaverne. Ne znam kada su
onakvi kakve ja znam izmiqeni, a kakvi su bili pre Hrista,
Bog zna. Po mojem raunu, vie su oni progutali, osakatili i
unesreili qudi nego ratovi. Kakvi zemqotresi, poari, poplave, uragani!
810

2.
Deko", kae, siluju, tuku, ubijaju"
Ubijaju, data, samo polako.
I tuku, kundacima, uima i izmama.
Ne biraju ko je koje vere i rase, koje politike, koje nacije, ali Jevreje, Srbe i Cigane nisu nita ni pitali.
Maq, gasna komora, ica, no, metak da ne ream vie, ali i teak posao, zagaena voda ili tanka hrana ubijaju.
A za silovawa u logorima nita ne znam, nisam ni video ni uo da neko pria. Znam za ona u selu, kad su stigle
prve sovjetske trupe na kauama, kad su stizali honvedi, kad
su pristigle turske ordije, kad su nadirale mongolske horde,
o tome piu i kwige starostavne, ali ko bi skakao na kosture
i mlohavu kou u logorskoj baraki!
Plakao sam dok sam gledao u ene oiane do glave, u
ritama. Krastave, ugave, zverave. Nisi mogao da razlikuje
devojku od mladia. Nikakvih oblina, kosturi koji hodaju.
ena mora da bude ista, privlana.
Znam za dve-tri koje su, posle silovawa, zbog sramote,
digle ruku na sebe.
Ja sam ostao iv, Bogu hvala, a koliko je naih ostavilo
kosti iza vapske ice i u munkaima na pustama" ugarskim to ni On ne zna.
Sad se u novinama i kwigama pomiwu samo Jasenovac i
Jajinci, Mathauzen i Auvic, to i aci osnovci znaju i gusenice na liu, a ja sam napravio mapu sa pedeset i tri logora u kojima je bilo oko sedamsto Staparaca i nekoliko hiqada
seqaka iz okolnih sela.
Evo ti, sve po spisku, mada nisam siguran da sam ih sve
popisao propisno: 2-a u Nojenbrandenburgu, 7-a u Mozburgu,
3-a u Hamelburgu, 6-b u Varburgu, 12-a i 12-f u Linburgu, 3-b
u Fistenbergu, 4-b u Milbergu, 13-a, b, c u Nirnbergu, 9 i
10-c u Ajzenahu, 2-c u Grajsvaldu, 6-c u Krefaldu, 3-a u Lukenvaldu, 4-g u Oacu, 12-f u Mecu, 10-b u lezvigholtajnu,
4-b u Hontajnu, 10-b u Hanoveru, 10-a u Bremeveru, 6-c u
Minsteru, 6-a u Hemeru, 4-b u Mojzenu, 10-b u Bremenu, 10-a u
Ferbostenu, 4-a u pickunersdorfu, 8-b u Lansdorfu, 6-c u
Osnabriku, 17-a u Kajzertajnbruku, 2-a u Hohenhamelu, 11-b u
Falingbostelu, 10-b u Sanbostelu, 16-b i 17-b u Kremsu, 9-c u
Badsulcu, 8-a u Germicu, 3-c u Klisterinu, 6-b u Deselu, 12-a
u Jamatagu, 8-c u Zaganu, 9-c u Bakcuzu
Hoe jo? Nema kraja, nema poetka. Mogu do zore da ti
ih ream, mogu i spiskove logoraa da ti pokaem. Imena i
prezimena, struke, datumi, mesta, sudbine
811

Zna li ti ta za jedno selo od tri hiqade eqadi znai

kad pokupe i odvedu sedamsto qudi?! I to uglavnom one sposobne za rad. Nema ko ni na wivi ni po avliji da lije znoj.
Ostanu starci, ene, deca i stoka.
Pusti sokaci i birtije.
Iz nae ulice odveli su, samo od oka do oka, nas
dvadesetak.
A osim paora, osim sirotiwe i bezemqaa, pokupili su
i kolarce i zanatlije: sarae Radu Lukia i Duana Nikaeva, opanare uru Pluarevog, arka Lukia i Gojka Milia, kovaa Slavka Georgijevia, berbere Lazara Pavkovog,
Miletu Volia i uru Lukia, obuare Rajka Stanikovog i
Miletu Milia, nae birtae Simu Mucia, Duana Stojia, Radika Katania i Trivu Buzaxinog, kolara Miladina Volia, stolara Cvetu Trifunovog, agilnog doktora naeg
Stevana Popovia
Logori su nicali kao peurke, kao zubaa, kao koprive.
Na livadama, u halama, u talama.
Bilo ih je vie vrsta: radni, zarobqeniki, prolazni,
koncentracioni, vojni, kaweniki, gasni, privatni, muki
i enski
talag, oflag
Kroz sedam sam proao.
Potu od kue nisam dobijao esnaest meseci, sawao
sam pakete sa slaninom i varcima, sa dudarom i makovom
trudlom, a onda mi je stigla slika mojih. Mala, braonkasta,
sa iskrzanim ivicama. Na poleini mrqav peat. Svakog dana
sam gledao u mila mi lica, nisam mogao da ih se nagledam.
Na pletenoj stolici sedi moja ena, suza joj u oku, marama spala na ramena, a tvoj otac i tetka stoje sa leve i desne
strane i dre se za ruke koje su u krilu materinom. Iza wih
razmaknuta draperija, kao u pozoritu, a zid beo. I gledaju
pravo u mene, samo to ne progovore.

3.
Gladovao si i radio", kae.
Radio sam najpre u ciglani sa tri pei, pa u rudniku
ugqa crnog kao kolomast, pa u fabrici oruja sa razvaqenim
krovom, pa u podzemnom skladitu, pa na teretnoj eleznikoj stanici, pa na imawima u ataru, pa u rovovima Sad ne
mogu da se setim da li je sve ilo ba tim redom.
U nesvest sam padao od gladi, kosti su mi pucale, creva
su mi ispadala, kraste nisu stizale da mi zarastu
812

Miladin Surkov je, kao rezervni podoficir, bio zaduen za fasovawe i podelu hrane. A ta je imao da nam deli?!
Komad crnog hleba, tanak kao perploa. orbuqaci od
neke repe, koprive i zeqa. Masna voda koja se pui i smrdi.
Suvi kupus sa stonim rezancima. Marmelada ili margarin
na vrhu noa. Ponekad i bareni krompir, pa onaj to ga mi
zovemo u akirama.
Svi priaju o jelu.
uta, paija supa, sos od miroije, pohovana piletina,
sarma i podvarak, dimqene kobasice, turija, trudle sve
ti u san dolazi.
I to ubija, baca te u oaj.
U jednom prolaznom logoru, ne znam gde, bili smo na ledini, opasani icom, pod vedrim i olujnim nebom, kako kad,
ponekad i u istom danu, moda i dve nedeqe.
Kia pquti po nama, noge u blatu i muqu do kolena.
Bog se rasrdio, Ilija Gromovnik bquje prasku i vatru. Oblaci se vuku po zemqi, dane progutao mrak. Dnevno je umiralo
po deset qudi, toliko sam izbrojao i upamtio.
U jednom vagonu bilo je nas osamdeset, pet dana smo bili
zakovani. Bez vode, bez hrane. Samo ono to si sakrio u postavu ili xepove. Malaksali smo i poeli da pobolevamo.
Voz se zaustavio u sumrak, u Badsulcu kod Vajmara, nisu
nas putali do zore.
Bodqikavoj ici na stubovima ne vidimo kraja, bunkeri
kao u krtiwaku. Na drvenoj tabli crnim vapskim slovima
pie talag 9-c". Tuku nas vornovatim tapovima, teraju
nas na nekakav brlog od kazana, daju svakakvu mutnu jemenu
kafu, retku marmeladu i po dva tanka pareta zobnog ili kukuruznog hleba.
Tu je bila stara naputena fabrika tutkala, nozdrve su
mi bile pune smole.
Po ceo dan, a esto i nou, trebalo je budaiti po naputenom strelitu. Pucala su draqa i spadala gvoa. Bile
su tu i drvene, nakrivqene mete i krpene lutke. Naokolo zakorovqeni rovovi i barutine. I oblaci komaraca, nikad ih
toliko nisam video. Piju nam ono malo krvi to struji u ilama. Da nam nisu Francuzi pomagali, dodavali hranu i vodu,
svi bismo pomrli od gladi i ei. Kad neko padne, padne i
onaj ko mu prie da ga pridigne.
A kad podignem glavu uvis, spopadnu me muka i vrtoglavica.
Ruke mi otpadaju.
uqevi pucaju.
813

Jedan na je, mislim da je bio iz Sivca, kova ili mesar, preskoio icu koja nas je delila od Francuza, poao da
pokupi quske od krompira. A vapski straar mislio da on
bei, digao puku i jednim metkom ga oborio. Pao je na ubre, malo se koprcao i izdahnuo.
Tu su ga i zakopali, zavalili.
Gledao sam kako, u umu pored ice, izvode namuene
Ruse i na wima mladi vojnici, golobrada deca, ue da gaaju.
Oni koji su bili u oficirskim logorima nisu terani na
posao, obaka Holanani, Francuzi, Danci, panci, Poqaci A imali su i boqu hranu, obilazio ih i Crveni krst.
Wih je titila neka konvencija, ne znam koji propis.
Ali za nas u ratu nije bilo regula.
Ne znam datum, da li prve ili druge godine u zarobqenitvu, danima je padao sneg. Krupan, sve se cakli, zvezdast. Ne
vide se grane na drveu, ni oxaci na kuama. Nebo se zaledilo. I zemqa. Hladan vetar duva i pravi bregove. Kod nas tako
nije bilo ni u vreme jovawske meave.
Kad smo jednom tovarili nekakve duguqaste i bamburaste
sanduke u vagone, pita mene Brata uckov, stavio aku na
usta: Zna li ti ta mi ovo ovde radimo?" Rairio sam
kapke i ruke: Ne znam, ali vidim da su ovi paketi tei od
drqae, tei od drea." A on me vue za poderan rukav i apue: Mi odavde aqemo municiju i topove na istok i na
Balkan, da oni tamo ubijaju nae i da rue." Pa mi pokae
cev u jednom naetom sanduku, iz drugog su ispala dva-tri
metka za mitraqez, u stotinak kutija su bile bombe kao kruke na naem salau, a Bog zna koliko upakovanih granata
smo istovarili iz kamiona i sloili u vagone.
Tri dana smo batrgali po inama, nisu nas ni vraali u
icu.
Sad znam ta je robija", kqocao sam.
Teko o woj mogu da priaju oni koji nikad nisu omirisali icu.
I po mraku su nas dizali, i po pqusku i vejavici ajili,
i po rebrima i cevanicama makqali. Spavali smo na otvorenom ili na slami u vagonima, jeli smo sve same kisele bukurie, pomije nad pomijama, quske i kourice, u plehanim kastrolama, na kolenima, a mrgodni straari su, osim komandira Gintera koji je u civilstvu bio pekar ili mlinar, svi
bili golobradi.
Slomili su mi dva rebra.
Kad su nas vratili u logor, bacie me na krevet kao cepanicu. I polie me vodom.
814

Bio sam tako zgren, liio sam na paragraf, na sparuenu koprivu.

Sutradan, hou da ustanem, a noge mi odseene. Kao da ih
imam samo do kolena, ne oseam stopala ni listove. Teka
mi guzica, lea sevaju, prikovan sam za daske na kojima leim.
Nemam krsta.
I kapci mi teki, otekli.
Imali smo u susednoj baraki melemnog doktora Lazu, Jevrejina koji se upisao kao okac, a pravo ime mu je bilo Aurel. U mraku nam je prepriavao prie Laze Lazarevia, zbog
wega se i prijavio pod tim imenom kad su ga ulogorovali. Sav
se topi kad te pogleda. Imao je krupne, zelene oi, guste obrve. Tanke brkove. Providne prste. U Sonti su ga zvali Zlatoje. Taj je mene spasao, prohodao sam posle sedam dana, progledao, stao na noge, a wegova glava je izgorela u krematorijumu.
Nagutao sam se slatkastog dima koji je, ako dune severac,
dolazio iz debelih oxaka kakve ni pekare nae nisu imale.
Tek posle rata sam uo, ni danas ne mogu da poverujem, a
znam da nije la, proitao sam nekoliko kwiga i video na
filmu i televiziji, koliko je tih Jevreja, idova, ivuta,
kako ih sve zovu, ugueno otrovnim gasom i pretvoreno u pepeo.
Stotine, hiqade, milioni
Terali su ih kao ovce na Jarou.
Ali oni su ilav narod, stariji i od Hrista, a belee se
po enskoj krvi i liniji.
Na ciglani je bilo kao u naoj jamuri na Krnajskom drumu, pre rata. Mesili smo blato, uta i peskovita zemqa, sa
plevom, pravili smo erpie u drvenim kalupima i pekli
ciglu. Posle smo je reali u stupie, petsto komada u svaki.
Taj posao sam znao, od malih nogu, tako smo i mi podigli
na vajat na salau i ozidali sviwac.
A nauio sam da upravqam bagerom i ciglarskom lokomotivom.
Ovo je kao da smo na mobi, dabogda nas ovde ostavili do
kraja", govorio je Nia Depalov, a mi smo svi isto mislili.
A ima li kraja, qudi", krstio se Sveta Lapadurkin. Ima, sa
dva kubika nad glavom", alio se Vua Krndija. Dosta nam je
bilo rudnika u kojem danima nismo videli dnevno svetlo, a
ni lica jedan drugom nismo prepoznavali.
Desetak metana nestalo je u oknima.
Mnogi su ostali bez prstiju, mnogi ogluveli, mnogi bez
ruke ili noge.
815

U tom logoru smo, za otprilike est meseci, ispekli toliko cigala da su vabe mogle podii bedem, visok dva i debeo pola metra, od Berlina do Stambola. A u rudniku smo, za
Bog zna koliko dana, iskopali hiqadu vagona ugqa.
Kad sam istrqao crnu prainu, koa mi je postala providna.
Radili smo na aerodromskim pistama u leziji, a posle
i u kovanici na selu, zaboravio sam kojem. Bilo je teko,
sevali su mi zglobovi, ali sam nauio da potkivam kowe, da
pravim leve, ivije i ine za tokove, da savijam gvoe.
Gradili smo iroku upriju u Bruku, na abokrenoj
Lajti. Umesto tronog drvenog mosta, koji su podigli ruski
zarobqenici 1914, mi smo ga lili u betonu. Kaja mi je pojela
kou na akama. Ramena su mi bila zguqena. Udarali smo ipove u zemqu i vodu, savijali gvozdene ipke, lopatali qunak. Rebra su mi drhtala, kolena pucala, ruke se tresle.
U svakom logoru bilo je i onih koje smo zvali zakonspirisani, stalno su wukali i proveravali ko je za etnike a
ko za partizane.
Neki Zdravko Luki, mislim da je bio iz Miltia, sluao je radio, znao je dobro nemaki, pa onda kucao te vesti i
delio nam letke, proglase Ne znam otkud mu pisaa maina,
otkud hartija. Ilo je to iz ruke u ruku, od usta do usta. Pa
neko pria onako kako pie, a neko jo i dodaje. Tako smo
znali za Staqingrad, za Jasenovac i ustake pokoqe, za varavski Geto, za kapitulaciju Italije, za sto Srba zbog jednog
ubijenog nemakog vojnika u umadiji i druge strahote.
U selu Merumu, gde smo bili kao na naim salaima,
upamtio sam jednog Ota Hajdera. Pomagao je zarobqenicima,
logoraima. Donosio nam je kuvanu i suvu hranu, iznoenu
odeu, pa ak i cigarete. Priao je sa nama kao da smo komije. A putao je da i u seosku kafanu svratimo, da ne moramo nositi pivo u komandu.
Odveli su me sa osamdeset kila, bio sam jak kao drebac,
a vratio sam se sa trideset i sedam. Bio sam vrst kao atlov,
a pretvorio sam se u pruti. Koa mi se zalepila za kosti,
kolena su mi kqocala. Deca me nisu ni upamtila, pored ene sam proao kao senka, moj baba je kiqio i gledao kroz mene, a matera me poznala po oima i po kaiprstu koji mi je
skratila sekalica.
Pao sam na perinu.
Samo sam srknuo paiju supu.
Kad sam se oprostio od Nemake i stigao u selo, ni tri
meseca nisam sastavio, zazidan u tavancu, a pokupili su me i
pravac u munkae.
816

Odveli su pola sela. I starce.

Vijali su nas do Baje.
Oni na kowima, a mi peice. U papuama, u gumenim
opancima, u zepama, u klompama Posremo, padamo i ustajemo, a vikaju kamxije i pucaju bievi po leima.
Bili smo u civilnim odelima. Svima su nam dali honvedske kape i na rukave priili maxarsku trobojnicu.
Kopali smo jako iroke i duboke rovove, postavqali iane prepreke i dizali nasipe na Istonom frontu. Do pasa
sam bio u blatu, u vodi. Nagutao sam se peska koji je vetar dizao u oluji. Davali su nam prazan pasuq, sparuen krompir,
usoqenu ribu, bez kapi vode. I orbu od koprive, sa gromuqicama od mekiwa. A kad se smrzla zemqa, sisao sam klice.
U oktobru 1944, kad je Horti okrenuo lea faistima,
mislili smo da e nas pustiti. Krenula je pria da je rat gotov. vabe su podvile rep, nadirali su Rusi, a ni saveznici
nisu dremali. Ali nita, na scenu su stupili wilai. Otkoili puke, kure se, sve e nas regrutovati za nemaku armadu. Dosta su naih i transportovali u Austriju, ubijali su
kao da zavru iju kokokama.

4.
A kako si izaao", pita.
Dvaput sam bio zatvaran i dvaput izlazio. Iz vapske
ice i iz munkaa.
Od logora do kue iao sam dvanaest noi, po danu smo
spavali u upama i umama. Koraali smo i trali, kaili
se na teretne vozove, uqali guzove na taqigama, ququkali
u amcu, biciklali. Jeli smo peurke, korewe, bobice, klipove a davali su nam hranu i dobri qudi, na salaima, kojima
nismo morali da objawavamo ni ko smo, ni kuda idemo, ni
odakle.
Krenuli smo nas trojica, pobegli od pijanih straara, a
kui smo stigli samo ja i pokojni Milenko Vraari. Na putu, negde izmeu Kapovara i Peuja, sad ne znam da li kod
ebewa ili tako nekako, sahranili smo u jednu rupu na obroncima Meke naeg kompawona Stipana, Buwu sa iovakih salaa.
Tek posle rata, posle druge etve, otiao sam biciklom
u iovce, letwim putem. Naao sam mu enu sa troje dece i
slepim svekrom, kazao im za Stipu i gde mu je grob.
Neemo uspeti, pocrkaemo, podaviemo se, streqae
nas", govorio je dok se nije onesvestio, a ja sam mu stavqao
817

aku na usta i molio ga da ne ponavqa jedno te isto. Kad neto stalno priziva, to moe da te i stigne.
Ja moram da vidim moje dete, Nadicu moju, nije me ni
upamtila kad sam odveden, a sad sigurno i tri po avliji i
brbqa", aputao je Vraari.
Suza samo to mi nije kapnula, jezik mi otekao. Jer i
mene su moja deca, tvoj otac i tetka ti, tek po slikama znali.
Najtee mi je bilo kad smo u barawskom Buxaku krpili
amac za prelaz preko Dunava, pa smo onda na ramenima tu
olupinu nosili i vukli kroz ritove i kanalce sve do starog
korita Mostonge. Bricama smo izdeqali vesla od nekih grana.
Kapci su mi sami padali.
Videli su nas neki andari, mau nam. Deru se, skidaju
puke sa ramena. Misle da smo amcem ili da lovimo ribu.
Viknemo im dve rei na maxarskom, oni ponove i okrenu nam
lea. A mi najpre premrli, pa onda odahnuli.
Tako smo i stigli do Vodice, u na atar.
Kad sam ugledao toraw naeg hrama posveenog Bogorodici, prekrstio sam se triput, pao na kolena i poqubio zemqu.
A iz munkaa smo puteni tek kad su kaue poele da
oru baku zemqu.

5.
Preko Drine", kae.
Niko jo nije ispravio sve krive Drine, pa nee ni ovi
koji sad isteruju pravdu.
Ko uzme vlast, gleda gde moe da krade.
Vlast je bolest i balast.
Vlast kvari.
Da je bilo mudrih i potenih, umesto alavih na vlast i
poremeenih, od sedmog dana do danas ne bi na svetu bilo ni
ratova ni logora, ni paqevine, ni otimaine, ni likvidacija.
Ni masovnih silovawa, ni klawa.
Kau da je u Bosni, gde su jedni druge popreko gledali i
krgutali vekovima i gde su hanxar divizije i ustae izvagonirali" srpske porodice u veini gradova i dosta sela, u
Bosni od koje su u posledwoj deceniji dvadesetog stolea pravili filxan-dravu, kau da je bilo pedesetak logora na muslimanskoj, hrvatskoj i srpskoj strani. Pedesetak, a neka je i
sto. Ne raunam one vatrogasne", koji su nicali preko noi
i gaeni im logorae potamane, presele ili daju u razmenu,
818

kakvi su postojali u veernicama i podrumima po zgradama,

na farmama i u fabrikim halama, u okupiranim kasarnama, u
potama, magazama i konferencijskim salama osiguravajuih
drutava, u obdanitima i kolama, u umi A ta je to
prema hiqadama logora u Nemakoj i Bog zna koliko pod Staqinom i wegovim brkom!
Toliko.
A ako ti to nije dosta, idi u nau biblioteku i itaonicu, pa itaj: Muzej ivih qudi, Arhipelag Gulag, Prie sa
Kolime, Udri bandu, Besudbinstvo, Pristup u kap i seme, Goli otok, Kawec filma, Tren, Bezbonici, Crna kwiga Na
policama u levom oku ima nekoliko stotina kwiga, donose
ih onaj iklinov deran to radi na Glavnom sokaku i onaj
iz oroa koji visi na bilijaru, sve sam ih proitao, drhtale su mi kosti.
Svako svedoanstvo je dragoceno.
Ko je izmislio logor, taj ne veruje u Boga.
A ne veruju ni oni koji ute i trpe, ni oni koji odmahuju
rukom i mure, ni oni koji se prave blesavi, ni oni koji zaboravqaju.
Jer e svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila
dobra ili zla, kae propovednik.
I nemoj ti meni govoriti kao crkvewak: video sam u
novinama" ili gledao sam prenose iz hake sudnice". Sedi
i itaj, podvlai i pamti, dok ti oi ne ispadnu ili pobele,
pa onda doi da meni pria o logorima.

819

DOBRIVOJE JEVTI

SAVREN RAD
KUA
Kuu sam ja izgradio. Zidove, prozore i vrata, tavanicu,
krov. Krupne stvari sam takoe ja nabavio i razmestio.
Toliko sam o tome mislio i oko toga se trudio da sam se
potpuno poistovetio sa predmetima. Ima trenutaka kad
ni u emu drugom
ne vidim sebe.
Ostale lanove porodice obuhvatam. Po meni gaze, a
iznad
i oko wih sam. Kada nekud odlaze, u meni uspomenu na
wih
uvaju sitnice, koje se esto zaturaju: papue, eqevi,
belenice

ILI ILI
Imao sam malu kuu. Da bih uneo regal, proirio sam
ulaz.
Da bih
uneo klavir, proirio sam prozor. Da bih po potrebi
prenosio
stvari iz jedne prostorije u drugu, proirivao sam
vrata.
Moja kua se krzala, troila, preobliavala i od objekta
sve vie
820

postajala ideja. Najzad sam primetio da je i nema.

Prolazim sada ulicom i gledam izloge. Stvari u wima
primamqujue
blistaju. Odmerenim cenama mame da ih kupim i krenem
sa wima pre
no to sam promislio da li se mogu provui kroz sve
tesnace do mesta
gde trajno treba da budu postavqene.
Ali, odustajem od kupovawa, jer bih moda morao da
poruim i sam grad
prenosei i razmetajui stvari.

GDE JE TOME KRAJ

Kue, levo i desno od moje, su u zavadi. Wihovi besovi
su
se jednom tako
ustremili jedan na drugog da je moja kua pod
pritiscima,
koji nisu bili
nameweni woj, poela da se istawuje. Izobliena, jedno
vreme je liila
na dvostruko udubqeno soivo. Otprilike ovako )(. Ali
pritisci su se
nastavili. I sada je, ta moja kua, kao arav na
konopcu
za suewe
vea.
arav as miran izmeu ujednaenih pritisaka, as
napet u jednu stranu,
kao brodsko jedro.

PRGAVA
Ima jedna stolica u kui na koju ne smem da sednem.
Druge
prima
mirno,
821

a mene uvek zbaci. Ne znam kako to uini, ali uvek se,

zbuwen, naem na podu.
Poto su stolice veoma sline, od pre nekoliko dana ne
prepoznajem tu
netrpeqivu prema meni.
Nikome nita ne govorim. Samo stojim po strani ili,
da
to ne bi postalo
upadqivo, tumaram po kui tamo-amo.

PRED SAN
Uvlaim se u postequ kao naoari u futrolu. I,
odjednom,
sav se pretvaram
u oi posteqina na cvetie", gledana iznutra,
postaje
negovan vrt i ja
oseam da e me uspavati cvrkut ptica sa izatkanih
granica.

ZAVESE
Zavesa ti je fina stvar. Jedna od najboqih koje je ovek
izmislio.
Za wu je izmislio prava re. Napravio je previe gruba.
Moe da
bude svilena, lanena, vunena. arena kao leptirovo
krilo
i laka
kao ono, esto slui samo da razveseli pogled. Kad je
gusta, debela
i teka, ona po eqi oveka deli unutra od spoqa.
Dovoqan je
pokret ruke. Kolike da su mu sile, svet ne moe unutra,
ako je zavesa
navuena ili sputena.
822

Ona na mom prozoru je od prozirne kockaste mree.

Sve to vidim kroz wu, mogu bez greke da precrtam na
karo papir.
Ne inim to, ali ta mogunost me ini sigurnim i
skoro
superiornim
prema svemu izvan sobe.
Valter Benjamin je dobro rekao:
Zavesa je prevodilac za jezik vetra.

ZAJEDNIKI STAN
U mom stanu ima vie porodica:
Ja, moja ena i moja deca;
Stolice sve kao iz istog legla;
Raznobojna, od raznih materijala,
raznih veliina dugmeta;
Noevi.
Porodica noeva je najslinija mojoj
porodici. Kao da je adekvat, moda
saetak.
U neku ruku, konsekvenca.

NOEVI
Imam pune xepove peroreza. Kupovao sam ih, nalazio,
dobijao
na poklon. Svi su neobino mali. Neki, kad se sklope,
dugi
su tek centimetar. Svaki je ipak dovoqno veliki da se
wime
poree prst ili izbije oko. Mogli bi se koristiti da se
razree
asopis ili podree grafitna olovka. Ali asopisi vie
ne
izlaze za bibliofile koji e ih otvarati list po list,
kao vrata
823

po vrata u nekom arobnom zdawu. Mogli bi se, rekoh,

koristiti za
podrezivawe grafitne olovke, veoma su otri, ali sada
grafitne
olovke imaju srce tvrdo kao kamen i ja ih ne koristim.
Kad neku
isprobam, uini mi se da ekserom grebem po papiru i da
je
glavna
osobina te olovke to nee da pie.
Perorezi su najrazliitijih oblika i boja. Najvie ih je
u
obliku
stilizovanih riba i zverova u skoku.
Korice su im od mekog metala, podatnog za oblikovawe, a
seiva
od elika proizvedenog u kineskoj kunoj radinosti.
Reklo bi se da su zbog majunosti nezgodni za rukovawe.
Ali ne.
I na sasvim ovlani pritisak na jednom kraju korica,
seivo iskae
i namah se stavqa u poloaj da see, bode, deqe, guli.
Kad gurnem ruku u xep i umesto kqua ili neke druge
sitnice koja mi
je zatrebala zagrabim po desetak nepotrebnih noia,
uini mi se da su
to samo ideje noeva, simboli noeva, sklopqeni a
otri
znaci
jednog
sveta.
Ba kao da je svaka mekana, arena, prividno pitomija
ribica progutala
po jednu mawu, elino ubojitu.
Neki noii imaju i po vie seiva razliitih oblika.
Jedan prijateq mi je savetovao da ih sve paqivo uvam,
jer je po neki u
824

svim detaqima sem po veliini veomna verna kopija

slavnog
noa iz
najboqe uvanih muzejskih trezora i ima, zbog toga,
veliku
vrednost.
Drim se tog saveta, iako nisam siguran da je ispravan,
jer, znate ve,
prijateqi kad vam daju savete esto daju mati na voqu.

KOLEKCIONAR
Znam oveka koji je kolekcionar starih satova. Ima vrlo
stroge
kriterijume za vrednost nalaza. Ne ali sredstva kad
naie na neki
kojim moe da dopuni zbirku. Ali, za wega svaki sat
mora
biti temeqno
pokvaren. Ako radi, jo je nezreo za ono to taj ovek
trai.
Pitao sam ga jednom kako je to po wemu kvar neka
vrednost.
Gledao me je zaueno i s jedva primetnim osmehom.
Kad ni na takvo wegovo opameujue gledawe nisam
pokazao
bistrinu uma,
rekao je:
A da skupqam balsamovane faraone, zar bi neki iv
bio pogodan za zbirku;
ko bi se u ijem posedu naao?

CRTE
Postoji jedan sasvim mali crte Bogorodice sa Bojim
sinom. Pripisuju
825

ga Leonardu. Verovatno je to skica za Madonu sa

karanfilom.
Dok je crte bio sve i jasan, svi su ga gledali obino
i nije primeivano
nita izuzetno.
Sada se crte gleda pod mikroskopom ili kroz lupu. I
tek sad, posle toliko
vremena, vidi se da Hrist umesto ruica rairenih
prstiju ima hobotnice.
Nije meutim jasno da li ga je tako nacrtao sam
Leonardo
ili je vlaga u
papiru
razvela tu tako da je prstie preobrazila u pipke.

LIKOVI
To su reqefi mojih roditeqa, ive majke i pokojnog oca,
na grobqanskom
spomeniku.
Majino lice je bogiwavo, oevo glatko izbrijano. Ali,
uvek
kad doem na
grobqe, zatiem reqefe sa sve mlaim oevim likom, dok
su oiqci od
preleanih bogiwa na majinom licu uvek krupniji i
sve
potpunije
zahvataju lik.
Dugo sam mislio da se tu zbiva neto natprirodno. A onda
sam se setio
da sam, naruujui od vajara likove roditeqa, ostavio
porodini album
da tu pronae uzore za likove u bronzi.
On, meutim, ne mogavi da se izrazi samo sa po jednim
reqefom, u dvema
826

serijama reqefa izvajao je ne likove nego ivote mojih

roditeqa.
Sada nedeqno kriom mewa reqefe i troi svoje serije
likova u suprotnim
smerovima.
Poto mi je postala jasna priroda zbivawa, predviam
da
u jednog dana zatei
svog oca izvajanog kao bebu u kolicima, a umesto majke
kosmiku maglinu, jer
e na izmaku serije likova weno lice sasvim prekriti
oiqci, tako da e se
veliki broj malih vrtloga stopiti u jedan jedini,
sveopti.
Moi u tada, predviam, da tu, gde se s tugom misli o
kraju, radosno meditiram
o poetku kosmikom i ovekovom.

827

INA KABI

PRVO UDO
*

Taj to kuva slatko u julu,

taj je spreman da ivi s muem,
i ne namerava, naravno,
s qubavnikom da tajno bei.
Inae, to da troi eer,
kad je ve s qubavnikom slatko
a i u stanu mu je tesno,
nema gde ni da dri slatko.
Taj to kuva slatko u julu,
taj je spreman da ivi dugo,
u svakom sluaju, bar zimu
taj namerava da prezimi.
Inae, zato bi sad, gle, pa
zbog oseawa dunosti on
ne trai kratkotrajno leto
na to da bi skidao penu.
Taj to kuva slatko u julu,
u dimu paklene kuhiwe,
taj nee otii na Zapad,
niti kupiti kartu za SAD,
taj e po dubokim smetovima
gacati na miris ribizle
Ko kuva slatko u Rusiji,
taj zna, da izlaza nam nema.

828

PRVO UDO
Brakovi se sklapaju po vikendicama
u ranom detiwstvu.
Vikendica nam je bila udesna:
brvnara
sa rezbarenim kapcima
dva trema
a tako velika
da, kad smo jedne veeri
svi sedeli u jednoj polovini
i pili aj iz samovara
takoe velikog i sjajnog
na drugu polovinu su svratili Cigani
i odneli sav srebrni escajg,
a da ih nismo ni uli.
A bata je bila tako velika
da je prelazila u umu,
sakupqali smo peurke ne izlazei van
kapije.
iveli smo u vikendici od maja do oktobra:
venost.
Bilo mi je pet godina.
Kraj oktobra.
Padala je sitna kia.
U bati bee sumrak.
Stajala sam na tremu i grizla jabuku:
ilibarski zrelu i hladnu do krike u zubima.
Jabukama bee zatrpana itava kua.
Kua je skroz mirisala na Buwina.
Na onaj wegov tom
veliki, sa utim stranicama
u kom su bile Antonove jabuke.
Ali, krajem tog oktobra,
na kraju venosti,
jo nisam umela da imenujem taj miris.
Wemu je bilo trideset pet:
poto je zemaqski ivot proao do polovine,
obreo se u sumranoj bati,
to jest, uao na daleku kapiju
1 Gorko!" na ruskim svadbama, tradicionalni uzvik svatova na koji
se mladenci qube. Prim. prev.

829

i putiem se uputio kui.

Za wim su ila jo dvojica.
Ali, ja sam videla samo jednog.
On je bio veliki i lep kao iz bajke:
plave oi, smea brada, penine kovrxe
princ.
Zaqubila sam se odmah sva:
zajedno sa jabukom, koju sam grizla.
Doao je da kopa bunar.
Oseala sam da to nee biti zadugo,
da to nee biti zauvek,
i da drukije nije moglo:
bili su posledwi dani oktobra
venost se zavravala.
Ali, nisam htela da se pomirim sa tim.
Kopali su celi dan,
a ja sam cele noi
zatrpavala.
Petogodiwa Penelopa,
ponitavala sam rad trojice mukaraca.
Trojice mladoewa.
Ne, jedan je bio pravi mladoewa.
Oni, to su ili za wim, behu tek prilija.
I uzalud sam se bojala:
on nikuda nije otiao
ostao je u tom oktobru.
I ja sam ostala.
Tako mi tamo stojimo:
princ i Penelopa s jabukom u ruci.
A deda i baba,
i radnici s lopatama,
i Cigani sa srebrom
svi sede u bati za velikim stolom,
viu Gorko!"1 i piju:
piju vino
pravo iz bunara.
830

* * *
Raj je tako nedaleko,
gde se pije svee mleko,
gde se supa s mesom jede,
gde s Danteom dugo sede.
Gde ima sunca i kie
da mak veno rumeni se,
raj ne da mesta qudima
ve samo deci i psima.

GORI, GORI, MOJA ZVEZDO

Dante nita nije izmislio:
bio je na onom svetu i video sve svojim oima,
a kada se vratio,
jedan pramen wegove crne kose bio je
potpuno sed,
kao Qoki,
kojem sam pisala pesme
i s kojim sam sedela u istoj klupi,
a bili su takvi mrazevi
da su nas u kolu vozili mlekarskim kombijem,
zajedno sa kantama zaprqanim skorelim
mlekom.
Sedeli smo u bundama i vaqenkama,
a uiteqica je u rukavicama
napisala na tabli:
ta u da postanem?"
I Qoka je napisao:
Vodi kroz pakao"
A ja sam uzdahnula i napisala
da u postati pesnik.
A svi ostali postae kosmonauti.
I uiteqica je u rukavicama
grdila mene i Qoku,
kako se jedan nagledao zapadnih filmova,
a drugi bogzna ta misli o sebi
umesto da ive ivotom svoje zemqe,
a kosmonaute je hvalila.
I tada je Qoka rekao
831

rekao je meni, ali su svi uli:

Idemo!"
i poleteli smo.
I sela sam uz wega s crvenim motociklistikim
lemom,
a pred nama je bio itav ivot
i Nova godina.
Nije bilo jedino vrka za jelku,
a Qoka je rekao da ima zvezdu
i da e odjuriti kui,
a ja sam odgovorila: odlino, samo se vrati to pre,
pa sam izula cipele, popela se na amlicu
i poela da kitim jelku:
okaila sam stakleni sat,
inuve,
jabuke
i mada su kazaqke na satu bile nacrtane,
poelo se smrkavati,
a posle je pao mrkli mrak
i tiina,
samo su jabuke na jelci zazveckale
kada je otvorio vrata i upao Timoa,
voza mlekarskog kombija.
Teko je disao i guvao u ruci ubaru,
a ja sam se nasmeila: Nestalo vam goriva?"
Nita nije odgovorio, samo me je pogledao tako
da sam ga odmah upitala: Gde je Qoka?"
I ika Timoa je golu glavu okrenuo
na drugu stranu.
On je razbio zvezdu?
ika Timoa je utao.
I to jako razbio?
Ramena su mu se zatresla,
lice je zagwurio u ubaru.
A ja sam u beloj haqini i tankim hulahopkama
prola pored ika Timoe,
presekla dvorite,
i izala na put
gde nije gorela nijedna svetiqka,
u tamu,
koja mi je bola oi krhotinama Qokine zvezde,
i tek tada sam shvatila
da nije gorivo svet je nestao
832

i potrala sam
po mrazu,
bosa
I svi su mislili da u umreti
ali sam postala pesnik.
I upoznala sam drugog vodia kroz pakao.
Zvao se Dante.
I dok me je vodio
iz kruga u krug
bacila sam pogled na sedi pramen u wegovoj
crnoj kosi
i pomislila,
da takav, kakav se on vratio
sa onoga sveta,
Qoka je bio
od detiwstva,
dakle, onaj svet i jeste detiwstvo.
A detiwstvo je moje
zvezda mojih minulih dana
Qoka.
Pa, prema tome, sve e biti u redu,
i mi emo se venati.
I on e mi se osmehivati
svojim gagarinskim osmehom,
zato to je on zaista
vie od svih eleo
da postane kosmonaut.
A ni ja nisam elela da budem pesnik,
ali nisam mogla da napiem
kako elim da budem Qokina ena.

MITKA KOSMONAUT
Autobus se verao u planinu.
A ta god da posadi, nita ne uspeva:
krompir ne raste, argarepa ne raste
Mitka ne raste" pomislila sam
silazei sa papue autobusa i gledajui Mitku,
koji je stajao na tremu kue,
833

kue pored puta

isti kao i prole godine:
hulahopke istegnute na kolenima,
kapa na rioj glavi.
Rii, rii, pegavi,
dedu lopatom ubi
Nikog nisam ubio, sam se udavio.
Eno tamo Mitka se pewe na amlicu
i pokazuje veliki ekser, zakucan smrtno:
smrtno
sve je kao prole godine, kada smo boravili ovde.
Otili smo u poznu jesen, odjednom
i ostavili gomilu stvari,
i tek posle godinu dana dola sam po wih.
Tricikl,
telefon-igraka,
garnitura Uradi sam",
sat s kukavicom.
Na satu je bilo pet asova.
A mogu li da kupim mleka od vae kominice?
pitam Mitkinu baku.
Ne Utopila joj se krava.
Boe! A gde to, pa vi nemate reku?
U blatu.
U blatu?!
Aha. Iza kue.
?
A gde vam je Jaa?
Zaklae ga. Zimus smo davali parastos dedi i
zaklae ga Bio je dobar. Uzmi, probaj!
Mitkina baka see slaninu,
sipa u ae rakiju, jo toplu
Htela sam da vas pitam zato ste mu dali ime
Jaa?
Nego kako? Pa, nama je i deda, Bog da mu duu
prosti, bio Jaa
Mitkina baka pije, pria o Jai.
Mitka levom rukom pije jogurt koji sam donela.
Levak nam je on. I tata mu je bio levak.
Moj tata je bio tenkist!
Mitka me vue u sobu.
834

Znam: tamo, iznad veito pokvarenog televizora, visi

fotografija:
mlada i mladoewa sa cveem pored tenka na
postamentu.
Tatica je doao iz rata tenkom.
Dovezao se do ograde, ali tenk nije mogao kroz kapiju,
pa se pomolio kroz otvor i zviznuo.
A mamica je bila kod kue, ribala patos: haqinu
podvrnula i riba.
ula je zviduk, pogledala kroz prozor i viknula:
'iv je!'
Haqinu je povukla, ferexu okaila kod ogledala i
trk tatici.
A on joj cveem mae iz tenka.
Ula je kod wega u kabinu i otili su da se
venaju"
Ma, nemoj da se smeje kae mi Mitkina baka
Moj sin, Mitkin otac, zaista je bio u eeniji
Ode on s wegovom majkom
glavom mi pokazuje Mitku
posle venawa na more.
Posle mesec dana se vratie.
Pitam: Pa, kako je bilo na moru, sine?"
A on se nasmeja pa kae: Kao u tenku"
Pobegli su sa sopstvene svadbe.
Seli u tenk, zato to im je voz bio preskup,
i krenuli na more.
Ali do mora ne stigoe:
zaustavili su se iza sela, kod ume,
i tako, ne izlazei iz tenka,
proveli medeni mesec.
A posle mawe od godinu dana rodio se Mitka.
Mitka spava: najeo se i zaspao.
Idi da spava na pei kae mu baka.
Mitka ustaje i zatvorenih oiju, spavajui, pewe se
na pe.
Pe ne loe: u kui imaju gas
ali nee da lupaju glavom:
gas je dravna stvar, prema tome, nije siguran;
danas ga ima, a sutra ti ga iskque zbog dugovawa,
a uma kuda da se dene
835

Osim toga u svakom sluaju na pei se moe

spavati.
A televizor?
On ne radi:
ni Mitka, ni Mitkina baka ne pamte
da je ikad radio.
Ma, izbacite taj televizor! ta e vam?
Pa da stavim geranijum?
Sve stvari su ovde bile zauvek, pa zato nisam mogla
da se skrasim.
I poeh da piem.
A Mitkina baka je stajala kraj poreta i priala:
Odem ja po hleb. Vraam se kua mirie na
apoteku,
sin lei na podu, a pored wega iverje: srce mu
puklo
Ja tek posle sahrane pitam dedu
Onog to se udavio?
Posle pola godine, a tada ga pitam:
Kako to, iz rata se vratio iv, a kod kue umro?"
A deda mi kae: U ratu je imao tenk"
Mitka je plakao?
Ma, nije Izala sam sa wim iza kapije, ve se
bee smrklo, iako nije bilo kasno,
pet sati, on pogleda u nebo, zamirka i upita:
'ta misli, bako, je li tatica proao kroz Kapiju
Venosti?'
'Naravno, kaem, on je borac, tenkista'
a u grlu mi knedla.
A Mitka se nasmeio, tuno kao nekad otac, i kae:
'A ta ako nije ira od nae kapije?'
Kada sam odlazila, Mitka je vrsto spavao.
Doviewa!
Doi!
Doi u nekako.
Gledaj, nee ga zatei
Mitkina baka uzdie i oima pokazuje pe,
odakle viri ria glava
Majka mu je otila u grad. Ne mogu kae ovde
Jasno: mu joj umro, svekar se obesio
836

Samo, kome je tamo potrebna? Od muke se vucara s

mukarcima
A kad je dola ovde, napila se, pa poe:
Prodau ja ovu prokletu kuu. Sad novi Rusi
unaokolo
parcele za svoje vile kupuju"
A kuda emo mi?" pitam.
Sa vama zajedno" urla.
A Mitka e joj:
Onda e biti nevesta bez mesta".
A ona skoi:
Sad e ti meni biti bez mesta!"
zgrabi metlu i poe tui dete ispod pojasa.
A on
Zapuila sam ui.
Ali, sledeeg trena odluno vadim iz torbe garnituru
Uradi sam" i kreem prema pei.
Verujem da e levoruki Mitka napraviti ono to
mu treba:
kosmiki brod.
I odletee. Sa bakom.
I u svom kosmikom brodu e poeti da raste:
ne iz dana u dan nego iz asa u as.
A kada se brod spusti na Mars
otvorie prozor i izai napoqe,
tako da u, kad ukquim televizor s geranijumom,
videti wega na ekranu.
Mitka-a! povikau u slualicu telefona-igrake
Pa, kako je tamo na Marsu? Ima li ivota?
Visoki, vitki, zlatokosi Mitka e se osmehnuti
tunim oevim osmehom i odgovoriti:
Takoe nema"
I tada u mu rei:
A mogu li tebe i baku da stavim u kwievnost?
Treba
negde da ivite"
I Mitka e razmisliti i upitati:
A kako je tamo?"
I ja u mu mirne due odgovoriti:
Kao u tenku".
Prevela s ruskog
Radmila Meanin

837

SVETA LITVAK

KOLEKCIJA
*

kukice, recke, vrqotine, kruii

na praznoj liniji lista papira
nakrivqene zapete, zagrade, take
nekakvi signali ili znaci.
u iscrtanu mreu hvata se
svakakva hijeroglifska riba
u poletnim arenim bravurama
pisma, koje je neko sainio.
dug je taj rukopisni spisak
frigidna belina rubrike odurni je mamac
u kome se popreno zaglavquje
noena strujom svakakva letvasta tvar
da bi posle neosetno plutala u tekstu.
u ma kojem deliu kwine zapremine
nakon svakog sluajnog udarca
nastaje proizvoqna figura
spoj kvadrata i teksture
slovenskih crta i recki u brzopisu
to raa nepravilnu kupu i izoblienu loptu.

* * *
Nadam se da vam prija tajni, mukotrpni
moj unutarwi rad.
Traim u oima drugih kqueve za zvuk i
sjaj, samo
838

Zgasla je moja vatra, rasporeen u vazu buket

potonuo je do
grla.
Cvetovi vratie dui zrcalnu sestru.
Vlast tuih boja vitoperei, tvoj glas
odraavajui u ustima
Lebdei bletavilom praine
Namah nalazim svetlucav u aci
izmrvqen u rei stih.

* * *
Ispoqiti znatiequ ta to ona crta
tananim potezima kolaarke, na cvetove
suavajui oko
sumorna mrtva priroda, palmovo
lie
ruka se razmahala, kap po kap curi sa pemzle
sasvim umoene u tu, sue se odmaknuta
tek-tek otvorena usta, dok crta
baca pogled na au sa cveem
otrim pokretima levo-desno
naizmenino srdito ili oholo
kao da je za odabir potrebne boje u najmawu
ruku lewa.

* * *
Ne elim nita, tako rei, snano.
Kako god bilo,
Gledam cvetii u tradiciji ostova
Sa velikom upornou zahtevaju vlagu, bacajui
pogled preko lista,
Proeti ilastim granama;
Ubeena sam u konanoj verziji
svaki od wih je iskusio
Svetlo iz oiju i zvezdu rebrastu;
Senke su prostrvene, sa wima i prohladni
vrt i dragi susedi;
Zato i u naoj tiini ode ukovskoga
839

Da ne prozvue, u izvedbi pijaniste, pa ak ako

je on
stasit, pleat i miiav?

* * *
divi se sada od jutra do mraka
pomno sloenom buketu:
stianim cvastima,
neujnoj pregrti deteline;
viju se zahvalno i poverqivo
izmeu wih granice biqa,
podrhtavajui koketno listovima
kako voqeno, kako ogrejano suncem!
sakupqaj cvee, prepusti se letu i
uivaj u sveini siea

* * *
Beouzi nasrtqivih hijeroglifa,
Strujom vazdunom spretno prigrqeni,
eni u prolazu
apuu: Pa zbogom! Osvrni se na nas!
Sanduk, rascepqen po duini
Pukotinom,
Iznet je brino iz tamnog pasaa,
Uzduni ornamenti,
Gest heroine, neto istowako u maniru,
Lewa umiqatost uzgredne rei
Uzvinute sa laticama u isti mah

* * *
U vaem prisustvu gubim stid nezgodna
stvar
Gubim i san kao vrhunac svih uvreda
Prizor rascvale zlolesine ublaava
utisak
I dok je crtam, granu kvrgavu
840

To jest, kopiram listove i bobice moj

jezik trpi
Dodirujui u mislima pismo, i u prste
znajui i duvajui
I voli fotograf mladu astru kamerom da
snima
Mirie uta mirta, uzani rub
reqefa vaze
Otuda sledi veoma zanimqiv
zakquak
Nijedan predmet ni cvet iz moje prie ne
postoji
Za oi

* * *
nenametqivi grmovi utih ruica
drugim reima, sve ute ruice
nenametqivo su jednostavne u podne radosno
drugim reima, podne je radosno
setne poze zauzee lila cvetovi
drugim reima, tamno-lila grmovi
rasporedie listove, ovlano ute
na ruiastom fonu, drugim reima,
sok im je slastan, bezrazlono praznian
na zelenoj pozadini ruiast, drugim reima

* * *
ne postoje tune rue, pa onda neka
ni rue ne postoje.
uvoewe rue jedne u san pusti, bilo
kuda.
rukom vrednom piem, kuda hou tamo je
i riem.
ne, za rimu nije dobra, sve gore
od goreg.
na pitawe gde" svi u horu, jadna ti
uzmi koju bilo.
wihovi likovi, ma kako se trudila,
letimini su na
841

svakom koraku.
sve rue se smrzavaju na mrazu, neke od
wih pred tobom.
i svaka je tusta i otmena, tetna po
zdravqe.
nemogunost opisa, nalevo u duru,
nadesno u molu.
u sutini uzalud stvaram besmrtni
lik tvoj

* * *
Sve ove boje su rumene, za to im ne
treba belila.
Ali neke su lale i ute, zar
nije tako?
Stavivi taku na bezbrian ivot, natukle
su i qubiaste maske.
Tako su zagasite, obavijene mrakom,
Neu da kaem mrtve, ali ako ba hoete
razne
Tri rei: jezivo tre sabqe, stabqike u
nizu
Kao da su napustile svet korova i
hrupile u boemski soj luksuznog cvea
U lazurni svet treptawa, namigivawa,
uspijawa, zraewa.
Tamo su pravila dosta jednostavna: mazi
bumbara, lizni rosu i trcni
Nektarom uqastim na rumene vrqotine,
jasno?

842

ALEKSANDAR EVO

SKICE

LOKALNA LEPOTICA
Raspust kod roaka. Svaki put kad nedeqom uem u poslastiarnicu s nametajem na tankim aluminijumskim nogama
na periferiji velikog grada, vreme stane i pone da se ogleda
u sebi kao labudovi na idilinoj slici to visi kod ulaza.
Vreme stoji i svi prisutni dobro znaju da se ono nikad nee
pomeriti s mesta.
Vrata se otvaraju, ulazi pozamana dama kojoj ve na elu
pie da voli sve to je slatko. Upadqivo je naminkana i
tako utegnuta da bi se ovek mogao zakleti kako e ono na woj
svakog asa popucati.
Seda za stoi prekoputa ulaznih vrata, naruuje kolae s
neizbenom limunadom. Dok eka svoje slatkie, pravi se da
nikog ne primeuje, a kad doeka, poiwe pohotno da guta.
Gledamo u wu kao omaijani i sa svakim wenim zalogajem
as nam se ini da se tanune noge stolice pod wom polako
razilaze, as da kree petqa na crnoj arapi, as da poputa
patent-zatvara na sukwi.
Meutim, ni ovaj put nita se nee dogoditi, jer ona,
evo, vrhom jezika oblizuje usne, popravqa minku, plaa i
urno izlazi, a nama ne preostaje nita drugo nego da ekamo
sledeu nedequ i da usput sawarimo o tajanstvenom svetu odraslih.

843

AVION NALIK NA IGRAKU

Dugo leto, posledwe pred polazak u kolu. Igramo se u
tetkinom dvoritu i nau graju nadjaava uti dvokrilac nalik na igraku koja leti nisko, tik iznad krowi i krovova
seoskih kua. Iz kabine proturena ruka mae nam belom maramicom.
Eno Boe! Boo, Bo-ooo! viemo dok on nadlee
svoju ulicu i kuu.
*

Podnevno sunce pri sve pod sobom. Stric i ja vraamo

se s wive. Cvetan, striev rian, jedva vue kola po omekalom asfaltu. Stric stalno pqucka i, briui znoj sa ela,
bespomono gleda u nebo. Pravo ispred nas put prelee dvokrilac ute boje.
Eno Boe govori stric pokazujui avion vrhom kanxije vidi kako nisko leti!..
*

Cvetan sam skree u nau ulicu, ona puna sveta. Svi

izali pred kuu, galame, neko tri.
Pogino Boo! uje se glas neke ene.
Ma ta kae, jadna ne bila?!
Jes, bogami! Leteo nisko, mahao svima, a kad je hteo da
okrene na pawaku, zakaio dalekovod! Nita od wega nije
ostalo!..
*

Nad malim seoskim grobqem i danas leti avion nalik na

igraku. Pod wim na crnom mermeru stoji: omi Bogdan
Boo, porunik JRV, 17. 1934 25. 1959."

SVET MIRISA
Pedantan, kakvim ga je Bog ve stvorio, hteo je i da sve
oko wega bude takvo. Smetao mu je nesklad, loe naminkana
susetka, glasan razgovor telefonom, posebno neprijatni mirisi. Guio se u neprovetrenoj prostoriji, u blizini oznojenih tela. itao je o novim generacijama parfema, tragao za
svojim, to diskretnijim i postojanijim.
Otkako je u nekoj prii naiao na izreku nema qudi
nema problema", sve ee je ponavqao u sebi. Stade da izbe844

gava mesta na kojima se okupqa svet. Kad god je mogao, trudio

se da bude sam. Samoa ga je navodila na razmiqawe, razmiqawe je produbqivalo samou. Na kraju ostade potpuno sam.
Sam je i umro. Nali su ga nakon desetak dana po zadahu
koji je dopirao kroz vrata wegovog stana.

DIREKTOROVA PESMA
Posle potpisivawa velikog ugovora, direktor naeg poznatog preduzea povede goste i saradnike da se to proslavi.
Nakon veere i malo pia drutvo ivnu. Odnekud se stvorie tamburai, potee pesma i vino. Kada Cigani zapevae
Ve odavno spremam svog mrkova", direktor povika da je to
wegova pesma. Meraklijski je podizao i irio ruke kao da
hoe da zagrli sve prisutne, ceo svet. Posebno je uivao u refrenu Sve je mawe kowa, kowa koji jure, a u stvari nikuda ne
ure". Nadvikujui se s muzikantima, ponavqao je da ali za
prolim vremenima, da je ovek starog kova. Kada refren ponovo grmnu, on skoi i svi pomislie da e poleteti, toliko
je liio na pticu koja vie nema ta da trai ovde, na zemqi. U tom trenu zazvoni mu mobilni. On uuta, pogleda s
nevericom to udo tehnike i tiho ree: Molim?.. U redu, biu tamo za desetak minuta". A kafanom se orilo: Sve je mawe kowa, kowa koji jure, a u stvari nikuda ne ure."

AKCIJA
Prohladno maglovito jutro. Ispred zgrade u ijem prizemqu se tiskaju lokali, meu kojima je i pekara gde esto kupujem hleb, stadoe patrolna kola. Iskoie dvojica policajaca. Jedan popravi lisice i futrolu na opasau, pa ue u pekaru, drugi ostade kraj vrata.
Prolaznici usporavaju i zastaju, slute prilog o borbi
drave s organizovanim kriminalom koji e se vrteti u veerwim vestima.
Ulazim u pekaru. Policajac kupuje burek.

ZNAK
urim na posao. Iz ruke mi iskliznu cipela i pade s
terase u sneg.
845

Odem da je uzmem, ona okrenuta prema kui prijateqa kod

kojih odavno nisam bio.

NAGO PISMO
Ispred ulaza na pijacu ovek budzato prodaje kwige, izdawa iz pedesetih i ezdesetih s peatom biveg vlasnika,
poznatog slikara, koji je nedavno umro. Zato se naslednicima uvek uri?" proe mi kroz glavu. U romanu I prava
qubav Gotfrida Kelera primetim posvetu Svojoj jedinoj qubavi" ispisanu crvenim mastilom i kupim ga.
Kod kue iz kwige ispade pismo, rukopis kao i na posveti. Napisano je i poslato iz Zagreba 9. februara 1956. Na koverti latinica, u koverti irilicom: elim samo jedno:
da veno stojim u prepunoj smrdqivoj treoj klasi, da me guraju qudi i lupaju klozetskim vratima, da je mrano prokislo
jutro, ali da vreme stane, a sve zato to bih drala tvoju ruku. Kad bi me pitali koji mi je bio najsreniji trenutak u
ivotu, srce bi bez predomiqawa odgovorilo: to jutro"
Setih se Desankinih stihova: Milosti, care, / za qubavna pisma koja preive / srce i ruku to ih pisa / kad se
naga / nau na tuem hladnom dlanu" i podie me jeza. Pourih da uinim ono to primalac pisma nije stigao spalih ga.
ARENA KESA
Zimsko jutro. Magla, teak vazduh.
Na autobuskoj stanici pogled mi privue kesa ivih boja
s engleskim natpisom Budunost je poela". Istog trena sve
oko we postade jo vie sivo: i iskrpqeni asfalt s tragovima vakae gume, i opuci, ispquvci, odea kupqena na pijaci, odsutni pogledi qudi tekih samim sebi.
Od velikog sveta, o kome smo godinama matali, imamo
samo arenu kesu koju ne isputamo iz ruku. Drimo je, a da
vie i ne razmiqamo ime ve sutra moe biti napuwena.

OPOMENA
Posle sluawa uzviene muzike ruskog dueta Mihajlov,
neto pre 3 izjutra 2. juna 2004. godine, izaoh na terasu. Pogled sam od sebe odluta u nebo.
846

Mesec nalik na dukat opervaen grimiznom zlokobnom

svetlou polako zae u retke paperjaste oblake i pojavi se
jasno ocrtan profil Frawe Josifa, zatim Tita i Moe Pijade. Tren-dva kasnije zablista lobawa koja se postepeno smawivala i napokon se pretopila u glavu neroenog deteta.
Prizor je potrajao nepun minut, da bi, kao sve na kraju,
potonuo u tamu sve guih oblaka.

PTICA
Omorika u dvoritu lovake kue na Tari.
Bilo oblano ili ne, svakog jutra oko est na wu sleti
majuna arena ptica i poiwe da isputa tune kratke
zvuke, da skakue s grane na granu.
Ne znam zato, ali siguran sam da tu ne trai hranu.

QUBAV
Dvoje mladih za kafanskim stolom.
On je nagnut prema woj, neto pria i pokazuje obema rukama. Ona zamiqeno slua prebirajui prstima po kosi.
Zvoni mobilni, oni ga ne uju.

847

IVAN VIEVSKI

STRANE
* * *
Ovako vie ne moe",
rekli su mi
pri povratku,
koji se zamalo ne ostvari,
jer sam nedavno eleo da odem,
u jednu malu kuu,
sa jednom dobrom enom,
ali sam se noas vratio,
iz tree etwe,
koja ne donosi sreu,
i video sam oveka s krilima,
nasmeio mi se,
i poeleo svoje noge.

* * *
Ne ostavqa lako
enu koja te voli.
Vremenom joj stavi pticu na glavu,
naini visokog oveka u kaputu
da je prati,
ide za svima wima
da bi iza narednog ugla
mogao da pobegne,
priqubi se uz zid,
zarije nokte
i samrtnom tiinom uti.
848

SAN MOGA BRATA

Moj brat je hteo
da ivi u prii,
da zavoli enu iz sna.
Dolazio je meni u podrum
i zalivao me
kazivawem o potragama,
poeo sam da putam korewe
i izrastao u drvo,
sruio kuu.

849

OGLEDI

VLADETA JEROTI

MILAN RAKI I RELIGIJA

MILAN RAKI LINOST1
Nita kulturno ni duhovno ne moemo stei bez Rakieve saradwe.
Isidora Sekuli

Linost Milana Rakia dosta je dobro prikazivana u brojnim studijama: kwievno-kritikim, politikim, linim
iz pera wegovih prijateqa i sasvim retko psiholokim.
Veina ovih spisa posveenih linosti Milana Rakia istie iste ili sline crte wegovog karaktera: introvertovanost, melanholini temperament; besprekorno vaspitawe koje
je dolazilo do izraaja u odnosima s qudima; objektivnost u
proceni prijateqa i neprijateqa; sklonost misaonosti, ali i
prefiwenoj, skrivenoj oseajnosti; kritiki nain miqewa
za razliku od mnogo rasprostrawenijeg dogmatskog i skeptikog naina miqewa kod qudi; samokritinost, koja je
posebno dolazila do izraaja pri pisawu pesama i wihovog
objavqivawa; veliko rodoqubqe u mlaim godinama, koje nije
izgubilo od znaaja ni u kasnijem ivotu Rakievom, ali je
opadalo u intenzitetu; pesimistiki pogled na svet", agnostiki ili ateistiki religiozni pogled (o emu e u ovom
eseju biti vie rei).
elim da najpre navedem jedno uzbudqivo mesto iz Seawa na Milana Rakia Bogdana Popovia2 o wihovom susretu u
1 Za ovu raspravu koristio sam u prvom redu kwigu Sabrane pesme Milana Rakia, koju je priredio Jovan Peji (Verzal pres", Beograd 2001).
2 Bogdan Popovi, Milan Raki (seawe)", Godiwica Nikole upia, Dravna tamparija Kraqevine Jugoslavije, Beograd 1939.

849

jesen 1910. kada je Raki, i pre nego to su se pozdravili,

poeo da citira stihove Jovana Duia iz pesme Suton.
Taj susret Bogdan Popovi opisuje ovako: U danawe,
bolesno, prevrnuto vreme, kad su zavist i neskromnost osnovna obeleja doba; kad biti vii znai biti omraen; kad
svaki nii hoe da bude vii, ostajui nii; kad svaki pristaje da hvali samo goreg od sebe, nikad boqeg (O tempora, o
mores primedba V. J.). Raki je umeo biti gospodin koji e,
u neoekivanom prvom susretu, pre pozdrava, kao prvu misao
koja mu pada na pamet, odati na najlepi nain hvalu i potovawe svome takmacu, suparniku, protivniku u pesnikom
nadmetawu."
Seajui se svojih susreta sa Milanom Rakiem, M. M.
Pei3 pie: Jednom je Raki za stolom rekao: Da, pesme su
za mene priee S mawe rei, nekako lapidarno, ali tonom samo wemu svojstvenim, postizao je vie nego iko u sredini neizbeno odreenoj da bude odve glagoqiva; i to samo
zato to je umeo bez pretenzija i na vreme rei sve, prosto,
iskreno, i povui se u sebe i sedeti kao najmawe pozvan meu
prisutnima da presudi."
Ovakva karakteristika Milana Rakia, sa kojom se slau
svi koji su ga lino poznavali, a koji je bio usamqena i jedinstvena pojava u sredini neizbeno odreenoj da bude odve
glagoqiva", podsea me umnogome na takoe usamqenu i jedinstvenu pojavu blaenopoiveg episkopa branievskog Hrizostoma (Vojinovia) meu srpskim episkopima u HH veku (imao
sam sreu da ga lino upoznam i zajedno sa mojom suprugom Jelenom relativno esto poseujem). Vladika Hrizostom bio je vrstan pravoslavni intelektualac, duboke hrianske vere i
ponaawa. Malo je govorio, a govor mu je uvek bio kratak, saet, dovoqan da iskae ono to je trebalo rei. Wegovu jedinu
kwigu prireiva (Gordana ujovi) naslovio je vie nego
primereno Tihi glas.
Ovo poreewe vladike Hrizostoma i Milana Rakia ne
bih inio da nije i u jednom i u drugom naem istaknutom srpskom intelektualcu bilo neega arhetipsko hrianskog", i to
najpre u ivotnom stavu i ponaawu prema qudima i svome narodu, neeg ne-balkanskog, jer najpre pitomog, istinski skromnog, uzvieno uqudnog i blagonaklonog, bez obzira na to to je
jedan od wih (vladika Hrizostom) javno i, za vreme u kome je
iveo (u vremenu surovih progona svetenih lica u Srbiji, dosta godina posle zavrenog Drugog svetskog rata), hrabro, ali
ne i prkosno (prkos je uvek zlo", rei su patrijarha srpskog
3 M. M. Pei, Pesnik misli i utawa", Srpski kwievni glasnik,
majavgust, Beograd 1938.

850

Pavla izgovorene u crkvi Svetog Marka u Beogradu za vreme

bombardovawa 1999. godine) svedoio svoju veru u Hrista dok
je drugi (Milan Raki) mogao ostati agnostik ili ateist, a da
pri tome i on, na svoj pesniki nain, prieuje" sebe i
druge svojom velikom poezijom. Duh duva gde hoe", putevi Gospodwi neispitani su, a prema reima blaenog Avgustina:
Bog ima mnoge koje crkva nema i crkva ima mnoge koje Bog
nema."
Jo u neemu znaajnom, a u nas veoma retko vienom i doivqenom, susretali su se, nevidqivo, vladika Hrizostom i
Milan Raki. Bila je to wihova sposobnost da druge paqivo
sluaju, naroito, kako M. M. Pei pie, kad to kazuju (ti
drugi, koji govore primedba V. J.) izvorno, neposredno, svee, makar i naivno. Neto uroeno ustaqeno, nasledno, osealo se u toj qubavi i izuzetnoj radoznalosti za sve iz naroda, za
sve to proe kroz vrata narodne mudrosti." Nije li to uroeno" i kod jednog i kod drugog srpskog blagorodnog oveka
hriansko nacionalno nesvesno"?

Opte je poznato da je Milan Raki u toku svoga ivota

objavio mali broj pesama. Razlozi za to, subjektivne i objektivne prirode, uglavnom su takoe poznati. Povoda (i kao iskuewa) da i Milan Raki objavi vie pesama, poput drugih
srpskih pesnika wegovog doba, bilo je dovoqno. Milan Raki
uvek je znao da im se odupre: Jovan Skerli pie mu u vie
navrata, u toku 1906. godine. U Pritinu mu stiu vapijua
pisma Odazovite se bar ovom etvrtom vapijuem glasu"
da za Srpski kwievni glasnik poaqe neki svoj rad. Skerlievo pismo je od 27. decembra 1906. godine.
Ovo je prilika da se kae koliko su nai dobri pisci
(meu wima najpre Dui i Raki) bili pod stalnim pritiskom naih uglednih kwievnih asopisa da im poaqu neki novi spis koji je za objavqivawe. Izgleda da je jedino Milan Raki bio u stawu da se odupre ovakvim pritiscima (konkretno i onome Jovana Skerlia) odnosei se strogo (perfekcionistiki?) prema svakoj svojoj novoj pesmi, zadravajui
je uza se onoliko dugo koliko mu je bilo potrebno da proceni
da li pesmu treba ili ne treba da objavi. Ovakvoj samokritinosti Rakievoj, izmeu ostalih razloga, treba pripisati mali broj veoma kvalitetnih sauvanih i objavqenih wegovih
pesama.
Analizirajmo sada neke od ranije spomiwanih crta Rakievog karaktera. Ponimo sa wegovim rodoqubqem i politikom misijom, osmotrimo kako su se ove crte karaktera ogledale u odreenim ivotnim situacijama.
851

Vojislav J. Vukovi4 istie iskreno rodoqubqe Milana

Rakia, koje se pokazalo ne samo verbalno, ve i konkretno, u
Balkanskom ratu 1912. godine, kada je kao dobrovoqac u sastavu ete vojvode Vuka uestvovao u borbi na Lisci, iako je u
mladosti bio slabog zdravqa".
Priznajem da mi je teko da zamislim Milana Rakia,
ve tada (1912. godine) velikog i priznatog pesnika, kako puca na neprijateqa i moda nekog i ubija i to kao dobrovoqno prijavqeni borac!
Politika delatnost Milana Rakia, bez obzira na wegovu diplomatsku vetinu i takt, potewe i objektivnost, i
to u osvitu novog svetskog rata (Drugog svetskog rata, dok je
boravio u Rimu kao na poslanik, u vremenu uspona faizma), nije bila srena i zadovoqavajua ni za samoga Rakia, ni za wegove pretpostavqene u Beogradu. Diplomatska sluba Milana Rakia u Rimu bila je kritikovana iz Beograda,
ak i od kraqa Aleksandra, dok je ovaj bio iv, i to bez jasnoga obrazloewa, tako da je Milan Raki neprestano oekivao akt o penzionisawu; on je i usledio posle ponovqenog
sukoba s tadawim predsednikom vlade Bogoqubom Jevtiem.
Vojislav Vukovi pie da se ini da Milan Raki nije
bio previe pogoen penzionisawem: Provodio je duge asove na klaviru. Govorio je da u tome nalazi izvanredno uivawe i potpun duevni mir." Nisam uveren da je stvarno tako bilo. Naime, prve napade maligne bolesti, zbog koje e napustiti ovaj svet, Milan Raki osetio je u leto 1935. godine,
kada je potraio oporavak u Sloveniji i tamo napisao pesmu
Taj ogromni mesec limunove boje. Isuvie je kratak period
mirnog ivota proveo Milan Raki posle penzionisawa (do
smrti 1938. godine), a da ne pomiqamo na ubrzan, eqen
kraj bolesnika Milana Rakia. Kao da je takav kraj bio oekivan za dobre poznavaoce karaktera Milana Rakia, ali i
eqan od samoga Rakia.
Pred polazak na drugu operaciju (marta 1938. godine),
sreujui stare hartije naao je zabaeno, wemu dotle nepoznato pismo, iz koga je saznao da mu je otac bolovao ne samo
od iste bolesti nego i na istom mestu". To je bio kobni predznak.
Miodrag Ibrovac5 lepo pie: Proviewe ga je bar potedelo od oskudice, od starosti i od zaborava tri iskuewa od kojih je strepeo." Novaca je Milan Raki imao. Nije
4 Vojislav J. Vukovi, Penzionisawe Milana Rakia", Zbornik
istorije kwievnosti Odeqewa literature i jezika, Kwiga , Beograd 1961.
5 Miodrag Ibrovac, Milanu Rakiu in memoriam", Iz stranog pregleda, HH, Beograd 1940.

852

bio ni krt ni rasipan s wime. Materijalna sigurnost omoguila mu je obrazovawe, putovawe, pogled sa visine". Nije
ostareo; kao to je eleo da proivim ivot u trenutku
jednom" umro je u sredwim godinama. Zaboravqen nije nikako.
U jednom kasnijem eseju o Milanu Rakiu, Miodrag Ibrovac6 pie: Raki nije bio samo pisac u obinom smislu, nego ovek u najviem znaewu te rei, jer se, na alost, ta dva
pojma ne podudaraju uvek."
Slino je i Isidora Sekuli mislila kada je rekla: Prvo se unutra oisti, pa se onda manifestuj!" Mali je kod nas
broj ovakvih pisaca, i u HH i u HH veku. Duboko u sebe zagledan (izrazito introvertovan, rekao bi K. G. Jung), misaon
i oseajan, aristokratskog ponaawa i rei, tih, nenametqiv,7 a pri tome prijatan i neposredan u drutvu, ne bez
prisnih prijateqa Milan Raki, po mome miqewu, upravo zbog ovih nabrojanih osobina wegovog karaktera nije mogao
dugo ostati u politici i politikom ivotu ondawe Jugoslavije. Wegovo rano penzionisawe predstavqalo je, ipak,
ma sa dve otrice" duevni potres koji je moda uslovio poetak razvoja zloudnog tumora u wegovom telu (psihosomatski sindrom!).8 Za Milana Rakia to je bio prirodan
produetak voewa refleksivnog ivota, koji je provodio za
klavirom, sa kwigama, u pisawu retkih, a kvalitetom visoko
vrednovanih pesama, u mirnom braku sa voqenom enom.
Zato je Milan Raki prekinuo sa pisawem pesama na
devet godina pre smrti, aqui svoju posledwu, Oprotajnu
pesmu prijatequ Milanu Grolu da je objavi u Srpskom kwievnom glasniku, u kojem su mu tampani prvi stihovi? Ovo
je pitawe koje su postavqali brojni kwievni kritiari Rakieve poezije u prolosti, pitali su se o tome, s tugom,
oboavateqi wegove poezije, a pitaju se, evo i danas, na poetku HH veka, novi kwievni kritiari i novi mladi qudi
koji s iskrenim oduevqewem (da li istim kao i pre Drugog
svetskog rata?) itaju Rakieve pesme.
Zoran Gavrilovi9 lucidno pie: Kakva gorka izvesnost,
kakva nadmona, tragina svest da treba stati, da je reeno
to je imalo da se kae!"
6

Miodrag Ibrovac, Milan Raki, pesnik i ovek, SANU, Beograd

1970.
7 Drugi govore oko wega, a on slua. Ima on i tu retku disciplinu da
ume drugog sluati" (Isidora Sekuli o Milanu Rakiu, Iz domaih kwievnosti, , Matica srpska 1964).
8 U Rimu je, pre penzionisawa, 1929. godine, napisao Oprotajnu pesmu!

853

Zato bi bila neprihvatqiva pretpostavka da je Milan

Raki zbiqa iscrpao svoj nemali, i nikako siromaan
repertoar raznovrsnih pesama koje je do te, 1929. godine, s
priznatim uspehom napisao? A ipak, prestanak pisawa (opet
se pitamo, da li sasvim prirodan i oekivan?) predstavqao je
uvod u teka ivotna zbivawa: relativno rano penzionisawe
1933. godine i, ubrzo posle toga, poetak maligne bolesti u
telu, koja je, kada se oglasila 1935. godine, ve bila uvod u
potowu trogodiwu telesnu i duevnu agoniju. ta je onda
emu prethodilo? Naputawe pisawa pesama (moda zbog trenutnog gubitka inspiracije ili zbog preterano stroge, ve
odranije u Rakia prisutne samokritinosti) potowoj bolesti, ili je nasluivawe bolesti i penzionisawe bilo presudno za presahwivawe stvaralatva?
I dok Vojislav uri10 smatra da je kod Milana Rakia
osnovno oseawe nedovoqnost, Zoran Gavrilovi, prihvatajui ovaj uriev termin, pie da je Milan Raki tugovao
zbog nedovoqnosti zato to je silno i duboko voleo ivot".
Paqiva analiza svih Rakievih pesama trebalo bi da
pokae da li je Zoran Gavrilovi u pravu: moe li se silno
i duboko voleti ivot" sa zastraenom vitalnou", kako
ovaj autor daqe belei.
Slino pie i Vuk Krwevi:11 ini nam se da je Raki
iznad svega bio vrstan, opor senzualist, koji je ivot volio
kao pravi sladokusac. Ali kao pravi, nepatvoren sladokusac
oseao je i to toliko istanano ta ga sve ometa u istinskoj
komunikaciji s qepotom ivota Raki je, da upotrebimo paradoksalnu sintagmu, mrzovoqni senzualista."
Niko ne spori ulnost u Milana Rakia kada on pie
qubavnu poeziju bilo da velia ili potcewuje enu, bilo
da priznaje svoju telesnu strast prema eni koju ne voli jer u
woj voli sebe samog". Ali osnovni, melanholini temperament Milana Rakia, koji onda prirodno proizvodi pesimistiki pogled na svet", unosi sumwu i misaono nezadovoqstvo i u tu iskrenu vrlinu ulnosti u qubavnim Rakievim
pesmama. U mladim godinama prirodno je da se doivqava
ulna strast i snaan poriv prema telu partnera.12 Milan
9 Zoran Gavrilovi, Predgovor u: Milan Raki, Pesme, Matica srpska
/ SKZ, Novi Sad / Beograd 1970.
10 Vojislav uri, Milan Raki, Prosveta", Beograd 1957.
11 Vuk Krwevi, Isidorine opomene, Prosveta", Beograd 2000.
12 Drama mladog pesnika Rakia sastojala se u prvom redu od elemenata
fizikih, od gladi tela, od eqa i uzimawa, od fizikog samoqubqa ovek i ena, to je divota tela kao izvora svih snaga, i onih za radost, i onih
za pesimizam due, jer dua nije drugo tuga i pesimizam jednog bogatog fi-

854

Raki, meutim, ve dosta rano, u Setnoj pesmi (iz 1912. godine, kada mu je bilo 36 godina) da ne govorimo o pesmi
Misao iz 1905. godine peva o starosti, o kosi koja sedi, o
mirewu i klonuu ulne qubavi. Nije li suvie kratko trajala silna i duboka qubav prema ivotu" koju moda previe
istie Zoran Gavrilovi?
Vojislav uri smatra da su Rakieva odranije poznata
skepsa, ironija i pesimizam mogli vremenom tako ojaati da
se on, ne jednom, morao upitati: emu pisati? A pesnik sam
kae: Kada sam jednom prestao sa pisawem, to je posle ostalo
dakle, navika! iz navike dugo piemo, a onda, po navici,
sasvim prestanemo."
Vojislav uri, meutim, navodi i druge mogue razloge
prestanka pisawa Milana Rakia: nije hteo da se ponavqa,
nedovoqno je verovao u svoj dar, zbog dueg bavqewa u inostranstvu nalazio je mawe ili nikakve inspiracije za pesme
(za razliku od vremena boravka na rodnom tlu).
Po Gavrilovievom sudu Rakieva patriotska poezija, iako
pesimistika jer izvire iz svesti da su napori da se
stvari popravqaju uzaludni, da se nunost prolaewa pa i
propadawa zaustavi" u isto vreme jeste i rodoqubiva, ak
prkosna (Na Gazi Mestanu), a i vedra, s dubokim oseawem
kontinuiteta i sveu o vrednostima naroda iz koga je potekao. Za razliku od evropskih zemaqa, pre svega Francuske
(Bodler!), Srbija jo nije bila sazrela" za poeziju razornog
pesimizma, gaewa nad ivotom, svesnog wegovog negirawa.
Milan Raki je dobar primer jednog specifinog pesimizma
mlade zemqe u razvoju, s nagovetajima uzaludnosti napora za
izgraivawe nekakve svetle budunosti drave koja bi liila
samo na sebe, ne i na druge, vee drave, koje su se ve nalazile (posle Prvog svetskog rata) u postepenom umirawu.
Stojan Zafirovi,13 koji je sa Milanom Rakiem proveo
est meseci na wegovom radnom mestu u Pritini 1911. godine, smatra da je pesimizam u Rakievim rodoqubivim pesmama dobrim delom posledica realne tragine situacije Srba na Kosovu u prvoj deceniji HH veka, pa tim povodom pie:
Nastalo je jedno sistematsko istrebqivawe naroda, fiziko
istrebqivawe i ekonomsko upropaivawe." Tragina situacija Srba na Kosovu, postala je jo traginija u prvoj deceniji HH veka!
Dosta je usamqeno miqewe Milana Grola,14 bliskog Rakievog prijateqa, koji sudove o Rakievom pesimizmu odbazikog bia" (Isidora Sekuli o Milanu Rakiu, Iz domaih kwievnosti,
, Matica srpska, Novi Sad 1964).
13 S. Zafirovi, Iz mojih uspomena o Milanu Rakiu, Skopqe 1939.

855

cuje reima: Kod Rakia pesimizam nije bio u prirodi koja

je do kraja ouvala svoj ivotni polet i vedrinu On je epikurejac i nagonom i glavom Ali koji god bili zli dusi s
kojima se Raki borio do kraja ivota, oni su bili u svetu
oko wega, nikad u wemu samom, u dui koja je iza svih iskuewa ostajala ista i orna za nove radosti ivota Ono
to je Raki doiveo u etrnaestoj godini (rana i teka
smrt oeva), i sve drugo zatim u kui ija je sudbina prekono
izmewena, nametnula je Rakievoj osetqivoj glavi misao o
smrti."

STVARALATVO MILANA RAKIA

Stara je i dobro poznata ideja da umetnik (za razliku od
naunika, filozofa, religioznog mislioca) bei od ivota
u stvaralatvo. Kada je re o naim krajevima", vie nego
muna spoqawa stvarnost balkanskih naroda je, prirodno,
talentovane pesnike povremeno odvodila u drugaiji svet, svet
mate i iluzija. Dovoqno je da se setimo Branka Radievia,
ure Jakia, Disa, Laze Kostia, Milorada Mitrovia
Mogue je da je to razlog nastanka nekih, ili i veine pesama
Milana Rakia. Neto drugo, meutim, elim da ispitam u
vezi s ovom tezom veine psihologa i nekih kwievnih kritiara, tezom o bekstvu umetnika od realnosti.
Kada je re o psiholozima (naroito o pripadnicima dubinske kole u psihologiji), u toku itavog HH veka skupqeno je dovoqno dokaza o silnoj snazi nesvesnog, i u wemu sadranoj ogromnoj energiji iracionalnog ivota svakog oveka,
ispuwenog, pre svega, eqama u fantaziji, zatim razliitog
porekla ovih eqa (najee eqa vladawa, agresije, tewe
ka moi, prema Alfredu Adleru, a onda i erotino-seksualnih eqa). Umetnik se razlikuje od drugih qudi, kada su u pitawu matovite tvorevine ovekovog nesvesnog ivota, jedino po tome to on uspeva da te proizvode mate prevede iz,
mawe ili vie, bezoblinog i razlivenog stawa u, opet vie
ili mawe, vrste umetnike tvorevine (pesma, pria, slika,
skulptura itd.). I ovo je dovoqno poznato i prihvaeno od
veine struwaka koji se bave ispitivawem porekla umetnikih dela.
Mene, meutim, vie zanima stvarnost ivota iz koje se
bei. Da li je ona uvek tako muna da drugog izlaza za umetnika nema nego da iz we pobegne (oni koji nisu umetnici takoe bee, znamo i u koje abnormalne i patoloke simptome i
856

sindrome: alkohol, droga, promiskuitet, prodrqivost, nezadrivo sticawe materijalnog imetka itd.)?
Ne mora tako da bude. Imamo, najpre, dovoqno primera
velikih umetnika koji niti su imali muno detiwstvo, niti
su iveli u materijalnoj bedi, a nisu ni ratovali u toku svoga ivota. Od ega su ovakvi umetnici morali da bee? Najverovatnije od mune unutarwe stvarnosti. Da li je Milan
Raki ee beao od mune balkanske stvarnosti u pesniko
stvarawe ili je, kao neki agnostik ili stoik (mawe kao religiozni hrianin), primao ovu stvarnost ne beei iz we,
ve je u poeziji prikazujui?
Pero Slijepevi15 je u svome ogledu o Rakievoj poeziji
zapazio neto zanimqivo, to bi moglo da izazove raspravu:
Ni u jednog naeg pesnika (kao u Milana Rakia primedba V. J.) nije linija razvoja tako ravna, upravo bez razvoja,
jednako visoka od prve do posledwe pesme."
Mogli bismo se trenutno sloiti s ovim Slijepevievim sudom, ali se onda i zamisliti pred zagonetkom stvaralatva velikih pesnika, u svetu i kod nas. Da li se, i kako, pesnici razvijaju" Jung bi rekao individuiraju sledujui
svoj unutarwi, delimino nesvesno voeni individuacioni
proces"? Da li su im, i zato, pesme iz poetne ili zavrne
faze stvarawa (re je uglavnom o pesnicima koji su doekali
ili uveliko i preli Rakieve godine ivota) znaajnije
ili kvalitetnije nego ostale pesme? Zar je mogue, pitam se,
da se Milan Raki zaista nije razvijao kao pesnik to bi
onda moglo da znai da se nije razvijao ni kao ovek, da nije
proao put individuacije? Ili da pretpostavimo to mi
nikako ne izgleda verovatno da u stvaraoca postoje dva paralelna toka: jedan je put stvaralatva, drugi linog ivota?
Uzmimo za primer pesme iz mladosti, sredweg doba i relativne starosti R. M. Rilkea, ili, kod nas, Jovana Duia i
Laze Kostia. Nisu li pozne pesme sve trojice pomenutih velikih pesnika zrelije, sadrajnije i raznovrsnije u poreewu
s wihovim pesmama iz mladosti? Zato bi onda Milan Raki
bio izuzetak mada, zbiqa, kao da nema razlike u inspiraciji poevi od wegovih pesama iz 1902. i 1903. godine (Dolap ili ili Silno zadovoqstvo) pa do Oprotajne pesme iz
1929. godine? Nije li moda pozitivni, kontrolisani narcisizam Milana Rakia (i perfekcionizam, kao wegov izdanak)
spreio daqi razvoj" pesnika, zadravajui ga na ve od po14 M. Grol, Iz seawa na Milana Rakia ()", Srpski kwievni glasnik, novembar, 1938.

857

etka stvarawa dostignutom visokom nivou pesnike umetnosti!

Univerzalnu vrednost nekog umetnikog, filozofskog ili
religioznog dela, nezavisno od pitawa razvoja" stvaraoca,
sudimo, izmeu ostalog, ne samo po mogunosti, ve i po
istinskoj unutarwoj potrebi itaoca da takvo delo ita vie
puta, otkrivajui u wemu, uvek iznova, neto novo. Takva dela
od univerzalnog znaaja i vrednosti nesumwivo su najpre religiozni spisi (Biblija u judeohrianskoj religiji), potom
grki tragiari, ekspir, Dostojevski Ako se sve pesme
Milana Rakia ne mogu svrstati u isti red s navedenim remek-delima prolosti, neke wegove pesme paqivom i osetqivom itaocu mogu da, pri ponovqenom itawu, otkriju nove vidike, i to putem asocirawa i amplifikovawa osnovne
autorove zamisli. Takve su Rakieve pesme one koje nude univerzalne istine ivota, istine koje svi iskuavamo ali ih
razliito doivqavamo i prenosimo drugima. U ovakve, trajno vredne Rakieve pesme mogle bi se ubrojati: Dolap, Iskrena pesma, Oajna pesma, Silno zadovoqstvo, Jedna eqa, Misao i jo poneke.
Ono duevno stawe do koga se mogao Milan Raki najdaqe da popne, i da ga zadri, prema Kseniji Atanasijevi16 jeste stoiko sagledavawe nedogledne uzrone povezanosti ovekovih patwi".
Na filozofskom planu, to bi Rakievo duevno stoiko
stawe odgovaralo, prema Kseniji Atanasijevi, pojmu istog
bezinteresnog posmatrawa" grkih stoika. Milan Raki je
oevidno bio, u dobrom smislu rei, optereen miqu, naroito onda kada bi neminovna smena duevnih raspoloewa
sumorno strovaqivawe u obinost svakodnevnog ivota posle
ozarene erotske usplamtelosti zahtevala od wega jedino moguu pomo, a ova je uvek dolazila od kolovane, razvijene i
produbqene Rakieve misli. Zato je Milan Raki ostajao,
kao pesnik i mislilac, na stupwu estetskom i etikom, odnosno na stupwu kritikog (nikad dogmatskog, katkad savladanog
skeptikog stupwa saznawa, prema Kantu), ne dostigavi nikad religiozno? Nedostajao mu je, jednostavno govorei, mistiki doivqaj. Mistiki doivqaji, ako i prou, ostavqaju za sobom trajno ekstatiko seawe, a ono onda, kod stvaraoca, ili prirodno gasi potrebu za saoptavawem ili dotadawi nain pevawa zamewuje novim (kao kod Dantea, Miltona,
Verlena, Klodela, Momila Nastasijevia). Ako nam Bog ne
15 Pero Slijepevi, Rakieva poezija", Srpski kwievni glasnik,
maj avgust, Beograd 1938.

858

bude naklowen pa nam u toku ivota ne poaqe bar jedno

istinsko mistiko sozercawe, koje onda u nama sve promeni
(metanoja), ostaje (i pesniku Milanu Rakiu i obinom oveku koji pati od misli i stida od ivota) ne mala uzvienost
misli i lepota dostojanstvenog ivqewa, koje je Ksenija Atanasijevi, govorei o Rakiu i wegovom poetskom doivqavawu, opisala ovako: Pesimistiko gledite, koje kod ovoga
patnika starih muenika to 'umirahu utke na stranome
koqu' bilo je spojeno sa prekaqenom, svesnom i neizmenqivom odlukom da to je mogue dostojnije i dostojanstvenije
proe svoju trnovitu i haotinu ivotnu putawu."
Aleksandar Arnautovi17 stavqa i pred nas danas, na poetku HH veka, izgleda uvek aktuelan problem odroavawa
Srba koji borave neko vreme u zemqama Evrope.
Povodom smrti Milana Rakia, Aleksandar Arnautovi
istie ovoga velikog srpskog pesnika kao primer stvaraoca
koji je u sebi sauvao sve to je najvrednije iz istorije i
stvaralakog duha srpskog naroda, navodei stihove iz wegove
pesme Naslee iz 1910. godine:
Ja oseam ipak, ispod sveih grana
I kalema novih, da, k'o nekad jaka
U korenu starom struji snana hrana

Primeujem ovde: ako je prirodno da qudi u drugoj polovini ivota" (posle etrdeseteetrdeset pete godine, prema
K. G. Jungu) poiwu intenzivnije da oseaju i ele roenu
grudu" u kojoj bi dua bila rada" da zauvek ostane, Milan
Raki je, nasuprot tome, ve na izmaku prve polovine ivota" tano znao vrednost roene grude" iako je godine provodio van te grude, ne proputajui, pri tom, da vidi, uje i
naui sve to je bilo vredno od tih drugih, dalekih i stranih
naroda (vedske, na primer) i pridrui to vredno dragocenoj i nikad izgubqenoj sri svoga naroda18 i wegove duhovne
veliine.19

16 Ksenija Atanasijevi, Stoicizam Milana Rakia", Srpski kwievni glasnik, majavgust, Beograd 1938.
17 Aleksandar Arnautovi, Smrt Milana Rakia", Srpski kwievni
glasnik, majavgust, Beograd, 1938.
18 Moda bi pomenuti Rakievi stihovi mogli da poslue kao dokaz
postojawa tzv. nacionalno nesvesnog u svima qudima (osim individualnog,
familijarnog i kolektivnog); o nacionalno nesvesnom" pie i Vladimir
Dvornikovi u Karakterologiji Jugoslovena.

859

MILAN RAKI I RELIGIJA

Malo je bilo velikih pesnika u prolosti svetske kwievnosti, a i nae, srpske, koji nisu bili religiozni. Po
sebi se razume, iako je kroz svakoga od wih strujala ista energija religioznog, svaki je od ovih pesnika unosio u svoju poeziju neku originalnu posebnost, ne bez tragova uticaja odreene religije ili religioznog pogleda na svet" (hrianstvo, islam, judaizam, budizam, itd.). Kada je re o velikoj
hrianskoj poeziji kroz vekove, dovoqno je setiti se Dantea,
Miltona, Novalisa, Rilkea, Verlena, Klodela; od naih pesnika Laze Kostia, Disa, Duia, Momila Nastasijevia i
drugih.
Isidora Sekuli u izuzetno vrednom eseju Jedna niska
religiozne lirike20 kao da je, poto se slobodno proetala
kroz svetsku, prvenstveno hriansku liriku, htela da potvrdi svoje ranije nasluivawe da religiozno stawe due oveje nije redovno, ali je stalno", da je razvijawe linog verskog oseawa potrebno svakom oveku, stvaraocu posebno, ne
priznajui da je vreme religije prolo. Jednom rei, kako to
tumai Ivanka Udoviki:21 Isidora Sekuli je u toku itavog svog stvarawa dokazivala da je sva velika umetnost religiozna."
Pre nego to pokuamo da saznamo kakvo je bilo miqewe Isidore Sekuli o Rakievoj religioznosti, osvrnimo se,
najpre, na neke druge znaajne stavove naih kwievnih kritiara. Na opravdano pitawe da li je Milan Raki bio religiozan pesnik, Vojislav uri22 odluan je u odgovoru (shodno, delimino, i svome nazoru na ivot i smrt): Raki je
najmawe religiozan od svih naih ranijih pesnika."
Da li to znai, pitam se, da je ipak bio malo" religiozan? Otac mu je bio, po svoj prilici, nastavqa uri, ateista i materijalistiki raspoloen u pogledu na svet", jer je,
navodno, govorio da su ovek i majmun istoga porekla i da je
nauka ula u trag udesima.
Vreme u kome je Raki iveo, miqewa sam, nije bilo
povoqno za razvoj dubqe religioznosti; ovo se odnosi kako na
prilike i neprilike koje su vladale u srpskom narodu, tako i
na optu evropsku atmosferu uoi Prvog svetskog rata. I po19 Patriotizam je jedno oseawe koje je mrsko ne imati, a smeno deklamovati" (Pero Slijepevi o Rakievom patriotizmu).
20 U devetoj kwizi Sabranih dela Isidore Sekuli, Analitiki trenuci i teme, Matica srpska, Novi Sad 1966.

860

litika i opta zbivawa u Evropi i na Balkanu davala su Rakiu povoda, tako misli uri, da posvedoi: Leka nema, do
smrti ga nema!
Da li je u pravu Miodrag Ibrovac23 kada pie: Raki
nije metafiziar koga sputava tajna naeg porekla i nae
sudbine. Nadahnut iz mladih dana materijalistikom filozofijom, on je moderan sledbenik Epikurov i Lukrecijev"?
Da li je ovo lino, iskreno miqewe Ibrovevo o Milanu Rakiu, ili je to neka vrsta wegovog ketmana", pod kojom rei podrazumevam i onu vrstu alosnog kompromisa koji
su vanpartijski intelektualci sedamdesetih godina prologa
veka (meu wima je i Miodrag Ibrovac) pravili sa materijalistikom filozofijom" vladajueg marksizma?
Briqiva analiza Rakievih mladih dana" i uticaja
kojima je mogao da bude podloan (francuskih parnasovaca i
simbolista), pokazala bi tanost ili namernu (?) netanost
Ibrovevih rei. Lino bih se odluio jedino za uticaj De
Viwija i wegove stoike filozofije" na Milana Rakia. Da
li ovakav pogled na svet" (De Viwijev, donekle i Rakiev)
iskquuje metafiziku i pripada li materijalistikoj filozofiji"? Ne deluje verovatno.
Na jednom drugom mestu u pomenutom eseju o Milanu Rakiu, Ibrovac e, analizirajui Rakievu pesmu Priziv (iz
1924. godine) napisati: Pesnik koji ne pribegava Bogu, kao
Verlen, niti s wim vodi borbu, kao Viwi, oekuje smiraj, i
od wene (misli na svoju dragu primedba V. J.) molitve zatitu." Pitam jo jednom: da li se moe odrei metafizinost De Viwiju koji vodi borbu sa Bogom, a Rakiu skrivena
religioznost kada se on (u pesmi Priziv) uzda u molitve svoje drage?
Potraimo daqe razloge za slabiju ili nikakvu religioznost Milana Rakia, osim ve pomenutih: porodino vaspitawe, melanholini temperament sa prenaglaenom misaonou, vreme u kome je iveo i aktivno ratovawe.
Kako uskladiti pretpostavimo nereligioznog oveka Milana Rakia sa vrstim moralnim principima kojih se drao
celog ivota? Moral bez religije? Milan urin zamerao je
onima koji su slali pesnika na mesta koja mu nisu odgovarala,
diplomatska. I moja je bila pretpostavka da su politika i sve
to je bilo s wom u vezi, naroito od vremena Rakievog boravka u Rimu, negativno uticali na telesno i duevno stawe
Rakievo. Povodom prve strofe Rakieve pesme iz 1921. godine Veiti putnik:
21

U magistarskom radu Esej Isidore Sekuli, Institut za kwievnost

861

Ja sam bio stvoren, Gospo, da se rodim,

Da ivim, i umrem, sve u istoj kui,
Da celog ivota, nikud ne miui,
U istome kutu razgovore vodim,
A ja belim svetom rasuh ivot ceo;

isticao je (Milan urin) Rakievu osobinu da se dunost

ima vriti do kraja" (rigidni princip nad-ja u psihikoj
strukturi Milana Rakia, svedoili bi psihoanalitiari).
Koliko treba da ovek postigne (ili se s tim rodi?) unutarwe tananosti, razumevawa za sve i svakoga (jer sam nosi u
sebi sve i svakoga), pa da moe da kae, kao to je Milan Raki jednom u drutvu u kome je silovito napadan jedan ovek rekao: Zato, ako smo jedared uhvatili oveka u greci, ili mu otkrili jedan nedostatak ili smenu stranu, zato ga uvek videti sa tim nedostacima i grekama?" Nema li
u ovim Rakievim reima i blagosti i oprotaja pravog hrianina, i razumevawa za individuaciju" koja mewa oveka
i wegove ranije nazore? Jesu li i ove wegove rei moda samo
izraz stalne filozofije ataraksije?
Analizirajui pogled na svet" Milana Rakia, Jovan
Skerli24 zapaa: Ono to pada u oi odmah u celoj wegovoj
poeziji, to je ne samo pesimistika, no isto budistika ica, konstatovawe sveopte bede qudske i prolaznosti svega
na svetu"
Ovaj navod Jovana Skerlia budi interesovawe kritiara
Rakievih pesama da saznaju neto vie o poznavawu, bar
osnovnih, tanih sadraja budistike religije. Koliko je takvog poznavawa bilo u Milana Rakia i Jovana Skerlia, meni nije poznato. Ono to jeste poznato prouavaocima istorije religija (izmeu ostalih znanih, naroito K. G. Jungu),
empirijsko je saznawe o retkom javqawu autentinog (znai
i doivqenog i promiqenog) prelaska iz jedne religije u
drugu. Otud iznenauje Skerlievo pozivawe na isto budistiku icu" u Rakievom pesimizmu, tim pre to je dobro
poznato da je konstatovawe sveope bede qudske i prolaznosti svega na svetu" bio i ostao est motiv u stvarawu velikih
evropskih pesnika.25
i umetnost, Beograd 1977.
22 U kwizi Milan Raki, Prosveta", Beograd 1957.
23 U kwizi Milan Raki, pesnik i ovek, SANU, Beograd 1970.
24 U kwizi Pisci i kwige, , Geca Kon, Beograd 1912.
25 Bilo bi zanimqivo sainiti komparativnu analizu pesama autentinih budistikih pesnika iz prolosti, ili i iz sadaweg doba, s nekim

862

Analizirajui Rakievu poeziju (do 1904. godine), Jovan

Skerli ubedqiviji je kada ove pesme dovodi u vezu sa filozofskom mirnoom antikih mudraca" (stoika filozofija
antike Grke). On se posebno zadrava na pesmi Osvit iz
1903. godine, u kojoj su, malo neobino, pomeani stihovi
koji ubedqivo podseaju na filozofsku mirnou" stoiara,
sa jednim stihom koji oveka poziva na hriansko trpqewe,
a koji glasi: Preivi muke raspetoga Hrista / Za sve u tebi
to grei i strada"
Pred nama sada stoje (u Skerlievoj analizi Milana Rakia) tri pogleda na svet" koji se (bez nekritikog sinkretizma) teko mogu spajati. Budizam, naime, poto je konstatovao razloge sveopte qudske bede (to su ovekove nepresune eqe), daje i mogunost osloboewa od bede eqa: prema
tajanstvenoj nirvani, to je osmostruki put. Grki stoici dosledni su svojoj filozofiji: mirno, filozofsko podnoewe
prolaznosti svega na svetu"; vremenom uvrstiti u sebi mudrost odricawa. Najzad, hrianska religija, suprotno i od
budizma i od stoicizma, potvrujui tragino oseawe ivota" i sveoptost bede, u raspetom Hristu, koji je u sebi i
na sebi raspeo sve qudske grehe, prole i budue, vrstom verom otkriva vaskrslog Hrista, koji svojim vaskrsewem postaje
jemac za sveopte vaskrsewe grenog roda qudskog. Dobro
nam je znano da Milan Raki nije bio religiozni pesnik u
toj meri da bi prihvatio hriansku veru u vaskrsewe mrtvih, to ne znai da nije poznavao i cenio hriansku religiju.
Spomenuti stihovi o mukama raspetoga Hrista" prirodno se povezuju sa hrianskim istinama o grehu i stradawu.
Pojam greha nepoznat je i u budizmu i kod stoika. Ukoliko,
pak, pomenuta dva stiha Rakieva iz pesme Osvit nisu dovoqna da nas ubede u hrianstvo Milana Rakia, jasno je neto
drugo: nemogue je ovoga srpskog pesnika, pravoslavno krtenog i ispraenog, izdvojiti iz spleta okolnosti hrianske
srpske kulture, i ire, iz dve hiqade godina stare evropske
hrianske kulture. A evropski stvaralac je i danas, na poetku HH veka, bez obzira na to da li sebe smatra ateistom
ili agnostikom, proet hrianstvom i kada toga uticaja nije svestan.
U daqoj analizi Rakievih pesma, Jovan Skerli ne proputa da nam prui jo jedan ubedqiv razlog Rakievog pesimizma, osim (svakako u Rakia prisutnog) metafizikog
razloga u odnosu oveka prema vaseqeni i prirodi". Proistie on iz, svima nam dobro poznate, srpske malograanske
sredine (relativno malo promewena od poetka HH do poet863

ka HH veka): Bezbojna sredina sa bednim interesima i jo

bednijim oseawima sredina gde ovek stari bez mladosti,
vene bez cvetawa, umire bez ivqewa."
Vraamo se ovim na staru dilemu u psihologiji i psihopatologiji pojedinca i naroda ta oveka ini stvarnim
pesimistom? Da li je to wegovo naslee, uticaj porodine
sredine, uticaj naroda i drave, u kojima je stasao do zrelosti? Ovo pitawe postaje uvek iznova aktuelno upravo kod talentovanih stvaralaca, umetnika pera, pa i kod naeg Milana Rakia. Sa maloas postavqenim idu ukorak i druga pitawa, od kojih je jedno postavio ve Jovan Skerli, dodue vie kao tvrewe nego kao upit. Poto je, naime, ukazao na
prisustvo mladih talenata u srpskoj kwievnosti na poetku
HH veka, Jovan Skerli izrazio je bojazan kako e se oni izboriti s opasnostima, koje on vidi u uticaju strane i tue
kwievnosti (francuske, kada je re o Milanu Rakiu), ali i
u zatvarawu srpskih pesnika u sopstvenu quturu egotinost" ovih pesnika, neprijateqski raspoloenih prema
strujawima ivota". Upravo ovaj nain kako Skerli posmatra razvojni put naih talentovanih kwievnika (naroito
Duia, Rakia, Bore Stankovia i drugih), svedoi o otroumnosti i dalekovidosti velikog kwievnog kritiara. On
je, naime, jo poetkom HH veka tano sagledao opasnosti
svake vrste za kwievnost malog naroda: opasnost otuewa od
svoga izvora, ali i opasnost od zatvarawa u kulu od slonove
kosti". Aktuelnost ukazivawa Skerlievih na obe pomenute
opasnosti za malu Srbiju i wene talentovane qude je, reklo
bi se, stalna.
Ono, meutim, sa ime se ne moramo sloiti s Jovanom
Skerliem, naroito kada daje savete srpskim pesnicima da
se manu fosforescencije trulei" ili kontemplativnog
pesimizma" uticajnih zapadnih dekadenata u poeziji, jeste wegovo prenaglaavawe opteoveanske, socijalne poezije moralnog zdravqa", sa reima nade, vere, qubavi prema ivotu".
Skerlieva tvrdwa da od pesimizma jo niko nije umro",
samo je delimino tana, i moe da se odnosi na tzv. misleni
tip pesimiste (Artur openhauer, na primer), ali ne i na
tzv. oseajni tip pesimiste, koji zbog viegodiwega gajewa
svoga pesimistikog pogleda na svet" moe i da se razboli i
umre, i to od tzv. psihosomatske bolesti, koju uzrokuju u prvom redu nai emotivni konflikti. Uostalom, poznato pravilo kabale izigravajui sablast, ovek postaje sablast"
moglo bi se, u nekim sluajevima, uspeno preneti i na
dugotrajan pesimistiki pogled oveka na ivot i svet.
864

Vratimo se Isidori Sekuli i jednom wenom iskazu u

spomiwanom eseju Jedna niska religiozne lirike. Isidora
pie: Pokuali smo jednom prilikom izbeleiti vrstu antologije religioznih misli u sabranom delu jednog autora koji nema glas da je religiozan ili mistik. Doiveli smo to
nismo snevali. Na svakoj treoj-etvrtoj stranici, u svakom
stavku od vrednosti i lepote: religiozni pogled na svet i na
duu oveju."
Iako se ova Isidorina pronicqiva opaska najverovatnije ne odnosi na stvaralako delo Milana Rakia, pokuau
(oslawajui se na ovaj esej) da, analizom nekih pesama Milana Rakia, pribliim ovog naeg velikog pesnika (bez subjektivnog navijawa" za religiju ako mi to bude polo za
rukom), bar onom univerzalnom bratstvu" veine poznatih
stvaralaca koji su istinski i sa patwom traili Boga.
Podsetimo se, pre toga, ta Isidora Sekuli u svome
opirnome eseju o Milanu Rakiu26 govori o wegovom odnosu
prema religiji: Kao to obino biva, i kod Rakia se nedostatak istakao ba ia glavnoj taci, na velikom problemu
wegova tela i duha. Raki nije nosio u sebi mistiku ni religioznu ni opte spiritualnu, i pesnika wegova ideja o odnosu ivota i prolaznosti, ritma i aritmije, ostala je relativno nerazvijena Bojati se da je Raki Svetom Duhu, bogu
umetnosti i venosti, pripisivao tajnu vremena, i da zato ni
prema wemu nije stajao u odnosu religioznom. Odsustvo religije, pred velikim problemima, 'krqavost' je, da se posluimo dobrim Rakievim izrazom"
Religioznom oveku nije teko (a ta s nereligioznim?)
da se sloi s ovakvim Isidorinim miqewem o Milanu Rakiu, poznajui celoivotne Isidorine stavove, prvenstveno
da su mnogi nedostaci u delima umetnika posledica odsustva
religioznog doivqavawa ivota: Visoka ostvarewa umetnosti dolaze do religijskog" bio je wen nepromenqivi stav.
Rakievom pesimizmu, po miqewu Isidore Sekuli,
nedostaje dodir sa religijom, ili sukob sa religijom. Raki
je ostajao na zemqi, definitivno. Wega je muio svakidawi
vid ivota i smrti, despotski vid ivota i smrti. U mistiku wihovu nije zalazio Odsustvo religije bilo je u nekom
pravcu fatalno po pesnika Rakia."
Da li je Isidora Sekuli smatrala da su ove wene rei
(o fatalnosti" odsustva religije u Rakievoj poeziji) bile
prejake, ili je neki drugi razlog bio u pitawu strah od
hrianskim pesnicima koji su negovali zajedniki pesimistiki motiv

865

marksistike strahovlade i u kwievnosti, dvadesetak godina

posle Drugog svetskog rata, kao to sluti Ivanka Udoviki, a
i ore Jani (u kwizi Tragawe za verom Isidore Sekuli,
Hrianska misao", BeogradVaqevoSrbiwe, 2001) tek,
u drugoj redakciji (teksta o Milanu Rakiu primedba V.
J.) kwievnica je izbacila ceo odeqak sa stavom da qudska
problematika prevazilazi okvire socijalnog i vue u domen
religije Tvrdwu da je odsustvo religije bilo fatalno po
pesnika Rakia je brisala, a ostavila je samo misao da je nedostatak religije bio fatalan za wegov pesimizam" (Ivanka
Udoviki).
Ne bih ulazio u raspravu ni s Ivankom Udoviki niti
sa orem Janiem (koji neopravdano smatra da je I. Udoviki zastupala radikalno ateistiko gledite, te je u svojoj
kwizi teila ne samo da dokae da Isidora nije bila religiozna, ve da je i sama religioznost besmislena" na 119.
strani pomenute kwige), ve bih se sloio s Isidorom Sekuli i s oba wena svedoanstva o Milanu Rakiu kada je raspravqala odnos wegove poezije prema religiji. Zadrao bih
se jedino na rei fatalan" (od latinskog fatum, fatalis, u
prevodu: sudbinom odreen, neizbean, zlokoban) koja je, ini mi se, u oba Isidorina teksta o Milanu Rakiu (onom pre
i onom drugom, posle Drugog svetskog rata) neto naglaenija, mada bi se i danas znalci jezika, teolozi ili filozofi
teko sloili o tanom znaewu rei fatalan, fatalizam.
Ostaje mi da na kraju ovog dela eseja o Milanu Rakiu
u ijoj me linosti, a naroito u poeziji, najvie zanimao
wegov odnos prema religiji pokuam naizgled nemogue: da
u nekim pesmama otkrijem homo religiosusa u pesniku Milanu
Rakiu. Ako u ovome budem i uspeo, to ne mora da znai, niti
mi je namera bila da pokaem, kako je Milan Raki ipak bio
religiozan, ve e potvrditi moje uverewe (koje je, uostalom,
ve Isidora Sekuli bila iznela) kako nema znaajnijeg pesnika ni u svetu ni kod nas koji ne ispoqava, u svome stvaralakom zamahu, bar kao slutwu, tewu da se bilo kako doepa" transcendentnog i transcendentalnog. to bi, uostalom,
u takvoj tewi bilo ma ega neobinog kada se i tzv. obian
ovek upiwe, celoga ivota, svesno ili nesvesno, jae ili
slabije, da dokui tajnu svoga prebivawa na zemqi.
U izvrsnom eseju Beleka (o prijateqstvu) iz 1928/29.27
Isidora Sekuli pie: Na putu ka idealu nalazi se stanica
traginosti, najdaqa meta do koje su qudi, za sada mogli stiprolaznosti svega na opstanak samo je postupno krhawe lomnih iluzija

866

i" (podvukao V. J.). Ako Milan Raki moda i nije stigao do

ove stanice traginosti, on nije bio ni tako daleko od we.
Analiza osam Rakievih pesama koje se bave
religioznom problematikom
eleo bih najpre da podsetim da je termin religija novijeg datuma, latinskog korena, sa moguim dvojakim tumaewem.
Jedno polazi od latinskog religare (religare), to ukazuje na zapoetu ili ponovo uspostavqenu vezu sa boanskim biem, crkvom kao boanskom ustanovom na Zemqi, kao i sa qudima. Drugo tumaewe polazi od relegere (relegere), sa znaewem razabrati, ponovo uvideti odnose i vezu oveka sa boanskim biem"
(Dragan Krsti, Psiholoki renik, Savremena administracija, Beograd 1996).
U latinskim renicima, meutim, nalazimo obino samo
jedan termin, religo, koji se prevodi kao: natrag privezati, vrsto vezati. Sva tri prevoda latinskih termina religare, religere, religo imaju u osnovi isto znaewe, za mene ovde (a i u
mojim ranijim radovima) ono bitno: ponovno uspostavqawe veze sa boanskim biem. Ukoliko je tana pretpostavka veine
uglednih antropologa (i onda kada neki od wih nisu religiozni), da je religiozni ovek" u nama skriven, a onda naglo otkriven ili postepeno otkrivan u toku ivota nekog oveka (mada postoji mogunost da ne bude nikad otkriven), onda mi se
ini prirodnom i druga pretpostavka da svaki ovek u sebi
nosi sutinsku potrebu da ponovo uspostavi vezu sa boanskim biem" ili da ponovo uvidi odnose i vezu oveka sa boanskim biem". Ve je bilo rei u ovome eseju da je kod kreativnih qudi (naroito kod umetnika, ali i veine filozofa i
naunika) uvid, potreba, ewa za Bogom (kao nasluenom Celinom) jae prisutna; drugo je pitawe kako su oni ovu ewu
pokuavali da objave.

Podelivi (subjektivnim izborom) pesme Milana Rakia u etiri grupe misaone, patriotske, qubavne i (uslovno)
religiozne svestan sam nedovoqnosti, pa i efemernosti
ovakve podele, jer je dosta Rakievih pesama ija je sadrina
podjednako proeta misaonou, qubavnim oseawima, patriotizmom i religioznim smerom kazivawa. Nisam uveren
ni da sam ovih osam, uslovno reeno, religioznih pesama
Milana Rakia najboqe izabrao da bih wihovom analizom pokazao prisustvo ili nagovetaj postojawa stvarno religioznih oseawa u Rakievoj poeziji.
Analizu ovih pesama pratiu uvaavajui vremenski redosled wihovoga nastajawa, pokuavajui da otkrijem da li je
uopte bilo nekog Rakievog napredovawa" (individuacije)
u moguem sazrevawu wegovih religioznih oseawa, i to po867

ev od prve izabrane pesme, eqa (iz 1902. godine, kada je

pesniku bilo dvadeset est godina), do posledwe, osme u
ovom izboru, Jasika (iz 1937, kada Raki ima ezdeset jednu
godinu). Tekst svake pesme dau najpre u celini, a potom u
se zadrati na onim stihovima u ovim pesmama koji su me posebno privukli.
EQA
Kad i meni doe as da mreti treba,
Boe, daj da umrem u jesewe noi,
Nasmejan i vedar, u mladalakoj moi,
Pod raskonim sjajem septembarskog neba.
Smrt je tako laka. Al' pratiqa wena
Sva tatina to se pred smrt snova budi,
I zanatske suze zabraenih ena,
I bol izvetaen ravnodunih qudi,
I mantije crne, iraci, i oja,
Sve to tako grubo i surovo dira
I gnusobom vrea oseawa moja
Pred skromnom lepotom veitoga mira.
O, umreti tako: bez piske, bez sveta,
Bez dosadne, glupe komedije smrti,
Neujno, ko miris uvenulog cveta,
I ivot i dugo oajawe strti,
Kao jednim mahom, u mladalakoj moi,
Pod raskonim sjajem septembarske noi!
Ti bi dola k meni bez suze u oku,
Iako te boli razdiru i gue,
Skrivajui jade i tugu duboku,
U kutima tajnim nene tvoje due.
Ti bi dola k meni i pogledom jednim
Posledwe bi zbogom rekla starom drugu,
I milotom krasnom i poqupcem ednim
Zbrisala bi tajnu neizbenu tugu.
Doi! as je kucn'o! Ko u srene dane
Poi emo sami iz dosadnog grada,
Poi emo sami u pitome strane,
Daleko od qudi, daleko od jada.

868

O
U
U
I

hajdmo u svetlost, u poqa, u cvee,

ednu tiinu uspavane noi,
milotu tajnu to iz zvezda slee
sveano struji po vedroj samoi!

Gledaj kako mesec nad poqima sija

I oblake retke rastura i vedri,
I trava mirie i rastiwe klija,
I umore tuno kukuruzi jedri!
Nad nama e nebo treptati u sjaju,
Grlie nas blago vaseqena nema,
Leprnue krilom u obliwem gaju
Slepi mi, posledwi to se na put sprema,
Pa dok iz daqine grmi gradska jeka
I zabave puste to nize oveka,
I buno veseqe tajanstveno huji,
Zapevae negde skriveni slavuji,
I priroda cela zaumee strasno,
I poqa, i gore, i bate, i vrti,
Sve to u woj ivi pozdravie glasno
Sveani dolazak ravnodune smrti.
Zautau tada. Nema rei vie,
Poqubiu samo tvoju ruku bledu,
I diui mirno, sve tie i tie,
Ostaviu ivot, nevoqu i bedu,
Bezbrian i vedar, nasmejan i io.
I sklopiu oi zanavek. I tada,
Osetiu udno, kao kad se sniva,
Sa milotom tajnom to iz zvezda pada
I sveinom skoro pooranih wiva,
Sjaj oiju tvojih boleiv i mio.

Nije nita neobino da se mladi qudi u adolescentnom

i postadolescentnom dobu (do dvadeset pete, pa i tridesete
godine), naroito kada su obdareni pesnikim talentom, uporno i iskreno bave temom smrti i umirawa. Konano, ono davno proteklo romantiarsko doba u kwievnosti (evropskoj i
srpskoj) gotovo da nije imalo nijednog znaajnijeg pesnika kome je, ne samo u mladosti nego i kasnije, nedostajala skoro
opsesivna tema: bavqewe smislom kraja ovekovog ivota. Sko869

ro da sam uveren, meutim, da nema ni danas, u HH veku, nijednog zbiqa velikog pesnika u Evropi ili kod nas koji je zaobiao venu temu nestanka oveka s ovoga sveta.
Qudi umiru kada oekuju da e umreti (u starosti), ili
umiru neoekivano, u mladim i sredwim godinama, iznenada,
pogoeni boleu o kojoj nisu nita znali, ubijeni u ratu od
neprijateqa ili prijateqa, ili sluajno u svako godiwe
doba.
U pesmi eqa pesnik, u punoj ivotnoj snazi, duhovnoj,
fizikoj i stvaralakoj, bavi se temom smrti; samo je naizgled neprirodno i udno (kao to smo ve rekli) da je mlad
ovek u fazi uspiwawa na luku ivotne putawe, zagrejan za
problem smrti; zapravo, to i jeste najboqe doba u qudskom
ivotu kada se mogu donositi bitni sudovi o znaaju i smislu ivota i smrti. Sve to ovek (stvaralaki raspoloen
ovek naroito) postigne u ekstazi mladalakog i sredweg doba ivota (peak experience mistiara!), bilo da je ovaj doivqaj (ili vie wih, slinih) iskazan u umetnosti (naroito
u erotino-seksualnoj sferi ivqewa), filozofiji ili religiji, ne moe se vie na isti nain ponoviti. Orgastika
ekstaza stvaraoca, boanskog qubavnika, u neposrednoj je vezi
s nagovetajem kraja, smrti ili umirawa, i to bez straha od
smrti; naprotiv sa silnom eqom za umirawem. Da li to
moda znai da ovek u usponu snage jo ne zna ta je stvarno smrt, jer u wu ne veruje?
Postoji jedno starozavetno verovawe koje kae da e nas
Bog suditi kakvi smo bili u asu umirawa. Pria o pokajanom
i nepokajanom razbojniku na Krstu, kao da potvruje ovo verovawe i u Novom zavetu.

I na pesnik Raki bi da umre (istina, ne po svojoj voqi nego kad doe as da mreti treba") nasmejan i vedar, u
mladalakoj moi", prizivajui jo u tome asu i raskono
septembarsko nebo. Kada on, u jednoj drugoj pesmi (Jedna eqa
iz 1905) isto tako ewivo kao i u ovoj zaeli da proivim
ivot u trenutku jednom", nije li ova plodna, stvaralaka
narcistika omnipotencija Milana Rakia (i ne samo wega,
ve i drugih velikih pesnika u prolosti) mogui znak nesvesne metafizike ei, ili i nesvesne uverenosti u besmrtnost due, koja e tamo" nastaviti sa daqim velianstvenim suoavawima, sve do samoga Izvora Svetlosti?
U nastavku pesme eqa (druga strofa), pesnik naputa
maloas opisan ekstatian trenutak vedrog prihvatawa smrti
(vedrog zbog nesvesnog znawa" o neprolaznosti ivota
870

nae nesvesno ne zna za smrt, kao to ne zna za prostor i

vreme, saoptava i ateista Sigmund Frojd) i naglo se sa
ozonskih visina sputa u munu realnost svakodnevnih pratiqa" smrti: ne uvek iskrene suze, ravnodunosti, mantije,
iraka Da li bi to pesnici radije da ih, Pred skromnom
lepotom veitoga mira", Bog, poput Enoha i Ilije, uznese na
nebo, izbegavi da vide" pogrebe i sve to ove prati! to
se tie veitoga mira", wega, po svoj prilici, nigde nema: u
vasioni, u eliji (ivoj ili mrtvoj"), u atomu sve je samo
u neprestanom preobraaju (materije u energiju i obratno).
ivot nas dere i blagosiqa! Suprotno smrti je uvek samo
novo raawe; kakvo, u kome obliku ne znamo; moemo samo
da verujemo onako kako nas naa religija, religija u kojoj smo
roeni, ui (ako nas je nauila).
Slikajui tamnu i svetlu stranu smrti (sopstvene smrti), Milan Raki niti je svetiteq niti mizantrop, zato i
moe da poeli (a ko ne bi poeleo!) da mu u asu koji je
kucnuo" prie stvorewe koje je najvie voleo i od koga je bio
voqen i da ga samo pogledom jednim i poqupcem ednim"
oisti od svake neistote (hriani bi rekli: od greha) i da
zajedno preu U milotu tajnu to iz zvezda slee Nad nama e nebo treptati u sjaju / Grlie nas blago vaseqena nema."
Naunici u psihologiji, medicini, parapsihologiji davno su uoili, i potvrdili, ono to je narod oduvek znao ili i
verovao naime, da se u trenutku smrti, kod nekih umiruih
qudi pojavquju najdrae osobe (ili samo jedna osoba) koja je
skoro ili davno umrla, i to najee kao stvarna pojava (vizija, halucinacija, neto tree?) koja deluje ne samo umirujue na
samrtnika, ve ga radosno priprema na prelazak.28

Uporedo s ovakvom, obeavajuom vizijom smrti, skeptini agnostik Milan Raki ne proputa da u daqim strofama
ne spomene Sveani dolazak ravnodune smrti I sklopiu oi zanavek." Ali upravo tada iz dubina boanskog oveka
(iako nedovoqno u ivotu negovanog vernika Milana Rakia)
progovara nada, on peva: I tada, / Osetiu udno, kao kad se
sniva, / Sa milotom tajnom to iz zvezda pada / I sveinom skoro pooranih wiva, / Sjaj oiju tvojih boleiv i mio."
Ovim poreewem sna i smrti (san je mala smrt, a ipak se
u snu nikad konano ne umire!), spomiwawem tajne milosra
naih".
26 U kwizi Iz domaih kqievnosti, , Milan Raki", Matica srpska, Novi Sad 1964.
27 Deveta kwiga Sabranih dela, Matica srpska, Novi Sad 1966.

871

to nam s neba moe da doe u trenutku smrti (aneo uvar!),

sveine zemqe koja opet raa, kao i sjaja onostranih oiju
(koje su se i Disu pojavqivale) Milan Raki, po mome miqewu, u pesmi eqa sluti Onostrano.
OSVIT
Kad doe no i irom celog sveta
Pline tiina to krepi i godi,
I duge senke visokih drveta
Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi,
I sve zauti ko da u tom asu
S visova tavnih, s tajanstvenim hukom,
Sveopta smrt se na sve strane rasu
Guei ivot svojom monom rukom,
Ja znam, to mrtvilo je pusta varka,
Obmana hladna kao santa leda;
Ja znam: ivotom buja svaka tvarka,
I hiqadama oiju me gleda
Iz gustog buwa, iz cvea i trave
To stari gresi u zasedi stoje
I mlaz ledeni kajawa i strave
Preplavi na mah bedno srce moje.
I ujem kako zlokobni slavuji
Poju u liu visokih drveta,
I pored svega strahovito huji
Starinska pesma o tatini sveta.
Srana budi, bedna duo moja,
I nek te sada nita ne koleba.
Bez roptawa, bez krvi i bez boja,
Vreme je dolo i stradati treba.
Preivi muke raspetoga Hrista
Za sve u tebi to grei i strada,
Za dunost, kao partanaca trista,
Uzvisi ivot veliinom jada!
Prekali se na ogwu bola ista,
I podnosei mirno muke ove,
Dok ravnoduno nebo sjajem blista,
Preporoena, ekaj dane nove!

872

I
I
I

snova mesec treperi na vodi,

spava reka, i poqe, i gora,
svud tiina to krepi i godi.
Istok se vedri, zvezde gase Zora.

Neobina je Rakieva pesma Osvit, pisana 1903. godine i

objavqena, zajedno s jo nekoliko pesama, u Srpskom kwievnom glasniku (s poznatim pesmama U kvrgama i Iskrena pesma), kada je Milanu Rakiu bilo dvadeset sedam godina. Da
li to u pesniku jo uvek traje plodna produena adolescentna kriza, u kojoj se smewuju mrani i svetli tonovi pesnike
palete, stim to e u pesmi Osvit (rekao bih: na uewe poznavalaca Rakieve poezije) preovladati svetlost, osvit,
zora, preporod?
Pesma poiwe pretwom noi, optim mrtvilom, sveoptom smru poznatim pratiocima svih kreativnih pesimista ovoga sveta; poznajui i ranije i poznije Rakieve pesme, ne ude nas ovakvi poetni stihovi pesme Osvit stihovi
koji, kao u Betovenovoj Petoj, oglaavaju neumitnost sudbine
svih ivih bia na zemqi. U nastavku pesme pesnik se (zaudo) opire takvom (svom?) pogledu na svet. Racionalno u pesnika, koje u stihovima koji slede dostie umno u racionalnom, zna da je mrtvilo pusta varka", a onda i ponavqa da zna
da ivotom buja svaka tvarka", da bi se u sledeem stihu, naglo (intuitivno) pridruio gleditu kosmikog animizma,
koji sve oivqava, i u kome je gore kao i dole, dole kao i gore" (iz Hermesovih Smaragdnih tablica), jer Milan Raki
sad kao i da doivqava, a ne samo umno misli, da ga ivot sa
svih strana hiqadama oiju gleda". Ali kako ga nevidqive
oi kosmosa gledaju? Najpre nalazimo podseawe na stare
grehe", koji od oveka trae kajawe. Ne znamo koji bi to bili
stari gresi Rakievi, ali on ih kao svesno neprepoznati
hrianin ipak priziva negde iz dubine svoga nacionalno
nesvesnog pravoslavnog hrianskog bia. Ali, poto nije
svesno prepoznao konkretne grehe koje je poinio u prolosti, a da bi imao uslova da se stvarno (hrianski) pokaje,
on moe samo da strepi od mlaza ledenog kajawa" koje mu
preplavquje bedno srce".
Sredwi deo pesme Osvit odaje nam poznatu stranu ponosnog stoicizma Milana Rakia (smatram da je i De Viwi ovde prisutan); on se ne preputa oajawu (smrtnom hrianskom grehu, jer oajawe najee odvede oajnika najpre u kliniku formu depresije, a onda, nekad, i u suicid), ve od sebe
trai da se bez roptawa i boja" prepusti stradawu. I sada
sledi jasna hrianska poruka, koja pesniku stie iz wegovo873

ga hrianskog arhetipa istina i daqe obojenog wegovim

filozofskim stavom najbliim stoicizmu.
Ne doivqavajui Hristovo vaskrsewe, koje jedino (za
hrianskog vernika) moe da opravda ne samo golgotsko stradawe Isusa Hrista, ve i stradawe svakoga od nas jer, inae, emu stradawe, zato stradawe? Milan Raki nudi samome sebi preivqavawe Hristovih muka za sve u tebi to
grei i strada". Staro pitawe: emu stradawe, neminovno
opet pred nas iskae kada ga ne moe da izbegne obian
ovek", kako e ga izbei veliki pesnik! A na ovo staro pitawe, stari su, i brojni, odgovori: nema nikakvog smisla moje
stradawe; stradam zbog kiselog groa" predaka; stradam jer
znam da sam u ivotu lino greio, ali, ne i pokajao se;
stradam i kada ne znam da sam neto krupno sagreio, ali
kada je moj Bog Isus Hristos nevin stradao i vaskrsewem
oiveo, onda i mi, hriani, iako ne znamo uvek zato stradamo (i pojedinano i kao ceo na narod), umiremo i vaskrsavamo da bismo veno iveli.
Spomenuti stihovi o mukama raspetog Hrista" prirodno se nastavqaju sa pravim hrianskim istinama, o grehu i
stradawu. Pojam greha nepoznat je kako u budizmu tako i kod
stoika. Ukoliko pomenuta dva stiha Rakieva u pesmi Osvit
nisu dovoqna da nas ubede u hrianstvo Milana Rakia, nemogue je, kako smo napred ve rekli, ovoga srpskog pesnika,
pravoslavno krtenog i ispraenog, izdvojiti iz spleta okolnosti hrianske srpske kulture, i ire iz dve hiqade
godina stare evropske hrianske kulture. Evropski stvaralac je, ponavqamo, i danas, na poetku HH veka, bez obzira
da li sebe smatra ateistom ili agnostikom, proet hrianstvom i kada toga uticaja nije svestan.
Kraj pesme Osvit moe da nas, jo jednom, sad na vedar
nain zbuni. U nevidqivoj unutarwoj borbi bedna dua"
Milana Rakia, rascepqena izmeu mogunosti prihvatawa
stradawa verom u Hrista, raspetog i vaskrslog, i spartanske
dunosti podnoewa stradawa, koje e uzvisiti ivot veliinom jada", pronalazi u sebi, odjednom (?), princip nade,
koja e, nasuprot ravnodunom nebu" (ali koje sjajem blista"!) obeavati dane nove", jer Istok se vedri, zvezde gase Zora."
ROSA PADA
Nebo je sivo, mesec bled,
Tiina svuda, mir.
Ne umi sad platana red,
I ne ubori vir.

874

O, udna no, o, udan sat,

Tajanstven, crn, i gluh,
U koji kao viti vlat
Moj bolni dre duh.
Osetim katkad tajni let
Kroz no, dok uti vir;
Strese se list i strese cvet,
Pa opet vlada mir.
To rosa, tiho kao sen,
Pada na list i cvet,
I blaga no za jedan tren
Osvei ceo svet.
I ja oseam u taj sat,
Tajanstven, crn, i gluh,
Dok kao neni, viti vlat
Moj bolni dre duh,
Da to u tami neki Bog,
Nad svetom koji mre,
Iz boleiva srca svog
Proliva suze te

Rembrantovske senke na onim wegovim bogovskim platnima na kojima se blago i tanano smewuju svetlost i tama,
mogle bi se, s oprezom, preneti na Rakievu pesmu iz 1904.
godine Rosa pada. Neka je nebo sivo i mesec bled", neka ne
ubori vir", i sat nek je u noi crn i gluh"; sve to ini da
u pesniku bolno dre duh", i moda ba zato rosa poiwe da pada (sa neba?) tako dobrostivo, tiho, ali mono, da
ona osvei ceo svet", dotle crn i gluh, svet skoro na samrti, jer je bio dovoqan samo jedan dan da ga qudska zloba na zemqi dovede skoro do smrti.
Odakle stie ta udesna, blagotvorna i iscequjua rosa
koja moe da svet, zemqu koja je na samrti, vaskrsne, tako preobrazi da to novo jutro zemqe opet bude kao prvo jutro koje je
Bog jednom stvorio?
Nije li ova okrepqujua rosa, koja se nou skupqa a ujutru provejava, slina spavawu i snu ovekovom? Kada ovek,
koji se preko dana umorio, troio i tako iscrpqivao moe
da spava, wegov organizam, nalik svetu koji mre, ispuwen je
otrovima koji bi ga, bez spavawa i snova, zacelo umrtvili; i
tada se deava, kao ono sa rosom, slino udo: zdravo spava875

we, i snovi koji ga prate, obnavqaju polumrtvog oveka potpuno, i on se ujutro iz kreveta podie io i nov, kakav je jednom bio, onda kada ga je Bog u pravremenu stvorio.
A otkuda udo rose, koja osveava ceo svet, i udo spavawa, koje oveka vraa iz male smrti" (spavawa i snova) u nov
i zdrav ivot?
Za blagost rose znao je jo Lao-Ce u veku pre Hrista,
jer je u svojoj uvenoj Tao te king (HHH glava, u prevodu Svetozara Brkia) pisao: Nebo i zemqa se sjediwuju, / Da bi blaga
rosa padala / I izvan qudske moi / Na sve narode podjednako."

Kao i u ranijim Rakievim pesmama, dokle god on hoe

samo da misli, prodorno i lucidno, podiui svoj duh do
filozofskih visina, sumwa u Tvorca i onostrano iri se
koncentrinim krugovima; nered i haos u svetu, kao i u sopstvenoj domovini, pojaava pesimizam nad svetom koji mre";
ali kada, za trenutak, sleti na pesnikovo rame golub Duha
Svetog (koji duva gde hoe"), koji mu takne srce i probudi
oseawa, vraa se vera kroz slutwu, nada preko ewe,
qubav povrh bola koji greje. Tada ni dostojanstveni skeptik i
stoik Milan Raki ne odoli da nam ne porui i svoje i nae
tajanstvo slutwe. Pesnikov duh za trenutak je, dodirnut Duhom, i On mu ape istinu ivota: postoji u tami neki
Bog" koji iz boleivog srca svog / proliva suze te." Te suze
rosa su nebeska koja krepi umornu zemqu svako jutro, a Bog
boleivog srca", koji za nas qude i danas plae kao to je
plakao nad Lazarevim grobom Isus je Hristos, raspeti i
vaskrsli Bog, koji nas nikad nije napustio, niti e nas ostaviti, iako Ga mi svakoga dana ponovo raspiwemo a u sebi ne
vaskrsavamo.
Nije bilo potrebno da u ovoj pesmi Milan Raki odredi
Boga koji proliva suze za ceo svet; on je roen i krten u
pravoslavnom srpskom narodu, koji je uvek znao da imenuje toga Boga patnika, jer oveka i Boga istovremeno.
MINARE
Stri minare iznad crnih kua,
Tanko i belo. No lagano pada,
Kao dan jasna no i kao dan vrua,
I s breuqaka vraaju se stada.
Vowaci, cvea i pesama puni,
Gde zaikuju kosovi slavuje,

876

I na ovcama, zaraslim u vuni,

Klepetue to ravnomerno bruje.
Ali e sve to proi, i, u asu,
Nepregledna e no ostati sama,
Obui e se svet u crnu rasu,
Progutae ga neprozrana tama,
Samo e, kao znak istrajne moi
I osvajakog starog nadahnua,
Strati mirno u toj optoj noi
Belo minare iznad crnih kua.

Moe mi se zameriti zbog ega sam i na osnovu kojih

kriterija uneo pesmu Milana Rakia Minare u religiozne
pesme. Pokuau ovaj moj smeo korak blie da objasnim.
Pesmu Minare Milan Raki napisao je 1905. godine, one
za wega znaajne godine kada je kao sekretar Srpskog konzulata stigao u Pritinu i tamo hrabro, dosledno i objektivno
zastupao srpske interese.29
U pismu Jovanu M. Jovanoviu 1. septembra 1911. godine
Milan Raki kae: Nigde vaqda ivotne prilike nisu tako
bedne, a ivot (toliko) bez drai kao ovde", a u pismu od 1.
aprila 1911. godine Ministru inostranih poslova u Beogradu: Crna Gora, prema izvetajima koje imam, izgleda kao neki veliki arnautski logor. Ima preko pet hiqada Arnauta
emigranata, nastawenih po raznim crnogorskim varoima.
Oni imaju potpunu slobodu, a kako su obiaji u Crnoj Gori
slini wihovim, oni se ne oseaju u tuini. Nose oruje i
slobodno pucaju iz puaka u svim varoima, sem Cetiwa.
Vlasti im ukazuju veliku pawu. Kraq Nikola esto ih priziva i obdaruje." I jo, u pismu od 17. juna iste (1911) godine: Arnauti su i do sada bili dobri muslimani; wihove su
se voe i do sada isticale kao pravi zatonici vere i netrpeqivi fanatici, ali vera nije smetala ni jednima ni drugima da ustaju protiv dravne turske vlasti i da, naroito u
posledwe vreme, smatraju Turke kao otvorene neprijateqe"
(podvukao V. J.).
Na osnovu ovih i ostalih pisama Milana Rakia iz munog vremena wegovog konzulovawa u Pritini od pre skoro
sto godina slinost sa danawim stawem Arnauta" i Srba na tome istome Kosovu i Metohiji zastraujua je nije
28 Vidi moju kwigu Mistika stawa, vizije i bolesti, odeqak pod naslovom Doivqaji pri umirawu", etvrto izdawe, Slubeni list/Ars libri,

877

teko uiveti se u psihiki ivot osetqivog srpskog intelektualca i pesnika Milana Rakia. Wegov, ve odranije postojei nepoverqiv i nepopravqivo rav pogled na svet, qude
i politiku, dobio je novu hranu u ovom zabitom srpsko-tursko-arnautskom gradu: gotovo svi wegovi stanovnici, pa i
ire, svi koji naseqavaju kosovski kraj, bili su neprijateqski raspoloeni jedni prema drugima. Ubistava, otvorenih
ili prikrivenih, najee iz osvete, iz politikih razloga,
ali nekad i iz ista mira" bilo je gotovo svakodnevno.
Srpska crkva u Pritini, i na Kosovu, na ijem su se elu
relativno esto smewivali nedovoqno verujui a za novcem
gramzivi svetenici i wihovi episkopi, teko je opstajala
i borila se, ipak hrabro i uporno, za srpski ivaq i za wegovu pravoslavnu veru.
Provodei noi bez sna, razmiqajui kako da postupa
kao srpski konzul u Pritini da bi najboqe zatitio tamowi, uvek ugroeni srpski narod, a da se pri tome najmawe
zameri turskim vlastima, budnim okom pratei uvek ratoborne Arbanase, Milan Raki je i nou i dawu mogao uti (i bez
eqe da uje) mujezine koji su, s vrha minareta muslimanskih
xamija, pozivali vernike na obavezne ritualne molitve namaze, i da o ovim jednolinim ali prodornim zazivima druge
vere (a takoe jednoboake!) donese svoj pesniki sud. Ovaj
sud (ne i suewe) uobliio se jednom, ne sluajno, ve na poetku wegovog postavqewa na mesto konzula u Pritini, 1905.
godine, sumornom pesmom Minare.
U dobrom maniru nekih do tada ve objavqenih pesama, i
u ovoj e se smewivati svetlost i tama, dan i no, ivot i
smrt, iz stiha u stih. Preko dana se, istina uju klepetue"
koje ravnomerno bruje, stada se vraaju sa pae, i pesma se
ori po vowacima u kojima se zaikuju" kosovi i slavuji,
ali onda stie no, a u woj sve guta neprozrana tama" i
sada dolaze one najcrwe slutwe Rakieve, koje niko od pravoslavnih Srba ne eli da se ostvare, slutwe, ponavqam, od pre
sto godina: Obui e se svet u crnu rasu" (monaka odea,
uvek crna, zbog stalne hrianske alosti za Hristom na
Golgoti), a Samo e, kao znak istrajne moi / I osvajakog
starog nadahnua / Strati mirno u toj optoj noi / Belo
minare iznad crnih kua."
Kako da danas tumaimo ovu, za pravoslavne narode Balkana, Srbe u prvom redu, katastrofalnu viziju? Kao turobno
trenutno raspoloewe Milana Rakia, kao izraz wegovog linog pesimistikog pogleda na svet", kao privremenu ondawu, i tamowu, realnu sliku, ili kao vizionarsku poruku
878

(ali onda i opomenu!) buduim pravoslavnim, srpskim naratajima?

U mojoj kwizi Darovi naih roaka, deo, u eseju o
Wegoevom Gorskom vijencu, pod naslovom Luna i krst, dijalog ili rat", pokuao sam da budem realan pravoslavni
hrianin, kakvim sam se i ranije smatrao, i da iskreno i,
ini mi se, sa dovoqnim razlozima (da li, avaj, samo racionalnim, neka budu i umno racionalni?) pokaem da prolazi
vreme (ne kaem da je ve prolo) u kome su luna i krst"
mogli da uspostave samo jednu vrstu odnosa: neprijateqsku,
ratnu, esto do istrebqewa ratnu. Zato ne bi mogli da ive
u ovom, jo uvek prelepom Boijem svetu, luna i krst" jedan
pored drugog, i ne vie u ratu, ve u dijalogu? Crni oblaci
nad balkanskim, ali i evropskim i svetskim nebom danas, na
poetku HH veka, kao da nisu povoqni za stvarawe klime dijaloga. Ne smemo, meutim, nipoto odustati od upornog pozivawa sukobqenih (verskih i politikih uverewa) da povedu
strpqiv, trpeqiv i sigurno dugotrajan dijalog. Inae?
Svi pravi hriani znaju za nagovetaj Hristov, a potom i Jovanovog Otkrivewa o posledwim vremenima" oveanstva i oveka, o smaku sveta, apokalipsi. Kada e ona stii da nas sve pokosi (i savremeni naunici sve se ee
pridruuju, i kada nisu vernici, apokaliptikim pretwama" zbog nesumwivo postojee pretwe ekoloke katastrofe
Zemqe) niko ne zna, ali weni nagovetaji dobro su nam, iz
Novoga zaveta, poznati. Da li e u toj optoj noi" jedino
strati mirno belo minare iznad crnih kua"? Zato bi
tako moralo da bude?
Pesma Minare Milana Rakia ne mora da bude nikakva
proroka vizija, ali jeste ozbiqno upozorewe, zna se i kome
svima stvarnim hrianima u svetu. Luna ili krst / luna
i krst!
DRAGIM POKOJNICIMA
Verujem da negde van naega kruga,
Van granica zemqe krqave i sive,
Pod veitim sjajem nepreglednih duga,
Vae drage due kao nekad ive.
Ali esto puta moju duu plavi
Neumitna sumwa. Ja drhtim i strepim,
Da li ste ma gdegod, krivi ili pravi,
U stranama crnim ili veno lepim.

879

Jer vas nikad nema u danima tuge,

Kad nam srca strepe i sudbe se plae,
Da nam date, dobre nekadawe druge,
Sve milosne rei i utehe vae.
Zar vi, drage due, bez suze u oku,
Bez bola, gledate sudbu nau krutu,
Oajawa naa i bedu duboku,
I lutawa duga na kratkome putu;
Il' vas tamo gore grube neke sile
Stegle, i ne dadu ni rei ni dela,
Stvarajui od vas, due moje mile,
Jadne Prometeje bez poleta smela!
O, ako je tako, drage due, ako
Vi ivite sada za veito vreme
Nepomine, hladne, nemone, i neme,
Va je drugi ivot straniji no pak'o.

Evo jedne dubokim mislima i izvornim emocijama bogate

Rakieve pesme iz 1911 (godine wegovog povratka iz Pritine u Beograd). Pesma Dragim pokojnicima inilo mi se
dok sam je proitavao mogla je da bude ispisana perom nepoznatog velikog pesnika i pre Hristovog vremena, ali i bilo kada u toku trajawa hrianstva, tokom dve hiqade godina,
sve do danawih dana od, sve ree dobrih pesnika koji se mue metafizikim problemima.
Pesma Dragim pokojnicima za neke kritiare sasvim je
bodlerovska", jer je Bodler bio taj koji je pisao da mrtvaci,
derani crnim razmiqawima", stoje nasuprot ivima, koji spavaju toplo u svojim powavama".
Kada ovek i poveruje istinski u Tvorca svega vidqivog
i nevidqivog" a u Wega je poverovao i peinski ovek"
(nikako primitivan, ve samo ovek dalekih nam i nepoznatih starih civilizacija) on nikako nije reio nagrizajui
problem ivota posle smrti. Raznovrsne, ak protivrene
predstave traju u ovekovom srcu, pameti, mati, hiqadama
godina, i zavisne su (samo do neke granice) od stepena razvoja
ovekove svesti, tj. od odnosa svesti prema podsvesti i nadsvesti (evolucija boanstva" u ovekovom duhovno-duevnom
ivotu!), kao i od sadraja i forme religije u narodima sveta. Ono, meutim, to je zbuwenom a verujuem oveku prolosti i sadawosti bilo neophodno, to je wegovo obraawe
dragim pokojnicima. Takvo obraawe podrazumeva, razume se,
880

veru ovekovu (slabu, jaku, pod sumwom?) u ivot dua dragih

pokojnika. ovekova vera u postojawe nevidqivog sveta (vera
u duhove, najpre duhove predaka), samim tim i vera u nadivqavawe due posle zemne smrti stara je, da se podsetimo
zajedno s verom u jednoga Tvorca sveg ivota (henoteizam u
politeizmu), onoliko koliko se zna za oveka.
Da bismo se uopte mogli obratiti (i danas) dragim pokojnicima, nesumwiva je pretpostavka da smo nekoga ovde na
zemqi u porodici, van porodinog kruga, u narodu, nekoga
istog ili suprotnog pola zaista i zavoleli. Potreba oveka da se pripoji drugom oveku najprisutnija u odnosu majke i deteta (jo prenatalno), jednog pola suprotnom polu, u
mistinom jedinstvu oveka i Boga podjednako je jaka bioloki kao i duhovno (nagon i duh jednog su korena!). Ako je
ikada u ivotu ovakvo spajawe telesno, duevno i duhovno
jednom ostvareno, i prirodno i natprirodno, ovakav ovek
nosi u sebi equ, i potrebu, da sa voqenim biem bude u
trajnom jedinstvu, ovostranom i onostranom. Kada, dakle, neumitna smrt odnese sa ovoga sveta istinski qubqeno bie, wegova fizika i metafizika dopuna (bie koje je ostalo u ivotu), mora da se obrati dragom pokojniku; od maweg je znaaja
raznovrsnost naina ovakvog obraawa (opet u zavisnosti od
sadraja i forme religije prisutne kod oveka).
Mi ne znamo sigurno a ovo i nije od presudnog znaaja
kome se meu dragim pokojnicima Milan Raki obraa: nekome konkretno (roditeqima, voqenom drugu) ili, to je blie istini, svim dragim pokojnicima, i naim i wegovim, i
prolim i sadawim i buduim, ak dragim pokojnicima raznih naroda i religija. Prva pokretaka sila u Rakia, ve u
prvom stihu pesme Dragim pokojnicima, vera je wegova u ivot posle smrti; Raki ak predstavqa sebi, i nama, neku vrstu grkih jelisejskih poqa, u kojima drage due kao nekad
ive". Postavqa nam se, meutim, pitawe da li Raki misli
na preegzistentno stawe qudske due ili, jednostavno, na
ivot qudske due dok je ivela na zemqi.
Ophrvan, slino veini hrianskih stvaralaca kroz vekove, dualistikom predstavom oveka, i ovde na zemqi i posle smrti (rajpakao, u pravoslavqu; rajpakaoistilite,
kod rimokatolika) i Milan Raki sumwa. Sumwa on ne toliko da li ima ili nema ivota posle smrti, koliko nisu
li dragi pokojnici, moda na krivoj crnoj strani", s one
strane groba; sumwa je praena prirodnom strepwom i drhtawem" (kao kod velikog hrianskog filozofa Serena Kjerkegora). Ali zato? Jednom uspostavqena vrsta qubavna simbioza (roditeqdeca, muena, prijateqprijateq) uspo881

stavqena u ivotu na zemqi, zahteva (kao to smo ve naglasili), ne samo trajnost i posle smrti voqenog, ve i prirodno oekivanu pomo od wega, u trenucima tekih kriza, patwi i bola wegovog duhovnog dvojnika, jo ivog a izmuenog
duevnom i telesnom bedom.
Zato vas nema, drage due prijateqskih pokojnika, pita
na pesnik, da nas milosnom rei" uteite, kada (po svoj
prilici) samo jo od vas oekujemo pravo umirewe i uspokojewe? Da li to iz Milana Rakia progovara wegova slaba hrianska vera, mogli bi se upitati oni hrianski vernici
koji u najteim danima duevne, duhovne ili telesne krize
dobijaju pomo nije bitno da li od dragih pokojnika, anela uvara ili Hrista u kojeg duboko veruju. Kad je prizivawe
Boga, anela, svetiteqa ili dragih pokojnika slino vapaju,
kad dolazi sa samoga dna bogoliko-hristolike due qudske
odgovor stie! Kako? Kroz snove (arhetipskog karaktera, prekognitivno, rekao bi K. G. Jung), viewem ili uvewem (vizijama, ne i halucinacijama!) ili sluajno", dok smo u prirodi, pri sluawu omiqene muzike, kada prekoraujemo kuni
prag, slino satori" doivqaju kod budista. Naglasak, dakle, nije na javqawu samih dragih pokojnika (jo mawe ako su
oni u tamnoj onostranosti!), ve viih duhovnih bia u koje
se veruje.
U drugom delu ove pesme, opaamo, slabi Rakieva vera u
mogunost stvarne pomoi od dragih pokojnika, pa ostaje muna sumwa da su ove drage due nemone, od neke vie sile
sputane u eqi da pomognu; ako je zaista tako, one jesu nalik
Prometeju bez poleta smela", to u sutini znai da su one
bespomone, nemone, kao to je i Rakieva misao nemona
(kada mu duu misao kao zver zgrabi" iz pesme Misao).
Tako, je, vidimo, na kraju pesme Dragim pokojnicima,
klonula Rakieva vera, pred sumwom, a i brigom za sudbinu
dua dragih pokojnika koji se tamo mue stranije nego mi
ovde, gore nego u paklu koji treba da je veit, kao i raj! Nee takvu onostranost Milan Raki, s pravom. Da li e onda
on krenuti da trai, dovoqno uporno i smelo, neko drugo reewe za ivot oveka posle smrti, to, jasno je, ne znai
onda nita drugo do pronalaewe reewa i za zemaqski ivot (otkrivawe voqe za smislom", jaawe vere u Tvorca i
veni ivot)?
Sporedno je, mislim, to u pesmi Dragim pokojnicima
sumwe raaju slike uasa o sudbini umrlih, sudbina koja je
tamo moda stranija nego na zemqi. M. M. Pei30 podvlaBeograd 2004, kao i kwigu Raymond Moody, ivot poslije ivota, Prosvjeta", Zagreb 1980.

882

i da je Milan Raki izmeu vedrina i dga zamiqao vii

krug i svet, u koji je i kao pesnik i kao mislilac verovao".
Mogao bih se sloiti s ovom Peievom tvrdwom. Nema, zaista, nikakve sumwe da je i Milan Raki, kao i mnogi
drugi nai i strani dobri pesnici, zamiqao vii krug i
svet", doivqajno svestan muke, jada i bola" (prva budistika definicija ovekovog zemaqskog ivota). Ostaje, meutim,
odsudno pitawe: Da li je pesnik Milan Raki verovao u taj
nevidqivi vii krug (sfere svesti i nesvesnog", po viewu
apostola Pavla, beskrajne nebeske hijerarhije viih sfera")
ili ga je samo zamiqao, eleo, ali iluzorno eleo, i te
iluzije bio svestan?
M. M. Pei misli da je Milan Raki ne samo zamiqao vii krug i svet, ve je, kao pesnik i mislilac, verovao" u wega. Ne, dodue, kao pravoslavni crkveni vernik
(koji takoe moe da bude dobar pesnik), ve je wegova vera
vera jednog pesnika i mislioca". Da li je razlika izmeu
ove dve, uslovno uzeto, razliite kategorije qudi stvarno velika, ili je ona nebitna?
NAPUTENA CRKVA
Lei stara slika raspetoga Hrista.
Mlaz mu krvi curi niz slomqena rebra;
Oi mrtve, usne blede, samrt ista;
Nad glavom oreol od kovana srebra.
Dar negdaweg plemstva i pobonog sebra,
erdan od dukata o vratu mu blista.
Po okviru utisnuta srma ista,
A okvir je rez'o umetnik iz Debra.
Takav lei Hristos sred pustoga hrama.
I dok neosetno, svuda pada tama,
I jato se nonih ptica na plen sprema,
Sam u pustoj crkvi, gde krue vampiri,
Oajan i straan, Hristos ruke iri,
Veno ekajui pastvu, koje nema

Sumorna pesma Milana Rakia Naputena crkva iz 1911.

godine,31 kada se iz Pritine bio vratio ispuwen pravom
29 Vidi: Milan Raki, Konzulska pisma 19051911, priredio Andrej
Mitrovi, Prosveta", Beograd 1985.

883

morom srpsko-albansko-turskih odnosa, stvarnim uvidom u nemo i hrianstva i islama da sprei, zaustavi ili i zauvek
poniti plemenski mentalitet sva tri naroda sklonog, naizgled, trajnoj osvetoqubivosti pre bi se mogla nai u nekom
zborniku antihrianskih, a i antireligioznih pesama, nego
meu religioznima. Otkud onda ona u ovom mom izboru, uslovno govorei, moguih religioznih pesama Milana Rakia?
Pokuau ovo da objasnim.
Qudska potreba za religioznou, sakralanou, ritualom nije potrebno previe isticati arhetipske je prirode; jednom rei, vena je to potreba. Zato onda nisu svi
qudi religiozni? Najverovatnije zbog naina kako se qudima,
s odreenih mesta (crkve) i od odreenih qudi (svetenih
lica) prenosi religioznost, bilo da je ona hrianskog, judaistikog, budistikog ili nekog drugog porekla. Svaki duboki religiozni sadraj (Sveto pismo, Koran, Budini govori, itd.) zahteva odgovarajuu formu, kroz koju se, na primeran i razumqiv nain, verniku prua priblina istina neke
otkrivene ili prirodne religije. Dugo trajawe svake od velikih religija sveta (monoteistikih i politeistikih), pri
emu je svaka od wih vie puta prolazila kroz raznolike
istorijske epohe i u wima postojeeg naroda i drava (dovoqno je uzeti za primer transformacije hrianske religije
kroz epohe papocezarizma i cezaropapizma na Zapadu, u Rimu,
i na Istoku, u Konstantinopoqu, a od Luterove reforme i
tree temeqne promene), uinilo je da je prijemivost ovih
religija u narodu (ostanimo samo na hrianstvu) doivqavana sa znatnim kolebawima: od bespogovornog primawa crkve i wenog uewa, do radikalnog nepoverewa i negirawa
vrednosti hrianstva za civilizovan i kulturni ivot naroda Evrope.
U Srbiji, sve od vremena svetog Save i, pre wega, misionarske delatnosti irila i Metodija, do danas, prijem pravoslavne hrianske vere u srpskom narodu, od strane wegove
crkve, bio je, najveim delom pozitivan i blagotvoran. Meu
najtalentovanijim srpskim pesnicima da se zadrimo samo
30 M. M. Pei, Pesnik misli i utawa", Srpski kwievni glasnik, majavgust, Beograd 1938.
31 U razgovoru sa Branimirom osiem (Deset pisaca deset razgovora), govorei o Staroj Srbiji i Kosovskom ciklusu", Milan Raki mu je rekao: Za postanak moje pesme 'Naputena crkva' imam da zahvalim jednom
sluaju. Prolazio sam sa enom kroz selo Padalite, kada mi seqaci ponudie da me odvedu do jedne crkve. Srba u okolini nije bilo, i crkva je bila
skoro potpuno zaputena. Ni patosa, ni okana na prozorima. Nekoliko ikona i nekoliko ugaenih svea koje su prolaznici ostavili. Tada mi pade u
oi jedna drvena ikona. Bila je sva iskapana voskom od svea, koje su na wu

884

na periodu za vreme i posle tzv. Srpske revolucije sve do

Milana Rakia, ne znam da je bilo izrazito ateistikih pesnika. Svoju religioznost veina od wih izraavala je otvoreno (anti, V. Ili i drugi), drugi su to inili u prikrivenom ali prepoznatqivom vidu (Dui) i onda kada nisu
bili posebno revnosni posetioci crkve.
U Rakievoj pesmi Naputena crkva, raspeti Hristos
naslikan je u naturalistikom maniru uvreenog hrianina,
ili pravoslavnog hrianina koji nikad nije stigao (ili
nije oseao ni potrebu) da stvarno upozna pravoslavnog Hrista: raspetog i vaskrslog Bogooveka, stradalog i iskupqenog,
stvarnog i jedinog pomiriteqa Boga i pobuwenog oveka.
Raspeti Hristos na staroj slici u naputenoj crkvi neodoqivo me podsea na uzbudqiva priawa Ane Grigorijevne
Dostojevske, u wenom Dnevniku o Dostojevskom, kako je wen
mu, prilikom wihove zajednike posete jednom slikarskom
muzeju u Evropi (u Drezdenu?), zapawen i duboko potresen dugo stajao pred slikom Hansa Holbajna Mlaeg Hristov le.
Ta grandiozna studija nagog tela" pie o tome dogaaju iz
ivota Dostojevskog i wegove ene Leonid Grosman32 prikazivala je legendarnog muenika kao mrtvaca koji se raspada
i nije sposoban da vaskrsne za novi ivot", dok je Ana Dostojevska napisala: Wegovo uzbueno lice (dok je zapaweno
gledao Holbajnovu sliku primedba V. J.) imalo je neki
uplaen izraz, koji sam esto primeivala u prvim trenucima epileptinog napada Na sreu, to se nije dogodilo: Fjodor Mihailovi se polako umirio i, odlazei iz muzeja, insistirao da jo jednom svratimo da vidimo sliku koja ga je
toliko potresla."
Grosman jo dodaje da je Dostojevski nameravao da u roman Idiot unese raspravu kneza Mikina o Holbajnovom remek-delu, ali ta rasprava nikada nije napisana.
Da li je Milan Raki mogao videti Holbajnovu sliku
Hristov le? Ne ini se verovatnim, ali prva strofa pesme
Naputena crkva verno izraava utisak koji paqiv posmatra Holbajnove slike moe u sebi da proizvede. Razlika,
ipak, izmeu Rakievog doivqaja mrtvoga Hrista sa slike u
crkvi i onog Dostojevskog, nije mala. Jer, dok Dostojevski
stoji pred Holbajnovom slikom zadivqen i uasnut", sa snanom potrebom pravoslavnog Rusa, koji u Hristovo vaskrsewe
nepokolebqivo veruje, da s nekim podeli svoj potresan doivqaj i izazove ga da i taj zamiqeni wegov sagovornik (ovaj je
trebalo da bude, u romanu Idiot, Rogoin) reaguje, Milan
bile lepqene, i prepukla. Seqaci, videi da je sa interesom posmatram, po-

885

Raki, skeptian i nepoverqiv Srbin, ne naroito crkven,

sa slabom ili i nerazvijenom hrianskom verom u sebi
zavrava svoju pesmu krajwe pesimistiki. Da li i vizionarski? Naputena crkva, pust hram? A u crkvi Hristos ruke iri, / Veno ekajui pastvu, koje nema"
Zato pomislih da bi ovo mogla biti oajna, pa ipak vizionarska Rakieva pesma? Prema podacima vrednih statistiara, na poetku HH veka, rimokatolike i protestantske
crkve vajcarske, Austrije i Nemake meseno naputaju desetine vernika. Hrianske crkve u Evropi podjednako
rimokatolike (u mawim mestima u Junoj Italiji nedeqnoj
misi prisustvuje tek nekoliko starih osoba) kao i protestantske gube vernike, sveteniki podmladak sve je malobrojniji, manastiri se ne obnavqaju, a delatnost kaluera i
kaluerica u wima svela se (ve odavno) na karitativnu delatnost. Od molitve jedva koji trag!
O kojoj naputenoj crkvi" Raki peva? Verovatno o pravoslavnoj, a takve je crkve sigurno viao za vreme svoga konzulovawa na Kosovu, s tim to je sline naputene crkve mogue bilo videti i u nekim krajevima Srbije pre poetka Balkanskog rata. Danas, u HH veku, stawe srpskih crkava i manastira na Kosovu jo je u gorem stawu nego u Rakievo vreme!
Za stare crkve u Srbiji to se, sreom, nikako ne moe rei:
one se obnavqaju, freske iz ranijih vekova se iste, nove crkve se grade i, to je mnogo vanije, u wih ulazi i ostaje (u
manastirima) srpski narod.
Tuni smo sa Milanom Rakiem, i zbog Milana Rakia,
povodom pesme Naputena crkva. Bio je to trenutak (koliko
je potrajao?) i verske i nacionalne klonulosti pesnika. Da
li bi Milan Raki i danas napisao slinu pesmu?
Hristos iri ruke za sve qude, uvek i doveka. On ih sve
hoe da primi u svoj zagrqaj, naroito one (poput Rakia)
umorne i klonule, posrnule u veri, otpale od vere, jer je Isus
Hristos i doao radi grenika, a ne radi pravednika. Zato
bismo pred svojim duhovnim i telesnim oima neprekidno
drali Holbajnovu sliku, ili onu Andrea Mantewe (Mrtvi
Hristos), kada moemo u sebi oiveti verom, nadom i qubavqu vaskrslog Hrista sa mozaika iz Ravene, ili sa fresaka i mozaika vizantijskog Pantokratora, sa slika Grinevalda, Rembranta, Ruoa, ili sa prelepih fresaka iz naih manastira! Da li bi Milan Raki ikad napisao pesmu Naputena
crkva da je dovoqno dugo, i vie puta, stajao pred freskom
raspetoga Hrista u Studenici?
886

POMRINA

Leim u tami kao klada,

Ne vidim nita, ne znam nita;
Od svekolikog svetskog jada
Ne dopire do mene nita.
Napoqu moda sunce greje,
A moda kia sipa kapi
Na mirna poqa i na streje,
Il' pomrina ko grob zjapi,
Ja ne znam, Ne znam ta je sada,
Ne pitam ta e sutra biti,
Leim u tami kao klada,
I ivci su mi svega siti.
Udar u meni nee nai
Iskru to tamu obasjava:
Kao po tunoj gluhoj dai,
U mojoj dui sve sad spava.
I nigde jedna uspomena
Da se ko prizrak u woj javi,
Nijedna nekad draga ena,
Nijedna rana to krvavi,
A pomrina mirno pada
Na razvejana pepelita.
Leim u tami kao klada,
Ne vidim nita, ne znam nita

Pokatkad moja mis'o plane

Kao nekada starih dana,
Setim se moje vene rane,
Negdawih tewa i megdana.
Kako mi mis'o bee svea
I prkosnoga puna vrewa,
to sve zahvata kao mrea
I skamewene norme mewa!

887

Kako sam mnogo obeav'o,

A koliko sam malo dao,
I, ekajui svoje pravo,
Doek'o opti udes zao!
Ah, krepki prkos gde je sada
Da prezirawem ivot ine,
Gde mlada snaga borbe rada,
i buntovnitvo spram sudbine.
I oni strasni dugi asi,
S neznane boqke kad se strada,
Kad ista suza oko kvasi
Zbog nepoznatih tuih jada?
Taj plemeniti bol sad uti,
A ivot sve obvija tminom,
Namee svud svoj zakon kruti
i pomirewe sa sudbinom.
Nita me vie sad ne bode,
Sve gledam tuim, mrtvim okom,
I spavam, kao tihe vode
U miru tamnom i dubokom

I danas, da meni Gospod ree: Evo,

Ja ti sada dajem silu i mo, stvori
Svet novi i boqi o kome si pev'o,
I otvori irom vrata novoj zori.
Neka, udno sree, oveanstvo prene
U ekawu strasnom. Budi prava mati,
Dii, stvaraj, rui, ko da nema mene,
I daj sreu koju ja ne mogoh dati",
Ja bih tuna srca i pognuta ela
Rek'o bolnu tajnu to me davno koqe
Ja znam dobro, Boe, mane tvoga dela,
No nita ne mogu zamisliti boqe."
Sipi pomrina kao sitna kia
I zasipa stvari pred nemarnim okom,
I, dok no postaje sve mrtvija i tia,
Sve spava u miru tamnom i dubokom

888

Mada i ova pesma, slina prethodnoj (Naputena crkva),

moe kritiaru da poslui pre kao primer pesimistiko-ateistikog opteg stanovita na ivot i svet pesnika Milana Rakia, redak primer kod ovog pesnika da o jednoj temi
pomrini raspravqa u tri nastavka, doivqavajui pri
tome izvesne karakteristine transformacije, podstakao me
je da i u ovoj Rakievoj pesmi (kao i u prethodnoj) sagledam i
neka druga wegova nasluivawa kada je re o religiji
skrivena ili diskretno otkrivena.33
Prvu strofu u Pomrini, , pesnik poiwe doivqajem
nihilistiko-solipsistikim, ak buntovnim, nimalo prosvetqeno budistikim. U etvrtoj strofi, i daqe umrtvqen
(ime?), ne ostavqa za sebe nikakvu nadu da e i u wemu jednom neki udar nai iskru, jer mu dua spava"; rekao bih nekim mrtvim snom spava, jer u tome wegovom spavawu a kako
je inae uobiajeno, i neophodno, kod qudi nema snova. Savremena eksperimentalna nauka o snovima energino negira
mogunost da postoje qudi koji ne sawaju u toku jedne noi
spavawa. Na pesnik, znai, nee da zna da sawa, jer bi ga
snovi, vrlo verovatno, bacili u tee oajawe od onoga koje,
naizgled bezoseajno, doivqava na javi. to se tie udara
kamena i iskre, daleko smo od pomisli da svaki udar (spoqawi ili unutrawi) probudi u nama (kamenog srca") iskru
iz koje e se razgoreti vatra stvarawa. Oevidno je da e udar
(moda samo jedan, ili vie wih) probuditi neki do tada
skriveni talenat samo ako taj talenat u sebi ve nosimo. Optimistiki pedagozi kau da nema zdravo roenog deteta koje
u sebi ne krije neki talenat; treba ga, razume se, otkriti i
razvijati.
U prvoj strofi Pomrina, , pesnik se iz naizgled neizleivog oaja (koji se tako ne doivqava; utoliko je oaj
oajniji!) lagano i na mahove budi, kao posle spavawa u kome
smo sawali stare dane", eqe i tewe tih dana, pa bile one
i vene rane"; pesnik je sada probuen. Za ta probuen? Za
one nekadawe dane strasne boqke kada se oko kvasilo istom suzom" jer se stradalo zbog nepoznatih tuih jada"? Eto
jedinog plemenitog bola oveka, kada on izlazi iz tvrdokornog egoizma i egocentrizma, priroenog svakom ivom stvoru, pa poiwe da osea neto novo i do tada nepojmqivo, i
zato boansko: da pati zbog drugog, ak i nepoznatog oveka,
bilo gde da ovaj ivi; da wegov bol poiwe da u sebi duboko
nude mi je. Ja u tom trenutku nisam hteo. Kada sam toga dana polazio iz sela,
seqaci mi behu doneli ikonu: 'Uzmi, gospodine. Ako je ne uzme, propae.'
Jo uvek uvam tu staru ikonu."

889

proivqava. Taj neobini trenutak izlaewa iz sebe i uivqavawa u drugog oveka, poznatog ili nepoznatog, za mnoge je
qude prelomni trenutak u wihovom sveukupnom ivotu. Kod
takvih qudi u taj mah prepoznajemo religiozni doivqaj; on
e, potom, ili ostati samo to dragoceni trenutak doivqaja, koji e vremenom biti zaboravqen, ili potisnut, ili
pak, kod drugih qudi poetak daqega razvoja, poetak negovawa takvih religioznih doivqaja. Kod Dostojevskog, taj doivqaj opisuje starac Zosima, u romanu Braa Karamazovi,
nezaboravnim reima: Svi smo za sve krivi!"
A kako je kod Rakia, kako on doivqava nekadawi trenutak iste suze" zbog stradawa drugih? Ovaj trenutak plemenitog seawa ne budi u Rakiu mogunost plodnog obnavqawa
i naa seawa, bilo iz daleke ili bliske prolosti, mogu
da budu kako plodna tako i jalova jer bol sad uti". Zato
udar ne nae iskru pa da bol razvije u nama emotivnu inteligenciju", to je uslov duhovnog sazrevawa oveka? Zato to
kruti zakon" (pre onaj koji smo sami izgradili nego onaj
spoqawi) onemoguio otvarawe za transcendenciju. Nije svaki zakon u qudskom svetu rav; on je rav kada je krut (rigidno nad-ja" u psihoanalizi), jer tada, i samo tada, namee nam
se sudbina". A u judeo-hrianskoj religiji nema nikakve
sudbine!34
ovek je slobodno bie, Bog ga je takvim stvorio da bi iz
slobode i qubavi postao Boiji saradnik i Wegov prijateq.
Slobodan ovek sam kroji svoju sudbinu" (otkud inae, u hrianskom narodu, poslovica: ovek je kova svoje sree?).
ta onda ostaje oveku (Rakiu) kada se oseti sputan krutim
zakonom"? Bunt ili pomirewe sa sudbinom?
U posledwoj pesmi, Pomrina, , sastavqenoj od samo
etiri strofe (za razliku od prve i druge, u kojima je pesnik
oseao potrebu da ire predstavi pomrinu" sveta i ivota), lirski subjekat izmolio je od Boga dozvolu, a i mogunost, da silom i moi" (dobijenima od Boga!) stvori drukiji, boqi svet, svet koji otvara vrata novoj zori".35
Pre nego to ujemo pesnikov odgovor na ovakvu, od wega
samog zamiqenu mogunost stvarawa novog, vrlog sveta",
zapitajmo se nismo li, tokom milenijuma istorije, takvu mo32

L. Grosman, Dostojevski, SKZ, Beograd 1974.

Prema Slobodanu Rakitiu, Branko Lazarevi je 1921. godine rekao
da je Rakieva pesma Pomrina sigurno najvii izraz celokupnog naeg
pesnitva".
34 Sudbina je zamka koju sami sebi postavqamo" (Isak Baevis Singer).
33

890

gunost ovekovog zidawa novog, boqeg sveta dovoqno upoznali, a u HH veku i sami iskusili? Najpre su, prilino stihijski, protutwale kroz istoriju staroga veka nekolike mone
civilizacije, od kojih je rimska bila naroito upeatqiva i
relativno duga, da bi se u sredwem, hrianskom veku, smewivale najezde tzv. varvarskih naroda, Gota, Huna i naroito
Mongola, ija je carevina bila prostorno najvea, a i vremenski veoma duga. ta je zapravo elela da postigne hrianska civilizacija, i kultura, sve do danas? Carstvo Boije na zemqi, carstvo ovekovo bez Boga, neprekinut eshatoloki princip nade u hiqadugodiwe vreme mira na Zemqi?
Izgleda da su se sva ideoloka dela tipa pseudohrianske
marksistike utopije; izgleda da su se sva optimistika nadawa u ekawu strasnom" da nam neka velika ideja (koju e, na
Atlasovim pleima, poneti neki zemaqski Prometej) bude
prava mati" tragino izjalovila, ostavqajui za sobom duhovnu i materijalnu pusto. Oevidno, uvek je re o stvarawu
boqeg sveta koji iskquivo ovek zamiqa. A zar mu Bog nije
dao apsolutnu slobodu da uobliava sebe i svet po svojoj zamisli? Da, ali samo s jednom, naizgled malom, a bitnom razlikom: ovek svoj ivot, a onda, svakako, i ivot svoje porodice, naroda i, ire, svih naroda na Zemqi, gradi sa verom u
Tvorca svega vidqivog i nevidqivog" i tek tada je on
Wegov saradnik, pomonik, prijateq, ne sluga ili najamnik.
Pitawe je, dakle, gradimo li svesni da nas Bog eka da zajedno daqe stvaramo jo nestvoreno ili je nae, qudsko zidawe zidawe bez Boga?
Kakav je Rakiev odgovor na ovo stalno aktuelno ovekovo
pitawe? Odgovor je wegov takoe stalno sadawi: ovek je iz
sopstvenog iskustva, intelektualnog i emotivnog, bio do kraja
iskren da moe da kae, sebi i Bogu: Ja znam dobro, Boe,
mane tvoga dela / No nita ne mogu zamisliti boqe!" ini
mi se, ak, da je ova re zamisliti" suvina, pa i netana, jer smo toliko ve, kroz hiqade godina istorije, zamiqali boqe, i pokuavali da to i ostvarimo.
Ona najdubqa hrianska istina apostola Pavla kad
sam slab, onda sam silan" (Druga poslanica Korinanima,
12, 10), koja je inspirisala nekoliko znaajnih evropskih pesnika (Xona Dona, Verlena, arla Pegija, Bloka, Pola Klodela, Momila Nastasijevia, i druge), nije se dotakla velikog
srpskog pesnika Milana Rakia.

891

JASIKA
Nad krovovima nebo sivo,
A izmaglica vlana luta
I ko prozrano meko tkivo
Pokriva pravce moga puta.
Na omorini qudi, zveri
I biqe, sve se mrtvo ini.
Jasika36 jedna tek treperi,
Jasika tanka u visini.
Treperi samo, o jasiko!
Taj tamni nagon to te kree
Razumeo jo nije niko,
Razumeti ga nikad nee.
No on za mene sada znai
Taj neumitni ivot to se
Nikada jote ne pomrai
I koji mutne struje nose,
Pobednik veni, uvek io,
Izvan dobroga i van zloga,
Danas ko jue to je bio,
Jai od smrti i od Boga.
Treperi samo, o jasiko!
Gledam te s ewom i sa tugom.
Na bolove sam davno svik'o,
Sa jadom ivim kao s drugom.
I kad na ivot mislim ceo,
Koji je bio to je sada,
Na moju duu ko crn veo
Ogromna teka senka pada.
No ko pauka to za mreu
Vezuju tanki konci oni,
Drhtaji tvoji mene veu
Za veni ivot od iskoni,

35 Duica Poti smatra da se u treoj pesmi Pomrine najavquje pomirewe sa Bogom", prizivajui grku nesposobnost i nedovoqnost oveka, pa

892

I u dnu tune due moje,

Ko nagovetaj nove vere,
Veselo kao lie tvoje,
Nagoni tamni zatrepere

Verovatno posledwa pesma Milana Rakia (napisana 1937.

godine) prelepa je pesma Jasika.37 Iako je ona nastala u godini kada mu rak razjeda utrobu, prelazi na jetru", kada su izgledi na ozdravqewe nikakvi, i Raki je toga svestan, on pie pesmu znatne pesnike inspiracije, to bi ukazivalo da
wegove pesnike sposobnosti nisu bile izgubqene; ne obnavqa li, tako, upravo ova posledwa Rakieva pesma nekadawa
pitawa kritiara i italaca Rakieve poezije, zato je Milan Raki prestao da pie relativno rano.
U kakvoj vezi pesma Jasika stoji s mojom poetnom zamisli da se iz celokupnog Rakievog opusa moda moe, bez
prisile, izvui neki trag religioznog oveka", u svima nama prisutnog, u velikih stvaralaca i prisutnijeg?
Poznato pesnikovo razdvajawe osnovnih boja, bele i crne, na prelazne nijanse, ne bez i daqe prisutnog suprotstavqawa tamno-svetlo, prisutno je i u ovoj lepoj pesmi. Kao i u
ranijim Rakievim pesmama, nebo je sivo", i qudi, zveri i
biqe, sve se mrtvo ini"; postoji neki poseban telesni doivqaj umirawa svega kod qudi neizleivo obolelih, to se
moe dobro zapaziti u crteima i slikama a zato onda
ne i u pesmama? umirue dece, ali i odraslih poznatih
slikara: takve su posledwe slike Paula Klea, ili Van Goga,
na primer. Nasuprot optem umirawu u prirodi, neprestanoj
smrti qudi, i sopstvenom umirawu, Milan Raki otkriva
jasiku. To divno, tanko i udno drvo, ije su krune providne,
a ije lie neprestano treperi (sinonimne rei za treperewe, treperiti su: drhtati, svetleti (se). Znamo to, oduvek,
ivot drhti i svetli!
ta za Milana Rakia znai jasika i kako je on do we
doao, pred samu svoju smrt?
Postoji verovawe ali i iskustvo, naroito svetenika i lekara da qudi koji stoje svesno, ili jo uvek nesvesno (iz straha) pred licem smrti, otkrivaju, nekada prvi put
u svome ivotu, homo religiosusa u dubinama svoga individulepo zakquuje: Svet u kojem ivimo nije najboqi od svih svetova, ali takav
kakav je sasvim je primeren naem ogranienom biu" (D. Poti, Paradoks
srpskog Prometeja", Letopis Matice srpske, maj 1998).
36 Vrsta topole ije lie na dugakim peteqkama (providne krowe)
stalno treperi; otud jo ime trepetqika.

893

alno i kolektivno nesvesnog. Neki od tih qudi onda postanu

zbiqa vernici, sa potrebom, ili bez prisne potrebe, da potrae duhovnika radi ispovesti, kao svete hrianske tajne,
a onda i da pristupe prieivawu, telom i krvqu Hristovom. Nekima se opet, u asu umirawa, vizionarski ili halucinatorno (?) pojavquju davno ili skoro umrli, i to oni najblii koji su bili u ivotu najvie voqeni, uvodei ih u
smrt kao u novi ivot, u spokojnom, nekad i radosnom duevnom stawu. Mnogi qudi, naravno, umiru bez svesti (milou
Boijom, jer nisu bili dovoqno duhovno pripremqeni za svesno umirawe); ne znamo ta im se u takvom besvesnom stawu
deava (a neto se sigurno deava ovo nam saoptavaju
oni, veoma retki qudi koji su se nekim udom povratili iz
duboke kome).
Ne znam kako je Milan Raki proveo posledwi as svoga
rastanka od sveta. Znamo da je, nepunih godinu dana ranije,
napisao pesmu Jasika, a u toj pesmi on otkriva, preko venog
treptawa trepetqike-jasike, tamni nagon" koji, u itavom
ivom svetu, odrava postojanost ivota. Raki kae da taj
tamni nagon" jo niko nije razumeo, niti e ikad razumeti.
Da li je tako? K. G. Jung je s pravom, po mome miqewu, pisao da i nagon i duh proizlaze iz jednoga istog korena, venog
Boijeg Duha. Milan Raki je ovu istinu prvo samo nasluivao, ali onda jasno iskazao u pesmi Jasika. Bez obzira to
nagon-duh nose (za Rakia) neke mutne struje" (poetak traginog dualizma na Zemqi, i u oveku?), taj nagon-duh, u isto
vreme pobednik je veni, uvek io, izvan dobrog i van zloga". Zar ovim, ili slinim reima ne opisuju svi veliki religiozni mislioci sveta umno nikad upoznatog, ali u srcu
doivqenog Tvorca sveta (Paskal)!
U nekoliko posledwih strofa pesme Jasika, Milan Raki se vraa na bolno dvojstvo: wegovog linog ivota, ispuwenog jadom i bolom, ivota na koji ogromna teka senka
pada" i venog ivota, olienog u drhtaju jasike, u wenom
svetlosnom treperewu, za koje pesnika vezuju tamni ali vrsti konci pauka i wegove mree" (ta sve o pauku simbolika ume da kae, od wegove demijurke uloge u stvarawu oveka,
kod nekih afrikih naroda, preko lunarne epifanije, psihopomposa, do vieg stupwa inicijacije!).
Skoro je neverovatan kraj ove posledwe Rakieve pesme:
wegov snaan doivqaj jasike i wenih drhtaja, koji pesnika
vezuju za veni ivot od iskoni", neoekivano budi nadu,
ko nagovetaj nove vere", da e i u wemu, velikom srpskom
pesniku Milanu Rakiu, negde i nekada (da li posle smrti
ili u novom ivotu ovde?) nagon-duh ponovo zatreperiti.
894

GORAN MAKSIMOVI

POZORINA TEMATIKA I PUTUJUI

GLUMCI U PRIPOVIJEDNOJ PROZI
STEVANA SREMCA
Naglaeno interesovawe za pozorite i putujue glumce
kao temu svoje pripovijedne proze, Sremac je pokazao ve u
Ivkovoj slavi (1895), kroz karakterizaciju zagonetnog mladia Svetislava N., koji je dugo predstavqao nepoznanicu za
uve-kardae" Kalu, Kurjaka i Smuka, a na Ivkovoj slavi
se zatekao samo zato to je u dvoritu Ivkove kue ugledao
lijepu djevojku Marijolu i ponesen qubavnim inima poao
da je upozna i da joj iskae svoja osjeawa i zanos. Kroz sloeni zaplet Ivkove slave, saiwene iz pet poglavqa, Svetislav
iskazuje svoju zanesenost pozoritem i daskama to znae
svet",1 tako da i poslije ostvarenog qubavnog ideala i enidbe Marijolom, poto je posredovawem predsjednika optine
postao inovnik, i wegova mlada ena Marijola, i wena majka Sika, a zatim i pobratimi Kala, Kurjak i Smuk, moraju
esto da obuzdavaju wegovu staru glumaku krv", te da ga podsjeaju na porodine obaveze i dunosti i na sve naine mu
izbijaju iz glave wegove glumake fantazije.
Prvu cjelinu ili narativnu ekspoziciju obuhvata poglavqe urevdan, u kojem je opisana sveana slavska atmosfera
u kui Ivka jorganxije, pripreme za slavu, dolazak ciganske
muzike bande na estitawe, zatim smjewivawe raznolikih
gostiju, sve do dolaska uve-kardaa", Kale, Kurjaka i Smuka, te Kalinih lovxijskih" priawa i pretjerivawa. Do realizacije zapleta dolazi u poglavqima Patarica i Markov37 Prema Milivoju Neninu, Rakieva pesma Jasika, wegova je najvea
pesma, i on wome ispisuje autentinu poeziju U pesmi 'Jasika' on jeste
sam i on tu jeste pesnik. On ne zna tajnu, ali vidi ivot. On o tome ivotu

895

dan, onda kad pobratimi odlue da produe slavu u Ivkovoj

kui na svoju ruku, i pored protivqewa domaina, te kad se
presele u dvorite, pozovu Cigane svirae i zaponu proslavu i kalabaluk na veliko uveseqavawe radoznalog i zlobnog
Ivkovog komiluka. Komini rasplet je ostvaren u zavrnim
poglavqima Patarica i Pride, nakon Ivkove prijave vlastima u ta se izmetnula wegova slava i dolaska predsednika
optine, koji se najprije prikquio vesequ, a potom vjeto
doprinio ostvarewu qubavnih eqa i ugovarawu brakova Svetislava i Marijole, te Kurjaka i Sike.
Sremac sa mnogo narativne vjetine postupno motivie
ulogu biveg putujueg glumca i biveg inovnika Svetislava N. koji je u Ni doao iz Beograda, tako da nas na taj nain postepeno uvodi u wegov neobian i slojevit karakter. U
ekspozicionim dijelovima Ivkove slave, Svetislav se oglaava kao Nepoznati" i nepozvani gost na urevdanskoj
slavi u Ivkovoj kui, koji se samo povremeno ukquuje u razgovor gostiju. Najglasniji je u raspravi koja se povela o puewu i strasti prema duvanu. Pri tome se Ivko uzaludno pokuavao dosjetiti ko bi mogao biti taj gost, te je u vie navrata davao oima znak" Marijoli da neznanca poslui kafom
i time mu stavi do znawa da je dovoqno ugoen i da mu je
vrijeme da ode sa slave. Tek sa dolaskom Ivkovih pobratima
Kale, Kurjaka i Smuka na slavu, te sa ubrzawem narativnog
zapleta u Ivkovoj slavi, uloga nepoznatog mladia postaje
znaajnija i dominantnija. Ubrzo se pobratimi sa Kalom, a
to je neraspoloeni Ivko osorniji prema wemu, to ga pobratimi vie prihvataju i svojataju kao sebi ravnog prijateqa iako su ga tad prvi put vidjeli i upoznali. Tek u narativnom raspletu, sa pojavom predsednika optine nike, zagonetni mladi u potpunosti razotkriva svoj glumaki identitet i predstavqa se kao Svetislav N. Naglaava, pri tome, da
je pree bio lan pozorita, skroman i predani sluilac u
hramu bogiwe Talije", a zatim otputeni optinski pisar,
rtva obesti sadawega reima". Ukratko je izloio i svoju
glumaku biografiju, a kao lan putujueg drutva brzo je napredovao od statiste do nosioca glavnih uloga: Jovana u Nizu bisera i Hajnriha u Lavorici i prosjakom tapu". U zanosu i nadahnuu zbog prisjeawa na dane pozorine slave,
Svetislav naglaava da ga je do ludila ushiena" publika
nagraivala burnim aplauzima, da je bio oboavan, zbog ega
je svet na daskama" postao wegov ideal, ciq i svrha podjednako burnog ali i bijednog ivota.
Upravo tim ukazivawem na sjaj i bijedu ivota putujuih
pozorinih glumaca, Sremac u epilokom poglavqu Ivkove
896

slave, pod slikovitim naslovom Pride, pribjegava kominoj

parodizaciji Svetislavqevog karaktera i predstavqa ga kao
fantaziju" i zanesewaka, koji je uveliko bio pomijeao svijet pozorine scene sa stvarnim ivotom. Povremeno je u takvim trenucima, Marijolu nazivao imenima junakiwa sa kojima je igrao na sceni (Dezdemona, Agnija, Miledi, Dolora),
recitovao joj dramske replike, prenemagao se i ludovao, ili
glasno pravio planove o osnivawu putujueg pozorita u kojem bi i Marijola bila tragina qubavnica" i slino.
Postupak komine parodizacije, Sremac je izgradio na
vjetom kontrastirawu i oponirawu, na suprotstavqawu uzvienog i niskog, na prizemqivawu i banalizaciji golemih
glumakih ideala, tako to se naspram Svetislavqevog zanosa
pojavquje racionalna priroda wegove ene Marijole, tate
Sike, kao i pobratima Kale, Kurjaka i Smuka, koji su brzo
svojim odnosom prema glumi i pozoritu, kao neem neozbiqnom i bezvrijednom, hladili uzavrelu glumaku krv svoga
mua, zeta ili pobratima. Sve je to naravno sputavalo glumake Svetislavqeve fantazije i planove, ali je duboko u wemu, dok je revnosno obavqao inovnike i birokratske poslove, ostala neugasla udwa za pozornicom. Otuda u zavrnim
komentarima Sremevog autorskog pripovjedaa, naspram humoristikog doivqaja svijeta, kao neka pritajena rijeka ponornica, iz dubine junakove due izvire snana melanholija,
kao ona stara uzalud uspavqivana guja", koja ga je podsjeala
na zakopani talenat i na neostvarene uloge Maksima Crnojevia, Milorada Vilovia i slino.
Dosadawa temeqita istraivawa Pavla Popovia2 i Boka Novakovia,3 potvrdila su razlonu pretpostavku da svijet i pria Sremeve Ivkove slave poivaju na autentinim
qudima i dogaajima. Predsednik nike optine, Vladislav
Stojanovi, bio je prisni piev kafanski drug i prijateq,
a Ivko, Kala, Kurjak i Smuk, zatim i Nepoznati", dobri
poznanici. Ivko jorganxija je u stvarnosti bio ivko Mijalkovi, zaista vlasnik jorganxijske radwe u nikoj ariji, Kala je bio Mikal Nikoli, niki kujunxija, Kurjak je
bio Qubomir Kneevi, obuar, a Smuk Jovan orevi, bravar. Sika je u stvarnosti bila Lena, a Svetislav ili Nepoznati" bio je Joca Patlixan", nekadawi pisar optine
nike.
peva ba zato to ne zna tajnu. Pitawe tu nije upueno drugima to je pitawe na koje on sam trai odgovor" (M. Nenin, Lepa zagonetka Raki", Letopis Matice srpske, maj 1998).

897

Sremac je, meutim, ba u takvom ambijentu majstorski

oblikovao novu, umjetniku stvarnost, a wegova pripovijedna
imaginacija dobila je punoga zamaha kako u prikazivawu slavske atmosfere, zatim i raspojasanog ponaawa uve-kardaa", tako i u karakterizaciji junaka. Bez premca je svakako
Kalin lik, u ijem stvarawu je autor najvie odstupio od
stvarnih iwenica, pa je samim tim i najboqe doao do izraza wegov pripovjedaki talenat. Kala u stvarnome ivotu
uopte nije pripadao veselom kafanskom drutvu Ivka, Kurjaka i Smuka, a Sremcu je bio potreban upravo zato da bi kroz
wegov karakter prikazao odlike ovjeka meraklije, sevdalije,
zanesenog kazivaa i lovxije, koji e najboqe predstaviti
krajnosti u karakteru i mentalitetu junosrbijanskog tipa
linosti. U stvarnosti se ni Marijola nije udala za Svetislava, a jo mawe Sika za Kurjaka i slino.
Interesantno je pomenuti i kakav je bio Sremev odnos
prema pozorinoj sudbini Ivkove slave i wenim dramatizacijama. Ve krajem 1897. godine uraena je pozorina predstava Ivkove slave u dramatizaciji beogradskog glumca Veqe
Miqkovia. Premijera je izvedena 8. januara 1898. godine na
sceni Narodnog pozorita u Beogradu. Mada je ta dramatizacija nepovoqno primqena kod pozorine kritike, imala je
velikog uspjeha i popularnosti kod publike. Igrana je i u
mnogim mjestima Srbije i Vojvodine, imala je uspjeha u Mostaru, a najvie u Beogradu. Wenom uspjehu naroito je doprinosilo to to je ulogu Kale odlino igrao glumac ia
Ilija Stanojevi. Sremac je u poetku bio i sam nezadovoqan
pozorinom adaptacijom Ivkove slave, a zbog neregulisanih
autorskih prava u jednom trenutku je ak nastojao da sprijei
weno izvoewe i vodio je spor sve do 1904. godine, ali je kasnije popustio u tome, volio je da gleda predstavu i naroito
je hvalio maestralnu igru ia Ilije Stanojevia: Kad umre
ia, umree i Kala, i Ivkovu slavu treba odmah da skinu sa
repertoara. Wemu niko ni podraavati ne moe On je tu
jedinstven."
Poetno Sremevo nezadovoqstvo pomenutom pozorinom
dramatizacijom Ivkove slave, bilo je i neposredni podsticaj
da pokua, u saradwi sa Dragomirom Brzakom, da uradi novu
dramatizaciju djela. Premijera te Ivkove slave izvedena je 21.
aprila 1901. godine, ali nije doivjela pozorini uspjeh. Za
to vrijeme Miqkovieva adaptacija Ivkove slave nastavila je
i daqe sa uspjehom da se izvodi pred publikom.
Srediwe mjesto pozorinih i glumakih tema u pripovijednoj prozi Stevana Sremca smjeteno je u junosrbijansku prozu. Mada je junosrbijanska proza Stevana Sremca do898

minantno vezana za svijet, podnebqe i qude grada Nia i

wegove neposredne okoline, u kojem je ovaj pisac ivio i radio kao profesor istorije u gimnaziji 18791881. i 1883
1892. godine (period 18811883. proveo je u Pirotu kao nastavnik i bibliotekar tamowe nie gimnazije), znaajno
mjesto meu Sremevim temama iz June Srbije, kao i wegovom opusu u cjelini, pripada i pripovijeci iz vlasotinakog
ivota Putujue drutvo, koja je objavqena u etiri nastavka
1901. godine u Srpskom kwievnom glasniku (kwiga , broj
3, od 1. novembra; broj 4, od 16. novembra; broj 5, od 1. decembra; broj 6, od 16. decembra), a potom je zasebno odtampana
nakon pieve smrti 1910. godine, u izdawu Svetislava B.
Cvijanovia, sa sitnijim stilskim popravkama i dopunama
koje je pisac nainio za ivota na asopisnom izdawu.
Sremevo kwievno djelo izrazito je regionalno obiqeeno, a pored junosrbijanskog podnebqa, obuhvatio je i rodnu Baku i Vojvodinu, te beogradsku sredinu i umadiju. Niki prostor je predstavio u dva romana: Ivkova Slava (1895)
i Zona Zamfirova (1903), u est zavrenih pripovjedaka:
Ibi-aga (1898), ir Moa Abenaam (1902), Jeksik-axija
(1902), Kala u pozoritu (1904), Velianstvena etwa madam
Pompadure (1906), Jusuf-agini politiki nazori (1907), te u
dvije nedovrene pripovijetke: Secessio plebis (1905) i Oigledna nastava u turskoj koli (1908). Vojvoansku sredinu je
najpotpunije iskazao u romanu Pop ira i pop Spira (prva
verzija 1894, a definitivna 1898. godine), dok Beograd i umadija preovlauju u romanima: Limunacija na selu (prva verzija 1892, a definitivna 1896. godine) i Vukadin (prva verzija 189697, a definitivna verzija 1903. godine), te u brojnim
pripovijetkama, meu kojima se naroito izdvaja Kir Geras
(1903).
Ne samo po tome to predstavqa jednu od omiqenih Sremevih junosrbijanskih tema, pripovijetka Putujue drutvo
u tematskome smislu je dragocjena i po tome to kwievnim
sredstvima neposredno obrauje sudbinu putujuih pozorinih
druina u Srbiji u posqedwim decenijama devetnaestog vijeka, te uopte status pozorita i glumaca u palanakim sredinama toga doba. Nekako u isto vrijeme o srodnim temama su
pisali i Sremevi kwievni i skadarlijski ispisnici: satiriar Radoje Domanovi i dramski pisac Dragomir Brzak.
Domanovi u anegdotsko-satirinoj prii Pozorite u palanci (1898), iz leskovakog ivota, a Brzak u pripovijednoj
prozi U komisiji (1902), iz kruevakog podnebqa. Sremeva
pripovijetka je utoliko znaajnija to sredstvima realistiko-mimetikog pripovijedawa i stvarnosne proze oblikuje do899

gaaj iz ivota jedne od najpoznatijih pozorinih trupa u

Srbiji toga vremena, Putujueg pozorita Mihaila Dimia", koje je radilo od 1870. do 1901. godine, a lijep trag je
ostavilo i na prostoru June Srbije. Interesantno je da je od
jednog dijela te trupe osnovano stalno niko pozorite Sineli" 1883. godine, iji je upravnik u dva navrata, 1883. i
1893. godine bio upravo Mihailo Dimi.4 Sremeva pria je
ubjedqiva i stoga to pored Mihaila Dimia za kwievne
junake ima i druge stvarne glumce iz navedene trupe: Todora
Stankovia Tetkinog, Qubomira Rajiia vrgu, Andru Desimirovia, Petra Lazia Lanera, Milorada Petrovia, Angelinu Ginu Novievu Dimiku i slino.
Sremeva pripovijetka Putujue drutvo utemeqena je na
autentinom dogaaju iz djelatnosti Dimieve pozorine trupe, prilikom boravka u Leskovcu 1889. godine.5 Sluei se
stvarnosnim i feqtonistikim sredstvima, na osnovu kazivawa protagonista neposrednog pozorinog dogaaja, a zatim
i postupkom narativne fikcionalizacije, Sremac je stvorio
dinaminu novelistiku formu u kojoj je sa uspjehom oblikovao zanimqivu fabulu, vjetu karakterizaciju i mentalitet
putujuih glumaca i uvjerqivu sliku junosrbijanske palanke
u godinama nakon osloboewa ovih prostora od Turaka i prisajediwewa matinoj srpskoj dravi.
Sremeva pripovijetka Putujue drutvo je dragocjena i
zato to predstavqa jedno od najranijih oglaavawa Vlasotinca u srpskoj fikcionalnoj prozi. Kada je rije o tekstovima dokumentarno-umjetnike provenijencije, poznato je da je
ova varoica neposredno nakon osloboewa 1878. godine, u
nekoliko navrata bila pomiwana i opisivana u putopisnim
i etnografskim kwigama. Na primjer, u kwigama: Mite Rakia Iz Nove Srbije (188081), Milana . Milievia S Dunava nad Piwu (1882), Vladimira Karia Srbija (opis drave, zemqe i stanovnitva) (1887), a zatim i u brojnim djelima
stranih putnika, meu kojima je naroito dragocjena kwiga
Austrijanca Feliksa Kanica pod naslovom Srbija (1889).
Postupak narativne fikcionalizacije naroito dolazi
do izraaja u vjetom voewu fabule, u aktivnoj ulozi autorskog pripovjedaa, te u dinaminom oblikovawu kominog zapleta, koji podjednako doprinosi boqem razumijevawu menta1 Stevan Sremac, Nika proza, priredio Goran Maksimovi, Prosveta", Ni 2003. (Svi kasniji citati Ivkove slave preuzeti su iz istog izdawa.)
2 Pavle Popovi, Stevan Sremac ovek i delo", Stevan Sremac,
Pripovetke , Srpska kwievna zadruga, kw. 252255, Beograd 1935.

900

liteta palanake sredine, kao i karakterizaciji putujueg glumakog svijeta. Autorski komentari su oblikovani na dva naina, kao podnaslovi poglavqa i kao neposredni, subjektivizovani iskazi sveznajueg pripovjedaa, koji se uglavnom oglaava u formi treeg lica i nastoji da bude objektivni prenosilac neobinog dogaaja koji se odigrao u palanci. Sa
druge strane, narativna kompozicija je utemeqena na diskretnoj kominoj strukturi, sa naglaenom i dobro voenom ekspozicijom, sa brzim zapletom utemeqenim na kominim situacijama, te sa efikasnom kulminativnom takom, poslije koje
slijedi djelotvoran rasplet zasnovan na smjehotvornom proiewu osjeawa i misli.
U uvodnome dijelu pripovijetke, Sremac pribjegava trostrukoj ekspoziciji, kako bi to uspjenije motivisao narativni zaplet. U irokom pripovijednom luku, u okviru prvog
ekspozicionog motiva upoznaje nas najprije sa ivotnom predistorijom vlasotinakog sreskog inovnika, praktikanta Qubivoja, negdaweg glumca iz putujueg drutva",6 koji je usqed
qubavnih jada odluio da zauvijek napusti pozornicu i povue se u miran ivot. U drugom ekspozicionom motivu, prikazan je dolazak Dimieve pozorine druine u Leskovac, te
potpuno Qubivojevo preobraewe i bujawe wegove stare glumake krvi, stoga je doao na ideju da nagovori upravnika
trupe da dou u Vlasotince, iako im je posao u Leskovcu lijepo napredovao, a na predstavama je bilo dosta znatieqne publike. Trei ekspozicioni motiv prikazuje materijalno, moralno i intelektualno stawe metana" Vlasotinca prije dolaska Dimieve pozorine druine. U sreditu Sremeve
pawe je prikazivawe kafane Kod Termopila", sa opirnim izlagawem mentaliteta i ivotne predistorije gazde kafane, Cincarina ir Mante, jer je to bila pozornica na kojoj
se najboqe mogao prepoznati svakodnevni ivot palanke.
ir Manta je u Vlasotince doao kao puki siromah, tako
da je u poetku pekao mekike, zatim je otvorio evabxinicu,
pa ainicu, da bi na kraju doao do mehanxije i kafexije,
koji je u varoi imao sedam duana i dve kue od nepokretnosti", silnu veresiju razdijeqenu po narodu, to je cijeli
svijet znao, te mnogo gotovine u gvozdenoj kasi, to je samo
on znao. Manta je bio u varoi poznat i kao javni radnik sa
dalekim i monim vezama i golemim uticajem: Odbornik je
optinski, porotnik, svetosavski domain za ovu godinu, lan
3 Boko Novakovi, Stevan Sremac i Ni, Veselin Maslea", Sarajevo 1959.

901

deputacije za sve godine i prole i budue, a to je najvie,

i 'per-tu' je sa jednim ministrom." Pored ir Mantine tanke prolosti" i bogate sadawosti u Vlasotincu, Sremac
predoava da je lijepo ivio sa mjetanima, iako ni on wima, niti su oni wemu mnogo vjerovali. ir Manta je najvie
i najboqe radio sa putnicima. Vlasotinani i nisu mnogo
dolazili u mehanu, jer svaki je imao bar po jedan vinograd,
podrum i bave u wemu, pa je pijuckao doma", a kada su to inili obino su dovodili poslovne qude i goste na kafu, ali
su gledali da prou to jeftinije pa su donosili kafexiji
svoj eer. Da bi to boqe predoio mentalitet palanana i
ir Mantine nevoqe s wima, Sremac naglaava da su bili
toliko tedqivi i uvarni da su esto donosili u kafanu sa
sobom i eer i kavu i samu xezvu, a samo zamolili za malo
vatre i vrue vode".
Nakon toga, Sremac izlae i etvrti ekspozicioni motiv, u kojem nas upoznaje sa dodatnim brigama praktikanta
Qubivoja oko neuspjenog prikupqawa pretplate za predstave
Dimieve druine. Mjesnu publiku je bila prilino iscrpila i istroila panorama", koja je neposredno prije toga boravila u Vlasotincu, a to je najgore pokvarila joj je ukus i u
neku ruku je korumpirala, igrama na sreu i sitnim poklonima.
Do narativnog zapleta dolazi odmah po dolasku putujueg drutva" u varoicu, jer publika najprije misli da se
radi o cirkusantima i komendijaima, a potom kad sazna da
se radi o glumcima i pozoritu, to je za wih bila sasvim
nova i nepoznata stvar, dolaze u znatnom broju na prvu predstavu, neki posrbqeni komad pod naslovom Dva narednika, u
neto slabijem broju posjeuju izvoewe Mletakog trgovca,
pa Muki metod i ensku majstoriju, potom je jo jednom odigrana predstava Dva narednika, a odmah iza toga su se odbili od pozorita. Kada je iz Beograda stigao u Vlasotince
svojim advokatskim poslom, gospodin Pera advokat, nazvan
najdes", inae ovek meka i boleiva srca, strastan qubiteq pozorita", trupa je u wegovu ast odigrala Sirotiwskog advokata, potom su odigrali Poturicu, sa praktikantom
Qubivojem u naslovoj ulozi i to je bilo sve.
Mada je i u ekspozicionoj naraciji Sremac pokazao vjetinu retrospektivnih digresija i vraawa u prolost junaka (kazivawe o predistoriji praktikanta Qubivoja, ir Mantin razvojni put), funkcionalnost narativne retrospekcije
naroito dolazi do izraaja u prikazivawu komine peripetije koja je uslijedila nakon slabog odziva publike na pozorine predstave, te oajawa koje je bilo obuzelo glumce.
902

Nastojei da to potpunije prikae mentalitet putujuih glumaca, ali i wihove nedae i nevoqe sa besparicom,
kada bi interesovawe publike za wihove predstave podbacilo, Sremac oblikuje priu u dva pravca. Opisuje muke glumaca
sa ir Mantom, koji im nije davao da jedu i piju na veresiju,
a zatim pribjegava prikazu glumakog ivota, kroz kazivawe
razliitih dogaaja iz brojnih palanki u kojima su nastupali, te kroz karakterizaciju Toe Tetkinog, glumca kojega dosad nita na svetu nije umelo zbuniti, i koji se iz svakog
kripca i kqusa umeo izvui sa itavim repom", a naroito
je znao da se snae da iskami novac ili od lukavih i krtih
kafexija ili od samog upravnika trupe Dimia.
U stawu oajawa i izgladwelosti, glumci Toa Tetkin,
Desimirovi, Toa Kico, Quba vrga, prisjeaju se srenih dana iz ivota trupe i gostovawa po Banatu, Slavoniji,
Dalmaciji; a naroito rado se prisjeaju bogatih gozbi i trpeza. Toa Tetkin sa zanosom pria o boravku u selu Bavanitu, za vrijeme jesenskih sviwskih daa, kada se aavalo
krvavicama, xigerwaama, varcima, piktijama, vinom, a igralo i pjevalo uz mlade Banaanke. U takvom prebirawu slavnih
dana iz prolosti trupe, Toa Kico se prisjea kako su
preklane na Vidovdan u Ravanici privukli publiku samo zahvaqujui tome to su na ruak doli kostimirani i maskirani kao kad igraju predstavu Boj na Kosovu. Tada se kod Toe
Tetkinog i raa ideja da bi neto slino trebalo da prirede
i u Vlasotincu.
Sluei se narativnom tehnikom namjernog odlagawa kulminativne take u strukturi kominog zapleta, te podsticawa
umjetnike napetosti i neizvjesnosti, Sremac odlae prikazivawe same ideje Toe Tetkinog, tako to opisuje oajno duevno stawe upravnika trupe Dimia, uspjeno ostvareno
tehnikom komine fantastike kroz prikaz komarnih Dimievih snova, te kroz efektne retrospekcije pokazuje kako je
Toa Tetkin bio sposoban da mu se u vrijeme najveih besparica prikrade ba onda kad bi se nalazio u nekom uglednom
drutvu i da mu zatrai novac na zajam za razliite glumake
potrebe.
Kulminativnu taku Sremac prikazuje kao kominu situaciju utemeqenu na zabuni upravnika Dimia, jer je pojavu svojih glumaca u pozorinim odorama na ulicama Vlasotinca
najprije razumio kao dolazak neke nove trupe ili cirkusa u
ovo mjesto, a zatim ga je preplavilo oajawe to su wegovi
glumci dozvolili da se ponaaju kao cirkuzanti. Tek iza toga
Sremac prelazi na neobini dogaaj i prikazuje koliku su pawu privukli glumci u odorama iz predstave Boj na Kosovu
903

dok su pozivali graane da posjete veerawu predstavu u ir

Mantinoj kafani. U predveerje vlasotinakog septembra po
glavnoj varokoj kaldrmi krenuli su kowi, na wima glumci u
herojskim ulogama, za wima zurle i talambasi, okieni statisti i vesele devojke iz narodnih pesama. Sve ivo od varoke eqadi navrnulo je na prozore, kapije, doksate, na ulice
i sokake. I velianstvena pozorina predstava zahvatila je
celokupnu vlasotinaku publiku. Uvee su u Mantinoj kafani
uz bogate bakie i honorare od bogatih mecena lumpovali
po najboqoj tradiciji putujuih glumaca 'vesele brae, alosne majke'."7
Iza toga je uslijedio sreni rasplet, publika je sa velikim interesovawem shvatila sutinu pozorinih predstava
i poela da dolazi u velikom broju, a iz veeri u vee su se
smjewivali komadi: Boj na Kosovu, Hajduk Veqko, Kir Jawa,
Poturica, Janiar i slino. U narativnome smislu Sremac
se u raspletu pripovijetke usmjerava na dva dominantna motiva. Prikazuje najprije zanos i oduevqewe glumaca dok su
igrane predstave, osvre se na zbliavawe sa publikom, te
naroito na promjenu ir Mantinog raspoloewa prema
glumcima, koji su nemilice troili i rasipali zaraeni
novac ba u wegovoj kafani. Drugi motiv je usmjeren na ponovno prikazivawe neobinog mentaliteta glumakog svijeta,
sklonosti ka fantazirawu, infantilnim i nerealnim ambicijama, a pogotovo udnim zaqubqivawima i odqubqivawima,
brzim enidbama i jo brim razvodima, promjenama partnera i slino. Postignuto je to kroz ponovno stavqawe u narativno sredite praktikanta Qubivoja Popovia, kojega je glumaka slava toliko ponijela da je napustio ukaznu slubu" u
Vlasotincu i zajedno sa suprugom Micom se iznova predao
pozorinoj sudbini. Ubrzo iza toga se raziao sa Micom jer
mu je bila rav partner" u pozorinim rolama i nije mogla
pratiti wegove uzviene scenske kreacije. Mica se iz inata
odmah prepustila u zagrqaj Toe Tetkinog, a Qubivoje se tri
dana kasnije zaqubio u jednu malu viqastu glumicu koja je
zbog maehe, i jo zbog kojeega, pobegla u glumice".
Koristei se vjetim kominim zapletom o neobinom
dogaaju Dimieve pozorine trupe prilikom gostovawa po
novoosloboenim krajevima", za to je grau oigledno dobio na osnovu autentinih glumakih kazivawa, Sremac je sa
dosta umijea oblikovao junosrbijanski palanaki mentali4 Opirno o tome: Putujue pozorine druine u Srba do 1944. godine, Zbornik radova, Muzej pozorine umetnosti Srbije u Beogradu i Pozorini muzej Vojvodine u Novom Sadu, 1993.

904

tet, nain ivota i navike. Oigledno je da je pieva namjera bila prije svega da prikae sudbinu putujuih pozorinih
druina u Srbiji toga vremena i karakter putujuih glumaca,
a da je sve ostalo bilo u drugom planu. Sremac pri tome nije
tako dobro i neposredno poznavao Vlasotince, kao jednu od
najureenijih i najznaajnijih trgovakih i zanatskih varoi
toga prostora,8 tako da je wegova umjetnika slika prilino
uoptena i bez cjelovitije individualizacije. Prikaz ir
Mantine kafane Kod Termopila, te sama karakterizacija mehanxije Cincarina, srodna je sa slinim junakom, kafanxijom ir orem, u romanu Limunacija na selu. Prikaz vlasotinakih prvaka je nedovoqno individualizovan, tako da su
ovlano izdvojeni uglavnom doseqenici: sreski naelnik Jeremija, gospoa naelnikovica Persida, pandur Misailo Studenianin; dok su mjesni trgovci i zanatlije predstavqeni
samo po imenima: Tane Kotin, Kota i Pota i slino, a da se
pri tome ne upoznajemo sa wihovim dodatnim osobinama, niti ih moemo dovesti u vezu sa stvarnim qudima iz ovoga
grada.
Mada je pisawu pripovijetke Putujue drutvo pristupio sa prilinim ambicijama, sa detaqnou u izradi, sa
dobro voenim zapletom i opirnou, tako da je ovo djelo,
uz Kir Gerasa, jedna od najobimnijih pripovjedaka pievog
opusa, Sremac nije u cijelosti ostvario poetne namjere. Pored uspjele fabulacije neobinog dogaaja iz ivota putujue
pozorine druine, pored dobrog oblikovawa glumakog mentaliteta, izostala je cjelovita realistiko-mimetika slika
vlasotinake sredine, qudi, wihovog jezika i obiaja, to je
u odreenoj mjeri umawilo umjetniku vrijednost ove pripovijetke.
Na kraju vrijedi napomenuti da je sa pozorinim interesovawima Stevana Sremca i pogotovo sa sudbinom predstave Ivkova slava, svakako u bliskoj vezi i nastanak prie Kala u pozoritu (1904), u kojoj anegdotski zaplet proizlazi iz
autentinog dogaaja, a utemeqen je na kominoj situaciji zabune, a potom i nezadovoqstva prototipskog lika (Mikala
Nikolia) nainom na koji je tumaen na sceni, da bi aqivi dogaaj poprimio groteskne razmjere i izazvao opte oduevqewe u publici kad se stvarni" Kala, ne razlikujui
5 Dr Rako Jovanovi, Domai dramski repertoar srpskih putujuih
pozorita", Putujue pozorine druine u Srba do 1944. godine, Zbornik
radova, nav. djelo, 60.

905

realnost od umjetnike fikcije, suprotstavio tumau uloge na

pozornici.
Posebnu vrstu anegdotskog oblikovawa pozorine tematike, samo ovoga puta posveene jednoj predstavi majmunskog
pozorita", Sremac je pokazao u prii Velianstvena etwa
madam Pompadure, koja je objavqena samo dva dana iza pieve nenadane smrti, u dubrovakom srpskom asopisu Sr, 15.
avgusta 1906. godine. Ona je znaajna prije svega zato to ukazuje na to koliki uticaj su u kvarewu pozorinog ukusa naroda u novoosloboenim krajevima June Srbije imale razliite
cirkuske panorame i predstave, ivotiwska pozorita i
slino, to je onda stvaralo mnoge tekoe putujuim pozorinim druinama u scenskom prosveivawu naroda i ukazivawu na to ta je stvarna teatarska predstava, te kakva je sudbina glumaca.
Narativni zaplet u ovoj inae gotovo nezapaenoj Sremevoj pripovijeci proizlazi iz kominog malera koji se desio na predstavi majmunskog pozorita". Poetno oduevqewe publike motivisano je razliitim epizodama iz ivota grada, za vrijeme boravka te neobine druine. Otac, na
primjer, grdi nespretnog sina, koji se sapleo i prosuo orbu,
uporeujui ga sa pozorinim junacima. Oduevqeni profesor prirodopisa, pozajmquje glavnog glumca, majmuna siwor-Moreta" za oiglednu nastavu biologije, ali je as zbog nedolinog ponaawa gosta, na veliku radost djece, morao biti
prekinut. Kulminativna scena, prikaz pozorine predstave,
prerasta u groteskni obrt. Publika u oduevqewu, umjesto
cvijea, baca na scenu kifle i salfalije", nakon kojih izgladweli glumci zaboravqaju uloge i jure za hranom, na veliku radost gledalita i oajawe direktora pozorita.
Sremeva interesovawa za pozorite, za putujue pozorine druine i glumce na umjetniki uvjerqiv nain prikazuju neobinu sudbinu ovih istrajnih i predanih poslenika
duha i kulture, podjednako i prosvjetiteqa i zabavqaa, koji
su u srpskom drutvu, uprkos svim otporima i tegobama, moralnim obezvreivawima i poniewima, uspjeno irili
pozorinu strast i podizali opti nivo narodne prosveenosti i kulture. Gradei vjeto smjehotvornu i grotesknu
sliku srpskog drutva na razmeu starog i novog svijeta, ukrtajui uzvieno i nisko, umjetniko i banalno, komino i
tragino, Stevan Sremac je na nenametqiv nain predstavio
male qude" koji su svojim entuzijazmom postavili temeqe velikim pozorinim institucijama, te scenskoj i glumakoj
kulturi.
906

SVEDOANSTVA

KWIEVNE NAGRADE

MIRO VUKSANOVI

DNEVNIKI BROJANIK O NAGRADAMA

JEDNOJ KWIZI*
887.
Dao sam kwigu ocu u ruku. Pipao je, slep, i pitao kako se
zove, kakav joj je naslov. Kada je uo Semoq gora, rekao je: Mora biti tolika kwiga. Semoq je veliki, pa je i kwiga velika.
A Kosa je, po obiaju, komentarisala: ta se radi sa Semoqem? Ode da uzima odlikovawa!
Krwa Jela, 27. 2000, 1937
* U subotu, 1. oktobra 2005, dok sam prelistavao novine i mrtio se na
iste vesti, iste naslove i izvetaje u wima, poto sam zavrio dva prigodna zapisa, nameran da ostatak nedeqnog odmora uzmem za ispravqawe rukopisa, javio mi se Ivan Negriorac, pisac i urednik Letopisa, s predlogom da
napiem svoje impresije o kwievnim nagradama za seriju o toj temi koju vodi
novo Urednitvo asopisa. Odmah sam znao da je to ponuda koja se ne odbija.
Ali, moram da priznam: lepe je kada pisac dobija priznawa od pisawa o priznawima. Zato sam prelistao svojih nekoliko svesaka koje imaju isti
naslov: Iz dana u dan (20002004) i otuda probrao dnevnike beleke koje
svedoe o nagraivawu Semoq gore, azbunog romana u 878 pria o rijeima.
Roman je objavqen 2000. u Prosveti" i 2001. u Narodnoj kwizi". Nanizani
dnevniki odlomci o ovoj kwizi i wenim nagradama su autentini, s rednim
brojevima pod kojima su napisani, s datumima i drugim podacima. Birani su
samo zapisi koji govore o nagradama Semoq gori, bez naknadnih ispravki i
doterivawa, bez beleaka o odjecima kwige u asopisima, u listovima, na radio i TV stanicama, na kwievnim tribinama. Ima poneki izuzetak radi
barem i labave celovitosti teksta. Ipak, centralna je pria o putu do uruewa nagrade Miroslavqevo jevaneqe". Odsjaji nekih drugih delatnosti na
kwievno nagraivawe odve su oigledni.
Dnevniki odlomci su dati hronoloki. Ako nije drukije naznaeno,
pisani su u Novom Sadu.

907

1564.
Otvarawe orovievih kwievnih susreta u Bilei bilo je u hercegovaku reitost obueno i to e sve biti objavqeno. Zaboravio sam rei: u Nikiu mi je Novo Vukovi
kazao da su u iriju za nagradu Svetozar orovi" nijanse
odluile da je dobije Danojlieva Balada o siromatvu a ne
moja Semoq gora. Zato sam se na otvarawu oseao kao da mi je
neko uzeo neto to nikad nije bilo moje. Prvi put sam se
tako oseao i prvi put ovako piem.
Niki, 22. H 2000, 1145

1641.
Kada su me jue pozvali iz Vukove zadubine i kada sam
uo predsednika irija za nagradu, ovogodiwu, za umetnost,
Miodraga B. Protia, slikara, ranijeg direktora Muzeja savremene umetnosti, vrsnog intelektualca i pisca, zatekao sam
se u pomisli kako nita to je dobro uraeno ne moe ostati nezapaeno. I dok sam sluao Protia kako mi, iz slualice, u uho, prisipa lepe rei o Semoq gori i kazuje kako su
svi lanovi irija zapazili to su zapazili i kwigu nagradili, sluao sam pravdu, jer je Semoq na Vukovom tragu, moda je unue a moda koji ps daqe, ali je u svakom sluaju
potomak Vukovog Rjenika, iako na tu kwigu nisam ni pomiqao dok sam svoju kwigu pisao. Nisam pomiqao jer je ona
u meni.
1. H 2000, 804

1642.
Red je, ako emo pravo, ako neemo krivinama i niz prla,
red je, doista, da u tolikoj gori nagrada jedna i moju kwigu
pogodi. Zadovoqstvo je isto, poto ne znam ko o woj odluuje, ko je u iriju, samo znam da je predsednik M. B. Proti i
to od trenutka kada mi je saoptio da sam nagradu Vukove zadubine za 2000. godinu dobio. Ima nade. Sve je isto. I moe biti isto. Vanije mi je to mi takav podatak vraa nadu
u moralno, u qudsko, to mi je vanije od same nagrade kojoj se,
iskreno, radujem i gledam kako je jutarwe sunce ogrijalo ove
reenice. Kao da sam pod Gredom, pod meama, na livadi, naoj, kao da sam kod moje kue i kao da hou unutra, u sobu, kod
Duana da mu kaem, ali znam da on vie nije tamo i ao
mi je to nee uti za ovu vest. Deo nagrade pripada wemu.
Zato mi je ao.
1. H 2000, 810

908

1690.
utim, danas, a moda imam najlepi nagovetaj sebi da
kaem. Sino sam doznao od Boka Ivkova, uzgredno, da je
Semoq gora ula u izbor romana-kandidata za NIN-ovu nagradu. Jesam prijateq sa Bokom, ali o tome nismo ranije razgovarali. Nismo ni sada. Samo je kazao, u drutvu, da je moju
kwigu prvi podrao Svetozar Koqevi, predsednik irija, i
da je orije Vukovi branio anrovsko odreewe, romansko,
ove kwige. Nisam pitao Ivkova za wegovo odreewe. To je wegova stvar. A danas, u sluajnom razgovoru sa novim crnogorskim akademikom Slobodanom Kaleziem i potom sa Novom
Vukoviem, za koje nisam znao da su u iriju, doznao sam da je
Semoq gora u dobrom poloaju na najuem izboru za nagradu
Miroslavqevo jevaneqe". I rekao mi je Novo Vukovi da
sprema kwigu svojih eseja i da e u woj biti (pod naslovom
Deveta soba) tekstovi o Duiu, Pekiu, Bekoviu, Vidi Ogwenovi, o meni i jo ponekome. To mi je uinilo posebnu
ast. Dolazi na mesto ono to sam uradio. Poiwe da svie i
mojim kwigama. Semoq gora je pisana pet godina. To vide qudi. Vidi se da vide. Milo mi je to ima dobrih qudi.
9. H 2000, 2359

1709.
Danawi razgovori, sa raznim qudima, od ranog jutra, od
dolaska na posao do kasnog popodneva doneli su mi dosta
ugodnih rei, onih koje oekujem i koje sam, moram priznati,
zasluio. Meutim, u meni su se pomeala dva dana, sutrawi i onaj posle wega, oba su u jednom, ne znam koji je spoqa
a koji je unutra, as je beogradski as podgoriki, ne umem ni
da kaem. Oseam da mi se uzdie uspeh, vie nego pre, pa
mi biva neobino. Danas mi je reeno, opet, da Semoq gora
ide, istovremeno, u ire i ue izbore za etiri nagrade i da
je to samo znak vrednosti kwige, jer nisam koristio nikakve
preke puteve. Takvoj kwizi to nije potrebno. Nije potrebno
ni meni kada imam wu.
19. H 2000, 2155

1714.
Uruivawe nagrade Vukove zadubine za umetnost i nauku
izvedeno je u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, prema ustaqenom scenariju i redu. Kratko je i efektno bilo obrazloewe Odbora za nagradu kojega je predvodio predsednik Miodrag
B. Proti. Video sam da je ostareo, ali da je jo onako go909

spodstven kao to je bio uvek. Re Nike Stipevia o Semoq gori bila je reena sveanije nego u Matici, proletos, i
delovala je ubedqivije nego kada se ita u razgrabqenom broju
Letopisa (radi teksta Miodraga Popovia). Petar Banievi
je odlino kazao est pria iz Semoqa, i to: uvodnu, kurzivnu, ee, Doudnik, Zamai se, Kastig i Ekavo. Primqene su
odlino. Moja re posle uruewa nagrade (to je uradio Dejan
Medakovi, predsednik Vukove zadubine i predsednik SANU, sa tapom i venim utim xemperom), moja re, spremqena da brani ijekavicu i Vuka bila je izgovorena isto,
glasno, odjekujue. Delovala mi je lepe no to sam je imao
pre toga. Po sluawu i po aplauzu video sam da je pogodila
ciq. Bilo je dosta zvanica, pa i mojih Vuksanovia, mojih
Durmitoraca i ostalih, pa mi se itava stvar jo vie dopala. U glavnom TV dnevniku bio je ist izvetaj, kao i u nekim listovima, posebno u Politici. Ima listova koji imaju
svoje spiskove i koji primewuju komunistika merila, a predstavqaju se kao borci protiv komunizma i kao pobednici nad
wim. U poneemu se nita ne moe promeniti.
23. H 2000, 1658

1769.
Vidim, jutros, u novinama da je jue saoptena odluka o
dodeli sve uglednije i sve uticajnije Vitalove nagrade za
prolu godinu. Vital je fabrika iz Vrbasa. Proizvodi uqe i
maziva" (druga), a daje nagradu za kwigu godine. O tome pet
puta zaredom odluuju Novica Petkovi, Radovan Vukovi i
Jovan Deli. Odabrali su pet kwiga, napravili najui izbor,
a u tom izboru je i Semoq gora. To mi deluje malo neobino,
kao da nije moja kwiga. Jednoglasno su dali nagradu Goranu
Petroviu i wegovoj Sitniarnici Kod srene ruke".
5. 2001, 836

1791.
Petak, kao i svaki, naporan, sa slatkim zavretkom, najlepim, kao to se dovrio i juerawi dan. Taj doivqaj
se ne moe prepriavati. To se ne moe kroz rei doiveti,
odnosno to moe doiveti jedino onaj kome su dobre vile
na ramenima. Ostalo, osim toga, poslovno, u dogovorima, u
poznanstvu sa jednim Srdanoviem, mladim ovekom, radoznalim, koji je tek poeo da radi. Potom, u razgovorima za podgoriko, a naroito u detaqima za nikiko kwievno i semoqsko vee. Nova Vukovia nisu zvali ranije, a nije dobro
910

(on tako kae) da govori. Novo je predsednik irija za nagradu Miroslavqevo jevaneqe". Imali su sednicu u etvrtak i
uradili su posao, gotovo do kraja. Odabrali su pet kwiga. uo
sam, Drago mi je javio, sluao u vestima da je moja kwiga u
najuem izboru. Pomalo sam zasien. Opet je u najuem izboru, ali, sudei po onome to mi je rekla Zorica Radulovi (a
ona, sve su prilike, ima odline veze sa nekima od lanova
irija) dobro stoji. Ona kae da je petoro naroito nakloweno Semoq gori i da je ona uticala na jedan glas. I kae da je
posle predstavqawa kwige u Podgorici otila u prodavnicu
i tamo nala semoqski med. Kako je semoqsko ime dolo na
med trebalo bi ispitati. Ima, dakle, smisla raditi i imalo
je smisla braniti Semoq kada su mu goru sekli, kao to se ne
see nigde, ni na Kosovu. Oekujem susret s Nikiem u uzbuewu. Tamo sam iao u gimnaziju, a tek sada su me zovnuli.
Nisam znao da e to ovako doi, ali nemam nikakvu tremu.
Naprotiv.
13. 2001, 2400

1800.
Nazvali su iz NIN-ove redakcije, jue, u sekretarijat
mojeg kabineta, nisu hteli sa mnom da razgovaraju, nego su
traili moje telefone, oba fiksna, na poslu i kui, i mobilni, s napomenom da im je potrebno, jer je moja kwiga ula
u ui izbor. Provereno znam da jeste. To je lepo. Semoq gora
sa jo est kwiga konkurie za najboqi roman u proloj godini, napisan na srpskom jeziku. Zadovoqan sam. Nemam lobi, nemam navijae i ostalu logistiku podrku, a to sve kae da imam dobru kwigu. To je najvanije. Verovatno se veina iz irija unapred odredila, ali to je wihova odluka.
18. 2001, 825

1805.
Ovde u da ostavim komotan prostor i da na wemu upiem vest koju mi je javio, danas, oko podne, dobri ovek Novo
Vukovi, profesor i akademik, tuma kwievnosti i teoretiar, predsednik irija za nagradu Miroslavqevo jevaneqe", za najboqu kwigu na srpskom jeziku objavqenu u posledwe
tri godine. Nagrada je dodeqena Semoq gori. estitali su mi
Novo Vukovi, Budimir Dubak i Slobodan Kalezi, u ime
irija. Odmah, posle toga, javila mi se Zorica Radulovi koja mi je rekla da je prvi glas ona obezbedila u razgovoru sa dr
Todorom Bakoviem, piscem odlinih studija o depresivno911

sti Crnogoraca. Meutim, danas nisam depresivan. Danas sam

radostan. Dolo je ono to zasluujem dugim radom od tridesetak godina. Nagradu je ustanovila Skuptina Crne Gore.
Posle Wegoeve prva je po rangu. Iznos je 24 prosene plate
u Crnoj Gori, a to je oko deset hiqada maraka. Sve je zaokrueno. Re se vratila odakle je krenula. Moja eqa je sastavila krug, svetao i lep kao pun mesec nad Crvenom gredom, na
wenom nebu, nigde takvom.
Ovo piem s prekidima, od jutros do sada evo ve pola est posle podne. Prirodno je to sam isprekidao kazivawe. Dekoncentrisan sam, jo vie kada mi je Milisav Savi estitao ulazak u najui krug ninovski i dodao da e me
predloiti za Prosvetinu godiwu nagradu, da se nada da e
Redakcija to prihvatiti. Puna kapa brade
19. 2001, 1740

1806.
Sino sam, kao i obino, uporedno gledao dva dnevnika,
beogradski i podgoriki. Kada mi je neto dosadno, prebacim na drugi kanal. Svakog asa to inim. Sreom, postoje
daqinski upravqai, a ne bi sjeda, samo bi staja i tra, kako
bi rekli u Crnu Goru. Ipak, crnogorski dnevnik je bio izvanredan, pri kraju, kada je korektno najavila Svetlana Popovi (kako nije Svjetlana, ali svejedno) da je iri za nagradu
Miroslavqevo jevaneqe" dao priznawe Semoq gori. Rekla
je da su to uradili Novo Vukovi, predsednik, Todor Bakovi, Bala Brkovi, Budimir Dubak, Slobodan Kalezi, Dragan Koprivica i dr ekularac ije mi je ime ispalo iz glave
kao Milosavu top, to kau Moraani. Nije rekla da je glasawe bilo 6:1 i da je onaj jedan bio Brkovi. Neka. Potom je
lepa Anela Nenadovi proitala isto, lepo smiqeno
obrazloewe, i ja sam prepoznao tekst Nova Vukovia. S wim
sam potom razgovarao. Oba smo zadovoqni. Moram videti svoje zapise o wemu dok je bio u bolnici. Video sam, ranije, da
mi je taj ovek potreban, udruen sa drugim dobrim qudima.
Tako s Podgoricom, a onda sam preao u beogradski TV dnevnik. Pri kraju, gde im je uvek kultura, izdvajali su kandidate
za NIN-ovu nagradu, ali tako to su etiri kwige i etiri
pisca slikali, a nas troje su pomenuli, bez slika. Biva da su
doslovce u poneemu gori od prethodnika. Prethodnici su
udarali u elo ili slali pod zemqu, a ovi udaraju laktovima u
slabinu i niko ne zna koji e im biti sledei potez. Imaju
priliku, ali ne znam hoe li je iskoristiti.
20. 2001, 1000

912

1809.
Pre tri zapisa nisam, trenutno, mogao da se setim kako
je ime ekularcu. On je Boidar, doktor je, istoriar pisma
i kwige, lan je Dukqanske akademije, Jevremove, ali je, eto,
glas dao Semoq gori, romanu koji je sjedinio glasove CANU i
glasove DANU. Voleo bih da je to znak za buduu saglasnost.
Dvojstvo nikad nije dobro. Dvojstvo odvaja. Dvojstvo je dvolinost. To je razdvajawe celine. I jo kojeta. Jevremisawe
je teka bolest. Lei se strahom. Otpadnik je uvek u panici
da e biti uhvaen.
20. 2001, 1215

1811.
Rano su me probudili, a pod reju rano imam na umu nedeqno jutro. Nastavqa se zvawe i estitawe za Jevaneqe".
Zovu qudi za koje nisam ni znao da su mi prijateqi, zovu oni
za koje znam da su mi prijateqi i zovu oni koji to ine kurtoazno, sa zaviu, a meni je drago to se tako moraju prometati (urnekati, kako bi rekao moj Duan). ao mi je, puno, to
je Duan otiao odmah posle objavqivawa Semoq gore, samo
est dana poto je prvi put imao tu kwigu u rukama, to nije jo malo izdrao. Trebalo mu je samo tri godine i jedan
mesec do pune stotine. On bi imao jo jednu svetlost u sebi,
jo jednom bi s tom svetlou zamenio svoj uniteni vid. I
ne pomiqam, ne smem, davno je otila, kako bi se radovala
moja Koja. Ona je svojom energijom i svojim podsticawem uinila dosta da budemo kakvi jesmo. Voleo bih da mogu sada otii na Poqe da otutim vie wih, da im u nadgrobnik
apnem da smo dobro, da ne brinu, da se odmaraju, da itamo
o wima iz Duanove kwige.
21. 2001, 1058

1827.
Milisav Savi, dobar pisac, sada i direktor Prosvete i
predsednik Srpske kwievne zadruge, zove danas, a pre wega
Prosvetini kwiari i komercijalisti, predlae da idemo u
drugo izdawe Semoq gore, da vie nemaju kwiga. Ii u sutra
tamo. Mislio sam da idem na poziv u NIN, na dodelu ovogodiwe nagrade za roman, ali sam od toga odustao. Zvali su me
(dok ovo piem) da doem preksutra u Vrbas, u Vital, na uruewe tamowe nagrade, ali to nisam prihvatio. Nije to za
mene. Ako bih otiao u NIN i u Vital, priznao bih da je
moja kwiga gora. To neu. Drawe je uvek vano. Ne treba mi
913

takva poast. Ovim ne elim da umawujem vrednosti dvostruko nagraene kwige Gorana Petrovia, nikako, ali mi je do
mene.
24. 2001, 1911

1828.
Ne znam koliko izbora najboqih" kwiga ima. To jo
nije izbrojeno. Poetak godine je vreme takve kampawe. Jutros
vidim, u Politici, da se ve peti put sastao iri Borbe koji daje Nagradu Oskar Davio" i da se u irem izboru nalazi i moje ime. Na drugom mestu pie da takvu nagradu dobija
pisac oskarovske oseajnosti. Nemam i nisam imao takve oseajnosti. Imam lini otpor prema Daviu. Moje poznanstvo s
wim bilo je kratko i ostalo mi je u runom seawu. Da li da
piem Borbi? Da li da im kaem: nije to ime za mene? Ne.
Oni e to sami skratiti. (Prole godine sam rekao da iriji prepisuju nagrade, u intervjuu za Dnevnik. Sada se takvo
prepisivawe vie mene zavijugalo.)
25. 2001, 816

1837.
Danas sam se postideo pred tekstovima u listu koji izlazi na crnogorskom, srpskom, hrvatskom i bowakom jeziku,
kako mu u bezglavqu pie. Ne znam svaki od nabrojanih jezika, ali sam razumeo da sam naruen od nekoga ko me saekao u
mraku, ko je sakrio ime i sve drugo, nameran da me optui za
jo jednu uvredu crnogorske kwievnosti, dukqanske, naravno, kako nijesam Crnogorac i kako su mi kwige slabe, Semoq
naroito, jer je uzeo" nagradu Asanoviu, Huseinu i Nikolaidisu, sve istim Crnogorcima! Ponavqa se isto: ovde sam
sumwiv kao procrnogorski kadar", u delu Crne Gore sam
osuen kao Matije Bekovia sledbenik u srbovawu, a ja nisam ni jedno ni drugo, ja sam tree, ovo to sam, u inat svima.
29. 2001, 1720

1845.
Opet izbori, ui i iri, suavaju se, ire se, biraju se
kwige godine, to me pomalo zamara. Nagrada vie, deset prijateqa mawe, kae Boko Ivkov. Potcenio je sujetu pisaca i
precenio je svoju zavidqivost. Tek, Danilo me nazvao, na mobilni, od Draga, iz wegovog stana, jer je u Novostima video
da mi je kwiga ula u suen izbor, ne znam kolik, za nagradu
914

Oskar Davio", Borbinu, za kwigu godine. Neka. Petar Arbutina mi kae da sam u najuem izboru za nagradu Knez Pavle Karaorevi" koju daje Kneev sin Aleksandar. On rauna kako e ko glasati. Meni udno. Svakog dana vest o nagradi. Jue su mi javili za Prosvetinu nagradu za 2000. godinu.
Idu nagrade, idu priznawa. Semoq gora postaje uvena kwiga.
Zasluila je. I ovo to je dobila to kae, kamoli ako stigne
jo koje priznawe. Ne znam. Videemo. Moram se pobrinuti
za weno drugo izdawe i oko wega, sve.
1. 2001, 1900

1848.
Rekla mi je Jugoslava Qutanovi, jue, u petak, telefonski, da e mi Prosvetina nagrada biti uruena u utorak,
6. februara, pred novinarima, da se oekuje da u kazati prigodnu re i jo nekoliko detaqa. Sada, u jedan posle pola noi, ja sam tu re zavrio. Napisao sam reenicu, po adetu,
dugu, zasnovanu na jednoj misli koja se nijansira, ukrivenu,
jer ne mogu priznati da je Prosveta uinila za moju kwigu koliko je trebalo, zapravo uradila je veoma malo, pa se sada kaje,
povlauje mi, hoe da me odobrovoqi da idemo u drugo izdawe,
da neto zarade, a da mi malo (opet) uine. Sada mi se ini
da sam sakrio da se istina vidi. To u ujutru videti jo boqe.
3. 2001, 110

1880.
Da je sada Laza Kosti ovde (a jeste, samo ga ne vidimo) i
da me pita kako je jue bilo, rekao bih mu da broj 13 nije baksuzan, da je ponekad i talian. Meni se jue dogodilo da sam:
prvo, primio Prosvetinu nagradu i rekao lepu besedicu, drugo, dobio sam, jednoglasno, nagradu Borbe Oskar Davio" za
najboqu kwigu u proloj godini i tree, dobio sam odlinu
ponudu od Narodne kwige za drugo izdawe Semoq gore. Ne mogu o tome detaqno. Ceo dan telefoniraju, estitaju, zaguili
su me estitkama i lepim reima. Desilo se ono to nisam
ni prieqkivao. Objasniu drugi put ako budem raspoloen.
14. 2001, 1410

1881.
Graknule su novine, jue, i radio, i televizijske stanice, svuda je, na wima, oiveo Semoq, svuda se ulo wegovo
915

ime, kao da ga nisu posekli, kao da je ponovo prolistao, usred

zime. Svuda su zapisali i rekli da je isti pisac, za istu
kwigu, u istom danu, dobio dve nagrade. Godilo mi je to se
moja geografija obnavqa, to se za wu uje, to nije bez glasa. Godilo mi je to se moja vernost reima, materwim, i
vernost qudima i predelima, krwojelskim, u bukvalnom i u
metaforinom smislu, svakakvom, nagraena kako je uvek verovala da e biti. O svemu u opirnije. Preda mnom su pitawa Jelene Kosanovi iz Borbe. Hoe intervju za dvobroj, vikendni.
15. 2001, 815

1883.
Kada ovek dobije priznawe, jave mu se qudi sa dvostrukim namerama. Jedni su iskreni, spontani, ele da obraduju
drugoga, a drugi su u svemu, i u estitawima, podeeni da istaknu sebe, da se pokau i kada odaju priznawe nekome. Jue, u
guvi, pitali su me iz jedne beogradske stranke koja je na vlasti da li bih pristao da pokrenu postupak o mojem izboru za
upravnika Narodne biblioteke Srbije. Rekao sam da ne pristajem. Uvek je boqe odbiti ponudu od nuewa i otimawa za
neko mesto. Tog pravila sam se uvek drao.
15. 2001, 827

1894.
Opet je sunan dan i opet se spremam da uzmem priznawe,
jo jedno, dakle, za Semoq goru. Danas je dan Borbe i uruewe
nagrade Oskar Davio" za kwigu godine. Tano je da sam
Borbu video davno, da je to bila prva novina iji sam naslov
proitao, da je primao (besplatno) Joko Vuksanovi i da je
primao (isto tako) Milisav ivkovi, oba Krwojelci, ali je
tano da sam taj list jako retko itao. Jesam itao i voleo neke pesme i jedan roman Oskara Davia, ali ga kao oveka nisam voleo. Sada mi samo vraa naknadu za veliku nervozu koju
sam imao kad mi je bio gost u Somboru. Mislio sam da je doao pisac, a bio je to ist politiar.
19. 2001, 827

1895.
Danawa sveanost u Skuptini Beograda, na Danu Borbe, na uruewu nagrada za arhitekturu i za kwigu godine bila
je masovna, puna, lepa. Sedeo sam meu dobitnicima, izmeu
916

arhitekata Krunia (doskora predsednika Izvrnog vea Beograda) i Mitrovia, a govorio je Mihajlo Mitrovi koji dugo
vodi svoju rubriku u Politici. Buca Mirkovi je estoko
odobrovoqio svoje obrazloewe za nagradu mojoj kwizi. Govorio je poneseno, visoko, glasno, izuzetno pohvalno. Moja beseda, na kraju, bila je efektna, izvanredno primqena. ao mi
je to nije snimqena kako sam mislio. S nogu sam, dvema devojkama, dao dva intervjua. Ruao sam u Skuptini i doao
kui. O detaqima neu. Nagrada Oskar Davio" stoji desno
od moje ruke.
19. 2001, 2226

1987.
Moram da priznam: ima drai u glasawu za kwigu godine, u Veerwim novostima. Dnevno izlazi po pet predloga, po
pet kritiara daju po pet ili mawe kwiga. Lomi se" rezultat, kako bi navijai rekli, ali za sada najvie glasova dobija R. Beli Markovi sa kwigom Limunacija u elijama koju
nisam imao. Za tom kwigom je moja kwiga i Milenijum V. Pitala. Tek je etiri dana, tek je poetak. Imam sedam glasova,
a najmiliji su mi oni to ih nisam oekivao
Priao sam sa Mirjanom Josi. Ona radi korekturu preloma Semoq gore, u drugom izdawu. Ima nekoliko dilema i
nekoliko predloga, ali ih neu prihvatiti. Ima fino oko,
sve vidi, ali sam i ja svoj tekst video, dobro.
12. 2001, 1720

2001.
Ulazak u treu hiqadu ovih zapisa (ako sam dobro pisao
brojeve, ako je ijedno brojawe tano) neka bude talian kao
to im je bio talian ulazak u trei milenijum, u godinu sa
istim brojem, u novi vek, u sve sa odlikovawima", kwievnim, koja se jo nisu osuila, jer jo ide odjek Semoq gore,
kao jutros, kao svakog dana uostalom, u Veerwim novostima,
recimo, gde je Vasilije Kalezi napisao malu poemu o kwizi,
gde se umnoavaju glasovi, gde se ve udvajaju u trku moja kwiga i kwiga R. B. Markovia, gde gledam koliko ima podeavawa, gde svi rade za nekoga, a za mene radi samo moja kwiga i
niko vie.
16. 2001, 900

2013.
917

Pratim, razume se, svakodnevno, u Novostima, kako kwievni kritiari glasaju i kako biraju kwigu godine kojoj e
pripasti nagrada Mea Selimovi". udni su wihovi glasovi i udni su wihovi kriterijumi. Sada se odvojila, nije
sada no ima vie dana, moja kwiga i kwiga Belog Markovia,
a ja imam utisak kao da se trkamo po Wegovui (tamo su petrovdanske trke kowa) i da se klade na nas. Ne klade se da dobiju. Klade se da umawe znaaj svega u glasawu i nagraivawu.
To ine im ispadnu iz trke. Lako je meni. Ja imam etiri
nagrade za jednu kwigu, u etiri nepuna meseca. Zasien sam,
ali ponekad uhvatim sebe kako mislim da mi neko priznawe
pripada, da je moje. Hoe to
19. 2001, 2145

2019.
Sve su prilike, oseam, mogao bih rei: znam, da e jedan
glas, od osamdeset i sedam, odluiti ko e dobiti Meinu
nagradu za kwigu godine u Novostima. I ini mi se da e to
biti na moju tetu. Znai, ako dobijem nagradu, jo vie e
me mrzeti, a ako je ne dobijem, bie mi krivo to mi je zamalo izmakla. No, ima neto drugo i drukije. Video sam ko je
prijateq moje kwige a ko nije. Video sam kako se qudi koji su
mi blizu (u okolini) utrkuju da mi ne daju glas i koliko se
trude da o tome ne piu. Novi Sad postaje sve vea kwievna
mlakvina. U gradu vai pravilo ne dati nikome da se popne visoije, sve poravniti sa sobom ili postaviti ispod sebe. To je Novi Sad i svaki grad.
22. 2001, 2308

2020.
Sunce mi otvorilo svesku. Napoqu, ispod otvorenog prozora, u Matiinoj ulici, uje se mealica za beton, podie
se nova kua, nove sobe se pregrauju, sa kompaktnog diska, iz
raunara, sluam francuske ansone, sve se pomealo, kao
kia i sneg, piem to jeste i gledam zbir glasawa za nagradu sa imenom Mee Selimovia. Imao sam pravo. Moja kwiga
je druga, s najvie prvih mesta, s trideset i jednim glasom,
ima jedan glas, samo jedan glas, mawe od kwige R. B. Markovia. estitam svojoj kwizi. Sve je za sebe uinila sama. Ona je
posmre. Rodila se posle samoubistva wenog izdavaa. Otac
joj je pisac koji nije klaniran, nije lobiran, nije ni julovan
ni dosovan, ne ide od kue do kue da skupqa glasove. estitam Beli Markoviu i Narodnoj kwizi.
918

23. 2001, 815

2022.
Preda mnom su pitawa Zvonka Prijovia i ekaju odgovore. Nisam odmah, jue, odgovorio kako imam obiaj, a sada mi
je mrsko da to inim. Imam na jeziku gorak ukus jueraweg
glasawa i podeavawa u glasawu za kwigu godine". Dao sam
jue izjavu za Politiku i ta izjava je objavqena. Odgovorio
sam da znam vrednost svoje kwige, objasnio zato mewam izdavaa, da ne pripadam nikakvom klanu, da niko za mene ne
lobira, da ne idem sa kaicom sira od kue do kue da skupqam glasove. To je sve istina i milo mi je to sam tako mogao oprati" sve to mi zlobnici priivaju. I to sve oprati" odjednom. Pa ko zna znae jo, a ko ne zna wemu je
sve uzaludno.
24. 2001, 745

2072.
Opet nagrade i najui izbor. Za Nagradu Knez Pavle
Karaorevi" Semoq gora je u najuem izboru. est kwiga
je s wom. Petrovi, Beli Markovi, D. Mihailovi, J. Radulovi, V. Jeroti i Mirjana Novakovi. Mislio sam da je nagraivawe Semoqa zavreno. A nije. Dobro je to nije.
7. 2001, 1918

2339.
Piva je danas bila lepa nego ranijih godina. Nije bilo
pretoplo i nije se gomilala pivska i druga tenost u glavama,
nije bilo mnogo ega, ali je bilo neto zbog ega u Pivu dugo pamtiti. Mislim, dabome, na danawi simpozijum o Semoq gori. Priu je vodio stalni pivqanski domain i urednik kwievnih programa, profesor Jovan Deli. Na poetku
je proitao tekst koji je poslao Matija Bekovi. Onda je besedio Novo Vukovi, kao i uvek, visinom. Posle wega je arko urovi kazao svoj osmiqeni tekst, a pre toga predloio
da se kazivawa sa simpozijuma tampaju u zasebnoj kwizi. Onda je Zorica Radulovi izgovorila svoju qupku re, ali bistru, pametnu. Za wom je Milovan Danojli kazao zapis koji
ima poetski znak i koji mi se dopao. Posle Danojlia je Slobodan Kalezi kazao odlomak svoje male studije. Pa zatim Nenad Vukovi, u mozaikim fragmentima, dosetqivo. Za Vukoviem neobio otrovido je govorio Sinia Jelui. On je
919

poredio, na primeru slova T, odnos slike i rei. To mi je,

naravno, posebno milo. Marko Nedi je dobro pare svojeg
pisawa kazao. Znao sam da Nedi misli izvrsno, a milo mi je
to je to pokazao u prii o mojoj kwizi. Mio Cvijeti je
poveo emociju kako se to radi, kao i Isak Kalpaina, u odlomku teksta koji sam ve itao. Miroqub Jokovi i Sofija
Kalezi e priloiti svoje prikaze. Bio je to uzvien dan za
moje kwievne poslove.
Kako ostati gore? Videemo.
Ipak, ne mogu da preutim, zato bih to uinio, od pesnika koji su doli da govore stihove uvee, u porti (ako bude vedro), malo ih je bilo na simpozijumu. Krenulo je tako i
to se odrava. Pisci, mladi, nisu kolegijalni. Kada odrastu,
videe da je tako. Kajae se, kasno. Moda je to prvi razlog
posle kie to sam otiao i to nisam ostao da itam uvee.
Krwa Jela, 21. 2001, 1915

2389.
Nestrpqewe. Napisao sam pisamce ministru za kulturu
Crne Gore, glumcu Branimiru Popoviu. Rekao sam da mu estitam ministarsku dunost i da mu elim uspean rad. Onda dve qudske reenice: Nadam se da emo se uskoro vidjeti.
Oekujem poziv za uruewe Nagrade Miroslavqevo jevaneqe". Pismo nisam poslao. Razmiqam da li da to uinim.
Hou. Traim ono to mi pripada. Drugo i tue mi nije potrebno. Oni su slueni u traewu vlastitih pozicija. Ne vide od sebe nikoga. Napravio bih halabuku, ali neu. Nije lako
govoriti protiv svojih. To se ne radi. Ali, ako me nateraju,
hou i to. Samo tada. Samo kada postanu tui. Vie no to
jesu.
17. 2001, 843

2593.
Kada je rekao moje ime i moju temu, jue, u CANU, akademik Petar Vlahovi je rekao da sam i u Srbiji i u Crnoj Gori dobio znaajne nagrade za svoje kwievne radove. To je govorio dok sam izlazio za govornicu. Nisam upamtio svaku
wegovu, ali je smisao taj. Inae, niko nije razgovarao sa
mnom, a da mi nije pomenuo Semoq goru. Najee su pomiwali da im je kwigu neko uzeo, da je imala nekoliko italaca,
da je trae. To nisu inili samo uesnici skupa o Petroviima Wegoima. To su mi govorile i slubenice Akademije
i drugi sa kojima sam se u Podgorici i u Nikiu sreo. Sva920

ki pisac se zna po jednoj kwizi. Mene znaju po Semoq gori, a

ja se podiem, okreem se kroz moj prozor i gledam u Semoq.
Uivam i sluam utawe lia. A da nije bilo nagrada
Krwa Jela, 2. H 2001, 815

2909.
Lepa vest. Javqa mi Jovan Zivlak da je danas bila sednica irija za nagrade Drutva kwievnika Vojvodine. Tamo je,
osim Zivlaka, jo estorica pisaca (Slavko Gordi, Zoran
Paunovi, Mihal Harpaw, Baba, Blakovi i Radoji). Oni
reavaju ko e dobiti nagradu za najboqu kwigu i za najboqi
prevod. Jednoglasno su odluili da Semoq gora bude nagraena kao kwiga godine Drutva kwievnika Vojvodine. Ne znam
koliko su kwiga objavili pisci ovog Drutva, ali znam da
nas ima blizu pet stotina. Prijatno je biti odabran, ali se
meni ini da mi semoqska kwiga pomalo smeta. Ne vide se od
we druge moje kwige. A greim, naravno. Svaki pisac pie
jednu kwigu ili se prepoznaje po jednoj kwizi.
17. 2002, 1815

2966.
Peta nagrada za Semoq goru. Nisam nimalo uzbuen, jer
sam to znao i zato to je to peti put. Moda sam malo zasien istom kwigom. Hteo bih da se oslobodim we, da budem sa
drugima koje su jednako moje. Ipak, hou da zabeleim. Danas
je na sednici Upravnog odbora Drutva kwievnika Vojvodine Nenad apowa proitao odluku irija da je Semoq gora
dobitnik nagrade za najboqu kwigu u 2000. godini. I rekao je
veinom glasova", a Zivlak popravio rekavi da je odluka
sedmoglavog irija jednoglasna. Mirno je to primqeno, normalno, kao da je i ranije tako bilo. Posle smo radili, druga
priznawa uli (nagrada za prevod je Dragiwi Ramadanski, za
ivotno delo Laslu Blakoviu i uri Papharhajiju), usvojili dosta izmena u metodu rada.
11. 2002, 1910

3128.
Odjeci Semoq gore, opet. Gode mi, ali mi je pomalo dosadilo da ih beleim. To ima smisla jedino ako se ita kao
ivot jedne kwige, bez uticaja wenog pisca. Otila je, udruila se i ima svoje probrano drutvo. Mihajlo Panti je doterao, autorizovao svoju re o kwizi u Narodnoj biblioteci
921

Srbije, pre dve godine. Sada wegov prikaz, ozbiqan, armantan i taan, daje ozbiqnost i drugim prikazima Semoq gore.
Zorica Radulovi, u treem nastavku, u Nikikim novinama, etvrti put objavquje svoju lingvistiku analizu Semoq
gore. U Podgorici je, kau, krenuo i etvrti dnevni list.
Naslov mu je Publika. Tamo arko urovi, po etvrti put,
tampa svoj osvrt na Semoq goru. Ovog puta sa nadnaslovom
roman decenije. Sve sam te napise danas dobio. Lepo je nedeqa poela.
15. 2002, 852

3152.
Veliki naslovi u novinama, na prvim stranama, kau da
je u Crnoj Gori nastala velika politika zbrka. Kao da je to
novost. Tamo se talasa godinama. Tamo je svakome neiji nos
za uvom, tamo se sve prati i komentarie. Sada je Filip Vujanovi, posle otkazivawa liberala, vratio mandat ukanoviu. Dao je ostavku. Ne zna se kako e biti sastavqena druga
vlada i ne zna se kada e to biti. Ne da im se da primene zakon na mene. Ne da im se da mi urue nagradu Miroslavqevo
jevaneqe". Ve je prola godina, i pola druge, zamalo, a tamowi predsednik Vlade (kome je to zakonom odreeno) nema
vremena da mi urui nagradu (povequ i novac). Druge muke su
na wemu. To znam. A da li on zna za moje muke? Potreban mi
je novac.
21. 2002, 1150

3166.
Nagrada za kwigu godine, za 2000, Drutva kwievnika
Vojvodine, uruena mi je danas, u sveanoj sali Matice srpske, u podne (oko podne). O Semoq gori je govorio Jovan Zivlak, zanimqivo, provokativno, sa finim zapaawima o zatamqenim reima. Prepoznao je romane u romanu (o slikaru,
o svecu i slino). On mi je uruio nagradu. Rekao sam svoju
re, s naporom, jer prehlaenog grla, ali uspeno, drukije.
Nije vano ta su mi veina rekli posle, na pauzi, uz bogat
koktel, ali mi je vano to sam govorio pamtqivo i za prepriavawe (opravdawe). Posle je Zivlak izabran za predsednika DKV. On je to zasluio. Dosta je uradio i dosta radi.
Ipak, meni je bilo naporno. Oseam vruinu ispod kouqe.
27. 2002, 1604

922

3761.
Moe pisac imati odline kwige, sijaset nagrada (na
desetine od nekoliko stotina to su u Srbiji i u Crnoj Gori
porasle, kao posle dobre kie, po livadi, o kojima gunaju
oni to nagrade ne dobijaju, a o wima ute oni to nagrade
niu za sebe), moe dobiti priznawa za svoje kwige, imati
priloge u itankama, antologijama i ostalim zbornicima, biti tema kwievnih simpozijuma, davati intervjue za novine,
radio i televiziju, moe pisac da bira poze za fotografije,
da je poznat u javnosti, sve to ide s tim moe mu doi, ali
ne moe pisac (ni bilo ko uspean) biti zadovoqan ako mu
porodica nije mirna, ako mu deca nisu redovna u obavqawu
svojih poslova, ako mu familija nije zdrava. Pisac se zavarava uspesima, a nosi kuni poraz. To je najtee. Danas je dosta
takvih kwievnika. Ula im je nevoqa u kue.
Krwa Jela, 4. H 2002, 946

3918.
Stigla mi je Kwiga o Semoq gori", zamana, ogromna,
to bi bilo tanije, specijalna, odlino prireena, odlino
tampana, puna kao oko. Kwiga sadri tekstove sa simpozijuma u Pivi, prikaze u asopisima i listovima (ukupno etrdeset priloga!), osamnaest odabranih intervjua, osam beseda
(mojih) povodom nagrada i promocija, fotografije, hronologiju predstavqawa Semoq gore od 14. 2000. do 27. 2002,
obrazloewa svih nagrada romanu, grau za biografiju (moju)
i grau za bibliografiju (ima 834 jedinice) i registar, sve
na 360 velikih strana. Uplaio sam se i u tom strahu sam
osetio i neto gordosti, s razlogom, jer nisam imao u ruci
takvu kwigu o bilo kojoj kwizi bilo kojeg naeg pisca. Priredili su je Milo Jevti i Radovan Popovi, poznati beogradski novinari i publicisti, prireivai desetina kwiga.
Bie o woj. Dosta je da upiem radost i da kaem da se, ipak,
kod svakog pisca, sve vrti oko jedne kwige, da ostale kwige
woj slue. Neka ide kwiga o kwizi kao to je ila kwiga.
15. H 2002, 700

3919.
Dva predloga za Vukovu nagradu. Rekli su mi sino u Beogradu. Jedan je stigao iz Novog Sada. etvoro qudi, kao i ranije, uzeli su podatke, okupili ih, potpisali i poslali u Beograd, u Kulturno-prosvetnu zajednicu. A tamo, jue, kae Milo Jevti, stiglo je jo jedno pismo. Osim wega, pismo su
potpisali Milka Ivi, Matija Bekovi, Ratko Boovi,
923

Branko Popovi, Radovan Popovi i Milan Tasi. Obrazloili su, saeto, zato me predlau za Vukovu nagradu. Milo
mi je, naravno. Ko se ne bi radovao takvim ocenama i takvim
imenima ispod wih, ispod ocena? Raste moja radost. Samo
jo da Drago bude dobro, da nema patwe posle operacije kao
to ima, samo da Jelena, samo da ovo, samo da ono
15. H 2002, 705

4019.
Umetnika muzika i horovi na crnogorskoj televiziji
idu dok ovo piem. uje se europska Crna Gora, pobednika.
Danas je Milo ukanovi predloio ministre. Dve godine
su mi duni deset hiqada maraka. Nisu mi uruili nagradu
Miroslavqevo jevaneqe". Nisam nigde, u intervjuima, javno, grdio wihovu neodgovornost. Sramota me od wihove sramote. Ne mogu da se brukam s wima. Pitau, ekau, moda u
i traiti, indirektno. Ali, siguran sam da u morati na sud.
Nisam nikad mogao zamisliti da u tuiti Crnu Goru. Nije
ona kriva. ta ona zna ko broji glasove i ko s wom upravqa?
To ne zna ni Srbija. Samo takve dve drave mogu stati u jednu
zajednicu o kojoj se dogovaraju dugo, dugo.
31. H 2002, 2025

4048.
Napisao sam dva pisma. Dugo sam odlagao wihovo slawe.
Nisam siguran da li sam i sada dobro uradio. Pustio sam da
odu dve godine. Pisao sam, kratko, s estitkom i sa trawom
predsedniku crnogorske Vlade Milu ukanoviu. Pisao sam
mu i ranije, dva puta, pre nekoliko godina, s Krwojelcima
oba puta o Semoqu, o gori koju su sekli nemilice. Dobio sam
jedan odgovor, detaqan, s obeawem da e semoqska gora biti
uvana. Delimino je tako bilo, ali je najvie ume, ipak,
izraslo u mojoj Semoq gori. Ona je bila razlog da se obratim
ukanoviu i wegovoj ministarki za kulturu dr Vesni Kilibardi, profesoru Filozofskog fakulteta u Nikiu. Rekao
sam im da je vreme, da je doista vakat da mi urue nagradu
Miroslavqevo jevaneqe". Oekujem da e reagovati i da nisu oekivali takav propust svojih prethodnika koji su dve godine odlagali da uine to ih obavezuje zakon. Dobro. Videu
kako je sa zakonom.
13. 2003, 900

924

4185.
Opet laje i lae Crnogorski kwievni list, a nije crnogorski ve dukqanski, nije kwievni no psovaki, nije
list no obina toaletna hartija. Glavni je u tome jadnom i za
prezir poslu raniji pesnik Jevrem Brkovi. U prethodnim
brojevima, povremeno, kako su mi govorili i kako su mi pokazivali, mene su kitili raznim pogrdnim odreewima, a najee da sam barjaktar srpskog nacionalizma i prvi sledbenik naopakih nauma Matije Bekovia. U posledwem (dabogda
im tako bilo) tobo broju pie da sam saradnik Miloevia
i Karaxia, da u intervjuima ruim predsednika Crne Gore i
tako redom, da sam leleka, da sam miqenik crnogorskih glasila, nekih. Sramotno lae pisac i wegov list da mi ne bi
dali davno dodeqenu nagradu Miroslavqevo jevaneqe" i da
me ne bi primili u CANU. Izgubio svaku meru prevereni Jevrem. Uguie se u nuniku svojih tekstova. Niko mu ne odgovara. On je i.
22. 2003, 1818

4234.
Drugo pismo koje mi je dolo jutros potpisao je predsednik Vlade crnogorske Milo ukanovi. Zahvaquje to sam mu
se javio. Mogao je to i ranije. Dosta je vremena prolo. A onda kae ovako:
Iznenaen sam da Vam nagrada Miroslavqevo jevaneqe,
koju ste dobili za 2000-tu godinu, nije uruena. Bie mi svakako zadovoqstvo da Vam u svojstvu predsjednika Vlade uruim
tu prestinu crnogorsku nagradu. Zbog brojnih obaveza na poetku mandata nijesam naalost uspio to uiniti do sada, ali
svakako namjeravam u najskorije vrijeme. Tim povodom biete
kontaktirani preko mog Kabineta, ili Ministarstva kulture.
Primite izraze visokog uvaavawa."
Vredi prepisati. Pod ovim reenicama krije se pet hiqada evra; toliko, moda mawe, ne znam kolika je prosena
plata u Crnoj Gori, a pripada mi 24 takve plate. Ima Milo
stila. A Filip
5. 2003, 1942

4533.
Wega smo ostavili za kraj, rekla je, a od svih nagrada
to ih je dobio pomenuu Miroslavqevo jevaneqe. itao
sam semoqske priice, kratke, razgovorne, da ne bih dovrio
publiku i za kraj ostavio Jatericu. To sam odmah odluuo
925

kada je voditeqka pomenula nagradu. Jaterica se zavrava

reenicom: Ko lae za mnom, ko me prevario. Pre itawa sam
rekao da mi jedino pomenuta nagrada nije uruena od svih to
sam ih dobio. Nisam rekao da je to moja jedina crnogorska nagrada i da weno uruewe po zakonu pripada predsedniku crnogorske Vlade koji mi je pisao, udei se kako se to desilo,
a trea godina istie od konane odluke irija. Oni su meni,
zapravo, nagradu oduzeli, ali ne smeju to da kau. Nisu smeli
da mi je urue. Sada ne smeju to da priznaju. A ne mogu im
ostaviti svoj novac da ga ulau u svoje projekte. Morau na
sud s wima. Nema druge.
Krwa Jela, 29. H 2003, 1856

4534.
Moram dati jo jednu napomenu. ini mi uslugu Vlada
Mila ukanovia. Kada bi me pozvali da mi urue Miroslavqevo jevaneqe", trogodiwu nagradu, dravnu, za najboqu
kwigu proze u zemqi, ne znam da li bih otiao. Morao bih
rei ta mislim. Ne znam kako bi me otuda poslali, a jo
mawe znam kako bih se vratio na svoje radno mesto i ko bi me
sve dokopao. Moja jedina krivica i jeste to dobijam nagrade,
a neki misle da iste nagrade treba dati wima. Sirotnici!
Krwa Jela, 29. H 2003, 1906

4569.
U petak, kroz guvu, k meni, jedva se probio Krsto Bajovi, profesor kwievnosti, penzioner i Pivqanin. Ozaren,
kao da je pronaao neto u Peku, doneo je Semoq goru, prvo
izdawe, i pokazao mi kako je svaku re u woj akcentovao obinom olovkom, redom, od marta do sada, radei svakodnevno.
Kae da je rei glasno izgovarao, oslukivao ih, uivao u
wima, odreivao im ritam i stavqao znak, silazni i ulazni,
kako pripada. Pitao sam Bajovia, a on me prekidao da mi kae kako sam re Semoq i oblike od we upotrebio 477 puta,
jer sam vezao romaneskno tivo, pitao sam ga zato je to radio, a on mi kae: Htio sam da uinim to niko nije! Da ti
dam jo jednu nagradu kakvu niko nije zasluio. Eto.
2. H 2003, 2244

4579.
Dok je trajao televizijski dnevnik, u etvrtak, uvee, oko
petnaest do osam, javio mi se sekretar Ministarstva kulture
926

Crne Gore. Reili su, kae, da mi u naredni petak, 21. novembra, urue Miroslavqevo jevaneqe", da je predsednik
Vlade Milo ukanovi to zakazao za podne. Nabrajao mi je
Tomislav Miqi ta e biti, kako e sveanost ii u Vili
Gorica", da e biti i uruewe nagrade Petar Lubarda" porodici Fila Filipovia koji je otiao, ne znam koje godine. Da, moja nagrada je trogodiwa, po zakonu, a oni su saekali posledwe dane. Rekao sam da me zovne u ponedeqak, pa
emo o svemu. Pomiqao sam na komentare, ali sam od toga
odustao. Svi zvrcaju. Ja idem po svoje.
16. H 2003, 1816

4593.
Neu detaqisati, ali sam u petak, na svoje krsno ime, na
Aranelovdan, u Vili Gorica", u etinarima, u prirodnoj
lepoti, po suncu kao da je majsko, pred zvanicama i kamerama,
na najviem crnogorskom nivou, iz ruku Mila ukanovia
primio nagradu Miroslavqevo jevaneqe", za Semoq goru,
posle bezmalo tri godine otkako je iri odnosom est prema
jedan glasao za moju kwigu. Godilo mi je to sam bio u centru, to sam, konano, doao da dobijem priznawe za vernost
svoje kwievnosti Crnoj Gori. Ima pravde i uvek e se javiti ako je strpqivost obezbeena. Bio sam strpqiv, nisam kevtao. To su radili dukqanisani tipovi, ali su sada u zapeku.
Znam da e lajati, ali znam da e im se zakameniti jezik
kad-tad. Oni su pqunuli vie sebe. I vie svojih predaka.
23. H 2003, 1915

4594.
U direktnom susretu, u rukovawu, primio sam izviwewe
Mila ukanovia zbog kawewa. Video sam: nije folirao.
Nisam znao da je onako prijatan. Jasno mi je da tako biva, u
meni, zbog sveanog ina i doivqaja. Ali, on je uinio jo
jedan neobian gest. Priao mi je na kraju koktela, pred odlazak, i rekao da za mene ima ekskluzivnu vijest, da je na kolegijumu Vlade, pre dva-tri dana, podstaknut mojom kwigom,
po viegodiwim zahtevima, odobrio prvih tri stotine hiqada evra za sreivawe puta preko Semoqa. Moram priznati,
bez meawa sa wegovom politikom i svakodnevnim priama,
da sam ovakvim gestom zadovoqan. Tako pristaje samo dovitqivom voi. Zato i jeste opasan, ali e samom sebi doakati
na satanskom putu.
23. H 2003, 1925

927

4595.
O kosom prijemu u Ministarstvu kulture, u Podgorici,
neu mnogo, neu ni malo. Uinili su to je do wih tek kada
ih je predsednik Vlade podstakao. Dali su mi tri hiqade
evra, a ja nisam proveravao da li je to dvadeset i etiri prosene crnogorske plate, kako je, zakonski odreen iznos nagrade, da li je prosek pao oko 40% dok su se skawivali da urue nagradu, da li e im oprostiti glasai. Vozili su me
klopociranim autom koji taksira. Suprugu Fila Filipovia koja je primila nagradu Petar Lubarda" za preminulog
slikara dovezao je Petar ukovi, lan irija. O Semoq gori, na sveanosti, govorio je vrlo lepo Slobodan Kalezi, a
glumac Branko Vukovi proitao je proloku priu i opis
rei Semoq. Kamerni orkestar je lepo muzicirao. estitke su
formalno poslali Filip Vujanovi, predsednik Republike,
i Ranko Krivokapi, predsednik Skuptine. Da su zdravo.
Nisu, naravno, pomenuli imena dobitnika. Oni su se osamostalili (od qudi, od svega, to daqe od Srba i svega to poiwe sa slovom S).
23. H 2003, 1930

4596.
Imao sam na podgorikoj ukruenoj i preko voqe spremqenoj sveanosti nekoliko zanimqivih susreta. Odvajam porodicu pokojnog Nova Vukovia, koji nije doekao da kao predsednik irija potpie unikatnu i zaista majstorski uraenu
diplomu i kae svoju re, pa Dragana Koprivicu koji je objavio lep zapis o kwizi povodom uruewa nagrade, Todora Bakovia koji je prvi za kwigu glasao, ministarku koja se ne
snebiva, rektora, pozorine i druge likove iz kulture, ali
sam video da je jedan smotani momak Predsedniku savetnik za
kulturu, a jo smotaniji ovek doao na Novovo mesto. Moe
biti da preterujem, ali sam zabrinut za ono to je u wihovim
rukama. Lako e Crna Gora sa simbolima i wegoevskom prolou. To joj niko nee uzeti. Mora da pobedi svoje svekoliko siromatvo. To je problem, wen i sadawi. Jo ovo: u
medijima nisam dobio veliki prostor, a svaki se potrudio da
me smesti u svoju politiku bitku". ta mogu! Na wihov
obraz. Moje kratke izjave su bile literarne, kao i beseda U
koroti za gorom, ali niko nije smeo da je objavi. Milokratija!
23. H 2003, 1940

928

KWIEVNI ARHIV

BOIDAR KOVAEK

MILAN KAANIN I MATICA SRPSKA

Kaaninova Sabrana dela s velikim se razlogom danas
prikazuju u Matici srpskoj. Mnogo toga to je u kwigama koje
su pred nama bilo je prvobitno tampano u izdawima Matice
srpske. Podosta toga i po dva puta u Letopisu i u kwigama
koje je Matica izdala. Razlozi su i u drugim, linim vezama
Milana Kaanina i Matice srpske, poev od wegovih najmlaih godina, pa do godina starosti.
Kao gimnazista u Novom Sadu u Maticu je, razume se, dolazio kada bi ake profesori dovodili. Sigurno je itao Letopis i poneto od drugih izdawa Matice srpske. No presudan susret s wom zbio se 1911. kada je Milana, deaka jo, Matica izabrala za stipendistu Nestora Dimitrijevia (1782
1856) trgovca, Bekereanina. Neto pre toga, wegov brat Radivoj postao je pitomac Tekelijine zadubine. Nekako u isto
vreme s Milanom, iz iste Dimitrijevieve zadubine stipendiju je dobio i Svetislav Mari (18951973), koji e
19461947. i 19491956. biti potpredsednik Matice srpske.
Wihovo prijateqstvo, zaeto u istom razredu Novosadske gimnazije, bilo je doivotno, prokuano u opasnosti kada su kao
maturanti 1914. pred sam rat, otili na Vidovdansku proslavu na Kosovo, pa ugarskim vlastima postali suspektni, zasvedoeno posle Marieve smrti Matiinom posthumnom kwigom Odabrani spisi S. Maria koju je nainio Kaanin i
napisao joj briqantan predgovor, ovekoveivi druga i sustipendistu iz rane mladosti.
929

Stipendiju Dimitrijevieve zadubine primali su obojica do kraja studija koje su zbog mobilizacije u vojsku potrajale do posle Prvog svetskog rata. Za usavravawe i studije
umetnosti u Parizu dobio je dravnu pomo 1920. posredovawem Matice, zapravo wenog sekretara Tihomira Ostojia.
Pred kraj Prvog svetskog rata iz Zagreba, gde je studirao,
otputen iz vojne bolnice, dolazi u Novi Sad da radi na otcepqewu Vojvodine od Austrougarske. Ne sumwam da je bio na
poverqivoj konferenciji prvaka u Matici 17. novembra, te
na Velikoj narodnoj skuptini 25. novembra kada je izglasano
prikquewe Srbiji.
Postavqen je bio za pomonika upravnika Presbiroa Narodne uprave Vojvodine i saurednika Srpskog lista. Ta wegova uloga ispitana i razjawena nije nedavno objavqena
kwiga Prisajediwewe Vojvodine Srbiji nema wegovog imena
ni u registru.
Povezan sa qudima iz Matice (Vasa Staji, Tihomir
Ostoji) koji su inicirali javna predavawa u Novosadskom
magistratu, on je u decembru 1919. odrao predavawe o tadawoj srpskoj i hrvatskoj kwievnosti govorei, kako se toga
seao Milo Crwanski, najvie i posebno o Duiu.
U lanstvo Matice ulazi 1924. istovremeno kad i u wen
Letopis kao saradnik. Kapacitirao ga je bez sumwe Marko
Maletin koji asopis ureuje od januara 1924. do jula 1929.
No, imao je i iranta" Mari je jo pre wega poneto
objavqivao u Letopisu. Prvi Kaaninov rad u Letopisu Matice srpske bio je pregled Srpska kwievnost u proloj sezoni u januarskom broju za 1924, u prvoj svesci Maletinovoj.
Od tada, do jeseni 1928, za etiri i po godine objavio je preko 60 jedinica u Letopisu, to znai da je najvredniji Maletinov saradnik. Pie prvo o kwievnosti, neto kasnije o
likovnoj umetnosti. Prikazuje, takoe, dela o istoriji, muzici, ak poligrafiji, pie o asopisima kwievnim, ali i
naunim (Starinar, Prilozi za kwievnost, istoriju i folklor), o naunim skupovima. Daje i pokoji svoj beletristiki
umotvor pripovetka Udovica, u Kaaninovom delu hronoloki prva a odlina, objavqena je u Letopisu u februaru
1925.
Matica ga je prihvatila kao jednoga od svojih prvih qudi
i za poslove i za asti. Na Skuptini decembra 1927. izabran je za lana Kwievnog saveta, odmah potom dobija ast
da govori na sveanoj sednici za Svetog Savu 1928. Juna 1928.
Letopis kao uvodnik objavquje wegov programski lanak Novi
zadaci Matice srpske. Bitno je znati wegova najvanija miqewa o tome, pa u izvode iitati:
930

Matica nije nikada bila, pa ni od sad ne sme biti, iskquivo vojvoanska. Ona mora ostati Matica Srpska. Wen Letopis ima da pree lokalni znaaj: sa temama, itaocima i radnicima iz celog srpskog naroda, on treba da tei da zauzme vidno
mesto i primi na se ulogu asopisa koji prati celokupan na
kwievni, umetniki i nauni ivot. Pored toga, Matica moe da izdaje i zasebne kwige iz raznih kwievnih oblasti, to
znai radove beletristike i kwievno pisana dela iz oblasti
nauke, ili, drugim reima, ne samo zbirke pria i pesama, nego
i rasprava, studije i monografije iz kwievnosti, filozofije,
istorije i socijalno-ekonomskih nauka. To je u toliko potrebnije to se danas, po optem priznawu, srpska kwiga, ve godinama, nalazi u krizi. Tu krizu ne mogu otkloniti pojedini
kwiari-izdavai, koji za to nemaju ni dovoqno autoriteta, ni
kwievne kulture, ni vrste organizacije ni sigurnih i stalnih italaca. Matica Srpska, kao drutvo od velikog moralnog
ugleda, sa velikim brojem lanova i, u isti mah, kao kulturna
ustanova koja ne poiva na trgovakoj osnovi, moe mnogo uiniti za srpsku kwigu i kwievnost.
Na podizawu i irewu nae likovne umetnosti Matica
Srpska takoe moe i treba da radi. U naoj zemqi nema ni
jednog umetnikog asopisa; umetnike monografije uopte ne
izlaze; slike i skulpture se prodaju malo; izlobe se poseuju
retko; na svet ne poznaje umetnost i ne zna joj vrednost. Pri
takvom stawu stvari, dunost je Matiina da izdaje monografije o naim umetnicima; to joj je tim lake uiniti to je ona
za svoju kwigu Srpska umetnost u Vojvodini, prikupila vrlo
velik broj fotografskih snimaka. Sem toga, u pogodnim prilikama, Matica treba i da otkupi dobru sliku i, tako, stalno, sistematski, popuni danawu Galeriju, bogatu slikarskim radovima H i HH veka.
Treba qudi? Za to je lako. Treba voqe? Za to je tee. Treba, najzad, organizacije i novanih sredstava? Za to e biti teko. Ali bez organizacije i sredstava nema ni rada ni uspeha.
Kad su se nai pretci, pre stotinu godina, umeli okupiti,
udruiti, stalno sticati dobrotvore, prilagati, nalaziti lanove, zato ne bismo mogli i mi, na nekoj jo boqoj, modernijoj, vroj i iroj osnovi? Treba samo hteti i smeti, i predano izvoditi jedan jasan i odreen plan. I treba vie voleti
napor no nemar i apatiju. Prijatno je mirovati u krupnoj i
blagoj senci velikih predaka, ali se tim ni do ega ne dolazi i
nita ne postie.

Niti bi Matica primala savete uprazno, niti bi ih Kaanin nametao. Wegovim programskim lankom i obilnim
drugim raspravama o asopisu i u wemu dolo se septembra
1928. do odluke da Letopis uz urednika dobije i redakciju, pa
su imenovana tri saradnika Maletinu: Fedor Niki za politiku, filozofiju i pravo, Mijo Mirkovi (kwievni pseu931

donim Mate Balota) za ekonomska pitawa i Milan Kaanin

za kwievnu oblast.
Usledilo je odmah i jedno asniko" zaduewe u pismu
od predsednika Radivoja Vrhovca:
Gospodinu
Milanu Kaaninu,
lanu Kwievnog Odbora Matice srpske
Beograd
ast nam je umoliti Vas da u ime Matice Srpske prisustvujete sveanom otvarawu Kongresa Saveza Ruskih Kwievnika i Novinara, 25. 09. o. g., i sveanom otvarawu Kongresa
Meunarodnog Kwievnog i Umetnikog Udruewa, 27. 09. o. g.
Novi Sad, 22. septembra 1928.

Milan Kaanin, ruski zet, ovu dunost je svakako sa zadovoqstvom prihvatio i predstavqao Maticu u ovom izuzetno
znaajnom dogaawu.
Od septembra 1928. do posledweg wegovog meuratnog priloga u Letopisu septembra 1929, dakle tokom godine dana wegov potpis je uz 55 bibliografskih jedinica. To svakako nije
bio jedini wegov sauredniki doprinos asopisu. Vaqa dodati neutvren no svakako velik broj priloga koje je on pribavio od svojih poznanika i prijateqa kao referent" redakcije. O Kaaninovim prilozima u Letopisu ovoga perioda te o
posleratnom vremenu opirno je pisala Mirjana D. Stefanovi.1 Kada se tome dodaju i druge komponente wegovog rada za
Maticu vidi se da je wegov znaaj za najstariju ivu srpsku
instituciju doista impozantan.
Jednom digresijom eleo bih da ilustrujem neku vrstu
Kaaninove saradwe s Maletinom i pre no to mu je to postalo redakcijsko zaduewe. Milan Kaanin, sa bratom Radivojem i Vojislavom Mikoviem, kolegama Milutina Milankovia, prisustvovao je 2. novembra 1925. trenutku prvog
itawa rukopisa Milankovievih astronomskih pisama koja
e, uz jo mnoga kasnije napisana, initi kwigu Kroz vasionu i vekove. Glavni slualac bio je Marko Maletin koga je u
Milankoviev kabinet na Univerzitetu doveo Veqko Petrovi. Maletin se oduevio i odmah zamolio te tekstove za Letopis. Svakako s punom saglasnou V. Petrovia i M. Kaanina koje je Milankovi doiveo kao struni iri". Ovaj
detaq iz Milankovievih memoara2 ima nastavak u sukcesiv1 Mirjana D. Stefanovi, Milan Kaanin u Letopisu, LMS, 1980, kw.
426, 207212.
2 Milutin Milankovi, Izabrana dela, kw. 7, Uspomene, 616617.

932

nom dvogodiwem objavqivawu Milankovievih pisama u Letopisu, a i u Matiinom izdavawu kwige 1928. godine. Kako
je u tome Kaanin uestvovao na poetku, tako je Milankoviu pomogao i na kraju toga procesa. Svedoe o tome dva pisma
Milankovieva Marku Maletinu. U pismu od 2. 4. 1927.3 stoji: Vae saoptewe da ste u prva dva tabaka [kwige] nali
100 pogreaka ubilo me je u pojam, Milan Kaanin bio je van
sebe. A toliko smo se muili i gwavili." Drugo pismo od 10.
4. 1927. ima ovakve reenice: Kada ste mi javili da ste u korekturi prvog tabaka nali 200 pogreaka, ja malo da nisam
pao u nesvest, a Kaanina tek to nije udarila kap Kada
sam ga proli put sa Kaaninom korigirao izgledao je sasvim pristojno."4 Ispostavilo se da je re o nekoj tamparskoj zabuni, no Milankovieve rei jasno pokazuju da se Kaanin ba starao o toj najboqoj srpskoj popularno-naunoj
kwizi.
Godine 1926. Matica je Veqka Petrovia i Milana Kaanina angaovala da rade na kwizi Srpska umetnost u Vojvodini od doba despota do Ujediwewa. Terenska istraivawa
autorima su odobrena tek juna 1926. kada je kwiga, da je zajedno
s proslavom bila smiqena na vreme, trebalo da bude uveliko gotova. Sve je, meutim, beznadeno kasnilo. Kada je kwiga
tampana, na samom kraju 1927, kao jedna od dve sveane kwige
za stogodiwicu, doekana je s pompom, mada Kaanin, znamo, wome nije bio ba zadovoqan. Kako bi i bio kada je nateran na brzawe nedolino ozbiqnom, velikom naunom poduhvatu.
To je, verovatno, bio poetak wegovih upitanosti nad
prilikama u Matici i wegovih prvih nezadovoqstava. Ona su
tiwala pojaavajui se do kulminacije 1929, kada je Matica
postala poprite estokih razmirica koje nisu bile samo
line i generacijske provenijencije, no u mnogo emu i politike. Godina je nastanka Jugoslavije i nove integralne nacije". Matiari oko predsednika Radivoja Vrhovca (od 1920.
do 1935) bili su pod udarom mlaih snaga bliih jugoslovenskoj koncepciji, no i novom, modernijem optem delawu u
Matici.
Kaanin je bio meu ovima drugima. Pred Matiinu Skuptinu septembra 1929. on je jedan od potpisnika proglasa
grupe oko Mirka Kosia kojim se trae korenite promene u
integralistikom pravcu. U isto vreme, na sastanku grupe kojoj je na elu bio Milan Jovanovi Batut, u Beogradu 23. 8.
3
4

Rukopisno odeqewe Matice srpske, br. 10.757.

Rukopisno odeqewe Matice srpske, br. 10.758.

933

1929, a za osnivawe beogradskog ogranka Matice, Kaanin je,

istina, rekao da krizu u Matici srpskoj ne treba dramatizovati jer je posledica nerada dotadaweg sekretara" (Maletina, wegovog prijateqa), ali je posle Skuptine koja se ponovo izjasnila za Vrhovca kao predsednika reio da ne prihvati svoj ponovni izbor u Kwievni odbor i da podnese ostavku. Taj dokumenat, sasvim nepoznat, naao sam ovih dana nesigniran, pa i neinventarisan u grai Matice koju rinfuzno
priloenu uz zapisnike uva Rukopisno odeqewe. Taj tekst
dajem u integralnom prepisu:

934

Predsednitvu Matice Srpske

u
Novom Sadu.
ast mi je potvrditi prijem pisma kojim sam izveten da
sam izabran za lana Kwievnog odbora Matice Srpske. ao
mi je to se ne mogu primiti ponuene asti. Duboko sam se
uverio, za posledwu godinu, na licu mesta, u odborima, da su
prilike u Matici nezdrave i da nimalo nisam u stawu da utiem na wihovu promenu. Redovna Glavna Skuptina, od koje su
mnogi prijateqi Matiini oekivali istinske reforme, nije
nita pridonela sanaciji prilika u Matici Srpskoj, nego je
samo izmenila po dva-tri oveka u svakom odboru i, to je najgore, pokazala da su lanovi Matiini podeqeni u dva quta tabora. Ne videi, dakle, slogu, jasan program, mladalaki polet
i radost kulturnog delawa, ni koncentraciju najboqih radnika
na kwievnom, naunom i prosvetnom poqu, a videi, naprotiv, zavaenost i netrpeqivost, lina pregawawa, nadglasavawe
i prkos, smatram iluzornim i neplodnim svaki rad i svako moje uestvovawe u tom radu.
Zahvaqujui na pawi i poasti, molim da se ova moja
neoporeciva ostavka uvai.
29. oktobra 1929. god.

Milan Kaanin

u Beogradu.

Tada je potpuno obustavio tampawe svojih radova u Letopisu, ali jo uvek ne kida sve veze sa Maticom. Posle odlaska Marka Maletina, rado je pomagao novom vriocu dunosti sekretara i urednika Letopisa Stevanu iriu, koji
se veoma oslawao na Kaanina. On mu je pribavqao radove za
asopis i davao ocene prispelih rukopisa. Predloio je Matici da pokrene ediciju savremenih kwievnih dela, a kada
to nije urodilo plodom poeo je da ureuje Biblioteku savremenih jugoslovenskih pisaca" pri Narodnoj prosveti" u
Beogradu. Uoi Skuptine 1930. sazvao je Fedor Niki opozicionare" na skup u kafanu Elita". Kaanin je bio prisutan i govorio je protiv Vrhoveve uprave, a za nove qude" u
Matici srpskoj. Na Skuptini 30. 9. 1930. ponovio je kritike upuene Vrhovcu, posebno protiv wegovog ureivawa Letopisa (urednik je Vrhovac bio privremeno, tokom 1930) jer to
ini tampajui radove pisaca bez kwievnog imena koji
nigde drugde ne bi dobili pristup u asopis.
Kako je Vrhovac i toga puta ponovo izabran, Kaanin radikalizuje svoj stav, pa do 1941. ne daje glasa od sebe u Matici. Odbijao je ak i ponude koje su ba primerene wemu. Tako
je pismom Vasi Stajiu 20. 8. 1932. odbio da u Letopisu, u
935

broju-spomenici uri Jakiu pie o wemu kao slikaru, jer

veli, pisao je o tome pre 23 godine u Srpskom kwievnom
glasniku. A dodaje i da ne eli saradwu sa reimom u Matici koji je otuio bezmalo sve kwievnike iz Vojvodine".
Dakako oficijelne veze, po dunosti, nije mogao da izbegne. Bio je izaslanik ministra prosvete na sveanosti u
Matici 9. 7. 1933, kada je otvoren Muzej Matice srpske. Tom
prilikom je i govorio pa je nekoliko reenica iz toga govora
ostalo zabeleeno: Novi Sad je u svojoj skoroj prolosti
bio centar nae jugoslovenske kulture, arite kulturnog
ivota Jugoslovena. On je i danas ostao jedan na veliki
kulturni centar, a nesumqivo da e to ostati i u budunosti.
U takvoj jednoj sredini Matica srpska je delovala preko 100
godina, donevi ogromne koristi svome narodu."5 Dakako, morao je Matici i predsednitvu da estita uspeh i u svoje ime
i u ime ministra, no taj deo wegovog govora nije ostao zabeleen. Bio je izaslanik ministra i na Skuptini Matice
srpske septembra 1933, no ne znamo da li je govorio. Jeste govorio otvarajui u prostorijama Matice 29. 9. 1934. veliku
sveanu izlobu slikara Pavla Simia dan uoi Matiine
skuptine. Time se ipak nije vratio Matici, niti promenio
stav prema woj. Znamo to iz iwenice da je povodom ponovnog
pokuaja da se osnuje Mesna Matica u Beogradu", novembra
1934, na sastanku na kome je bilo oko 150 beogradskih lanova
Matice, javno rekao da je rad Matice srpske obian diletantizam". lanstvo u redakciji Letopisa koje mu je tadawi
kandidat za predsednika Matice Vasa Staji nudio pred Skuptinu 1936. odbio je, kao da je znao da Staji nee biti izabran.
Nema vie vesti niti dokumentarnog materijala o odnosima izmeu Kaanina i Matice srpske izmeu dva rata, to
znai da je wegova odluka da napusti Maticu bila definitivna.
Posle Drugog svetskog rata, znamo, Milan Kaanin je
bio proskribovana linost bez mogunosti da bilo gde sarauje, doveden zajedno s porodicom bezmalo na ivicu gladi.
U izdawima Matice srpske na wegovo ime nailazimo
1951. prvi put naznaeno je na kwizi da je on redaktor prevoda jedne od kwiga Turgewevqevih Odabranih dela. Iste godine o wemu se raspravqa na sednici Izvrnog odbora Matice 11. decembra. Dajem izvod iz zapisnika:

5 U: Otvarawe muzeja Matice srpske", Godiwak Matice srpske za

1934, str. 196.

936

Mladen Leskovac izvetava da je Milan Kaanin, kwievnik iz Beograda, ponudio Matici da Matica izda drugo izdawe wegove kwige Dva veka srpskog slikarstva". ita se navedeno pismo (br. 2096/510). Takoe saoptava da je Milutin Milankovi, p. predsednik Akademije nauka, svojim pismom ponudio Matici da ona izda prvu kwigu wegovih memoara. ita se
pismo imenovanog. M. Leskovac smatra da bi bilo dobro ako bi
Matica mogla oba dela primiti da izda.
Posle dovrene diskusije doneto je sledee
Reewe
Umoqava se M. Leskovac da saopti piscima obeju kwiga
da se Matica interesuje za ponuena dela i zamoli ih da u pogledu konanog odgovora Matice saekaju izvesno krae vreme
dok Matica ustanovi da li e moi obezbediti potrebna sredstva.

Iako je tada potpredsednik Matice bio Kaaninov prijateq Svetislav Mari, iako se Leskovac, kako smo videli, za
to zauzimao, nije prola namera da se Kaaninova kwiga iz
1943. ponovo tampa.
Prvi put e posleratna Matica jedan wegov tekst tampati u Letopisu 1954. Bili su to odlomci iz romana Priviewa pod naslovom Ispovesti Joce etvrtka. Iz tog romana
Letopis je u est mahova sedamdesetih godina objavqivao odlomke, pa je pre izdawa u kwizi 1981. tampano ak 26 poglavqa Priviewa. Godine 1961. Matica u ediciji Savremenici" objavquje wegovu kwigu pripovedaka U senci slave. ta
je to tada znailo tano ilustruje prikaz te kwige u Kwievnim novinama kome je autor P. Proti dao naslov Povratak
zaboravqenog pisca.
Ubrzo Kaaninova saradwa u Letopisu umnoie se serijama priloga Sudbine i qudi (u godinama 1965, 1966. i
1967) Sluajna otkria (1977) i Susreti i pisma (1970). To su
zapravo sastavni delovi wegovih buduih vanih kwiga od
kojih e se dve Susreti i pisma (1974) i Sluajna otkria
(1977) pojaviti kao izdawa Matice srpske. Uz ove kwige Matica e mu za ivota objaviti i kwigu Pogledi i misli. Roman Priviewa Matica je izdala 1981. i to je mislim, bila
wegova posledwa spisateqska radost. Pet wegovih najboqih
kwievnih studijaeseja uvrstio je Marko Nedi u obimnu
kwigu Pisci kao kritiari posle Prvog svetskog rata (1975)
iz monumentalne edicije Matice srpske i Instituta za kwievnost Srpska kwievna kritika".

937

Nekoliko priloga objavili su mu i nauni asopisi Matice srpske: Zbornik za drutvene nauke i Zbornik za umetnost.
Moe se bez ograda rei da su odnosi izmeu Matice i
Kaanina posle Drugog svetskog rata relativno rano postali
opet bliski. Kaanin je u Matici cewen pisac ne samo za
ivota, no i posthumno. Meu takvim omaima Kaaninu vaqa spomenuti dva vana doprinosa poznavawu wegove privatne linosti. To je prilog K. Dimitrijevia Susreti i razgovori sa Milanom Kaaninom objavqen u dva nastavka u Letopisu 1984. i izvrsna kwiga Prepiska dvojice mladia (1991)
u koju je P. Vukadinovi sabrao pisma M. Kaanina i Sv.
Maria dokumentujui jedno zaista lepo prijateqstvo, lino
i intelektualno. O wihovoj stogodiwici 1995. Matica srpska i Novosadski klub priredili su 27. decembra u sveanoj
sali Matice scensko-literarno vee na kome su glumci P.
Momilovi i M. Petrovi govorili tekstove probrane iz te
kwige.
Takav oma je i predstavqawe Kaaninovih Sabranih
dela u Matici za koje je pripremqeno ovo saoptewe. Nije
sasvim iscrpno u smislu prikupqawa podataka, pogotovu nije
dovreno u komentarima, tako da, istina, moemo rei da je
Milan Kaanin i te kako oplodio Maticu srpsku i ona wega, ali jo uvek nismo zreli za procenu da li Matica vie
duguje Kaaninu ili on woj.*

MILIVOJ NENIN

PISMA MILANA KAANINA

TIHOMIRU OSTOJIU

Potovani Gospodine,
Oprostite to vas uznemirujem ovim pismom. Moram vas
zamoliti za malo saveta.
* U saetom obliku kazivano na predstavqawu Sabranih dela Milana
Kaanina u Matici srpskoj, 15. aprila 2005. godine.

938

Ja nameravam da izradim jednu studiju o vezama i uticaju

maarske kwievnosti na srpsku. U tu svrhu, ja bih otiao
dogodine u Petu i onda tu stvar izradio definitivno. Ove
godine nisam mogao, jer sam jo uvek vojnik. Meutim, ja
imam dovoqno vremena, prilike i raspoloewa da taj posao
ve sad i ovde ponem raditi, a kasnije, ako bih dobio dopust
od godine dana, kao to se nadam, mogao bih tu studiju
dovriti jo za vreme rata. Naravno, ako bih dobio taj dopust, doao bih u Novi Sad da se o celom ovom poslu opirnije s vama porazgovaram, ali, poto je pitawe toga dopusta vrlo problematino, ja vas molim da budete tako dobri pa
da mi preko pisma date nekoliko generalnih uputstava.
Meni su poznati radovi g.ojice Politove i G. Dr Popovia (Laze), ali drim da su veoma slabi, tako da se wima neu moi koristiti. Disertaciju G. Radia nisam jo itao,
ali sudei po vaoj oceni u Glasniku, ni ta monografija o
Vitkoviu nije kao to treba. Drugih veih pokuaja ove vrste ja ne znam, pa mi se ini da u morati raditi sve od poetka. U tom poslu, ja drim da mi vi, Gospodine, jedini moete dati danas vaqanih uputstava. G. J. Gri, kod kojeg odlazim pokatkad i ijom dobrotom sam i dobio vau adresu, G.
Gri, velim, moe mi koristiti bibliografijom, ali on,
ini mi se, ne pozna metoda kojima se izgradila, jedna, recimo Omladina i wena kwievnost". Meutim, vi ne samo da
poznate moderne naune metode, nego ste o tom pitawu (maarske i nae kwievnosti) i sami nekoliko puta pisali.
ta vie, sluao sam od nekih starijih drugova da ste ih
upravo gonili da rade u ovom pravcu, i ne mogu da se dovoqno
naudim zato ne obradie ovako blagodarnu temu. Stara vojvoanska bolest: nemar i lenost. Meutim, ako mi to ne izradimo, koji znamo maarski, nai potomci ba nee
Da! jo ovo: ja mislim da obradim itavo doba od Seoba
do danas.
Ako ovu stvar ne izradim sad kao ak, posle ba neu, jer
u kasnije raditi druge stvari, za koje se trai vie ambicije i vie originalnosti. Ali o tom drugi put.
Ja sam ovde upisan na Univerzu ( semestar, a dva sam
izgubio), imam dobru voqu i veliku biblioteku, pa u moi
raditi. Molim vas, dakle, za vae savete na poetku rada.
Meni nije stalo da ova moja studija bude disertacija. Glavno
je da bude dobra i to iscrpnija.
Nadam se da se nisam prevario ako sam raunao na vau
dobru voqu u ovom mom mladom poslu.
Budite uvereni i ovom prilikom, Gospodine, u moje potovawe, koje sam uvek imao prema vama.
939

Zagreb, 25 H 1917
Sveuilite

Milan Kaanin
filozof

P. S. Ako vas moda interesira kako inae piem, mogu vas

upozoriti da e u jednom od iduih brojeva Savremenika"
izai neke moje mawe kritike i prikazi. Uostalom, svi mi
najmlai smo skerlievci, bogdanovci i mitrinovievci.
K.
[ROMS, inventarski broj 5.546; pismo je pisano latinicom]

Zgb, 4 H 1917
Potovani Gospodine,
mnogo vam hvala na pismu u kom ste mi dali generalna
uputstva na poetku mog ispitivawa srpskih i maarskih odnosa. to se tie proirewa radwe i na hrvatski deo nae
kwievnosti, o tom sam ve i sm mislio. Za Ilirski pokret, naprimer, moi e mi dati obavetewa moj profesor
Dr urmin. Radwa e izai tako velika da se nee moi zalaziti u male kojekakve sitnice. Inae, svakim danom se sve
vie uveravam da je to ogroman posao, koji se ne da svriti
tako brzo kao to sam mislio.
Kwievnih novosti ovde ima dosta, ali ne znam da li bi
vas danas interesovale, pa vam zato o wima i neu da piem.
Vidim iz predgovora Ogrizovieva Neistoj krvi", da je
ne samo B. Stankovi ostao, ve i S. Pandurovi, i I. Sekuli, M. Jankovi i J. Dimitrijevi.
U NSad u vaqda doi tamo oko Boia.
Potuje vas i pozdravqa
MKaanin
[ROMS, inv. br. 5.545, latinica]

Zagreb, 14 dec. 1917.

Dragi Gospodine,
Zahvaqujem vam na vaoj karti, u kojoj ste nali za me
nekoliko rei ohrabrewa i pawe.
940

Ja vam proli put nisam pisao o kwievnim novostima

ne zato, moda, to vas one ne bi zanimale, nego zato to
sam se bojao da bih vam ja mogao biti dosadan.
Novosti ovde ima mnogo, i svaki dan sve vie. Zagreb se
silno promenio za ove tri godine rata. Moe se rei da su
Hrvati postali za 90 gradi" pametniji. Wih ovek ne moe
mrziti, kao nekad novosadski glupi radikali, mir pepelu
wihovu! najvie ako bi ih mogao aliti. Posle rata, moramo im pomoi, i oni e biti vrlo estiti qudi. Meni je vrlo dobro dolo to sam ove tri godine proveo iskquivo meu wima: u Zagrebu, Oseku, Poegi i Sarajevu. Do danas, mi
smo samo fiziki i nauno bili jedan narod, ali ne psihiki. Da me nije stid, mogao bih se nazivati i Hrvatom, sasvim bi mi bilo svejedno, da mi nae ime nije milije, slavnije, s veim delima i uz vee due vezano. Oni su gori,
mnogo gori od nas, sirotanci. Ali zar nismo mi, Srbi iz
Ugarske bili na wihovu putu, t. j. na nizbrdici?
Prekjue sam opet bio u jednom kwievnom krugu (u kom
je bio, pored sveg izbora, i po koji farisej). Gospar Ivo Vojnovi je itao svoju novu dramu Imperatrix, za qude koje je on
sam pozvao. Ja sam s wim zajedno u jednoj bolnici (Milosrdnih Sestara), esto mu odlazim, a sad sam se reio da mu budem ono to je Ekerman bio Geteu i Pol Gzel Ogistu Rodenu,
t. j. da beleim wegove razgovore koje vodi sa mnom. G. Vojnovi je vrlo qubazan gospodin, a osobito se rado drui sa
mlaim qudima. Svoju novu dramu je itao kod G. i G-e Krizman. Izmeu ostalih, onde sam upoznao G. Vl. orovia. On
je takoe ovde, u jednoj bolnici. Nada se skoro u civil kaogod
i ja. G. oroviu je poverena redakcija za srpski odeqak novog Kwievnog Juga", koji izlazi sad u ovu sredu. O tom asopisu vaqda ste obaveteni iz novina. Mislim da e biti
vrlo dobar, samo ako ga ne zabrane vremenom. Do boqih prilika, vrie vaqanu misiju. I ja mislim u wemu saraivati:
ispoetka sitnijim kritikama i referatima, a posle i veim
lancima. Objaviu itav ciklus malih, informativnih lanaka o sadawim srpskim kwievnim pokojnicima. To su,
dakako, sve sitnice, pa me quti to me i na wih potpisuju.
Ako uskoro doem u civil, moda u prestati s pisawem tih
malih stvari, i baciti se sav na velike i ozbiqne, jer ovo
to sad piem, to moe svaki ueni magarac napisati. Ovako, gubim i vreme i snage. Glavni moj rad bie u estetici i
filozofiji, a osobito u romanu i noveli (ne bojte se, Gospodine, ne kao Boko Petrovi ili G. Jovan ivojnovi; odmah bi se sad ubio unapred). To vam je itava neprilika, s
tim mojim novelama. Da ih tampam tek posle rata, dugo mi je
941

ekati, jer e mi onda izgledati ve mawe vredne, a imau i

druge onda da piem, vee i ozbiqnije. A da ih tampam
sad za koga, molim vas? Ko bi ih danas itao, kraj ruskog
problema"? i zar bi ovi ovde mogli pravo razumeti nae
qude i prilike? Neke sam bio namenio ba za va Letopis,
jer bi onde najboqe pristali svojom sadrinom, ba kao to
je i Veqka Petrovia boqe itati u Letopisu i Brankovu Kolu nego u Glasniku ili Delu. Drugi miris, sasvim specialan.
Za Glasnik bi dobro pristale neke druge stvari, a roman bi
mi pristao (sve pod malom" pretpostavkom da bude dobar) u
svako izdawe, jer je opte srpski.
Nemojte se poplaiti, Gospodine, da ja to imam ve sve
gotovo. Onda i sm znam da ne bi vaqalo. Sve je to jo samo u
planu ili, najvie, skicirano.
Da! kad sam spomenuo V. Petrovia, da ne zaboravim:
Drutvo Hrv. Kwievnika izdaje zbirku wegovih pripovedaka. Izbor i celu redakciju su poverili meni, a ja bih i predgovor napisao. Veqko je pristao, a honorar je 100 K po tampanom tabaku. O tom u vas potowe obavestiti kad o Boiu
doem u NSad, jer e mi i tu dobro doi vai saveti.
Neista krv je pretampana bez izmena. Izdawe je lepo.
Ogrizoviev predgovor je sasvim novinarski, gotovo mizeran,
nekwievan. Ni mere u reima, ni stila u pisawu.
to se tie vae eqe da vam nabavim neto dobro o
Kraweviu, o Nazoru, i drugima, to vam je vrlo teko ispuniti, iz prostog razloga to toga nema, a i to ima, slabo je.
Hrvatima uvek i svuda fali kritinosti: i u kwievnosti, i
u politici. Wihov uman ovek bez p muke kae najveu glupost, pa se jo posle udi ako mu se neko nasmeje. A toga imaju, ironije. Jer je ona prvi stupaw cinizma. A cinizam je prvenac majke degeneracije Zato je najboqe, mislim, ako te pesnike, koji su odista dobri, sami proitate, a radi informacije pregledate Savremenik i drugi koji list. Specialno o Kraweviu mislim da je najboqi rad M. Marjanovia,
koji je tampan kao predgovor Pjesnikoj prozi S. S. Kranjevia,
koju je izdalo Drutvo Hrv. Kwievnika. Ta kwiga ima u Matiinoj biblioteci. O Nazoru je dobro pisao Verina u Vihoru, a nije tako lo i predgovor Dr B. Vodnika-Drekslera
Medvjedu Brundu. Tek, to je glavno, neto kao Pisci i kwige ili Impresije iz kwievnosti, toga nema, nego ovek mora
da lovi pojedine ocene po svim politikim i kwievnim
listovima. Ja hou da radim jednu kwievnu studiju o A. G.
Matou, pa imam muke dok i wegove lanke pronaem.
Na superarbitraciju idem tek 2 januara, tako da bih u
NSad doao etvrti-peti dan Boia. Voleo bih da s vama
942

malo vie razgovaram, jer u Zagrebu, pored sve wegove elektrike, ovek ne moe lako nai jednog solidnog intelektualca i racionalistu.
Potuje vas i pozdravqa
MKaanin
P. S. Kad sam pismo zavrio, proitao sam ga, i uvideo sam
da u wemu najvie govorim o sebi samom. Mladost
[ROMS, inv. broj 5.548, irilica]

Potovani Gospodine,
Verovatno da i sami pogaate zato vam se ovako dugo ne
javqam: neprestano sam se nadao da u moi doi u Novi Sad.
Meutim, dosad to zbog vojske nikako nisam mogao, a sad,
opet, kad sam uniformu, jedva jednom, skinuo, isto tako ne
mogu, jer su predavawa na Univerzi otpoela, a i put je strano poskupio. Moj dolazak, dakle, moram odloiti za drugu,
boqu priliku, ma da mi je to ao.
Sad, kad sam postao slobodniji, bacio sam se na intenzivniji rad. Osim za Savremenik, odsad u raditi mawe prikaze i za Knjievni jug, koji se vie ita. Ali, kao to sam vam
pisao jednom, ja taj posao smatram provizornim, a u tiini
radim druge, vee poslove. Interesantno je kako i sitnice
izazivaju pawu: danas vam aqem dva broja frankovake majke Hrvatske, u kojoj je izaao jedan kretenski napadaj na me,
Hrvatska je najaqiviji i najzabavniji list zagrebaki, samo
mi je ao to se malo ita, pa mi se nee glas" malo daqe
razneti izvan Zagreba. Uz to, aqem vam i jedan broj Obzora; u kom je tampan jedan moj informativan podlistak, iako
mnogo osakaen i cenzurisan" od bistrog urednitva.
to se tie vaeg raspitivawa o G. K. Strajniu, mogu
vam rei da se ja, istina, s wim poznajem, ali retko dolazim
s wim u doticaj. Inae, fakat je da je slab i bolestan, i da je
bez novaca. Mogue je da je on krasan ovek, ali je pisac vrlo
slab i bez talenta, tako da se od wega niemu ne nadam.
Druga sveska Bogdanovieve Istorije kwievnosti nije
izala. Klaievu kwigu o Vitezoviu i iievu Istoriju
Hrvata vam mogu nabaviti. Ako, dakle, hoete da vam ih po943

qem, javite mi, jer ko zna kad u ja u NSad, da vam ih donesem.

Nego, da vas za neto zamolim. Mi emo gledati da izdamo ovde jednu kwigu G. V. Stajia, da na taj nain pomognemo
malo wegovoj sirotoj i nesrenoj porodici. Za to bi nam trebali oni Letopisi, u kojima su izali wegovi lanci, za
vreme vaega urednikovawa. Molim vas, dakle, da poradite,
na neki nain, da Matica poaqe na mene sve one brojeve u
kojima ima po koja rasprava ili kritika od G. Stajia.
Potuje vas i pozdravqa
MKaanin
Zagreb, 24 jan. 1918
P. S. Odsad mi piite na adresu koju sam stavio na kovertu, ma da moete i na Univerzu.
[ROMS, inv. br. 5.543, irilica]

Potovani Gospodine,
Tek vam sada odgovaram na vau kartu, jer sam bio u velikom poslu, pa vam nisam mogao kwige brzo nabaviti, a bez
kwiga, opet, nisam hteo ni pismo da vam aqem. Danas odavde polazi moj drug Kosti, koji e vam doneti i kwige i ovo
pismo. Ne znam, samo, da li vam je dobro ovo izdawe iieve Istorije, jer su druga sva rasprodana. Ako vam nije dobro, ili ako ga ve imate, moete mi tu kwigu vratiti, jer ja,
na sramotu, nemam nijedne Hrvatske Istorije, a i ne znam je.
Sve tri kwige zajedno staju kanda ba ravno 10 K. Novac
mi moete poslati potom, ili ete mi ga dati kad na leto
doem u Novi Sad, kako hoete. Ja s novcima ne stojim ravo.
Osim stipendije, imam jednu intrukciju, neto i honorara
primam, a u Menzi jedem badava, tako da mogu lepo, zasad, izai na kraj. Meutim, na jesen u svakako u Petu, pa ne znam
kako u onde iveti, jer e mi onde sva privatna moja zasluga
otpasti, a i besplatna menza, i ostati samo stipendija. Sa
120 K, meutim, danas ovek jedva pristojan stan moe platiti, a kamo li sve ostalo. Trebalo bi, dakle, bezuslovno da nam
se stipendije povise. Da ste vi jo sekretar Matiin, s vama
bi se dalo bar pametno razgovarati o tom, a ovako ne znam
944

ta e biti. Kad na leto doem u Novi Sad, morau o tom govoriti sa onima koji danas upravqaju Maticom, i ako se ne
nadam povoqnim rezultatima.
Sad ide prolee, i ja se spremam za intenzivan rad. Uzeo
sam stan izvan grada, u jednoj staroj vili, kod slikara G. O.
Ivekovia, da bih bio sm i da me niko ne buni. Ne znam da
li vam je poznato kako je G. N. Andri raspisao nagradu od
5000 K za najboqi roman. Jo se mislim da li i ja da uestvujem u konkursu. S jedne strane, privlae me prilina svota i
kariera koja bi s nagradom bila vezana, a s druge strane, odbija me danawa italaka publika, koja nema ui za moje rei. Ja u raditi, a da li u stvar tampati, jo u videti. Da
bih ja dobio prvu nagradu, o tom ni trenut ne sumwam, samo
ako ocewivawe ne bi bunio srpski karakter moga dela.
Inae, radim i na nauci, ma da se to sa onim prvim ba
mnogo ne slae. Moje vaspitawe je skroz pogreno bilo, a tome je kriva jedino nekwievna novosadska sredina. Sve to
sam nauio, nauio sam iz kwiga i roenim opaawem; lino
me niko nikad nije pomagao. Zato sam ja, oliena fantazija i
osetqivost, izaao intelektualac i kritiar, a to ubija svaki stvaralaki rad. Odrastao u sirotiwi, ja sam uvek morao
drati oi otvorene i sluati savete: Pazi! Pazi, da ne
udari glavom o zid!" O, kamo sree da sam ee udarao glavom o taj fabulozni zid, danas bih bio bogatiji duom no
to sam.
Sad svejedno, ja ipak verujem da u moi i neto vaqano
stvarati.
Ovih dana sam svrio nacrt glavnih naela moje filozofije, koja e se zvati herojska filozofija, za razliku od dosadawih Verbalnih filozofija jalovih misli. To e biti jedna skroz racionalna filozofija. Sad sam otpoeo da sreujem beleke za moju Estetiku. To e biti itav ciklus kwiga, koje e se silno razlikovati od onog moqca i arhivara koji se zove Dr Petronijevi, taj tromi igra oko lanog boga
od zlata, nemake filozofije.
Zanesen velikim mislima i planovima, ja nikako ne dospevam da radim onu kwievno-kulturnu studiju o nama i Maarima, o kojoj sam vam pisao. To u malo posle. U radu me
spreava i politika. Moda ste o tom doznali poneto i iz
novina, jer me je frankovaka Hrvatska triput napala, uinivi mi ast i reklamu. Bio sam izabran za govornika studenata na Preradovievoj proslavi, ali je ona odloena. Zbog toga to je ta proslava zabrawena, ovde je svet van sebe od besa
i jeda, jer nai dobri Hrvati jo uvek misle da se sav nacionalni rad sastoji od parada i demonstracija. Badava ja na
945

svim skupovima grmim protiv verbalnog nacionalizma i preporuujem jedan pozitivan rad, oni moje duge monologe glasno
odobravaju, ali se miu slabo. Ipak, s napretkom Hrvata moemo biti zadovoqni: oni su svakim danom sve boqi. Danas
Zagreb odista neto znai: u wemu ima vrlo vaqanih qudi,
masa se osveuje, pa se moemo nadati da nije daleko dan kad
emo ih moi priznati ravnopravnima. Posle jo malo haxiluka u Beograd, pa e postati krasan svet, i onda e nae nauno i teoretsko jedinstvo ostati iva stvarnost.
Za danas, Gospodine, neka vam ovo pismo bude dosta. Kad
se sastanemo, razgovaraemo o svim tim pitawima opirnije.
Vi mene tako malo poznajete, da mi je gotovo neugodno to
vam ovoliko i ovako piem. Oprostite.
Srdano vas pozdravqa
va MKaanin
Zagreb, 19 1918
[ROMS, inv. br. 5.547, irilica]

Zagreb, 22 H 1918

Jurjevska, 55

Potovani Gospodine,
U ime vie qudi, molim vau pomo u jednoj vanoj
stvari.
Usled Vilsonovih poruka i osnivawa Narodnog Vea u
Zagrebu, postalo je aktuelno pitawe i naih krajeva u Junoj
Ugarskoj. O tim zemqama se najmawe zna i pie, i o wima su
ovdawi qudi najslabije obaveteni. Trebalo bi zainteresovati hrvatsku i slovenaku javnost za bivu Vojvodinu. G. V.
Staji je u tu svrhu ve izdao jedan mali proglas na nove Srbe". I ja sam neto pokuao u tom pravcu. Gledaemo da naa omladina na Univerzitetima takoe izda jednu rezoluciju.
Ali je to sve jo premalo, osobito posle nesrenih izjava
Dr K. Haxije, nego bi trebalo da urade neto i nai najugledniji i najsposobniji qudi. Zato vas molim da poaqete
nekoliko lanaka za Glas i Hrv. Re politiko-kulturnog sadraja, u kojima bi se videlo nae pravo na Banat, Baku i
Barawu. lanci neka budu kratki i s politikom tendencijom. Ako biste dospeli da napiete i to vee, onda najboqe
poaqite u Hrv. Wivu. Ali je ipak glavno napisati mawe
946

lanke za Glas i Hrv. Re. To ne oduzima mnogo vremena, a donosi vidqive rezultate.
Isto tako vas molim da piete G. G. Jakiima, . Grujiu, i drugima, da i oni neto uine u tom pravcu. Kad su
svi krajevi progovorili, ne smemo ni mi utati, ako ne elimo da Maari jave u svet kako smo zadovoqni sa wima. I
Rumuni govore, i Slovaci, samo mi utimo.
Ja leim ve osam dana u pawolskoj groznici, tako da
nisam mogao doznati ko nas zastupa u Narodnom Veu. Dobro
bi bilo kad bi se neko onde stalno nastanio ko bi branio nae interese.
Bezuslovno treba neto poduzeti. Ja sam vam spomenuo
samo novinsku kampawu. Moda bi se moglo i neto vee
uraditi. To vi znate boqe prosuditi nego ja. im ustanem iz
posteqe, otii u Svetozaru i Sranu da ujem wihovo miqewe, pa u vas obavestiti. Dotle u gledati da sa G. P. Kowoviem i sm neto uradim.
Ko je napisao onaj lanak u Hrv. Rei, nedavno, o Vojvodini? Je li vam poznato?
udim se da se ne miu oni slavni politiari oko bive Zastave i Branika! Ta oni su nekad uili Paia i Sazonova kako se vodi politika i davali savete Berhtoldu! Gde su
sad?
Ja ne mislim da nae zemqe stoje gore od drugih u pogledu budunosti i da su u opasnosti da budu zaboravqene. Ali
e ipak neto znaiti kad se uje ta mi sami mislimo i
ta elimo, a ne da na mirovnoj konferenciji Andrai ima
toliko argumenata contra, koliko Pai i Pribievi imaju
pro.
Ovde ve dva dana traju velike manifestacije po gradu,
koji je okien zastavama. Sve ide vrlo dobro. Samo ne treba
da prezreni" Hrvati izau boqi od slavne i stare" Vojvodine!
Uostalom, mogu vam rei da sam, za ono nekoliko dana
to sam ih proveo u NSadu, doiveo vrlo runa razoarawa:
naao sam svega jednog, najvie dva inteligentna oveka.
Kao to vidite iz ovog pisma, ja nisam otiao u Petu,
nego sam se ponovo vratio u Zagreb. Razlozi su isto materialne prirode. Uostalom, ovde mi je dobro u svakom pogledu.
Oekujui va odgovor, mnogo pozdravqam vas i vau gospou. Iz vae kue poneo sam najlepe uspomene i najboqe
utiske. Ja sam vam na tom vrlo zahvalan. Dodue danas ne moramo vie traiti qude fewerom kao Diogen, nego nam stoji
na usluzi elektrika, ali se ovek isto onako retko nalazi kao
i kad su ga traili fewerom. Naalost, materija se bre me947

wa od due! Zato vas sad jo vie potujem nego onda kad

sam vas mawe znao.
Odani vam
Kaanin
[ROMS, inv. br. 5.544, latinica]

Paris, (Ve); 52, Rua Gau Lussac, 52

Potovani Gospodine,
Nije potrebno ni da spomiwem kako bih vam odavde mogao mnogo pisati. O tome kako ivim moi ete doznati iz
feqtona koje sam poslao G. Kowoviu za wegov list, i G. Vl.
oroviu za wegov. Neto e vam malo moi priati i G.
Staji. Najvie e se doznati kroz nekoliko godina, kad o
Zapadu budem opirnije pisao. Danas se ne radi o tom, nego
opet o tom prokletom novcu.
Pri polasku, ja sam dobio od Prosvetnog Odelewa pripomo (1000 fres) za svagda. G. M. Petrovi ili nije mogao
ili nije umeo da mi izradi dravnu stipendiju. Za tri meseca, ja u onu sumu od 1000 fres potroiti sasvim, jer je ovde uasna skupoa, a onda ostajem bez marjaa. Mogu se
vratiti natrag. A ja smatram za greh i zloin da prekinem put
jo pre no to sam i krenuo.
Ja, dakle, molim vas, Gospodine, ako imalo verujete u mene, da mi izradite dravnu stipendiju. Jedan mali razgovor
sa G. Davidoviem mogao bi da me spase. Ako ste zdravi, pa
moete u Beograd, ja ne sumwam da ete mi ovo uiniti. Da je
tako najboqe, to mi je rekao i G. M. Popovi, naelnik, koji
vas i Gospou mnogo pozdravqa.
Inae, kad ne mislim o novcima, vrlo sam raspoloen,
i mogu dobro da radim. Do zime mislim da svrim neke stvari, i da ih tampam. Boqe bi bilo kad bih jo ekao, ali eto
ne mogu: treba od neeg iveti. Pariz silno troi ivce, i
ovek mora dobro da se hrani ako hoe da radi.
Neprijatno mi je to mi ovo pismo prvo iz Pariza
nije radosnije. Ali, eto, ne moe biti.
Obradovae me ako mi se javite. Ovde se nita ne zna
ta se kod vas dogaa. Kad biste nali zgodnu priliku, mogli
biste mi poslati koji list ili kwigu, o kojima mislite da bi
me interesovali.
948

Pisma nemojte slati potom, jer slabo dolaze, nego po

nekom ko se ovamo krene.
Kako se kree Novi Sad? To me naroito zanima. ujem
da se Kolo Naprednog enskiwa" sprema za veliku jesewu
ofansifu. Neka mu je sreno!
O mom stipendijskom problemu" piem u isti mah i G.
M. Petroviu. Moete se prethodno sporazumeti s wime. Ali
samo brzo, molim vas, tako da za mesec dana dobijem reewe.
Drugi put u vam pisati lepe, i veselije, ja se bar
nadam.
Mnogo vas pozdravqam, vas i vau Gospou.
5. maja 1919.

Kaanin

[ROMS, inv. br. 5.549, irilica]

U periodu od 1917. do 1919. godine Milan Kaanin (1895

1981) i Tihomir Ostoji (18651921) razmenili su ukupno 14
pisama. Prvo se javio Kaanin adresu je dobio od Jovana Gria, koji tada ivi u Zagrebu.
Ovde, pak, objavqujemo samo sedam Kaaninovih pisama.
Naime, jedno Kaaninovo i est Ostojievih pisama ne nalaze
se na svom mestu u Rukopisnom odeqewu Matice Srpske, a ne
postoji ni trag o tome da ih je neko uzeo. Ne ostaje nam nita
drugo nego da sa kartica iz kataloga ROMS prepiemo inventarske brojeve, datume i sadraj" tih pisama. Najpre govorimo
o Ostojievim pismima: 28.057 od 21. novembra 1917 sugestije za prouavawe srpsko-maarskih kwievnih odnosa"; 28.053
od 25. decembra 1917 interesovawe za kwige i razna kwievna
pitawa"; 28.054 od 23. februara 1918 naruxba kwiga i novina"; 28.055 od 31. maja 1919 intervencija za stipendiju adresatovu"; 28.056 od 29. oktobra 1919 pitawe pomoi adresatu za
studije" i 28.058 od 10. decembra 1919 bodrewe adresata na studije i rad".
Kaaninovo izgubqeno" pismo ima signaturu 5.550, poslato je iz Pariza 3. decembra 1919. i sadri obavetewa o Kaaninovom ivotu u Parizu.
Tihomir Ostoji i Milan Kaanin su se upoznali u Novom Sadu. Naime, u Gimnaziji koju je Kaanin pohaao od 1906.
do 1914. godine, Tihomir Ostoji je prvo suplent pa onda i
profesor od 1889. do 1911. godine, kada je penzionisan. Da li je
Ostoji u Gimnaziji predavao Kaaninu iz ovih pisama ne moe se zakquiti; ali se vidi odgovornost Tihomira Ostojia
prema mladom oveku i spremnost da pomogne.
Uz ova pisma donosimo najnunije komentare. O disertaciji Duana Radia o Mihajlu Vitkoviu (napisanoj na maar-

949

skom jeziku) Tihomir Ostoji je pisao u SKG, 1909. godine, kw.

23, str. 217221.
Dr uro urmin (18671937) je bio istoriar kwievnosti i profesor na Zagrebakom sveuilitu.
Milan Ogrizovi (18771923), sredwokolski profesor,
kwievnik u najirem smislu te rei.
Vjekoslav Klai (18491928) je u Zagrebu 1914. godine objavio kwigu ivot i djelo Pavla Ritera Vitezovia.
Ferdo ii (18691940), istoriar.
Nikola Andri (18671942), kwievni kritiar i prevodilac.
Branislav Petronijevi (18751954) na najznaajniji filozof s poetka HH veka.
Tomas Vudrou Vilson (18651924), dvadeset osmi predsednik Amerike (19131921); 1918. godine predstavio je mirovni
ugovor u 14 taaka. Predvodio je delegaciju SAD na Pariskoj
mirovnoj konferenciji.
Petar Kowovi (18831976), kompozitor i muziki pisac;
od 1917. godine iveo u Zagrebu.
Sran Budisavqevi (18841968), advokat, ministar i narodni poslanik, bio je jedan od pokretaa lista Glas Slovenaca, Hrvata i Srba", koji su od 1. januara izdavali disidenti
Hrvatsko-srpske koalicije.
Odnos Milana Kaanina prema Svetozaru Pribieviu
(18751936), politiaru, najboqe je predstaviti Kaaninovim
reima iz jednog pisma Svetislavu Mariu: Ja sam u Svetozara
prosto zaqubqen".
Milan Petrovi (18791952) profesor kwievnosti u Novosadskoj gimnaziji (19061929), poverenik za prosvetu privremene Narodne uprave u Novom Sadu (1919) i predsednik Matice
srpske (19471952).
to se tie proslave stogodiwice roewa Petra Preradovia, ona je odrana i pored izriite zabrane, da bi se na
kraju pretvorila u uline demonstracije. Iz kwige Milan Kaanin, Svetislav Mari, Prepiska dvojice mladia, Novi
Sad, 1991. godine, saznajemo da je Kaanin, kao predsednik studenata odrao govor nad Preradovievim grobom. Prenoivi
kod jednog prijateqa, Kaanin je izbegao hapewe.

950

BORIS PARAMONOV

VANKWIEVNI UTISCI IZ MOSKVE

One tamo nedeqe zadesio sam se u Moskvi, i proveo tamo
deset dana.* Naumio sam da je obiem i osmotrim. Nisam bio
jedanaest godina, i uopte, ona nije moj grad, ja sam iz Pitera. Ali nikada nisam oseao tradicionalni antagonizam,
Moskva mi se uvek dopadala. Ili jo boqe: Moskvi sve dobro
stoji, wu je teko, a verovatno i nemogue, pokvariti. Govorili su mi, dodue, da nita nije kao pre; da se, blago reeno, mnogo toga promenilo, i to ne ba naboqe. Sve vreme su
spomiwali nekakve Lukovqeve medvede. Pohvale su uvali
za kasnije. Medvede, u svojim automobilskim obilascima, nisam uoio. A drugo moskovsko udovite mi se ak i dopalo:
Ceretelijev spomenik Petru Velikom. Ima ko se bunio. Da to
i nije Petar ve Kolumbo, i da je bio namewen Americi, koja
se naprasno uplaila transportnih trokova. Tako je Kolumbo postao Petar. Neobino mi je draga cela ta pria. To i jeste prava Moskva. To je, ako hoete, Rusija nadasve eklektina, ili, kako se svojevremeno govorilo, svatarska zemqa.
Moskovski Petar je danawa varijanta Vasilija Blaenog,
koji takoe nije neko remek-delo pa eto, stoji, i svia se
strancima. U najmawu ruku ovo (to jest Petar) ne zaostaje za
Okuxavom na Starom Arbatu: ima ta i da se vidi. A takvih
Okuxava su itave armije u Londonu, tamo su smislili da diu spomenike bez postamenta; po svemu sudei, laburistika
ujdurma. A Moskva je carski grad, woj prilii rasko, nikakvi laburisti tu nemaju ta da trae. Wih se, dodue, najma* 11. maja 2005. godine Borisu Mihajloviu Paramonovu je u Moskvi
dodeqena Pukinova nagrada za esejistiku, a ovaj izvetaj je datiran 5. junom 2005. godine. Prim. prev.

951

we treba plaiti: Moskvu nisu uspeli da preurede ak ni

komunisti-boqevici!
Eto, to je moj osnovni utisak. U Rusiji nije bilo komunizma, nije bilo sovjetske vlasti, ni Lewina, ni Staqina.
Svih ovih sedamdeset i kusur godina nisu drugo do san, naravno straan, ali obian ruski san. A ni najstraniji komar, kako kae poslovica, nije bez boje milosti. Oblomovqev san, ako hoete. Iqa Iqi se jo nije probudio za novi
ivot: ni sedamnaeste, ni devedeset prve, jo se prevre na
svom divanu s jedne na drugu stranu. Medved u brlogu, nema
boqeg poreewa.
Naravno, moglo bi se i cepidlaiti. Siguran sam da su
se iteqi erepovca ili eqabinska, da ne govorimo o onima u Tumewu, totalno promenili. Pogotovo u Tumewu, bio
sam tamo u vreme evakuacije,** i nije mirisalo ni na kakvu
naftu: bilo je to neto drveno. Nesporno je sasvim nestalo i
rusko selo, i to ne toliko u socijalno-ekonomskom smislu,
ve vie kao pejza. Nestale su seoske ulice obrasle u travu,
izbrazdane traktorskim gusenicama (v. dnevnike Nagibina).
Ali Moskva se ne da traktorima, pa ak ni metropolitenu.
Ba za vreme mog boravka desio se famozni prekid struje; bee to poruka stare gospe-istorije da nam ne treba nikakav
metro, ne trebaju nam Iqieve sijalice. Ni automobili nam
ne trebaju; mada su preplavili Moskvu, i jure kao na trkama,
nisu drugo do najobinije rage. To se Vawka junai i vozi kao
lud. to se tie benzina, on mu doe kao ovas. U moskovskom
automobilizmu ima neeg to ak nije ni staro ve drevno,
arhaino. Nekakva krda, stepske kobilice, Xingis-kanove horde. I kao svaka arhaika, i ova izaziva uas: dinosaurusi, pterodaktili. Primeujem da sam nastavio da se bojim automobila i posle, u Wujorku, sve strahujui dok sedim u wima, kada
e da se pokvare.
Toliko o ruskom odnosu prema tehnici. Rusija ne samo
to nije postindustrijska, ve nije ni industrijska zemqa.
To ne treba dokazivati, uzmite taksi i provozajte se makar po
Sadovo-Kudrinskom. Uzgred, u Moskvi nema taksija. A ako neki i naie, taksisti imaju sasvim proizvoqnu tarifu (pojam
taksimetra je nestao) i ravnoduni su na negodovawe neprijatno iznenaenih muterija. To je ve iz domena ruskog kapitalizma: boqe jednom opqakati nego se baviti poslom deset godina. O, Rusijo, odgovori! Ona uti. Juri kao Gogoqeva
** Misli se na evakuaciju prilikom blokade Lewingrada za vreme Drugog svetskog rata, koji je B. Paramonov preiveo kao deak. Prim. Prev.

952

953

U kafani nije bitan jelovnik, on moe biti svakakav,

ve posluga i toaleti, koji blistaju od istote i od nekog,
pravo rei, umetnikog dizajna. To je veoma neobian, ranije
nezamisliv, utisak za prestonine goste. I to je tako posvuda,
u svakom podrumiu. to se tie posluge, kelnera ili, kako
se pre govorilo, konobara, nema vie ni pomena onog uvenog
obera iz Mrtvih dua, koji se odlikovao takvom vrpoqavou, da nisi mogao da mu razabere lik. Danawi moskovski
konobar je, za divno udo, upravo lice. Pojava. Dostojanstvo
nedeqivo od najprefiwenije uslunosti. Mislite ta vas
voqa, ali to je znak nekakvog boqitka. I nije to beznaajna
sitnica, ve pre dokaz kretawa prema svetskim standardima,
gde sfera usluga postaje glavni izvor zarade.
Sve u svemu, one pristojnije moskovske ugostiteqske ustanove sasvim su na nivou posluewa u Boqom teatru, u ta
sam se uverio na Valkirama". Ma ta vi rekli, to je ipak
nekakav progres.
Dodue, o kakvom progresu govorimo, kada nas ne naputa snaan oseaj da je moskovski ivot neto veito,
vanvremeno, neistorino? Moskva to nije istorija ve priroda ili, boqe rei, bitak. Istorija, progres, otvarawe horizonata to je Peterburg. Zato je o wemu i reeno: ovo mesto ima da opusti. Pusto, ili filozofski, nitavilo to
i jeste sloboda, neukorewenost, nemir, strepwa. Imix Moskve je, naprotiv, samodovoqnost. Pa otkuda onda nemir, koji
ne spopada toliko doqake koliko starosedeoce, Ruse, Moskovqane?
Ovde je uputno podsetiti se Solewicinovog intervjua.
Zapawuje kako je ovaj ovek igrao na kartu sadawe vlasti, a u
isto vreme joj izmakao tlo pod nogama. Ispraznost parlamentarizma, neastivost oligarhije, nemogunost spoqaweg uvoewa demokratije to je ono to govori, misli, ili radi
Putin. I wemu, Putinu, se ini, da je to osnovno, da je sve
ostalo prazna retorika. Uinilo mu se da je u Solewicinu
naao autoritarnog saveznika, malte ne pa ideologa. A Solewicin je u stvari podmetnuo bombu s odloenim dejstvom
pitawe samouprave, demokratiju kao zemstvo. To deluje kao
zastareli program pa zauzeta su ve sva mesta! Neka starca, neka trabuwa. Ali Solewicin ne skicira program nego
konstatuje iwenicu ak ako ni wemu samom nije ba sve
jasno. Ono to se deava u Rusiji od kraja osamdesetih godina jeste samoraspad imperije, a zalone akcije ili ubajs
s Berezovskim, to su puki etoni, pa neka i modrikasti. Diktat dana, zapovest vremena, i to ne ruskog, ve svetskog, jeste
gubernija, lokalna uprava, provincija, uza svu kompenzaciju
954

potapalicom globalnost". Sudbina danaweg oveanstva

je da se raspadne na Bosne", premestivi onamo glavne i
mone resurse (zloglasni autsorsing"). Zato su se Rusija i
Moskva tako uplaile svog odista ruskog (da ne kaemo prevashodno hrianskog) gesta i ne znaju kako da obelee svoj
najzakonitiji praznik 12. juni?
Zato to a to se zna na nivou kolektivnog nesvesnog
izvan imperijalne veliine, izvan dravne moi nema ni
prave kulture kulture velikog stila, kako ju je nazvao pengler. Demokratija, pretpostavqajui i omoguujui kraj imperije, gubi taj veliki stil, kultura se u demokratijama pretvara
u sinonim lokalnih naravi. ta je Rus izvan drave, izvan
kafanske Moskve, izvan Jesewina? I nije vie Rus, ve Rusin", Galicijanac. ta je Solewicin izvan GULaga? Staroobrednik, minorit, ami.
Spomenuti Erenburg je dvadesetih godina posetio kraj
koji se tada zvao Zakarpatska Rusija. Tamo su svi listom bili
slovenofili, a kwievna inteligencija je predano uvala ruski jezik. Mesni klasik je napisao:
Treba prvo s mamicom
Dobro se upoznati,
Da bi s lepom devicom
Mogao qubovati.

Nema se ta prigovoriti, sve rei su ruske. Osim to

naglasci hramqu. Jer pravilan je samo prestoniki akcenat. A tada vie i nije akcenat, ve norma.
Norma je ono to nedostaje danawoj kulturi. Eto ega
se boje u Moskvi, i u Rusiji. Sadawe ruske fobije, previrawa, trvewa predstavqaju pre kulturni strah negoli politiku liniju.
Neu rei nita novo, ako kaem da istinska Moskva
nije Sadovo-Kudrinska sa Novinskim pasaom i spomen-kuom ehova pride, ve neka tamo Plotnikova uliica.
Privlanost Moskve uopte nije imperijalna, pa ak ni carska, ve vena, neprolazna. Moskva po svom umetnikom
tipu nije prestonica ve majur, imawe, posed. U stvari, takva
je bila i u vreme istinske imperije, kada se prestoni grad
Rusije nalazio na obali Neve sadawi Sankt-Peterburg
Lewingradske oblasti.
Prevela s ruskog
Dragiwa Ramadanski

955

SERGEJ GANDLEVSKI

MOTIVI DETIWSTVA
Tri ili ak etiri pokolewa sovjetskih qudi proivelo
je svoj vek u zatoenitvu: granica je bila zabravqena", informacije iz inostranstva, ako su nekako i curile, bile su
deformisane do neprepoznatqivosti.
Dok su mane takvog stawa stvari optepoznate, o vrlinama se i ne razmiqa: izmeu etiri zida moe tako lepo da
se mata! Ruski intelektulaci su, i zajedno i odvojeno, mnogo
toga izmatali i domislili: Zapad, predrevolucionarnu Rusiju, samu slobodu ne moe se sve ni nabrojati. (Otprilike
tako su, vie zbog nedostatka verodostojnih znawa a mawe
zbog dobrog ivota, i zapadni intelektualci izmislili Sovjetski Savez Dravu radnika i seqaka.)
ivot pod totalitarnim reimom podsea na svojevrsnu
karikaturu detiwstva, ali detiwstvo, ma kako ga karikirali,
predstavqa zlatno doba ivota. Zato bi se moglo rei da se
pod sovjetskom vlau i stvarno, u izvesnom smislu, ivelo
lake i radosnije", kako je to jo Staqin govorio. Ali greno je i pomisliti tako neto: milioni ubijenih su nedopustivo visoka cena za kasarnsku bezbednost naroda i za bolno
zadovoqstvo ruskih intelektualaca uquqkanih iluzijom da,
bez obzira na sopstvenu mizeriju, negde na belom svetu postoje drave u kojima tee med i mleko. Seam se nae blagonaklone replike da su nama vae brige" u odgovor na jadikovku ponekog zalutalog stranca. S jedne strane sasvim razumqivo, a sa druge ne sasvim umesno.
Komunalni problemi i svakodnevne tekoe na koje smo
navikli da se alimo, skoro da su nam dobro doli, skreui
nam pawu sa svih ostalih, metafizikih muka. Pa i sovjetska vlast, neizbena, tegobna i sveprisutna, poput zuboboqe,
efektno je zaklawala od misleeg oveka sumornu inenicu:
956

da on nije samo nesreni podanik imperije zla", ve i stanovnik planete koja se s pravom smatra dolinom plaa, dok
qudska sudbina, u skladu sa starom izrekom, posvuda nalikuje
vodi prosutoj po zemqi.
A onda smo odjednom, ni pet ni est, postali slobodni.
Sloboda nam je dola odgore" u vidu partijskog funkcionera s nejasnim izraavawem, s frikativnim g" i s velikim
belegom na eli.
Lina zasluga svakog od nas u stvari opteg oslobaawa
ast izuzecima zanemarqivo je mala i uporediva je sa
doprinosom krupice snega u survavawu snene lavine. Zato
koristim sluaj da se i ovoga puta zahvalim M. S. Gorbaovu,
ak i ako nas je grekom spasao.
(Verovatno se lakoa sa kojom mi sada vraamo slobodu
onima gore" moe objasniti lakoom wenog sticawa: od teko zaraenog imetka ne rastajemo se tako brzo, samo od onog
lako steenog.)
Neuestvovawe to je bilo sve na ta je bio spreman
iole estit ovek. Osamdesetih godina neko je rekao u prijateqskom razgovoru: Da smo zaista asni qudi, ne bismo sedeli za ovim stolom." Jer, oni zaista asni qudi bili su tada
politiki zatvorenici.
Priznajem, prozevao sam poetak kraja. Niko od mojih
mnogobrojnih poznanika (a meu wima ima i pametnih qudi)
takoe nije predvideo i predosetio da je krah sovjetskog reima tako blizu. Naprotiv, smatrali smo da ni nama ni naoj deci, na nau ogromnu nesreu, nije sueno nita drugo.
Naglost promena nas je za izvesno vreme ak liila unutrawe ravnotee do te mere nam je ulo u naviku doivotno protivqewe spoqawem pritisku. Tamo gde je oduvek
bilo neto glomazno, formirala se praznina verovatno se
s takvim izrazom lica ustaje s poda nakon smuenog pokuaja
da, po sili dugogodiwe navike, sednemo u staru fotequ, koja
tek to je odneta na otpad.
Ali, nas su oslobodili i, izgubivi oseaj stvarnosti
deavawa, poeli smo bojaqivo da se navikavamo na nove
uslove, da dolazimo k sebi i otkrivamo neke, ne uvek prijatne, stvari.
Na primer. U svakom intelektualnom kruoku se prirodno uz ponos ali i sa aqewem pretpostavqalo da izvan
granica dotinog drutvanceta od maksimum 1214 qudi
vlada sveopta zatucanost i strahota propadawa. A kada se
sve razbistrilo, ispostavilo se da ima na stotine slinih
kruoka.
Ili ovo. Odjednom su s TV ekrana iz usta nesimpatinog
i dozlaboga laqivog komentatora zazvuale rei istine, to
957

je na neki nain trenutno uinilo pogled wegovih, koliko jue sasvim bestidnih, oiju ovenijim. Nametao se zakquak: odistinski loih qudi i nema ba tako mnogo veina
gadosti ini se iz slabosti a ne dobrovoqno. Daleko je boqe
da drava i ne proverava vrstinu svojih graana, svih bez
izuzetka: ishod provere se, avaj, uvek moe predvideti. A junak e, hvala bogu, i sam da nae podvig prema sebi: ivot
nam svima daje priliku", kako su nas uili u koli.
I to je najvanije, ispostavilo se da sloboda uopte
nije slatka, kako se to nama inilo, da nema boju, miris i
ukus, jer je naelno liena sadrine da je, sve u svemu, tek
povoqan sticaj okolnosti za realizaciju raspoloivih sklonosti i poriva. A onda je i uvena Erenburgova metafora o
jugovini" izgubila odreenost i svoju mawe-vie pozitivnu
asocijativnost, i okrenula nam svoje novo lice, ispoqivi
neoekivanu nijansu smisla. Jugovina u umi ili u dvoritu
detiwstva, nagoni nas da halapqivo udiemo vazduh koji mirie na neto nejasno, ali u isti mah veoma drago. A kako da
reaguje ulo mirisa na porast temperature nad jamom za izlivawe pomija ili u blizini staninog klozeta? Kada u isto
vreme mirie na ozon, ali i vue na izmet? Ba tako. I
smrad je delovao delotvornije nego svi argumenti, dokazujui
da zreli komunizam" nije klika bitangi i nitaka koja terorie nevino stanovnitvo daleko bilo. Pre e biti da
je u pitawu istorijski rezultat dugogodiwe negativne selekcije i neprirodnog izbora, kada su se vlast i podanici konano meusobno izopaili. I kada miomiris prosto nema
odakle da nas zapahne, kada se sav taj prevreli trule i gwile otopi, i zaklokoe, i procuri, pred naim oima.
Iz kasarne smo dospeli pravo u kapitalistiku xunglu"
klie sovjetske tampe nam je ba dobro doao. Odgovarala nam je i deja kwiga o Mogliju (Kwiga o xungli), postavi
odlian vodi po iznova naenoj i u sutini nepoznatoj dravi. Na ud ovog teko prohodnog i opasnog ipraga utiu
nasilni tigrovi irkani, iza ijih lea izviruje piton Ka,
dok odrpanci slobode, novinari, trkaraju po krowama, diui graju, kao orangutan King Lui.
Nadoknaujui proputeno i vrqajui po negda izmatanom Zapadu, otkrili smo da je razlika dvaju svetova, protivno svim oekivawima, uporediva sa wihovom slinou,
koje je u svakom sluaju, vie nego to bismo hteli. I izbor
se na kraju krajeva svodi na potragu za najmawim zlom ni
traga medu i mleku! Dodue, zapadwaka xungla" deluje vie
kao obian, ureeni park.
Sve do sredine 80-ih godina, dok sam, u svojstvu radnika
pri ekspediciji, snovao unutar granica SSSR, od Pamira do
958

ukotke, smatrao sam sebe zapadwakom". Sada, kada ustrojstvo Rusije inklinira ka Zapadu i kada je delimino izgubilo ustaqene koordinate, moje simpatije gube orijentaciju izmeu strana sveta. Inostrana putovawa su potvrdila pravomernost ukorewenog kompleksa ruske nacionalne nepunovrednosti, ali su me u isto vreme snabdela nerastereenim viewem domovine, a usput i samog sebe. Do zavisti se divim vrlinama protestantizma, ali su mi, i protiv moje voqe, blie
ruske dvosmislene navike pa i ja sam takav. To se prostire
do sitnica: nepoverewe prema pompi sovjetske propagande
rasprostiralo se i na ovdawe antologijske prirodne lepote.
Posle Wujorka, Amsterdama, Venecije, shvata da Peterburg
ili pogled na Moskvu sa Velikog Kamenog mosta moe da izdri svako poreewe.
I jo: barut utopije ovakve ili onakve ima neogranien rok trajawa, zato to postoje i uvek e postojati obespravqeni koji, toboe, nemaju ta da izgube, i oni dobronamerni spremni da im pomognu, ponekad i po svaku cenu. Najzad, veito buja i obina glupost i zloba. Zato je najboqe
shodno svojim snagama odupreti se nepravdi, ne samo iz ovekoqubqa, ve i sa ciqem samoouvawa: jer i onih spremnih
da prinesu ibicu barutu i da se istaknu na tu raun takoe ima i uvek e ih i biti. A kada bukne, teko nama.
Moda me je posledwih godina, kao i mnoge ruske intelektualce, ipak najvie obeshrabrilo neprijatno iskustvo,
vezano uz pojavu slobodnog i zadovoqnog ruskog oveka Dodue, on je sasvim zadovoqan sobom. Verovatno u ovom trenutku apatino gleda neke paraliue gluposti na televiziji,
i zaliva ih pivom. Ima i pravo. Vie nemamo koga da krivimo za wegovu nakaradnost: sloboda je.
A da li sam ja postao srean, postavi slobodan? Nisam
siguran. Ali sloboda i nije povezana sa sreom, ta srea
ima tu da trai? Sloboda iri vidike, podgreva oseawe
linog dostojanstva, nadrauje ivce i uveava znawe. A kada
i koga je to usreilo!?
Zadobijawe slobode ak je i tuno, poput zavretka detiwstva sa wegovim iluzijama, pa makar i onog iz sirotita.
Ali to je nekakva ispravna tuga tako se i Mogli sneveselio, odlazei kod qudi. A piton Ka se trudio da ga utei:
Kad zbacimo staru kou, u wu se vie ne uvlaimo. Takav je
zakon".
2003

Prevela s ruskog
Dragiwa Ramadanski

959

DRAGIWA RAMADANSKI

POTREBA ZA ZADIVQENOU
Razgovor sa Svetom Litvak
Dragiwa Ramadanski: Draga i uvaena Sveta Litvak, srpska publika e se uskoro upoznati sa punim opsegom Vaeg
stvaralatva. Naime, biete gost Festivala kwievnog performansa, koji e se poetkom novembra odrati u Senti. Za
koje srpske pisce ste Vi uli?
Sveta Litvak: Neobino mi je prijatno to nastavqamo
tradiciju viestrukih veza ruskih i srpskih pisaca. Meni
lino to je jo uvek zanimqivo i novo.
Od mene se sigurno oekuje navoewe sakralnog imena:
Milorad Pavi. Upravo to i inim, smesta i po svojoj voqi
zapadajui u greh podizawa reklamnih piramida, ak ako i
nisam potovalac stvaralatva odreenog pisca, ve samo
wegov italac. Vie bih volela da se pohvalim poznavawem
bogoslovskih tekstova Anikite Lava Filologa, autobiografije Dositeja Obradovia i reformatorskih dela Vuka Karaxia
eto kuda sam zapucala pa sve do Jakova Igwatovia i
Milana Rakia, a ak i Davia i osia, imena koja poznajem samo po uvewu. Recimo tako: kod mene je sve stvar budunosti.
Podrazumeva li sintagma kwievni ivot" onu produktivnu i toplu stvaralaku atmosferu, koja je tradicionalno
odlikovala rusku kwievnost, ili je danas sve dobilo ledeni
peat tranzicije? Vaa stvaralaka svakodnevica.
Za udobno postojawe u poeziji, pesnik bi trebalo da bude
stameno uprt nogama u prazninu, dok na sebi dri isto to
960

nihil, za dlaku tee od onog prvog. Ali, pesnik je ovek, i

wega mame i zbuwuju najrazliitije drutvene okolnosti. Otuda i meawe pojma poezija" sa drugim terminima, kao to je
to potrawa", kwievna nagrada", antologija", salon",
slava", novac" i sve ostalo. Ukquujui tu i kwievna druewa. Za mene, kao i za ostale, to je bilo vano. Posebno na
poetku stvaralakog puta. Kada su me jednom pitali, gde se
nalazi moj pesniki zaviaj, drznula sam se da odgovorim ja
sam pesniko siroe", to je bilo dobrim delom koketerija
(jo ete se sresti sa tom mojom osobinom!). I tako, pesniko
siroe je poetkom devedesetih bilo prihvaeno od danas legendarnog moskovskog kluba Poezija". To je za mene bio pravi kwievni ivot. Susreti sa uvenim andergraund pesnicima, sticawe ugleda u wihovoj sredini, itawe tek napisanih stihova u krugu uvaenih majstora, kao to je Prigov, Rubintejn, Druk, Iskrenko, Bunimovi, Irtewev i drugi
postalo je za mene nasuna potreba. esto smo se nalazili u
promenqivom sastavu po klubovima, ulicama, parkovima, kod
neije kue. Sve se zavrilo smru Nine Iskrenko. Tada sam
se stvarno osetila kao siroe. Posle su se pojavili neki novi kwievni prijateqi. Jo nije bila presuila tradicija
kuhiwskih sedeqki, na kojima smo mawe itali stihove i
prozu, a vie razgovorali. I to je isto bilo divno. Moji ondawi prijateqi su German Lukomnikov, Pavel Miuev,
Nikolaj Bajtov, Oleg Dark, Ivan Ahmetjev, Vladimir Strokov i drugi. Pa se i taj period zavrio. Nastalo je vreme
kwievnih salona. Nicali su kao peurke posle kie. I svugde su se okupqali priblino isti qudi. Svojevrsna kwievna porodica. Naalost, kako je vreme prolazilo, ona je
sve vie podseala na veliko kwievno stado, koje su ambiciozni pastiri terali s jednog pawaka na drugi. Pa se
okonao i taj period. Sada se, skoro istovremeno, svi ti saloni jedan za drugim gase. Na smenu im dolaze koncertne scene-kafei, gde pesnici nastupaju zajedno s muzikim grupama i
tako zabavqaju klupsku publiku. Kwievno druewe se odvija
za restoranskim stoliima, ali ne u tradiciji iz vremena
Monmartra", ve u duhu bifea Saveza pisaca. I evo, sve ee ujem nostalgine uzdahe za intimnom atmosferom moskovskih kuhiwa. Ipak, po mom miqewu, tom obliku kwievne svakodnevice je davno odzvonilo. Moda je, evo, dolo
vreme da se oseti praznina pod nogama, i fizika muka usamqenosti. Da prestanemo da traimo drutvo do obliweg
kafia, i da najzad krenemo svojim putem zar nije jasno da
sa nama nikome ne moe biti usput?
961

Kako izgleda Va stvaralaki put? Ima li neke konstante? Vaa anrovska paleta.
Jo u koli, kada su nam zadavali da napiemo ili prevedemo neto u stihu, za moje drugove iz razreda to je bila
muka, a za mene praznik. Ipak, u dvanaestoj godini, pomno
prouivi Pikasov album koji mi je tata poklonio, poelela
sam da budem slikar. Upisala sam se na kurs crtawa i slikawa, a potom i u slikarsku kolu. Tamo sam nala i prvu publiku za svoju poeziju. Ohrabrena uspehom, osetila sam se
istovremeno i kao pesnik i kao slikar. Poznanik, sa kojim
sam se sluajno srela u metrou, odveo me je u pomenuti klub
Poezija". To mi je odredilo sudbinu. Bila sam zagluena
obiqem poetika i vrewem pesnikih talenata. Do tada nisam
ni slutila da postoji neto drugo osim sumornih i lanih
sovjetskih asopisa. Tokom te godine u meni se odvijala stvaralaka kriza, oseala sam da tek to se nije rodio moj sopstveni jezik, na kome u moi da komuniciram na ravnoj nozi
sa pesnicima. Tako se i desilo. Tada sam poela da piem
stihove, koje i danas mogu bez ustezawa da objavim. Poela
sam bez ostatka da se oseam kao pesnik. Brzo sam stekla ime
u andergraund krugovima, pojavile su se publikacije u tadawim samizdatskim novinama, izala mi je kwiga Raznobojni obeewaci. Nakon poznanstva sa Ninom Iskrenko i Nikolajem Bajtovom, posveujem se kwievnom performansu. Realizovali smo zajedno niz projekata. Godine 1996. sa Nikolajem Bajtovom organizujemo Klub kwievnog performansa. Nastavila sam i da se bavim slikarstvom kao i grafikom. Dosta
kasno sam otkrila za sebe novi, nepoznati kontinent proze.
Poev od male povesti Nagrada Verom za mene se zainteresovao izdava erotske orijentacije u sovjetsko doba progawani asopis Jo. Tako je nastao solidan korpus pria, i ja sam
shvatila da to nije sluajno, ve sasvim ozbiqno. Izala je
kwiga erotske proze i stihova Ovo je qubav. Preplavile su
me ideje novih pria, poema, performansa, slika, izlobi.
Pravila sam spiskove dugoronih planova iji je vei deo
ostao neostvaren. Bilo je nuno posvetiti vreme i pawu
porodici, deci. I ba u toj stisci, kako mi se ini, nastali
su moji najboqi stihovi. Pre tri godine poela sam da izdajem malotirani, delom buk-artovski, asopis Februar. Nekome e se, sigurno, sve ovo uiniti neozbiqnim. Ali stvaralaki put pesnika nije ablon za mase. To je moj put. Dodau jo par redaka, ne bih li konano pokvarila utisak:
marginalno se bavim mail art-om i pravqewem lutaka portreta kwievnih prijateqa, ponekad idem u arheoloke eks962

pedicije, a uza sve to sam po prirodi strano oklevalo i ak

upadqivo zakoena osoba, koja veliki deo vremena provodi u
apsolutnoj dokolici.
Ima li Va umetniki angaman feministiki karakter?
Pa, najverovatnije ima. Ali ne deklarativno. Dotiem
mnoge feministike teme, to je posledica otvorenosti mog
pisma. I odnosi se, pre svega, na sferu erotike. Mada je evidentno upravo suprotno: dovoqno je da se na horizontu pojavi
zastraujua figura feministkiwe, pa da se neni Eros povue u najdaqi kut. I da od ari frivolne zaigranosti ne
ostane ni traga. Ali najzanimqivije u svemu je to to je pozicija feministkiwe isto qubavna poza. Okrutna ratnica
oekuje svog pleatog deliju, i udi za borbom prsa u prsa,
koja se lako moe pretvoriti u bahanal dvaju monstruma. Feministiki prekori i zahtevi prirodno su usmereni na posvemano izazivawe muke polovine oveanstva. to se tie mojih tekstova, to nije sluaj. Oni izazivaju negodovawe
kako protivnika tako i protivnica seksualnih opisa. Ba
kao to ima mnogo wihovih iskrenih poklonika i poklonica.
Vae poimawe autorstva, koatorstva. Saradwa sa Nikolajem Bajtovom.
Popriaemo, dakle, o ready made second hand". Nikolaj Bajtov i ja imamo zajedniki projekat: rukujemo arhivom
rukopisa koji su ostali bez roditeqa. Autor donosi svoje nevoqeno edo u nae sirotite" i odrie se svojih roditeqskih prava, a istovremeno i daqe brige i obaveza prema svom
potomku. Sa svoje strane mi organizujemo sajam autorskih prava. Odreenog dana okupqaju se qudi koji dobrovoqno ele da
usvoje ovo ili ono siroe. Nakon odgovarajue procedure primopredaje (pesme, prie ili lanka), budui autor stie pravo na sve mogue manipulacije sa ovim tekstom, kao da je wegov, to jest: da ga javno izvodi, objavi, unese ispravke, iznova
prepie, uniti kao neuspeo, odloi u fioku i zaboravi na
wega, pa ak i da ga pojede. U vreme sajamskog dana svako moe
da usvoji besplatno samo jedan tekst. Svaki sledei se usvaja
po sve vioj ceni. Na to smo se odluili nakon to nas je
prefrigani akcionista Nikolaj Vinik (ipak) blagorodno upozorio da e doi, usvojiti sve tekstove i odmah ih unititi.
Ovako je uspeo da otkupi samo devet (!) pria i povesti, i to
poto je pozajmio novac od prijateqa.
963

ta znai odrednica erotski" u Vaem poetskom svetu?

Napisavi svoju prvu priu, na koju se u potpunosti odnosi ovaj epitet, pomislila sam da sam, u stvari, rekla sve
to znam na tu temu. Ispostavilo se da je to jo jedna zabluda
u mojoj predstavi o sebi i svetu. Lana graevina se sruila,
i pojavila se jama, koja mi se na poetku i nije inila bog
zna kako dubokom. Moja prva pria je bila tek jedna ciglica,
koju sam ugradila u temeqe nepoznatog mi dvorca. Oprezno
sam okrenula list, i napisala novu priu. Kako sam odmicala
s pisawem, provalija smislova, u koju sam se usudila da zavirim, otvarala se preda mnom nezamislivom silinom. Ali zdawe koje sam zidala, bilo je povezano snanom armaturom. Sve
je vie liilo na kulu, to lebdi izmeu dva beskraja. Tema
je otkrivala svoju neiscrpnost i sloenost, a nebo (ciq) sve
se vie uzdizalo i postajalo sve nedoseqivije. ta kaete
na sliku? Znam, opis je dvosmislen i moe dati povoda za karikirawe i izrugivawe. Ali ja sam navikla da rizikujem. I u
tome je pokretaka snaga mog stvaralakog projekta. Razumeete
da, dospevi na minsko poqe erotike, stvarno mnogo rizikujem. Pawa qudi se trenutno usmerava na tu moju stranu, i
nita ih drugo ne interesuje. Zato sam se odluila na to,
kada me je i bez toga ve bio glas dosta posebne lirske pesnikiwe koja, istina, potuje i tradiciju i avangardu, ali ima
sklonost i ka izvesnim preterivawima? Radi se o tome da mi
je od detiwstva mrsko cerekawe i kreveqewe pri doticawu
seksualne teme u razgovoru. Zbog neega me je to jako vrealo,
i ja sam nejasno oseala protest. Seksualnost je za mene jo i
oblast filozofije, koja je u Rusiji praktino netaknuta intelektom. Verovatno da to zadire i u naine prenoewa globalne informacije, koja se ne da spoznati na svakodnevnom nivou. (Ve ujem i odgovor: A da ti ja, devojko, predam neku
globalnu informaciju, onako nasamo?")
Na paradoksalan nain moja kwiga erotske proze i poezije dospela je, kwiarski, u red kwiga koje imaju potrawu
meu qubiteqima jeftine robe, meu itaoce sa onim istim
prqavim kezom, kojeg sam se tako gadila u detiwstvu. U taj zakutak kwiare retko zaviruje ozbiqan italac (uostalom, to
sam se okomila ba na tog ne-ozbiqnog, wemu je takvo tivo
nameweno isto kao i drugima). Na taj nain na mene je vrsto
nalepqena etiketa popularne moskovske porno-pesnikiwe. I
stvarno, ne vidim da mi je meu ruskim poetesama ijedna ravna u ovom anru (upravo tako, s proze na poeziju, kao u grupnom seksu), ba kao i uopte uzev u lirici, koja se u mom
sluaju prostire i izvan zone ispae pesnikih muzikrava.
964

(Nije li ovo odve grubo i otvoreno za ovako solidan asopis?)

Neki segmenti Vaeg stvaralatva u znaku su performativnog sinkretizma, a drugi su gotovo klasino strogi. Otkuda takav proteizam?
Otkuda? Radi se o organici. Ne shvatam kako je mogue
celog ivota pisati stihove koji lie jedan na drugi, ili
slikati tako. Ni jednu svoju sposobnost ne dovodim do automatizma. Moje postojawe je kolebqivo. Ja sam generator ideja
za koje je nerealno da ih ostvari jedan ovek. Ono emu sam
verna, to su danas progowene klasine forme pesnikovawa,
iji potencijal je neiscrpan, i koje su za mene neprocewiva
riznica poetskih reewa i zahvata. Novatorska praksa proizilazi upravo iz tog iskustva. I pored toga mislim da, ako
neko pretpostavi slobodni stih rimovanom, to predstavqa
odgovoran izbor. Tada, meutim, treba pisati na nivou Alojzuijusa Bertrana, a ne prosto bez rime.
Kakva je pozadina Vaih maskiranih preobraaja?
Moje klounade nisu ostale neprimeene. Kolekcija maski
za odreene preobraaje imitira moje omiqene likove, i retko se popuwava novima. Jednom, na ispitu iz filozofije, sasluavi moj otresit odgovor na pitawe o kategorijama forme i sadrine, profesorica me je strogo upitala da li je moja
spoqawa forma u skladu sa mojom unutrawom sadrinom,
uzevi u obzir moju smenu frizuru i lakomisleni imix.
Nasmejala sam se. Naravno da je u skladu. Svi moji likovi:
dokoliari-lewivci, mrawaci-mrzovoqnici, zaqubqenici,
agresivci, stidqivci u skladu su sa mojim duevnim ritmom, koji je prenapregnut i nesamerqiv sam sa sobom, as lagan i gibak, as zadihano temperamentan, as zatvoren raznim
blokadama. Sve te meusobno razliite persone predstavqaju
uesnike tihog uzleta, za koji znam samo ja. Taj tihi uzlet se
odvija iznad, nevisoko nad, po-nad povrine stvari, dogaaja
i rei, radi wihovog pomnog osmatrawa i uprawavawa nene naklonosti. Uesnik tihog uzleta ne rui i ne zida, i
uestvuje u tihom uzletu ne sa svog uroenog opreza, ve iz potrebe za zadivqenou. Tim pre to tihi uzlet uopte nije
bezopasan, jer se odvija u granicama domaaja ispruene ruke
i ruiteqa i graditeqa. Bez obzira na to, i uopte nasuprot
svemu, uesnici tihog uzleta veliki deo ivota provode u
stawu spokoja, budui pri tome tvrdoglavi, furiozni i vatre965

ni. Oni ostvaruju tu opasnu zamisao i dovode je do kraja, ma

koliko ih to kota. I ne iz nekih principijelnih razloga,
ve prosto tako, iz sopstvenog zadovoqstva.
Kako razumete konceptualnu prezentaciju teksta? Kome je
ona namewena? Zar nije osuena da ostane tivo za neveliki
krug istomiqenika?
Gorka ili slatka sudbina tiva za neveliki krug istomiqenika" nije neposredno povezana sa konceptualnom prezentacijom teksta. Svaka prezentacija teksta je u izvesnoj meri konceptualna. I performativna. Na Klub kwievnog performansa ukquuje u oblast svog izuavawa svaku moguu akciju s tekstom.
Druga je stvar to pojedini kritiari tee da uz svakog
poslenika kwievnosti i umetnosti, koji zavredi wihovu pawu, prilepe odreeni koncept. I ba kao za inat, mene i
Nikolaja Bajtova smatraju proizvoaima akcija i gestova bez
izrazitog mehanizma konceptualizacije, to u oima i najpovrnijeg kulturologa" ne odgovara iole pristojnom nivou
artikulacije i nije pogodno za scensku ozvuenost".
Tako ispada da je upravo ekstremna konceptualizacija
prezentacije put za sticawe podrke savremenog kwievnog i umetnikog kultur-tregerstva.
Andergraund je postao salonski? Va komentar.
Jeste, postao je. Ono to je u wemu bilo jasno, pristupano artikulisano. Igor Irtewev je od organizatora andergraund pesnikog drutva izrastao u miqenika televizije, satiriara na aktuelne teme. Evgenije Bunimovi, duhoviti buntovnik, popeo se zvaninim lestvama do Dume, Lav Rubintejn ansowerski interpretira pesme iz sovjetskog vremena
po kafiima, uz pijuckawe publike, Dmitrij Aleksandrovi
Prigov je svugde gde postoji scena za nastupe. Ja potujem i
volim te qude. To vam je wihova istorija. I to su najmarkantniji sluajevi. One sitnije salonske figure nisu zanimqive.
U podzemqu su ostali samo najzagrieniji nonkonformisti.
I ne samo zato to su previe ponositi. U svakom sluaju,
svi ele da objavquju. Ali kod nas je svako, u svim vremenima,
za odbranu svoje nezavisnosti bio kawavan ibama. Zauzvrat
je svako od nas i onaj salonski i onaj ibani presrean
zbog svoga dara. I ne bi ga mewao za tui hleb.
Mogunosti objavqivawa i komunikacije s publikom u
svetlu tradicionalnih i modernih medija.
966

Sada, sa pojavom svetske mree, mogunosti publikovawa

i komunikacije sa itaocima su grandiozne. Napie objavi smesta dobije odgovor. Prednosti interaktivnosti.
Zapawila me je, tako, sudbina moje pesme Solovki. Objavqena
je na kanadskom sajtu http://www.solovki.ca/writers_023/litvak.htm;
Skoro svaki wen stih postao je polazite u odreeno informaciono poqe! Pesma se pretvorila u enciklopediju, vodi.
Naravno, nije svakom kwievnom tekstu od koristi to dodatno optereewe. U ovom sluaju ispalo je sasvim primereno. I
sami stihovi su bili zasieni informativnou. A najnovija tehnologija je samo pojaala taj kvalitet.
U kwiari vau kwigu kupuju sasvim nepoznati qudi.
italac je neuhvatqiv, makar ga traio Interpolom. Ali deavaju se neverovatne stvari. Jedna me je duboko dirnula. eni u godinama neko je poklonio moju kwigu erotske proze.
Ona nije nikud izlazila i komunicirala je sa svojim starim
prijateqem samo telefonom. itala mu je najupeatqivije odlomke iz kwige. On je zamolio da ta itawa budu svakodnevna,
a zatim i po nekoliko puta na dan. itawe je, tako, postalo za
wih oprotajni randevu, poto je on umirao od raka. Pomisao da su moje prie bile u neijem ivotu (!) posledwi kwievni utisak i posledwa kopa sa voqenim ovekom prilino je potresna. A kwiga se i zove jednostavno Ovo je qubav.
U okviru neke mogue antologije savremene ruske enske
poezije, u drutvu kakvih imena biste voleli da budete? Zato?
to se vie bavi najadekvatnijim okruewem, to su
vee i anse da pogrei. Po svoj prilici, uputnije je biti
ravnoduan u odnosu na to u kakve gomilice te svrstavaju.
Bezoseajnost je tu bliska savrenstvu. S druge strane, ima
imena ije drutvo mi je neprijatno. Teko mi je da se odluim treba li da potisnem tu antipatiju, ili pak ima smisla
da je kultiviem. Verovatno da me poneto paranoina usamqenika gordost uva od pripadawa bilo kojoj grupaciji.
Biti kraj Bele Ahmaduline je svakako prestino, skoro kao uz
Andreja Voznesenskog. To odmah i lako garantuje potovawe i
pawu najveeg dela italita. Kraj Ri Nikonove je veselo
ona je avangardna ne po definiciji ve po svojoj sutini. I
izbirqiva preko svake mere, nekakva vegetarijanka u poeziji
samo zvuci i slova. Ali kako mono upotrebqeni! Nina
Iskrenko je za mene iva i draga, kao deo mog ivota i veoma
967

vredna pesnikiwa. Julija Skorodumova je jarka i mila. Faina

Grimberg udna. Tatjana Kucubova, povuena u provinciju i
skoro nepoznata, nije ni svesna da je sasvim spontano stvorila neto, ime se ponosi na jezik. Ukratko, volela bih da
izbegnem dosadne qude.
Moskva Senta, 15. septembra 2005

968

KRITIKA

KLASICISTIKA SUZDRANOST ESEJA

Jovan Hristi, Izabrani eseji, Srpski PEN centar, Beograd 2005

Prvi susret sa kwigom Izabrani eseji Jovana Hristia obraduje itaoca koji poznaje wegovo stvaralatvo zato to mu daje priliku da se opet sretne sa nekim tekstovima koje je godinama nalazio u
asopisima ili zbornicima, kojima se vraao kada se bavio piscima
o kojima Hristi govori, ili kada je eleo da osvei seawa na neke
likove nae kwievne prolosti. Ali ga ve pregled sadraja primora da pone da razmiqa o vie stvari i nagoni ga da sebi i
Hristievoj kwizi postavi nekoliko pitawa. Taj proces je, uostalom, i ciq svakog dobrog eseja, a pogotovo eseja pisanih rukom velikog umetnika tog malog" anra kojim se mogu izrei velike" misli
i kritike. Razmatrawa i pitawa koja se zatim otvaraju podstaknuti
su pre svega nekim snanim utiscima koje kwiga ostavqa. Sklapajui posledwu stranicu, paqivi italac odlae kwigu sa oseawem
da je doao do kraja izuzetno skladno komponovane celine, uprkos
raznolikosti tema o kojima Hristi govori i wegovoj podeli eseja
na etiri tematski povezane grupe. ini mu se kao da je pratio klesawe neke antike skulpture, veoma bogate likovima i ornamentima,
ali neobino jedinstvene po optem utisku koji ostavqa. Pokuavajui da sabere utiske o onome to je proitao, on se i nehotice vraa na jedan od eseja u prvom poglavqu (posveenom domaim piscima), na tekst O jedinstvu u delu Isidore Sekuli". Mnogo toga to
je u ovom eseju izreeno moe se primeniti na nain pisawa i odnosa prema svetu i kwievnosti samoga Hristia. Poiwe da mu se ini kako je Hristi u ovom tekstu nesvesno napisao odlinu analizu
sopstvenog kritiarskog rada i ocrtao neke line osobine. Ako izdvojimo nekoliko kqunih reenica u ovom radu, poev od ironine
konstatacije da je esej, po svojoj prirodi, kao ameba: on se uvek prilagoava svrsi u koju je pisan, a bez svrhe gotovo da nikada nije pisan", ili on se ne pie kao lirska pesma i ima velikih esejista
koji ne bi nita napisali da im urednici nisu poruivali", poiwu da se ocrtavaju obrisi i Hristievog esejistikog portreta i nastajawa, osobenosti i vrednosti Izabranih eseja. Kada Hristi kae

969

za Isidoru da je imala ogromno humanistiko obrazovawe i interesovawe To e rei antika renesansa, devetnaesti vek, moderne
kwievnosti" on kao da opisuje sebe. A reenice kao ne divimo
se samo svemu onome ta je Isidora itala nego i tome kako je itala" ili ono to najvie zadivquje u itawu Isidore Sekuli jeste
jedan vrst i siguran sistem duhovnih vrednosti sa kojim je ona pristupala svemu o emu je mislila i o emu je pisala", ili wena umetnost bila je umetnost i utvrenih linih vrednosti i pogleda na
svet", navode nas da pomislimo da je dovoqno zameniti Isidorino
ime Hristievim kako bismo dobili tanu definiciju onoga to
bismo i sami eleli rei i o Izabranim esejima i o wihovom autoru.
Poto je, govorei o Isidori Sekuli, Hristi tako lepo i
tano, u nekoliko poteza okarakterisao i sebe i svoje eseje, ne bih se
usudila da tome dodajem svoja miqewa, pa bih se ograniila na to
da napiem neto o onom delu eseja o kome mogu da govorim sa dovoqno znawa i razumevawa. Molim da mi bude oproteno to u
svoje itawe" znaewa i vrednosti kwige otpoeti tako to u iz
wene celine izdvojiti jedan deo, drugo poglavqe, u kome su okupqeni
Hristievi tekstovi o srpskoj drami. Ovo inim ne samo zato to je
to predmet koji mi je lino najblii i najdrai, ve i zato to su
drama i pozorite (posmatrani uvek kao nerazdvojna celina teatar) bili Hristieva velika strast. Woj moemo da zahvalimo za nastanak wegovih drama, za teorijske rasprave o drami, za tomove sjajne
pozorine kritike i za ovde okupqene vrhunske analize dela i pisaca nae dramske tradicije. Ova grupa eseja ostavqa takoe utisak izuzetne meusobne povezanosti, kao da sadri nagovetaj neeg to
je, svesno ili podsvesno postojalo u pozadini wihovog nastajawa,
neeg to prevazilazi trenutne zahteve urednika ili inspiraciju
koji su uslovili pisawe pojedinanih tekstova.
itajui jo jednom, izvan konteksta kwige, ovu grupu tekstova
opet mi se pojavila asocijacija na antiku umetnost. Imala sam utisak da prelazim pogledom preko delova nekog velikog, ali samo u
fragmentima sauvanog antikog mermernog friza, kao to su oni
Elxin Marblz koje su Englezi odneli sa Partenona i koje Grci danas trae od Britanskog muzeja. Iz tog poetnog utiska poela su da
se raaju pitawa: da li je Hristi eleo neto da nam porui kada
je te eseje izdvojio i ovako sredio u kwizi? Kakav je odnos te grupe
eseja prema mnotvu wegovih neponovqivih pozorinih kritika?
Kakav je odnos ovih radova prema Hristievim tekstovima o teoriji
teatra ili stranoj drami (O tragediji, Studije o drami, ehov, dramski pisac)? I, najzad, postoji li nekakva veza izmeu onoga to je
pisao o dramama svojih prethodnika i wegovog dramskog stvaralatva?
Odgovor na ova pitawa nametnuo se sam. Pregledajui tekstove
koje sam u dva navrata pisala o Hristiu ne bih li uhvatila neku nit

970

razmiqawa koja bi me vodila kao Arijadnin konac kroz tumaewe

eseja uoila sam skoro identine zakquke. Prvi tekst, napisan o
Hristievim dramama pre vie od trideset godina (Apokrifi Jovana Hristia", Kwievna istorija, 1971) zavrava se reenicom:
Bilo da se oslawa na mit ili istoriju, Hristi odrava jedan dosledan ugao posmatrawa", a drugi, prikaz kwige eseja O tragediji
(Letopis MS, 1999) zakqukom sliku tragedije Hristi gradi postepeno, uverqivo, analitiki, polazei sa svoje vrsto utemeqene
take gledita". Nije bilo potrebno mnogo razmiqawa da shvatim
da bih i ovaj tekst mogla mirne due da zavrim istim ili slinim
reenicama, koje bih mogla da primenim i u analizi wegovih radova
o evropskoj drami ili pozorinih kritika. One se, istovremeno,
poklapaju sa reenicama citiranim iz eseja o Isidori Sekuli koje
sam prepoznala" kao Hristiev autoportret, a to me ohrabruje da
mislim da me Arijadnin konac vodi pravim putem kroz lavirint
Hristievih eseja. Slini zakquci u vrednovawu raznovrsnih oblika wegovog kwievnog i kritiarskog rada trae, meutim, u svakom posebnom sluaju detaqnije i predmetu primerenije objawewe.
U tragawu za adekvatnim objawewem svog jo neformulisanog,
a nagovetenog zakquka o esejima iji je predmet srpska drama, bilo je najprirodnije da poem od ispitivawa odnosa ovih eseja sa
Hristievim pozorinim kritikama, sa pozorinim referatima"
kako ih je sam naslovio. Jovan Hristi je stekao zasluenu slavu jednog od najboqih srpskih pozorinih kritiara. Wegovo umee tumaewa pozorinih izvoewa o kome svedoe etiri toma kritika pisanih tokom vie decenija, uglavnom u asopisu Kwievnost (Pozorite, pozorite, 1976, Pozorite, pozorite , 1982, Pozorini
referati, 1992, Pozorini referati , 1996), spada u vrhove nae
pozorine kritike. Mislim da wegove kritike pripadaju jednoj specifinoj vertikali, izuzetnoj i po autorima koji joj pripadaju i po
kvalitetima, unutar istorije nae pozorine kritike. Wu saiwavaju Laza Kosti, Todor Manojlovi i Jovan Hristi. Sva trojica su
u sebi objediwavali pesnika, dramatiara i kritiara, sva trojica
su razvila svoj lini nain pisawa pozorinih kritika, bilo da su
se wom bavili samo uzgred, kao Laza Kosti, ili trajno i dosledno,
kao Manojlovi i Hristi. I sva trojica su oboavala antiku i Mediteran koliko i pozorite. Zanimqivo je da Hristi, kada govori
o srpskoj pozorinoj kritici povodom kwige Milana Predia Eufrozina ili sudbina glume (Upravnik kao kritiar", u Tragawe za
pozoritem, 2003) ne spomiwe ni jednog ni drugog i istie Grola,
Predia i Dedinca kao veliku trojku ove kritiarske delatnosti u
nas. Usuujem se da mu protivreim i da kaem da spoj stvaralake
intuicije, irine i lakoe u tumaewu pozorinog fenomena, blage
ironije i oseawa za jedinstvo scenskog i dramskog u daleko veoj
meri poseduju pisci mog nego wegovog izbora. Samo wihove kritike

971

scenskih ostvarewa pruaju neto to prevazilazi kritiku i prerasta u doivqaj drame na sceni.
Priznawe kvalitetima Hristievih pozorinih referata" koje
su mu odavali i oni koji su imali sasvim drugaije shvatawe teatra,
a neretko i sasvim drugaije vrednovawe pozorinih predstava o kojima je govorio, obino se ograniavalo na isticawe wegove samosvojnosti i originalnosti, wegove spremnosti da se kae samo ono
to misli i u meri koja mu kao kritiaru odgovara. Ali ini mi se
da se niko nije ozbiqno zapitao ta je osnovni preduslov takvog
umea. ta stoji iza wega: kritiarevo znawe, obrazovawe, oseawe,
qubav prema teatru? Moj odgovor na to pitawe glasio bi da je u temeqe Hristievog umea pozorinog kritiara bilo ugraeno drugo
veliko umee sposobnost dubinskog itawa dramskog teksta koje
prevazilazi ak i granice onog pomnog" itawa (close reading) o kome govori moderna kritika. To e rei sposobnost shvatawa i prihvatawa mogunosti sadranih u dramskom tekstu. Od tog polazita
moglo se ii daqe u tanane analize rediteqskih, glumakih, scenografskih, kostimografskih i svih drugih postupaka koji pozorinu
predstavu ine velikom, prosenom ili neuspelom, u vrednovawe
svakog scenskog poduhvata i reewa koja su u woj ponudili rediteq
i glumci. I onda kada o tekstu izvedenog komada kae nekoliko reenica ili kada o wemu govori neto vie da bi preao na analizu
predstave, pa i onda kada govori samo o izvoewu, Hristi negde u
oku duha svog", to bi rekao Hamlet, ita" tekst na osnovu koga je
predstava nastala i samerava ga sa itawem" koje su mu ponudili
pozorinici, pa na osnovu toga stvara svoj sud. Ti mali odlomci,
svedeni nekad samo na reenicu-dve, koje Hristi izrie o tekstovima srpskih dramatiara unutar pozorinih kritika dostojno dopuwavaju sliku o onim delima i piscima ije nam je vrednovawe izloio u esejima okupqenim u drugom poglavqu kwige.
Uprkos tome to je u ovim radovima akcenat sada na dramskim
tekstovima, prevariemo se ako pomislimo da se taka gledita sa
koje Hristi polazi u analizu pojedinanih ostvarewa ili celokupnog stvaralatva nekolicine odabranih srpskih pisaca pomerila u
odnosu na onu koja se nalazi u osnovi wegovih pozorinih kritika
i koju naziremo i u svemu ostalom to je pisao u vezi sa dramom.
Dosledno i uporno Hristi analizira, trai i nalazi u delima o
kojima govori znake (ili odsustvo) neraskidivog jedinstva izmeu
teksta, scenske interpretacije i publike kojoj je ona prvobitno namewena, nagovetava kako se i gde tekst moe dopuniti interpretacijom, kako se ta interpretacija moe usaglasiti sa poetnim namerama pisca, i kako iz tih usaglaavawa i wima (ne)postignutih sazvuja izrawaju nova znaewa i vrednosti nekog dramskog teksta ili
autorovog opusa u celini. Takav postupak dovodi ga do sjajnih tumaewa, itawa" autora i dela nae dramske batine koja je mogao da-

972

ti samo neko ko duboko osea jedinstvo svih elemenata koji u to sazvuje ulaze.
Da navedemo samo neke primere Hristievih itawa i vrednovawa meu ovim esejima. Ponimo od wegovog viewa Traedokomedije
Manuila Kozainskog koje iz osnova pomera naa ustaqena shvatawa
o namerama pisca, o prirodi datog dela i o glavnom junaku drame.
Ubedqivo izloenom tezom da se u ovom tekstu ne radi o istorijskoj
drami o propasti carstva srpskoga i smrti nejakog Uroa nego o pounom baroknom spektaklu iji je ciq veliawe mitropolita Vikentija Jovanovia, Hristi ne mewa samo anrovske odrednice Traedokomedije i ne izlae novo tumaewe o glavnom junaku i strukturi
komada. Budui da delom Kozainskog otpoiwe naa dramska tradicija i da se tragovi teme i tumaewa u wemu proteu na srpsku dramu od Rajia pa duboko u devetnaesti vek, Hristievo itawe posredno utie i na mnoge elemente slike o istorijskoj drami koja je nastajala na tragu Kozainskog i wegovog uenika i preraivaa Jovana
Rajia. U tumaewima Sterijinog i Trifkovievog dramskog rada
Hristi nam na sveukupnost wihovog stvarawa baca sasvim novo svetlo time to wihove drame posmatra naglaavajui elemente okruewa, drutvenog, pozorinog i kulturnog u kojima je nastajalo delo
svakog od wih i istie promene koje su u wihovim osobinama odreivali upravo uslovi u kojima su nastajala. Naglaavajui odreene
crte u mentalitetu wihove publike, pojedina ograniewa koja im je
nametalo vreme i mesto, a posebno teatar za koji su pisali, Hristi
mewa i izotrava sliku o naoj drami devetnaestog veka uopte. Na
pozadini te izmewene slike pojavquju se onda i nova znaewa u Sterijinim i Trifkovievim komedijama, nagovetavaju se dubine u
wima o kojima nismo dosada razmiqali, i, to je za samog Hristia svakako bilo najvanije, a nama je najzanimqivije, otvaraju se putevi novih scenskih tumaewa naih autora. Analiza Durovake trilogije Iva Vojnovia koju nam Hristi izlae ovde u eseju posveenom ovom autoru moda najboqe otkriva tokove wegovog naina razmiqawa prilikom itawa" dramskog dela. Trebalo je imati veoma
jasnu sliku o tome kakve su dramaturke veze i mogunosti sakrivene
unutar pojedinih drama u Vojnovievoj trilogiji da bi se moglo
predloiti weno izvoewe kakvo nam opisuje Hristi. Ono bi Vojnovievom delu dalo jedinstvo i dubinu, kvalitete koji nam obino
izmiu pred slikom prolosti obojenom nostalgijom koja nam se tako lako nametne pri itawu ili gledawu ove tri jednoinke. Ovaj
predlog za izvoewe Vojnovia je istovremeno odlian primer Hristievog tumaewa drame jer otkriva na emu ono zapravo poiva.
Posle ponovnog itawa tekstova o srpskoj drami kao posebnoj
celini u okviru kwige poiwu da nam se nameu novi, a u sutini
stari odgovori na pitawa koja smo sebi postavili na poetku. Potvruje se utisak o sveoptoj povezanosti i monolitnosti Hristie-

973

vog pisawa o drami, u bilo kom obliku da se ono formira teorija,

drama, pozorina kritika, analiza drame. Bez obzira na neizbenu
fragmentarnost pozorine kritike ili na uzak izbor tema u esejima
o drami ovde okupqenim (naalost, samo ih je est na broju!) otkriva nam se jedinstvo stava koje je u temequ svega toga. Ono je u oku
itaoca", da parafraziramo opet Hamleta, koji svoj predmet uvek
doivqava i tumai polazei od ve nagovetenog stava: dramski
tekst, scena i publika su neraskidivo jedinstvo, a itawe dramskog
teksta podrazumeva shvatawe i prihvatawe mogunosti koje pruaju
sve tri take ovog jedinstva. To je itawe kakvo nam Hristi prua
kao primer u analizi Vojnovia. I opet nam on sam, kao u tekstu o
Isidori Sekuli, daje najboqe objawewe onoga to pie i o drami i o konkretnim pozorinim predstavama. U tekstu Mala psihologija pozorine kritike" (Pozorini referati , 1996) Hristi
o sebi kae:
I zato da odmah priznam; ja sam promaeni pozorini rediteq mislim da je pozorina predstava najboqa imanentna analiza jednog dramskog teksta " Ali: Rediteqski posao zahteva stepen dosluha sa duama glumaca za koji nikad nisam bio, i nikada neu biti sposoban Ali jo uvek, moda naivno, verujem kako je
dramski kritiar u stvari rediteq koji svoje predstave ne reira na
pozornici, gde je izloen unakrsnoj vatri talenata, ambicija i tatina svojih saradnika, nego ih pie u bezbednosti svoje sobe gde ga
nita ne moe iznenaditi ni izneveriti. I bio bih najsreniji kada bih o jednoj drami mogao da govorim kao rediteq, to jest kao onaj
koji je prvo vidi kao ivot u prostoru pozornice, jednom rei kao
neto opipqivo, jer u drami sve mora da pone od opipqivog."
Nije teko uoiti da u svom pristupu linostima ili delima
srpske drame Hristi upravo tako postupa, kao rediteq koji svoje
predstave ne reira na pozornici nego ih pie u bezbednosti
svoje sobe". Wegova tumaewa drama ili dramskih opusa su itawa"
velikog ali nikada u pravom medijumu ostvarenog pozorinog rediteqa. Osloboen pritiska pozorita kao institucije on je mogao ne
samo da itawem" gradi svoje predstave nego i da reira" sva Sterijina ili Trifkovieva dela, birajui samo ono to sam eli da
zamisli na pozornici. Postavqena u odreen hronoloki raspored,
wegova itawa" otkrivaju nam i to odakle onaj poetni utisak velikog, nedovrenog ili moda ak i polomqenog antikog friza. Veliki mermerni fragmeni okupqeni ovde zapravo su nagovetaj jedne
svesno ili nesvesno sawane celovite slike o tradiciji srpske drame. Oni su, ini mi se, delovi neostvarene istorije srpske drame
pisane rukom vrhunskog rediteqa koji se na sceni nije mogao ostvariti jer na woj nije mogao delati na nain koji mu je odgovarao. Ali
je zato hartiji poveravao delove svog svesnog ili podsvesnog htewa,
koje opet nije mogao ostvariti jer je uvek tako precizno bio svestan

974

svojih mogunosti ili svojih ograniewa. ovek lien te svesti

otiao bi u rediteqe i postao rav rediteq, ili bi poeo da pie
istoriju srpske drame i napisao bi ravu kwigu. Hristia su wegova
klasicistika suzdranost i sposobnost samospoznawa sauvale od
oba greha. On je ostvario upravo onoliko od svojih eqa koliko je
znao da moe uspeno ostvariti razvio je svoje mogunosti i eqe time to je postao sjajan pozorini kritiar i sjajan analitiar
nekih pisaca i dela unutar srpske (i ne samo srpske) dramske tradicije. Toj suzdranosti i samosvesti, toj sposobnosti da se kae samo
ono to se eli i moe suvislo rei dugujemo fragmente velike nedovrene skulpture, Hristieve nedovrene istorije srpske drame.
Moemo samo zaaliti to Hristi toj skulpturi nije stigao da doda jo poneki fragment koji bismo mogli itati sa uivawem sa kojim smo itali postojee fragmente u Izabranim esejima.
Marta FRAJND

O NESPOKOJSTVU ISTORIJSKOG SAZNAWA

Ksenija Maricki Gaanski, O mitu i religiji: ogledi i kritike, Beograd 2003

Zbirke ogleda imaju jednu lepu osobinu mogu se itati na

preskok, bez grie savesti da time naruavamo integritet ili smisao kwige. Nastali razliitim povodima i u razliitim vremenskim periodima, ogledi Ksenije Maricki Gaanski predstavqaju koherentnu fenomenologiju duhovnog sveta drevnosti, koja nije bez uticaja na mene naeg vremena i vlastitog samorazumevawa.
Duhovni svet drevnog oveka magijskog je ili religioznog karaktera i moemo se sloiti sa Malroovim reima da je sva naa
prolost religiozna prolost. Autori klasinih studija ne dre
do apstraktnih pretpostavki, kao to je ona da ovek mora nuno
transcendirati raspoloivo bivstvo, ve radije piu o onome to
se pouzdano moe rei o mitskim verovawima, ritualima i kultovima, ne prelazei granicu dokumentovanog". Forme transcendencije
realnosti su epohalne i zato nas ova kwiga moe podstai da povuemo jasniju razliku izmeu paganskih i hrianskih istoriozofskih shvatawa i da ujedno otklonimo opasnost od potcewivawa onih
duhovnih tekovina koje ne priznaje neomarksistika istoriozofija.
Ogled O poreklu kulture sadri snanu istorijsku dimenziju:
Mada nauna istoriosofija smatra da qudska istorija poiwe s pisanim podacima, jeziki podaci pruaju jo starija soptewa o sadrini qudske svesti i o wihovom pogledu na svet i na zbivawa u

975

wemu, na kosmos i na prirodu, to je zapravo i osnova svake filosofije istorije. Tako, paradoksalno, ispada da o najstarijoj filosofiji istorije moemo neto dokuiti jo pre no to je istorija i
nastala." Bitne jezike podatke je Milan Budimir nazvao izvorima
vieg reda ili istonicima. Na komentar shvatawa Ksenije Maricki Gaanski ide u pravcu kritike novovekovne metode. Stanovite koje autorka prihvata, u velikoj meri se kosi osnovnim stavom
novovekovne metode: Znawe = mo (Frensis Bekon). Umee organizovanog zapisivawa nastalo je i razvilo se unutar dravnih formacija, pa je pisana istorija istorija dravne moi. Ovo istoriozofsko
shvatawe ubedqivo iznosi Hegel, po kome je istorija razvoj ideje
slobode kroz velika svetskoistorijska carstva" ili epohalne drave.
Autorka sagledava navodnu ili stvarnu razliku izmeu termina
istorija" i povest", to nas moe dovesti do propitivawa smisla
istoriozofskih shvatawa: Najpre je tu grka re historia, latinsko
res gestae, nae povest, nemako Geschichte, itd. Takoe je vie puta
citirano Hegelovo zapaawe da Geschichte u nemakom jeziku znai
istovremeno i podjednako ono to se latinski kae res gestae kao i
historia rerum gestarum, dakle, zbivawa sama i izvetavawe o tim
zbivawima. To u stvari za nemaki i nije sasvim tano, odnosno jeste tano za nemaku jeziku praksu Hegelovog vremena tridesetih
godina 19. veka, ali ne i za sve ranije epohe nemakog izraza. Tek od
sredwevisokonemakog taj izraz se odnosi na 'niz zbivawa', a 'izvetaj o onome to se zbilo' znai tek od 15. veka. Pojam Geschichte,
istorija, kao Geschichtswissenschaft 'nauka o istoriji' tek je u 18. veku
koncipirao Herder to se tie grkog ili naeg izraza, situacija nije mawe zanimqiva. Historia, ili kako je otac istorije Herodot faktiki govorio istorie, izvedeno je od histor 'onaj koji zna', izraza nastalog od glagola oida znati (od voida). A zna onaj koji je neto video, i ta grka re vd istog je porekla, ili koradikalna, sa
latinskom rei videre i naom videti. Povest je takoe nastala od te
iste osnove za videti." S obzirom na zajedniko formalno i semantiko poreklo izraza istorija i povest, nema smisla, dri autorka,
od dve rei praviti dva tehnika termina.
Obrazloeno stanovite moemo dodatno pojaati Okamovom
britvom (usvajawe onog reewa koje u sebi sadri mawe tehnikih
ili apstraktnih termina) ili Aristotelovim treim ovekom (odbacivawe onih reewa koja vode umnoavawu misaonih entiteta).
Usvajawe termina povest za razvoj svesti o slobodi, vodi tzv. konstruktivistikoj greci, diskurzivnom intervencionalizmu u svet
ivota, kada stvarnost sameravamo i podreujemo himerama uma. Zdrav
razum i kritika svest daju za pravo uvaenoj autorki.
Dodue, stvar time jo nije reena. Hegelovci razlikuje povest i istoriju, pa tako i krajem 20. veka, Frensis Fukujama razliku-

976

je povest (Universal History) i istoriju (history), da bi uopte mogao

da formulie ideju o kraju istorije (Universal History). Radi se o kraju razvoja najoptijih politikih naela. Liberalna ideja, po Fukujami, danas nema konkurenata, istorija je u bitnom zavrena a traje
samo empirijska istorija, zbir iwenica a ne i (daleko dragocenija)
borba ideja. I Robert Kolingvud razlikuje spoqawu istoriju (zbirku dogaaja) i unutrawu istoriju (wihovu misaonu podlogu), koja
zahteva razliit ali analogan pojmovni spektar.
ini mi se da istorijsko pogaa onu dokumentovanu" stranu
istorije koja se poziva na iwenice, a hegelijanci, obino, sa iwenicama ne stoje ba najboqe. I najstarija civilizacija, sumerska,
Hegelu je ostala sasvim nepoznata. Radi se o jednom nivou apstrakcije, koji delegitimie one narode i drave koji se ne mogu sameriti
prema modernoj ideji slobode. To je problematino u dvostrukom
smislu. Po svojoj istorijskoj sudbini narod koji ne predstavqa ideju
slobode postaje slepo sredstvo, ije se unitewe opravdava teorijskom apoteozom moi. Zato autorkino potovawe prema Milanu Budimiru nije samo izraz lepog vaspitawa (istorija je puna malicioznih aka), nego deo jedne ire i suptilnije orijentacije u istraivawu, mimo paradigme moi i dravnih formacija koje je ovaplouju. Dodue, ni strana unutrawe istorije nije mawe vana, a jednoj
filozofskoj disciplini, filozofiji istorije, do we je najvie
stalo.
Ksenija Maricki Gaanski ispituje i helenske poetke u filozofiji istorije. Demokritov fragment iz 5. veka pre nove ere daje
optimistiku sliku razvoja qudskog drutva i kulture, blisku danawoj naunoj slici preistorije i evolucionistikom objawewu
istorije. Teorija katastrofa koju su sasvim ozbiqno ispitivali Platon i Aristotel, u svetlu sadawosti ima zadivqujuu relevantnost:
Aristotel ak mitove tumai kao seawe na znawe koje su qudi imali pre tako neke katastrofe. Za stoiare to je bilo ekpyrosis unitewe sveta ogwem, sveta koji se, u starom obliku, opet ponavqa
Danawi ovek ne sme oigledno verovati ni u obnavqawe svega posle eventualnog nuklearnog poara samo na jednoj sitnoj estici kozmosa na naoj planeti zemqi. Tako, paradoksalno, budunost moe ugroziti ne samo sadawost, ovu nau, ve i svu prolost, ako
uniti oveanstvo i wegova kulturna dostignua." Briga i odgovornost tako postaju fundamenti jedne nove filozofije istorije.
Najvie dovodi do nespokojstva saznawe da nae vreme samo umnoava znawa, a da se u pogledu mudrosti nije ni pribliilo antici.
Oseaj nespokojstva ve je sam po sebi znak da priznajemo odgovornost i to ne samo za vlastitu budunost, nego i za zajedniku prolost.
U tekstu Bogovi i mitovi stare Evrope, napisanog povodom objavqivawa Leksikona religija i mitova drevne Evrope (Cermano-

977

vi-Kuzmanovi, Srejovi), posebno je dragocen jedan hermeneutiki

hipolepsis uvaene autorke. Poznatu misao Dragoslava Srejovia o
duhovnosti koja se utemeqila u preistoriji Podunavqa i Balkanskog
poluostrva i istakla u helenskoj kulturi, postavi glavnom odrednicom naroda hrianske Evrope, Ksenija Maricki Gaanski upotpuwuje miqewem da je ovako geografski determinisan prostor donekle vetaki izdvojen od starijih afro-azijskih kultova, rituala
i drugih pretea. U smislu filozofije istorije ovo nadovezivawe
nije sluajno ni nevano. Radi se o stanovitu koje izbegava ideju
istorijskog subjekta, odnosno delotvornog naroda koji u istoriji ima
posebnu misiju (ideja izabranog naroda" javqa se na ideolokom,
idejnom i eshatolokom planu, opasno otelovqujui diskurs moi).
Umesto subjekt-centriranog diskursa moi, javqa se ideja jedne drugaije filozofije istorije, koja u dubini vremena nalazi roj izviiskri" koja potiu od razliitih etnikuma. Modernijim jezikom reeno, komunikativno delawe nije tek puka himera. Zato, ini se, moramo ponovo posluati Jaspersa. Poznavawe klasine filologije
ili psihologije nije u slubi preuzimawa jedne filozofiji strane
metode, nego pre nain da se, kako bismo mi danas rekli, izbegne
konstruktivistika greka, tj. da se ne zaplete u mreu sopstvenih
pojmova, ostvarivi horizont slobodnijih uvida.
Upotreba Wegoeve rei izviiskra" u kontekstu ovog prikaza
nije bila tek retorika: Kao jedan od naih vodeih struwaka za
Wegoa, profesor Flaar je svoje inae krajwe koncizno izlagawe
osveio i malo poznatim stihovima iz Slova o Igorovom pohodu u
prepevu Wegoevom, koji glase:
Zapjevajmo sve kno je bilo.
Ovu staru slovensku formulaciju o amanu vrau, pevau i proroku profesor Flaar posmatra paralelno sa helenskom, nama i
drugima zbog neega poznatijom priom o helenskom pevau Orfeju.
Naravno, to 'sve kno je bilo' neodoqivo podsea i na sanskrtsku
formulaciju iz Veda: itihse 'tako je zaista bilo' ili purane 'tako je
bilo ranije'. U ovoj drevnoj indo-arijskoj tradiciji bez istoriografije i fakticiteta, to 'pjevawe kno je bilo' doprinosilo je milenijumskom individualizovawu i integrisawu narodnih zajednica, kao
kod Srba toliko kasnije."
Pevawe odluuje o onome kno je bilo", jer u istoriji, pie
uvaena autorka nikad i nita nije konano". I ova naa, nazovimo je kritika svest" (filoloka, filozofska, itd.) na kraju se
bitno svodi na mitologem ili na priu o onome ta se ne da ispriati, a tie se qudskog udesa u vremenu. Time dijagnoza sadaweg i
istorijskog vremena postaje egzistencijal. Nedostatak mudrosti nasuprot porastu znawa uzrok je danaweg, sve dubqeg, nespokojstva.
Sran DAMWANOVI

978

PROLEGOMENA ZA SUMRAK EVROPE

Sava ivanov, Rusija i raskol Evrope, Slubeni list SCG Informatika, Beograd 2005

Kwiga Rusija i raskol Evrope od Berlinskog kongresa do Prvog

svetskog rata (18781914) je u stvari svojevrsna temeqna, prostrana
i faktografski bogata prolegomena za planiranu veliku studiju Rusija i Evropa u Prvom svetskom ratu, koji ivanov smatra najdubqim istorijskim prelomom u istoriji savremenog sveta. To je rat
kojim se i hronoloki i sutinski zavrava dugi HH, a poiwe
kratki HH vek. Najdui i najkrai vekovi u istoriji kako ih sreno
definie Erik Hobzbaum. Uz to rat 19141918. je i najvei graanski rat" u istoriji starog kontinenta, to ivanov, opet s pravom,
prihvata od nekih autora.
Tragajui pomno za korenima tog preloma, ivanov se okrenuo,
renuvenovski reeno, dubinskim snagama", pokretaima procesa i
zbivawa, ija e kruna i ishod biti Prvi svetski rat, kojim e zapoeti tumbawe i preobraavawe istorije u pravcu vremena u kojem mi
ivimo.
Te korene i izvorita ivanov je potraio pre svega u sistemu meunarodnih odnosa, mesta i uloge Rusije u wima, u razdobqu
koje se u nauci najee definie kao imperijalistika epoha, kako
ju je definisao Lewin, pozivajui se na Engleza Xona Hobsona i Austrijanca Rudolfa Hilferdinga, ili vreme imperija kako je, u naslovu svoje vietomne istorije Evrope, naziva Erik Hobzbaum.
Studirajui meunarodne odnose u ovoj epohi, kao vrelo i najsnaniji pokreta preloma zapoetog 1914, ivanov se suoio s nekoliko vanih istoriografskih i metodolokih problema.
Prvi problem s kojim se susretne svaki istraiva je nauna
produkcija i batina od koje se mora poi, weni rezultati i stepen
istraenosti i iscrpqenosti odabrane problematike. U ovom pogledu, ivanov se pozvao na upozorewe, upravo pomenutog Hobzbauma,
koji svakako nije prvi pisac i mislilac istorije, koji ga je uputio
intelektualnoj i italakoj javnosti. Ono polazi od proverene i
bezbroj puta spoznate iwenice da ne postoje definitivne istorijske istine, niti konani sudovi i zakquci o velikim istorijskim
pojavama, dogaajima i linostima za kojima bi vrata istraivawa
za svagda bila zatvorena. U istoriji modernog sveta", kae Hobzbaum, imamo posla sa skoro beskonanom akumulacijom javnih i privatnih zapisa", u kojoj svaka generacija, a i svaki originalni istraiva moe tragati za pitawima, koja prethodnicima nisu padala
ni na pamet, ili im se bar nisu inila znaajnim. Svaki narataj,
naime, postavqa svoja posebna pitawa o prolosti i nastavie to
da ini". Nema nikoga ko to moe zaustaviti ili spreiti. Jer,

979

svako novo pokolewe donosi nova saznawa i iskustva, otkriva i prepoznaje nove rezultate i posledice ideja i postupaka kako bliih,
tako i daqih prethodnika, i na osnovu toga preispituje i proverava
rezultate i sudove prethodnih istraivawa, to ne mora neizbeno
da znai wihovu reviziju ili ponitavawe.
Kad je o kwizi Save ivanova Rusija i raskol Evrope re, koja
pripada oblasti istorije meunarodnih odnosa, mora se imati u vidu da su o toj problematici, pa i o razdobqu od 70-ih godina HH veka do Prvog svetskog rata, napisane biblioteke kwiga. Ali, ak i u
takvom naunom ambijentu moe se otkriti vrednost i doprinos svakog novog dela. Ako je wegov tvorac istinski darovit, originalan i
predan tragalac, on e i kad hiqaduprvi put pie o nekom fenomenu saoptiti neto bilo faktografski bilo interpretativno svee, novo i samosvojno to hiqadu prethodnika nije saoptilo ili
naslutilo. Kwiga Save ivanova svojom koncepcijom i interpretacijom takvih novina ima i za to zasluuje visoku ocenu.
Drugo pitawe s kojim se susretne svaki istraiva vremena imperija jeste gde zapoeti istraivawa. Dakle, pitawe periodizacije.
Neemo se na tome due zadravati. Rei emo samo da dosledna
marksistika metodologija dowu granicu te epohe stavqa na 1870/71.
godinu, anglosaksonska najee na 1875 (kako ini i Hobzbaum),
poneki, recimo francuski istoriari, ak i u 60-e godine HH veka.
Sava ivanov je otpoiwe 1878, vezujui je za Berlinski kongres i
sistem meunarodnih odnosa koji je wime stvoren u Evropi, odnosa
koji su na starom kontinentu trajali preko 3 decenije, obezbeujui
mu dui period relativne stabilnosti i kontinentalnog mira.
Ovakva periodizacija upuuje na tree metodoloko stanovite
da korene i poreklo Prvog svetskog rata treba traiti u sferi politikih i diplomatskih odnosa meu evropskim dravama, naroito velikim silama ovoga doba, u ijem je koncernu bila i Rusija. Raskol meu wima bio bi po takvom tumaewu izaziva Velikog rata"
19141918, tog presudnog dogaaja svetske istorije novog veka. Takav
zakquak o postupku i koncepciji Save ivanova ne bi bio sasvim
taan. U svojoj kwizi on podrobno pretresa sve kqune politike
dogaaje, sporove i sukobe na meunarodnoj sceni, sve politike i
diplomatske okolnosti koje su vodile grupisawu sila u saveznike
blokove meu kojima je postepeno narastao sukob, da bi 1914. eksplodirao nevienom snagom. U tim grupisawima koja su dovela do nepomirqivog raskola Evrope s posebnom pawom prikazivani su i analizirani protivrean poloaj i promenqiva uloga Rusije u svim
krupnim zbivawima i preteim evropskim krizama krajem HH i poetkom HH veka. Tu je zapravo sve to je bilo vano i odreujue na
evropskoj i svetskoj sceni meunarodnih odnosa: snage i moi sila
koje su diktirale prirodu i faze tih odnosa, protivrenosti wihovih interesa, tragawe za putevima povezivawa velikih uesnika

980

svetske politike, koji su nali naina da prevaziu ili ublae

svoje meusobne sukobe i oforme saveze (Centralnih sila, odnosno
Srdane antante), borba meu wima da poremete ili ouvaju ravnoteu snaga meu sobom, duboke i opasne krize u koje su te borbe bacale Evropu u posledwoj deceniji mira (aneksiona 19081909, marokanska 1911, balkanski ratovi) zavrno sa sudbonosnom julskom krizom 1914.
Uprkos reenom, bila bi ozbiqna greka svesti metodoloku
koncepciju Save ivanova u prouavawu meunarodnih odnosa samo
na analizu dejstva politikih faktora. Izvoewe, dakle, politikih
odnosa i dogaaja iz sebe samih. Sava ivanov je mnogo svestraniji
istraiva, znalac sintetikog metoda, istraiva modernog tipa
koji dobro razume da je politika samo pojavni oblik i udarna rezultanta dejstva veoma razliitih dubinskih snaga" (les forces profon des) ije dejstvo, ukrteno i istovremeno, obrazuje politike interese koji obeleavaju kraa ili dua razdobqa u istoriji. Od prirodnih, preko demografskih, ekonomskih i socijalnih, do vojnih,
idejnih i duhovnih, ti faktori zapravo formiraju politike odnose,
izazivaju wihova dejstva koja zatim svoje rezultate vraaju pokretakim (dubinskim) snagama istorije i povratno na wih deluju. Polazei od takve metodoloke premise, ije poreklo treba traiti u posezawu tzv. socioloke istoriografije (kole analista) za sintezom
u istoriji, a posrednika do istorije meunarodnih odnosa nala u
koncepcijama Pjera Renuvena i ana Batista Dirozela, Sava ivanov je raskol Evrope i mesto Rusije u wemu uklopio u iroke kontekste svih najvanijih oblasti evropske i svetske istorije u posledwim decenijama HH i na poetku HH veka. Pri tom, on nije zalazio u raznovrsne, neusaglaene metodoloke koncepcije raznih
pravaca teorije meunarodnih odnosa" koje nastoje da prevaziu"
tobowu uskost istoriografskih interpretacija. U jednom pogledu,
meutim, odstupio je donekle i od metodolokog modela analitike
i renuvenovske kole. One, naime, osnove, pokretake snage i wihove manifestacije rasporeuju u tri sloja: strukture, konjunkture i
dogaaje. Samo prva dva sloja mogu u sebi sadrati pojave tzv. dugog
trajawa. Dogaaji to, sa stanovita istorijskog kontinuiteta, nikad
ne mogu biti, ak i ako se odigravaju i po nekoliko decenija, kao
to je to sluaj s meunarodnim odnosima u decenijskom razdobqu
oruanog mira" 18711914. Oni su dugotrajni sa stanovita jednog
qudskog veka, a ne sa stanovita istorijskog vremena i kontinuiteta. Ali, ako poemo od pretpostavke da je ovek (linost) tvorac
istorije i mera svih wenih vrednosti, onda u istoriografiji rasprostraweni izraz dogaaji dugog trajawa" i nije za odbacivawe. O
nekim drugim inspirativnim i izazovnim temama i naunim reewima u ovoj izvrsnoj kwizi, moda u nekoj sledeoj prilici.
edomir POPOV

981

LOA RUTINA
Zoran iri, Gang of four, Narodna kwiga"/Alfa", Beograd 2005

Iako je tekst na koricama nove prozne kwige Zorana iria

sroen vrlo dobro, po svim marketinkim pravilima, sam sadraj u
tolikoj meri ne odgovara onome to na koricama pie da se nakon
itawa kwige, u najmawu ruku, italac osea prevarenim. Jer, da taksativno pobrojim negativno se odreujui prema onome to tamo pie, ovo irievo prozno ostvarewe: nije beogradska kwiga pria,
nije realizacija projekta kakav srpska kwievnost do sada nije
imala", nije jedna vrsta burleske" iji likovi (ika Dobrica, Akademik Matija, Predsednik Voja i belenik Magini ira) podstiu i gase tranzicioni plamen", nije neodoqivo duhovito" niti
magino" ostvarewe. Jedino moda zaista jeste, u izvesnoj meri,
tragino ostvarewe kako po sebi samom, tako i po temi kojom se
bavi.
Da obrazloim navedene tvrdwe. Najpre, zbirka pria, ili labavo ulanan roman (temi anrovskog odreewa vratiu se kasnije)
Gang of four nikako ne moe biti prva beogradska kwiga pria Zorana iria iz prostog razloga to je sam grad Beograd u ovoj prozi
esto i mawe od kulise u pripovedawu. Pre usputni toponim, naziv
ulice ili dela grada, a nimalo supstanca pripovedawa, prostor koji
na odreene naine motivie i sauestvuje u delawu glavnih likova.
Beograd je samo lokacija na koju iri smeta svoje junake, ali izmeu wih i grada nema preplitawa; zapravo, radwa" ovog dela mogla
se odvijati i na bilo kom drugom mestu u Srbiji (tavie, nekoj dubokoj provinciji bi mnogo boqe pristajala) i iri ovom kwigom
sasvim sigurno nije postao beogradski pisac.
Zatim, u objavqivawu izmeu jednih korica niza pria koje su
se u toku 2004/2005. pojavile u nedeqniku Evropa i koje sada ine
kwigu Gang of four ja, i pored najboqe voqe, ne mogu da vidim ma kakav literarni projekat", a ponajmawe neki kakav srpska kwievnost do sada nije imala". Naprosto, u ovoj kwizi nailazimo na pedesetak kratkih i anrovski teko odredivih irievih tekstova koje
samo isti junaci koji se pojavquju u svakom od wih odravaju na kakvom-takvom okupu, simulirajui celovitost. Glavni junaci se susreu u raznim prilikama i diskutuju o raznim temama (sport, dnevna
politika, popularna muzika, bliska prolost). Re je pre svega o
novinskim tekstovima s vrlo niskim literarnim ambicijama, koji
su najblii burlesci, ali to najee nisu, jer veina wih jednostavno nije smena, s obzirom da ne nadilaze nivo proste dosetke i
blagog jezikog karikirawa. Na primer: Ako se ba mora, ja bih radije pio 'Karaora'. uo sam da je bogat kalcijumom, a to jaa kosti.
Krte kosti mogu da budu opasne za starce od akcije." E, moj Dobri-

982

ce", skoro da zavapi Akademik Matija, xaba nama spremawe za akciju kad je Srbija postala kosturnica akcionara." iri, naravno, kao
slobodan graanin ima pravo da bude potovalac Dobrice osia,
Matije Bekovia i Vojislava Kotunice, ali ba zbog te evidentne
bliskosti, ili boqe rei neskrivene naklonosti, wegovi likovi
ia Dobrice, Akademika Matije i Predsednika Voje nisu (sem u
retkim trenucima) istinski smeni i time irieva burleska gubi
svoj osnovni smisao. On karikira navedene likove vie nego blago
i kozmetiki, i tako ispada da je najsmenije, ili najotrije to
nam narator zapisiva, Magini ira, saoptava o wima, to to
ia Dobrica stalno konzumira zaviajnu orahovau, a Predsednik
Voja zaviajnu nanovau, dok Akademik Matija principijelno ne pije
alkohol. (Istovremeno Kosta avoki se opisuje kao jajoglavi", dok
Aleksandar Vui ima usnati stajling", a Dragoslav Mihajlovi je
zubolik".) Sve ovo skupa jo jednom svedoi o notornoj iwenici
da se od nekritike adoracije ne moe nainiti ni humoreska, a kamoli vaqana burleska ili satira. Ovde je pre re o pukoj zabavi koja namerno ili hotimice pacifikuje ma kakav kritiki ton na raun
svojih junaka i koja svoje glavne aktere predstavqa u svetlu dobroudnih ereta, a ne qudi koji su u deceniji iza nas bili, ali i danas
su direktni ili indirektni akteri vrlo vanih politikih previrawa ije tragine konsekvence sada snosimo i snosiemo ih, sasvim sigurno, jo mnogo, mnogo vremena. Na tim temeqima se ne
gradi iole ozbiqna literatura. Toliko o Gang of four kao literarnom projektu, burleski iji su junaci u vrtlogu tranzicije neodoqivo duhoviti i magini.
Napomenuo sam ranije da kwiga Zorana iria moe biti kvalifikovana i kao tragina po sebi i po temi kojom se bavi. Ona je, u
relativnom smislu rei, tragina po sebi jer autor u woj pokazuje
nebrigu o formi svoga dela i kvalitetu sadraja. Prie/poglavqa se
reaju jedna za drugom kao na pokretnoj traci bez jasnijih i smislenijih meusobnih veza. Ton pripovedawa (aorist kao pokuaj da se
arhainim prizvukom nasmeje italac) je isti, akteri su isti i to su
jedina dva objediwujua elementa ove kwige. Sve ostalo je disperzivno i to se moe prihvatiti kao posledica nedeqnog ritma pisawa u
trenutku inicijalnog nastajawa tekstova, ali je neprihvatqivo i
predstavqa odraz stvaralake nebrige kada se takav neobraen i sirov materijal naprosto ukorii bez dodatnog rada s namerom da ini
kwigu celovit literarni tekst. Zatim, esta iskliznua u banalnost, kao stalna irieva pripovedaka navika, i ovoga puta su prisutna, pa sreemo reenice poput ovih: Kada ta reenica dopre do
Jainog nadimajueg mehura, on smesta poele da se daviteqskim
starinama uneredi u staraku bradu, ali ni ika Dobrica, ni Akademik Matija nemahu nijednu neizbrijanu ekiwu na licu." Naui taj
karijerni jurinik kako postati nevidqiv poput beumnog prdea,

983

te raspolagae svojim bloketom i olovkom kao da se radie o daqinskom upravqau." Sem funkcije kafansko-pijanog vica, trenutne zabave za ispodprosenog itaoca, ovakvi segmenti novog irievog dela nemaju drugu strukturalnu ili estetsku funkciju. I itava
kwiga Gang of four zapravo jeste pievo igrawe na kartu dnevnog
angamana, te su neki od likova u kwizi ve nakon par meseci pali
u potpuni zaborav (Branko Krga, na primer). Zbog toga se sada, nakon
ove kwige, moe bez ograde konstatovati da je zadravawe na povrini (i tematsko i stilsko) i nedostatak umetnike ambicije postalo trajna spisateqska karakteristika Zorana iria. Ovaj nesumwivo darovit autor (pokazao je to pre svega svojim ranijim zbirkama
pria) ve je mnogo godina na srpskoj kwievnoj sceni i ve je mnogo (moda i suvie) kwiga iza wega na koje je sasvim neracionalno
i bespotrebno potroio svoj talenat, a da je zaista malo toga relevantnog za sada ostalo. Meutim, imajui u vidu irievo ivotno
doba (roen 1962.) i veliinu opusa, takav odnos prema sopstvenom
delu, pisawu uopte i spisateqskom daru, nesumwivo je stvar linog izbora na kojem ovaj autor istrajava. I zbog toga mu vie ne treba prigovarati.
Najzad, irievo opredeqewe za nau drutvenopolitiku stvarnost kao temu svoje kwige, pokazalo je, u krajwem ishodu, sve mawkavosti koja ta tema supstancijalno sadri. I uz najboqu autorovu voqu i blagonaklonost prema glavnim akterima nije bilo mogue otkloniti svu traginu banalnost, jalovost i ispraznost glavnih aktera naeg politikog ivota koji ve godinama stranputicama i bespuem vode ovu zemqu, ne vodei rauna o rtvama i ne sumwajui u
sopstvenu kompetentnost i pozvanost za ono u ta su se upustili. Od
takvog materijala teko se moe praviti makakva, a ponajmawe kvalitetna kwievnost. Gang of four ubedqivo svedoi o tome, ali bi,
istini za voqu, sasvim sigurno i neki ambiciozniji pisac nego to
je to Zoran iri, teko izaao na kraj sa takvim tematskim okvirom.
Na javni ivot i ovako je prepun svakovrsnih najgorih banalnosti i nepotrebno je netransformisane, neosmiqene i neobraene prevoditi ih u kwievnost ponitavajui tako wenu umetniku
sutinu, a pogotovo je nepotrebno da to ine inteligentni i talentovani autori. Zapravo, u takvim sluajevima ini se da spasa nema
i da se i naa kwievna umetnost nepovratno utapa u sveopti
tranzicioni kal.
Mladen VESKOVI

984

TUNE KOMEDIJE ZORANA BOOVIA

Zoran Boovi, Bomba u pozoritu i druge komedije. Narodna kwiga"/Alfa", Beograd 2004

Meu srpskim pozorinicima krui poalica da je savremena

srpska drama trenutno najuspeniji srpski izvozni proizvod. Odista, drame Qubomira Simovia, Duana Kovaevia, Biqane Srbqanovi, Milene Markovi igrane su i igraju se na brojnim evropskim scenama. Unekoliko paradoksalno, ovaj uspeh je, dobrim delom,
postignut bez sistematske i kontinuirane brige za objavqivawe novih dramskih tekstova. Pored specijalizovanih pozorinih asopisa Scene1 i Teatrona potom izdawa Udruewa dramskih pisaca
Srbije i povremenih publikacija pozorinih kua, gotovo da nema
izdavaa opteg profila koji bi se sistematski bavio izdavawem
savremene drame. Tim znaajnija postaje biblioteka Drama", izdawe
Narodne kwige" i Alfe", u kojoj su objavqene i dve kwige drama,
Zorana Boovia: Svadbeni mar, 2002. godine i Bomba u pozoritu 2004.
Ova druga kwiga sadri etiri drame koje autor, naslovqavajui kwigu, anrovski odreuje kao komedije. To su: Bomba u pozoritu; Viktorija. Komedija u dva dela; avoqe pleme. pijunska komedija i Izdanci staqinskog plemena. Iako sastavqena kao izbor drama nastalih u razliito vreme, Boovieva kwiga poseduje zaudnu
celovitost. Toj celovitosti svakako doprinosi to to wegove komedije nisu uvek i nisu iskquivo smene, ve vie asociraju na ehovqevo poimawe ovog anra, ime se, verovatno, ostvaruje veza izmeu autorovog naunog angamana (on je profesor ruske kwievnosti na Katedri za slavistiku Filolokog fakulteta u Beogradu i
predani izuavalac A. P. ehova)2 i wegovog kwievnog rada. Ipak,
gorina koja prati Booviev smeh pre svega izvire iz wegovih tematskih preokupacija i konkretnog socijalno-istorijskog iskustva
koje on pretae u dramu. Vreme velike inflacije, ekonomskog rasula
i grabea, doba rata i poremeaja ukupnog sistema vrednosti na kome
je do jue" poivao svet wegovih junaka i isplivavawe mutnih taloga prolosti osnov su humornog nesklada, ali i osobene opomiwue tuge.
U komediji Bomba u pozoritu mladi glumac Boris nudi reditequ idealan projekat: Izbor tekstova iz dveju kwiga s vrha topliste. Jedan glumac, jedna scena, minimalna ulagawa, maksimalna
zarada! Naslov: 'Godine raspleta koje su pojeli skakavci'!" Ovim se
1 Posebno znaajno za popularizaciju srpske drame u inostranstvu bilo je izdawe Scene na engleskom jeziku.
2 Odbranio je doktorsku disertaciju ehov kao dramski pisac kod Srba
(1978) i objavio istoimenu monografiju (1985).

985

humorno sumiraju tematske preokupacije svih drama okupqenih u

kwizi i, istovremeno, eksplicira priroda Boovievog humora. Bez
neposredne namere da napravi politiko pozorite ili tekst zaotrene ideologizovanosti, on uspeva da ouva dragocenu distancu u
sagledavawu haosa u kome su se nali i wegovi virtuelni junaci i
wihovi stvarni gledaoci. Tragikomini u svom naporu da odre
privid normalnosti u svetu koji se rasipa i rui na wihove oi i
pod wihovim nogama oni svi zajedno nose i svoj udeo krivice, za
ono to su uinili i za ono to nisu.
Demokratija, rodoqubqe, humanost, qubav i porodine veze imaju
u svetu Boovievih komedija svoju (neveliku) cenu, wegovi junaci
ih bez razlike razmewuju kao one faline banke" klasine
srpske komedije. Tako, u komediji Bomba u pozoritu (po mom sudu
jednoj od najuspelijih Boovievih drama uopte), Matu Tatamatu,
pozorinog sekretara, to to je bio dounik komiteta i zabrawivao
predstave ne spreava da vlada i u godinama raspleta", sada s pozicija zapadwake demokratije. U maskirnoj uniformi, okarakterisana
grotesknim ratniko-rodoqubivim idiomom, Mila je srpsko dete
od glave do pete", koje otkriva antisrpski karakter apekove Bele
bolesti, ali, istovremeno, pripada i krijumarskom lancu kojim se
prenosi roba sa ratita i osloboenih teritorija". Kao srpsko
dete od glave do pete" i rodoqub ija je jedina namera da pomogne
ugroenom pozoritu predstavqa se i opskurni biznismen Johan Johanovi, koji pretvara pozorite u kockarnicu da bi, kako tvrdi u
finalu komedije, pomogao svojoj zemqi i narodu da se to pre integriu u Evropu".
Pa i oni koji su prividno neduni, ili bar mawe krivi, poput
manipulisanog, veno pijanog upravnika pozorita Koste, mladih
glumaca Adele i Borisa, ili ankerke Seke nose svoj deo krivice. Adela se lako odrie od zanesenosti pozorinim prvakom Mikom i vraa Borisu, kada joj on ponudi unosniji angaman. Boris se
bez ustezawa odrie svojih umetnikih projekata i ambicija i, preko tri noi", prelazi u pevae. Dok Seka, iza prividne bespomonosti, ispoqava amoralni vitalizam i sposobnost preivqavawa po
svaku cenu.
Posebno uspeo jeste lik rediteqa Paia, prepoznatqiv komiki tip nadriumetnika, koji nominalno ivi za svoju umetnost,
ali je, kada mu se to dovoqno isplati, bez oklevawa odbacuje i postaje ceremonijal majstor u kockarnici, tvrdei i daqe da to ini u
interesu pozorita: Najgore je prolo, predstoje nam lepi dani
Zajednikim snagama obnoviemo zgradu repertoar plate Za to
nam nee biti potrebno ni trista ni dvesta ni sto godina
Najvanije je sauvati Pozorite." Poput Paia i lik Ace, glumca-malog privrednika, koji se na probama bavi stawem na berzi, te
likovi neradnika Paje i Raje koji provode dane kartajui se u

986

pozorinom salonu, upotpuwavaju tragikomini haos i Boovievog

pozorita i vremena u kome ono uzalud pokuava da preivi.
Isto odsustvo moralno istih likova vai i za druge komedije
u kwizi. U Viktoriji, koja se deava u Beogradu, u godini koja je
donela skok nemake marke od 20 na 40 dinara" raspada se brak junakiwe i ona se odrie svoje devojake qubavi, lekara Vlade, zbog
bogatih sponzora iz sveta kriminala ili vlasti svejedno. Ovi
Viktorijini pratioci prolaze scenom u vodviqskom kolopletu, izjednaeni i po moralu i po delawu. Meutim, ni Vlada nije neduan. Ovaj mladi lekar, idealista koji za poslom odlazi u Tutin,
obraa pawu na Viktoriju tek kada ona zaradi" skupu garderobu.
Pa i Viktorijina baba Teodora, uprkos svom graanskom poreklu i
otmenosti, doekuje Viktorijine qubavnike i pomae joj da obmawuje
mua.
Slian vodviqski dinamizam karakterie i pijunsku komediju" avoqe pleme, koja se deava negde na Jadranu, jula 1985", u
porodinom pansionu punom sukobqenih stranih pijuna i naijenaca", koji s lakoom rasprodaju dravne tajne, porodini moral,
vodu za pie, zaokupqeni materijalnim i telesnim arivizmom. Bogdanovo isterivawe avoqeg plemena" iz kue, zajedno sa sinom,
snahom i unucima, kojim se komedija zavrava, ne okonava nagoveteno rasulo, ve ga samo privremeno odlae. Posledwe to pisac
nudi svom itaocu (potencijalnom gledaocu) jesu mrak i besni psei
lave.
Moralno superiornog junaka nema ni u Izdancima staqinskog
plemena, poto dva dramska prikaza istih zbivawa, iji su autori
golootoki robija i wegov islednik, iniciraju raomonsku situaciju u kojoj se granice izmeu xelata i rtve zamagquju i pomeraju, a
i jedan i drugi, i sama istina pre svega, postaju predmet osobene politike manipulacije.
Istovremeno Boovi u svoje komedije pored drutvenokritikih tonova unosi i osobenu lirinost i toplinu. Tako se izmeu Teodore, udovice kraqevog oficira, i wenog devera Slavka, komuniste
i revolucionara, kroz svae i sukobe sluti osobena siranovska qubav, koja se tek na kraju, pred Slavkovu smrt, konano iskazuje. Bez
psovki i drastinih scena nasiqa i seksa komedije Zorana Boovia uspevaju da prue otru, kritiku sliku smutnog vremena kojim
se bave i naih naravi i karaktera. Napisane sa visokom merom literarnosti, one su, istovremeno, pre svega pozorini tekstovi, nameweni igrawu. U svima wima, u humoru koji primarno proistie iz
dramske situacije, a tek potom je verbalni, sadrana je virtuelna
igra, pa objavqivawe ove kwige budi i nadu da e se dosadawim izvoewima Boovievih drama pridruiti i neka nova pozorina
uprizorewa.
Qiqana PEIKAN-QUTANOVI

987

DVIENIJA TAJNOGA UDA POETIESKOG

Gradanski erotikon: Erotske stranice srpske kwievnosti H i
poetka HH veka, drugo, dopuweno izdawe, priredio Sava Damjanov, Stylos",
Novi Sad 2005

Prvo izdawe Gradanskog erotikona (Gradina", Ni 1987)

pojavilo se iste godine kad i temat itawe tradicije srpska kwievnost iskosa koji je Sava Damjanov priredio za asopis Poqa i u
wemu objavio svoju znaajnu, ve naslovom indikativnu studiju Vidakovi, moderniji od Vuka, potvrdivi time ono to se ve dobro
znalo: da je wegov nauni ciq interpretacija heterogenog formativnog doba nove srpske kwievnosti s obzirom na pisce i pojave tradicionalno smatrane marginalnim. Osnovna tewa Save Damjanova
da u wima prepozna estetsku vrednost i smisao koji komunicira sa
savremenim trenutkom srpske kwievnosti zbirku erotske poezije iz
rukopisnih pesmarica uinila je u wegovom itawu ne samo vanim istorijskim dokumentom kulturne situacije srpskog graanstva u
osamnaestom i poetkom devetnaestog veka, ve i artefaktom koji danawem itaocu otkriva zapostavqenu stariju tradiciju koja je znaajno uticala na formirawe poetskog izraza Branka Radievia i
ostalih stvaralaca onog toka koji se u srpskoj kwievnosti smatra
magistralnim. Tu italaku intenciju Damjanov je objavio u predgovoru prvom izdawu Gradanskog erotikona, najsintetinijem od pet
tekstova posveenih ovoj temi, a koji u wegovom zborniku studija
Novo itawe tradicije: Izazovi istorije srpske kwievnosti
(Dnevnik", Novi Sad 2002) ine celinu u kojoj se ispituju opte
osobine erotske lirike u razliitim rukopisnim pesmaricama i
ocrtava kwievnoistorijski luk wenog razvoja, vrlo precizno pokazujui da se u pesmaricama vremenom smawuje broj erotskih pesama,
ali i wihova otvorenost: pravu erotsku poeziju smewuju pesme sa
erotskim motivima. Razliite prevashodno u eksplicitnosti, zajednika im je usmerenost na telesno koja ih razlikuje od qubavnih pesama, izrazom bliskih stilizovanijim pesmama sa erotskim motivima, ali bitno drugaijih s obzirom na sliku oveka, naroito ene u
wima iako nisu eksplicitne kao prave erotske pesme, pesme sa
erotskim motivima i daqe prikazuju oveka kao dominantno telesno
bie, dok se qubavna poezija koncentrie na duhovnost u odnosu mukarca i ene. Zato je u woj humor sasvim redak, dok u erotskoj poeziji zauzima izuzetno znaajno mesto, to znaajnije to je pesma eksplicitnija; analizom humora u erotskoj poeziji, voen shvatawem
bliskim dobro poznatom zapaawu o dosetki kao sredstvu zaobilaewa onoga to prei zadovoqewe eqe, Damjanov je precizno opisao
odnos erotske poezije prema moralu, kao i wen razliiti tretman
muke i enske seksualnosti. Suprotstavqajui se miqewu o erot-

988

skim pesmama kao slici stvarnog ivota i dominantne moralnosti,

ukazao je na primarni zadatak ove poezije da u jeziku ostvari equ
koja se ne moe ispuniti u stvarnosti.
Erotizacija kwievnog ivota iji su rukopisne pesmarice
bile izraz odvijala se uprkos nekim zajednikim svojstvima pesama, poput humora izgradwom razliitih erotskih modaliteta, u zavisnosti od porekla pesama. Za graansku poeziju je uopte karakteristino da se teko moe odrediti kao kwievni anr to se
ini uglavnom negativnim i opisnim definisawem kao anonimne
poezije stvarane u uem drutvenom krugu, irene prepisivawem i
nikada objavqivane pa Sava Damjanov zato, kao i veina novijih
istraivaa, graanskom poezijom" (koju uvek stavqa pod navodnike) imenuje specifian kulturni fenomen rukopisnih pesmarica
koje su po svom sastavu sinkretine u wima se prepliu i proimaju tekstovi vrlo raznolikog porekla: neki pripadaju srpskoj
usmenoj tradiciji, neki su deo naeg pisanog literarnog stvaralatva (odnosno proizvodi anonimnih autora, tzv. 'graanskih pesnika', ili prepisi objavqenih poetskih radova mawe ili vie poznatih kwievnih imena), ima tu i prevoda, kao i pesama na stranim
jezicima, a osim toga i proznih, dramskih, pa i nekwievnih tekstova" ali se doivqavaju i recipiraju kao celine: svaka pesmarica predstavqa osobeni presek kwievnog ukusa wenog vlasnika i
sredine u kojoj se kretao. Zato je odluka da Gradanski erotikon prati hronoloki red nastanka pesmarica najboqa mogua: iako se u ponekim novijim pesmaricama mogu nai pesme oigledno vee starosti, ipak je wihova varijanta u tim rukopisima posledica vremena u
kojem su zabeleene, a to svedoi i o trajawu pesama i motiva u
wima. Kako je re o antologijskom izboru, opta tendencija opadawa
eksplicitnosti ne moe se tako lako prepoznati: izbor se zavrava
pesmom Lepo drutvo, sasvim eksplicitnom, gotjeovski slikovitom
i razigranom, pripisanom Lukijanu Muickom koji ju je verovatno
odnekuda samo prepisao. Iako hronoloki ustrojen, ali odraavajui sinkretinost rukopisnih pesmarica iz kojih je potekao, Gradanski erotikon itaocu najpre prua sliku vertikalne diversifikovanosti erotske poezije koju su srpski graani i graanke itali, prepisivali, a vrlo esto i pevali. Osim otvorenou jezika, te
pesme se razlikuju i stilskim osobinama kojima ostvaruju zajedniku
usmerenost na telesno i na humoristike motive: recimo, u pesmama
usmenog porekla, ili onima na narodnu", lako se prepoznaje princip formulativnosti, kako u parodirawu ustaqenih formula da bi
dobile erotski smisao, tako i uspostavqawem osobenih erotskih
formula, poput standardizovanog opisa gaa ili formule za udaju
bludnice: u petak je isprosie, / u subotu dovedoe, / u nedequ edo rodi", a zatim katalogom oeva tog eda koji svojom predimenzioniranou upuuje na groteskno poimawe telesnosti, po Savi Damja-

989

novu jo jednu karakteristinu osobinu graanske erotike uopte:

fundamentalnu viziju naih erotskih ostvarewa H i poetka
HH veka moemo imenovati kao grotesknu viziju tela, koja se najee realizuje kao groteskna slika enskog tela". Ova grotesknost se,
meutim, od karnevalizovanosti narodne kulture razlikuje ogranienou na ispoqavawa telesnosti koja se smatraju normalnim: pederastije, sodomije, skatofagije i ostalih po merilima graanskog
drutva perverzija, tako uobiajenih u folkloru (recimo zbirci
Fridriha Krausa, kod nas objavqene u izboru pod naslovom Mrsne
prie), u ovim pesmama nema, to ukazuje na upravqawe seksualnou starije od graanskog morala, budui odreujue i za oblike erotike i za moralne principe graanstva.
Sa druge strane pesnikog hipertrofiranog ispoqavawa za graansko drutvo normalnih eqa, nalaze se i to je najznaajnija
dopuna drugog izdawa odlomci iz autobiografija Aleksandra Pievia i Save Tekelije. Dok nekoliko pesama koje su sada takoe
prvi put objavqene ne mewaju bitno status erotskog, ove dve autobiografije u Gradanski erotikon unose novu oseajnost, to Sava Damjanov nije propustio da primeti u predgovoru koji je, izuzimajui
delove koji se odnose na te autobiografije, pretampan iz prvog izdawa. Dok erotska poezija rukopisnih pesmarica u jeziku ostvaruje
equ koju ne moe realizovati u stvarnosti i to je rodno mesto
groteskno-humornih elemenata wene vizije autobiografije Pievia i Tekelije izvetavaju o doivqenim erotskim iskustvima,
koja su wihove pisce bitno odredila. Tekelijino je pripovedawe naturalistiko, ponekada i previe veristiko, kao recimo kada opisuje kako je od supruge prilikom prve konzumacije braka dobio polnu
bolest, iako takva otvorenost nije bila strana ni tadawoj evropskoj literaturi. Pripovedawe Aleksandra Pievia otkriva, meutim, pravog oveka galantnog veka frivolno, distancirano od dubqih doivqaja, zadravajui pawu na telesnom, eksplicitno onoliko koliko je to xentlmenu doputeno, ono objavquje mogunost
erotskog iskustva nalik na Kazanovino, sasvim razliitog od iskustva prethodne generacije pievog oca. Autobiografija Simeona
Pievia nije liena izvesnog erotskog naboja, ali se do wega
stie tek pomnim itawem i u kontekstu veih celina, to jeste
uslovqeno osobitou generalovog pripovedawa, ali je i posledica
drugaijeg shvatawa erotike, koje nije usmereno samo na telesno. Zbog
toga stranice Pievia oca (iako je on due deo srpske kwievnosti nego sin koji u wu tek posledwih godina stupa i emu ova antologija daje znaajan doprinos) i nisu mogle da se nau u Gradanskom erotikonu, kao ni neke druge stranice recimo iz Vidakovievih romana koje erotinost svog pripovedawa prekrivaju jaawem moralistikog diskursa.

990

Erotsko odreeno tematski, usmerenou ka predstavqawu telesne qubavi lascivnim jezikom (eksplicitnim ili aluzivnim), omoguava da se u Gradanskom erotikonu susretnu dva tako razliita senzibiliteta kao to su groteskna hipertrofiranost neispuwene eqe
i libertinsko priseawe proivqenih erotskih sobitija. Tematika,
meutim, moe i da zavede, pa u pojedinim poslovicama iz dve zbirke Jovana Mukatirovia Sava Damjanov prepoznaje tewu da se
erotski diskurs oslobodi iskquivo erotskog znaewa, te da mu se
podari znatno iri, univerzalniji, naderotski smisao, to se moe dovesti u vezu i sa autorovim prosvetiteqskim intencijama". Da
li je, meutim, ikada postojalo primarno erotsko znaewe poslovica
kao to su Lasno je s tuim kurcem glogiwe mlatiti" ili Oni u
jednu tikvu prde"? Ne govori li sasvim jasno prevod poslovice Kad
kurjaku dupe zaraste" sa Ad Graecas calendas" da Mukatirovi u woj
nije oseao nikakvu erotizovanost? Navodei i takve poslovice, Damjanov otkriva da u svakoj opscenosti i eksplicitnom imenovawu
telesnog pokuava da pronae erotinost, to izgleda kao prenaglaavawe vanosti tematske usmerenosti na telo kao distinktivnog
svojstva graanske erotike. Opravdano odbijajui da erotiku definie preko umetnikih postupaka zavisnih od poetike iz koje pojedine
pesme graanske lirike izrastaju i koje su stoga, poetiki posmatrano, srodnije ne-erotskim pesmama iste vrste nego erotskim pesamama drugog poetikog porekla sa kojima dele pesmaricu Damjanov
kao da je prenebregao vanost senzibiliteta koji upravqa evokacijama tela odreujui stepen i nain wegove erotizovanosti, kao i da
li e uopte biti erotizovano. To se naroito dobro vidi u drugom
izdawu Gradanskog erotikona dopuwenom sa nekoliko odrednica
Malog bukvara za veliku decu Mihaila Maksimovia, jer opise niskog morala srpskih graana s kraja osamnaestog veka u ovom humoristiko-satirinom delu jozefinskog duha Sava Damjanov ita kao
erotsku prozu zanemarivawem wihove kritike dimenzije, opisi
seksualnih prestupa pojavquju se kao da su sami sebi ciq. Takvo itawe ide toliko daleko da se iz odrednice Posrnuti", koja sadri
dve reenice, u antologiju unosi samo prva: Dok su nae devojke
sniske papue nosile, nisu posrtale, a sad ot kako visoke tikle
nositi poee, svakij as posru". Druga reenica, kojom Maksimovi poentira Ali ako emo pravo rei, svakij lovek posrnuti
moe" izostavqena je, jer ona smisao uoptava upisujui mogunost posrtawa u samu qudsku prirodu. Izostavivi tu poentu, Damjanov je posrtqivost vezao samo za enski pol, takoe u tako izolovanoj reenici opoziciju niske papuevisoke tikle usmerivi
odlunije prema domenu (ne)erotizovanosti, iako je ona i znak promewenih obiaja. Maksimovi je, naravno, odlukom da menu obiaja
prikae evocirawem izuzetno fetiizovanog odevnog predmeta i
dvosmislenom slikom posrtawa svesno erotizovao svoj govor, ali je

991

poentom u drugoj reenici poveao napetost izmeu erotskog i moralistikog smisla odrednice, koju je Damjanov wenim izostavqawem
odbacio, usmerivi svu pawu na erotsko. Ako je u poslovicama
(prisutnim ve u prvom izdawu) koje se slue telesnim ali ipak nisu erotine pokuavao da prepozna erotsko znaewe nadograeno naderotskim smislom morala prosveenosti, zato Damjanov iz Maksimovieve odrednice izostavqajui drugu, naderotsku" reenicu iskquuje upravo takvo kretawe? Nije li onda tvrdwa o irewu smisla
poslovica i van erotskog bila prevashodno praktino potrebna da
bi se opravdalo wihovo unoewe u zbirku samo zbog imenovawa telesnog, to sada, zajedno sa ukidawem kulturoloki produktivnije
napetosti izmeu erotskog smisla i naderotske moralne pouke u odrednici koja je paradigmatska ilustracija u predgovoru opisane i
traene tendencije, svedoi o hipererotizovanosti hermeneutike situacije Save Damjanova koja dovodi do naknadne erotizacije kwievnih dela koja u vreme nastanka nisu imala erotski smisao, sugeriui istovremeno i mawu zainteresovanost za status erotike u irem
kulturnom kontekstu i veu equ za istom estetikom erosa? Nije li
ta situacija antologiara koji je, nije nevano, i pisac matovitih Priki uslovqena i jednim od bitnih interpretativnih ciqeva, da Gradanski erotikon otkrije i predstavi tradiciju iz koje
je propevao Branko Radievi, koja je dejstvovala u poeziji ure Jakia, koja se prepoznaje i u kwievnosti dvadesetog veka, to onda
zakonomerno uslovqava da se kao erotsko primi i ono ispoqavawe
telesnosti koje bi moglo danas biti erotino, a koje nije uvek tako
doivqavano?
Savremeno shvatawe erotike i hipererotizovanost pozicije sa
koje se Gradanski erotikon sklapa omoguilo je sa jedne strane
da se u wemu pojave i neki tekstovi, uglavnom meu poslovicama i
moralistikim minijaturama, koji u vreme svog nastanka nisu imali
primarno erotski smisao; sa druge strane, skrupuloznost sastavqaa
nije dopustila da se u reprezentativnoj antologiji nae ita to bi
bilo incidentno, to bi izlazilo iz okvira normalne seksualnosti
graanskog drutva, pa je na taj nain kulturoloki kontekst ouvan
iako je u zanemarivawu napetosti izmeu erotskih eqa i wihovih
moralistikih ograniewa u korist izdvajawa iste erotinosti izgledalo da gubi na vanosti. Zapravo, iako je wegov znaaj zaista
smawen kada je re o napetosti unutar kulture, epistema koja odreuje ta se uopte u kulturi moe nai nije ni u jednom trenutku izneverena, a to je vrlo oigledno poreewem Gradanskog erotikona
i folklornih Mrsnih pria. Mogunosti erotskog unutar graanske
kulture su u prvom izdawu Gradanskog erotikona bile ograniene
na wihovu objavu kroz fenomen rukopisnih pesmarica koji uprkos
svojoj specifinoj razgranatosti ipak nije zauzimao itav prostor
kulture, u drugom, dopuwenom izdawu ire pokriven autobiograf-

992

skim pasaima Aleksandra Pievia i Save Tekelije. Nevelika

obimom, ova dopuna je znatno proirila opseg erotskog, ali i samog
pojma graanskog iz naslova antologije, koji se vie ne odnosi samo
na graansku poeziju kao fenomen rukopisnih pesmarica, ve podrazumeva itav spektar ispoqavawa graanske kulture, dakle i u tampanim kwievnim delima, meu kojima centralno mesto zauzima autobiografija, dominantni anr doba prosveenosti u Evropi, a koji
je i kod nas najprodukovaniji i estetski najproduktivniji anr epohe. Na taj nain se u Gradanskom erotikonu prepoznaje raslojavawe
izmeu ispoqavawa neostvarenih eqa i pripovedawa o doivqenim zadovoqstvima, koje se potom daqe razlistava na eksplicitno,
humoristiko, groteskno predstavqawe telesnosti i aluzivnije, sublimiranije objavqivawe erotskog impulsa, odnosno oputeno, hladnokrvno, galantno pripovedawe erotskih doivqaja i pomalo uzrujano, uzbuujue izvetavawe o iskustvima koja u sebi povremeno imaju
i neeg sadovski prestupnikog. Drugim, dopuwenim izdawem Gradanskog erotikona Sava Damjanov je upotpunio svoju antologijsku
sliku srpske erotike osamnaestog i poetka devetnaestog veka u
ovom izdawu i vizuelno obogaenu lepim erotskim ilustracijama
(kojima, naalost, nije navedeno poreklo) i obezbedio novoj generaciji italaca jo boqi itinerer kroz jedan nedovoqno poznat
prostor srpske kwievnosti.
Nenad NIKOLI

SJEAWE I MJESTO U KWIZI

BARKA SVETOG PETRA" GARA JOVANOVIA
Garo Jovanovi, Barka Svetog Petra, Oktoih", Podgorica 2002

U kwizi Barka Svetog Petra Garo Jovanovi pravi jo jedan

iskorak u izazivawu postmodernih granica, tako to uvodi zbirku
fragmenata, sopstvenih sjeawa, vjerovawa, mitova, susreta da bi rekonstruisao linu istoriju. Ovu istoriju pie u vidu odvojenih fakata, slaui sjeawa i mjesta u sinhronoj i dijahronoj ravni i fikcionalizujui ih u ovom romanu. Radwa romana uslovno se odvija sada, mjesto se zove Barka Svetog Patra, zemqa je more.
Glavni junak romana, istovremeno narator, uspostavqa intertekstualne relacije prema razliitim tekstovima koje konstantno
prepoznaje u tragovima mora, u unutrawosti, izvorima usmenog predawa, Bibliji, svjetskoj kwievnosti, pojavquje se kao duh, lik praen sopstvenom sjenkom s ciqem da otkrije biblijske i arhetipske
veze u odnosu prema sopstvenoj istoriji. Putujui morem, on otkriva

993

zbirku surovih fragmenata i iz ovih fragmenata pokuava da prefigurie biblijsku priu o Nojevoj barki, d svoju varijantu Istorije
svijeta u 10 i po poglavqa. Nameu mu se mnoge tajne koje pokuava
da otkrije. Razvija specifian odnos prema moru, posebno svojoj
Barci Svetog Petra, ali i srpskoj tradiciji, naroito prema usmenom predawu.
Odredivi ovim vremenskim i prostornim granicama radwu
romana, Garo Jovanovi ostaje na tragu svoje ve odreene poetike;
on samo uspostavqa vezu izmeu istorije i fikcionalne naracije.
Prisutna je wegova samo-svjest o tekstualnoj prirodi prolosti,
onoj prolosti koja nam je danas poznata iz kwiga, arhiva, zapisa,
ak sjeawa. Kao i u prethodnom kwigama (Psoliki, Crni soj, avoqa kadionica, Vilewak, Tako je kazano, Kokot pjeva mrtvima, Kad crni vuk odnese moju duu, Qubavno pismo) Garo Jovanovi smjeta
ovaj roman u poststrukturalistiki i postmodernistiki kontekst.
I u ovom tekstu se prirodno i spontano prepliu istorijska, biblijska, mitoloka rekapitualcija i reminiscencija, antropoloke
i psiholoke generalizacije, a nerijetko i dubqe filozofske meditacije. Vatren po prirodi, Garo Jovanovi u ovom tekstu sa strau
razvija svoje brojne slutwe; ispituje i ponire u neispitane dubine
ovjekovog bia; traga za receptom kako da ouva qudsko dostojanstvo
prilikom suoavawa sa nasiqem i zlom, kako u sebi tako i u okolnom svijetu. Autorova potraga bie ispuwena nizom malih epifanija", snano poetski ozraenih prizora, inae sasvim obinih susreta i doivqaja koji u svijesti pisca poprimaju gotovo mistiko
simboliko znaewe.
Kao i u ranijim kwigama, Garo Jovanovi je svoje slutwe pretvorio u pokret imaginacije: narodno iskustvo i predawe, pogotovo
magija i mit, Biblija i svijet, sadre u sebi saznawe o stalno suprotstavqenim stranama ivota i svijeta. Tako se ve na poetku
Barke Svetog Petra nagovjetava centralna tema djela, pa i unekoliko i itavog stvaralatva Gara Jovanovia: kontrast i konflikt izmeu dva suprotstavqena principa u kojima lei primarni izvor
qudske sree, s jedne strane, i tragedije, s druge strane, kako na individualnom tako na kolektivnom planu. Autor ih formulie kao
qubav prema ivotu i qubav prema smrti, to je u krajwoj konsekvenci samo varijacija poznatih frojdovskih naela erosa i tanatosa. Izmeu je potraga. U tom kontekstu nije neobino to se kao
krajwe granine take postavqaju poetak i kraj svijeta: biblijske
prie ponovo ispriane. U ovom djelu Garo Jovanovi se odluuje za
ono to Linda Haion opisuje srediwim poqem reference", kreirajui istoriografski" referent. On je dvostruk zato to postaje
dio dvije realnosti", line i ostalih. Ovdje procesi pisawa o
istoriji i priawa istorije ine dio samog teksta. Oni stvaraju
mreu referenci koja ukquuje razne intertekstove (sjeawa, imena,

994

djelove tekstova), kako kwievne tako i istorijske. Radi se zapravo

samo o Jovanovievom nainu kako da zavede red meu haosom istorijskih fakata, i sjeawa, da bi stvorio organizovanu istoriju svijeta. Sam poetak romana otvara pitawe krajweg interteksta koji bi
uvukao u sebe sjeawa i mjesta kako opte istorije svijeta tako i
line. Poetak pokazuje autorovu namjeru da i daqe istrauje granice izmeu fakta i fikcije, ivota i umjetnosti, istorije i identiteta.
itaoci se uvode u Barku Svetog Petra autorovim graewem
fikcionalnog mosta izmeu dva pola: Biblije i fikcije (voda je gaala i ribe i ribare, jer je bog tako htio". Tako se ve na poetku
uvodi dobro skriveni intertekst naslov Jovanovieve ranije zbirke poezije Tako je kazano. Na specifian nain uvodi se istorija
kao predmet i tako se iri mrea intertekstualnih referenci.
Uvodi se molitva, potom i autopoetika kojim se definie anr
ovog teksta (Ko bi to pamtio da nije dnevnika, dnevni zapisi su ti
koji pamte, i zamah veslom, i bol u ruci, i ulovqena riba, a tek ona
vraena u more"). Tako je kazano ima snagu zapovjesti i u Barci Svetog Petra, jer narator podsjea da je je ovo ribarski dnevnik", i nareuje neka ga ne itaju neposveeni, eto wima paragrafi i kafanski jelovnici, a pomiqaju li ko je donio ribu u tu kafanu, a to je
uinio u zoru ranu, i kako je gledao iva Boja bia dok repom udaraju, dok im peraja, dok krv, dok krquti". itaoci su dakle odabrani pravo na tekst, umjetnost, mogu imati samo posveeni.
Jovanoviev ribarski dnevnik biqei dan za danom i proiruje mreu referenci: posveeni lako mogu da se kreu po woj. Oni
razgovaraju sa Edgar Alan Poom, makom Xelaludinom, Staqinom,
Golubom Kapetanom, Mopasanom, ehovom, Babeqom, Judom, Svetim
Vasilijem, osiem, Qubiom, Hemingvejem, svetim Jovanom Krstiteqom, Simonom Petrom, svetom Petkom, svetim Nikolom, Bulgakovim, Orfejem, Danicom, Don Kihotom od Mane, Borom Stankoviem, Crwanskim, Strahiwiem Banom, Kara Mustafom, Rableom,
Servantesom, Jug Bogdanom, Carem Lazarem, Bokom Jugoviem, Pontijem Pilatom, Svetim pismom, Jovanom Vladimirom, Jesewinom,
Remboom, svetim Petrom. Brojne reference na koje se italac upuuje prilikom opisivawa dana za danom u ribarskom dnevniku stavqaju
naglasak na elemente stila i samu rije. Istovremeno, naruava se
naracija, narativna vremena: vlada tipino postmodernistika fragmentacija. italac se suoava sa situacijom koju je R. D. Lang nazvao
radikalnom ontolokom nesigurnou". Prosto kao da je autor digao ruke od eqe da povrati stare kulturne vrijednosti i kao da
uiva u postmodernistikom delirijumu. Eskapizam se, dakle, moe
jedino nai u umjetnosti, religiji, arhetipovima, Jovanovievoj jednoj te istoj prii.
Barka Svetog Petra pokazuje prisustvo u teoriji tri ve opisana naratoloka postupka: zaaranog kruga (kada ne moete razdvojiti

995

tekst i svijet, a koju Gregori Bejtson opisuje kao nesposobnost da se

razlikuju razliiti nivoi teksta, kada se granice izmeu bukvalnog
i metaforikog nikada u potpunosti ne formiraju, i u kojoj se jedno
ne moe odvojiti od drugog), to jeste glavna odlika ove naracije;
potom postupka koji se definie kao kratak spoj, ili prekinuti tok
narativnog elektriciteta (kada autor ulazi u sam tekst) i dvostruke
veze (kada se pojavquju likovi ili fragmenti iz istorije ili stvarnog ivota). Autor stalno ulazi u tekst, bavei se ili autopoetikom,
ili samorefleksivnou (jo jednom da kaem, ovo je ribarski
dnevnik", ko ne zna neka uje, za mnom itaoe, to rekao Bulgakov", jer strano je napisati i jednu rije protiv Sile i Tame,
protiv Sile i vlasti, a lahko je na svoj narod uigriti oima, na
svoj narod zavijati wukama pretilim", i kad ve ovo piem",
gdje sam ono stao", da bih zavrio svoju ribarsku priu, a trudim
se da budem to taniji, a i dnevnik me obavezuje, jer ovo je pria od
istine, samo je poneki detaq promijewen, ostalo je tano onako kako
je bilo"). Tu je i jo jedan intertekst, odlomak, iz Jovanovieve
kwige Kokot pjeva mrtvima. Narator se povremeno postavqa kao posmatra sa strane, ponekad kao uesnik, dok ponekad zauzima odreenu vremensku distancu. Tako, da bi uveo referencu koja se tie velikog srpskog sna, Kosovskog boja, on prelazi sa individualnog na kolektivni plan, postavqa se izmeu 1351. i 1389. i otuda upuuje na
san kao arhetip: Dva su sna koja pohode qude smrtne / jedan se za
ivota sawa / a drugi sawa u smrti".
Ve su pomenuti neki likovi iz istorije, umjetnosti i Biblije,
koji upuuju itaoce da dovre ovaj dnevnik, ali prisutan je broj likova ili fragmenata iz stvarnog ivota, likova koji pripadaju autorovoj familiji ili prijateqima (otac, Awa, Vuk, Sowa, vino iz Goqemada, Andrija, Tomo Pavievi, Naod Zori, Brile Mija). Prisutni su i drugi vidovi intertekstova: molitva, kletva, vraxbina,
vjerovawe (ta znai sawati karpinu, hobotnicu, ugora, zubaca, rau, saragu, barbuna, salpu, grdobinu, pagra, murinu), vidovi koji su
na tragu ve nagovjetene poetike u zbirci Tako je kazano. I ovi
fragmenti ponovo potvruju da je eto i kwievna kritika konano
postmodernistiki anr, jer omoguava i autoru ovog teksta da napravi jedan kratak spoj i unese jedan dio iz ranijeg teksta koji pokuava da tumai Jovanovievu zbirku poezije Tako je kazano, to omoguava da se pokae samo-refleksivnost kwievne kritike: Garo
Jovanovi je suptilno osjetio da su tematske i jezike mogunosti za
stvarawe prefiwene poezije u narodnom govoru, narodnom predawu,
u bajalicama, imenima magijskih trava, ritualima koji su vezani za
poslove u odreene dane, u priama o zlim inima, vjeticama i
zduvama, urekqivosti i sugrebu, gatawu u ovju lopaticu, krv i ugqevqe" I dodajmo: u Barci Svetog Petra Jovanovi je naao tematske
i jezike mogunosti u priama o Gospodu, Bibliji, postawu, barci

996

svetog Petra, umjetnosti, olovci, ovjeku i wegovoj dui, snu, vodi,

moru, ribi, mukarcu, eni, ovjeku i wegovoj sjenci. Meutim, napravio je jo jedan korak daqe: pomjerio se od magijskih tabua zbirke
poezije Tako je kazano ka tajni postawa, oku svojem varqivom".
Da oko ne bi varalo u Barci Svetog Petra, Gospod je tu da se
pobrine, podsjea autor podnaslovom Ne ribari se na Preobraewe,
upuujui na referen vaqa se, ne vaqa se" iz pomenute zbirke poezije Tako je kazano. To je onaj Jovanoviev dui fragment u kome se
brie granica izmeu teksta i svijeta, ali, u skladu s postmodernistikim poznatim postupcima, nudi i mogunost dva kraja prie.
Prvi zavretak prie nagovjetava nestanak ribara koji je prekrio Boje upozorewe, jer I kada se sa hridi povukao, ve nieg nije bilo, more je ubilo i barku i kapetana, i vidjeli smo to i znali,
kada se sa hridi povukao talas. Mi smo zapaweno gledali kako se
barka odvaja, kako se uzdie iz vode, kako klizi vazduhom, kako leti
i pewe se ka oblacima, wena sjena je prela preko obale i preko naih glava, sjena drvene ptice. Barka je bila visoko u nebeskom plavetnilu, a mi smo jo gledali za wom, potpuno zaboravivi ogromni talas koji se razbijao o hridi, prskajui nadaleko pjenom."
Ovakvom upotrebom pomenutih postmodernistikih rjeewa, meuigrom intertekstova koji stalno upuuju na nove intertekstove, Garo Jovanovi razreava glavnu tezu svog romana-dnevnika. Sve je
podlono pregovarawu: od vjeitih tajni o postawu, preko mitova,
vjerovawa, sjeawa (zbog wihove varqive naravi), prolosti, oka
varqivog" koje na samom kraju ovog teksta ne vidi. Ni da mahnem
nisam uspio, a barka Svetog Petra je ve kao galeb letjela, kao galebi bijeli, ni da mahnem nisam uspio, a ona je ve negdje bila na horizontu, na puini crnoj, i vie sam barku srcem svojim nasluivao, kao kapqicu pjene, nego to sam je okom vidio, okom varqivim", i koje na samom kraju ovog teksta pobija i autorovo postmodernistiko uivawe u delirijumu. Ta zera humanosti, wenost sinovqeve qubavi prema ocu pobjeda je nad svim tehnikim reewima
teksta, svim postmodernistikim nestabilnostima znaewa, fragmentarizacijom, okom i uhom varqivim", istorijom kao palimpsestom, dijahronikom i sinhronikom konstrukcijom. Jer, oev lik
konstantno izrawa u vidu poetinog lajtmotiva:
'moj otac je krukovu rakiju pio', 'zeleno vino pije moj otac', 'moj
otac i ja', 'o emu mi govori otac', i on nee umrijeti, jer podsjea nas
narator, 'I u svog oca sam vjerovao, i da je jaka wegova ruka, i da se ne
muti wegovo oko. Tako je govorila i moja sestra, moja Awusja, govorila
je da svi mogu umrijeti, samo on nee, samo moj i wen otac nee nikada.' Jer 'pored Svetog Petra, pored samog kormilara, bio je moj otac na
klupi za veslawe, poznao sam wegovu divqu bradu, i ruke zapoqene
neim, ruke koje nisu nikada mirovale, i sada su u kolut namotavale konop, da ne bude u neredu, namotavale konop onako kako treba.' 'Pa su

997

u more uplovili, i moj otac je vinim pokretima jedro trouglo razapeo,

i preku prihvatio, privrstio je omom, pa se platno samo tren kolebalo, i onda je uhvatilo vjetar, nadulo se i zapucketalo jedro, i barka je
kliznula vodom' 'I ja sam svog oca gledao, u wegove ruke, u wegovu
bradu, i nije me udilo to ne podigne ruku na pozdrav, to ne iskoi
iz barke da me zagrl, nekako sam znao da sam ja za wega nevidqiv, da je
meu nama neka koprena razasuta, prozirna samo s moje strane, a da wemu nije dato da me vidi. I brzo klizi barka, a ja sam u svog oca gledao,
kako jedro trouglo razapiwe, kako konopo vee.'

Naratorovo oko varqivo nije sigurno koga je i ta je vidjelo na

kraju romana-dnevnika Barka Svetog Petra, ali eqa naratora da oca
jo jednom zagrli varqiva nije bila. Ona pokree Barku Svetog Petra kroz lavirinte postmoderne. Praena, sjeawima, otkrila je
mnoge arhetipske, biblijske, individualne i kolektivne slike. Susret sa ovim otkrivawima jeste susret s misterijama prostora, vremena i sjeawa. On pokazuje kako pri rekontekstualizaciji fragmenata, sa poveanom brzinom naracije dolazi do kompresije vremena.
Ne samo istorije, ve i geografije. Jednu verziju dihotomije izmeu
vremena i prostora predstavqa oscilacija izmeu geografije i istorije, prostora i sjeawa, koja se ne moe rijeiti kao pobjeda jednog
pola nad drugim. I to je sadrano u jezgru ovog teksta. Zato se Barka
Svetog Petra Gara Jovanovia moe itati kao poetian, uzbudqiv i
savremeno koncipiran roman-dnevnik.
Radojka VUKEVI

MAGIJA PISAWA
Pol Oster, Proroka no, Geopoetika", Beograd 2004

Uprkos tome to je savetovano da je u prosuivawu kwievnog

dela najboqe ostati unutar kwievnog sveta", savremena se literatura vrlo esto opire tom nainu interpretacije tako to inklinira da narui sve postojee granice izmeu sveta fikcije i stvarnosti. Na taj se nain intenzivira odnos pisac italac, s obzirom
da se tivo, koje se na kraju takvog poduhvata nae u itaoevim rukama, moe uiniti gotovo volebnim. Pol Oster je, svakako, jedan
od stvaralaca koji se mogu podvesti pod ovaj obrazac.
Proroka no predstavqa uskomeani svet pria koje stvaraju
nove, likova koji se pojavquju i nestaju, mewaju identitet, tj. sve
prepoznatqive Osterove motive kombinovane u nov roman. Kao i u
svojim ranijim romanima, Oster i ovde prikazuje krhkost realnosti,
relativnost istine, kao i uverenost u potrebu stvarawa, to je i

998

eksplicirao izjavivi: Pisawe za mene vie nije in slobodne

voqe, to je stvar preivqavawa."
Glavni protagonista romana, Sidni Or, pisac u usponu, oporavqa se posle fatalne bolesti, udom izbegavi smrt. Lutajui po
kraju, nailazi na papirnicu i kupuje plavu svesku zavodqivih korica. Posle bolesti i nekoliko meseci oporavka, ovo mu je prvi pokuaj pisawa, a plava sveska se pokazuje kao neverovatno inspirativna. Pozajmivi premisu o oveku koji sve ostavqa i poiwe nov ivot jer je izbegao smrt, a koju mu je predloio wegov prijateq Xon
Traus, Sidni poiwe da stvara sopstvenu verziju Flitkrafta, Nika
Bouena. Zatim sledi pripovest o wemu, koja e se sporadino, u epizodama, isprepletena sa udnim detaqima iz Orovog ivota razvijati dok autor ne odlui da je prekine. Nik Bouen je urednik u izvesnoj izdavakoj kui. Jednog jutra mu potom stie rukopis izgubqenog romana Silvije Maksvel, autorke s poetka 20. veka. Naslov romana je Proroka no. Neposredno posle toga pojavquje se unuka pomenute autorke koju Or stvara kao duhovnu dvojnicu wegove oboavane supruge. Vraajui se kui, glava kamenog ukrasa sa fasade neke
zgrade pada i obrui se nekoliko centimetara ispred wega. On to
shvata kao da mu je dat novi ivot, te odlazi direktno na aerodrom i
leti za Kanzas Siti, nosei sa sobom i rukopis romana. Protagonista Silvijine prie je vojnik, koji, nesreom izgubivi vid, postaje
neka vrsta proroka. U jednom od takvih stawa, on vidi prevaru ene
koju voli i oduzima sebi ivot. U Kanzasu, Nik upoznaje udnog vozaa taksija, koji zapravo jeste pokreta projekta zvanog Biro za
ouvawe istorije", to se ispostavqa kao ogromna kolekcija starih
telefonskih imenika.
Ve u ovom delu ono to bismo nazvali realitetom prie poiwe da dolazi u sumwu. Kako Nik zapada u niz udnih okolnosti, tako
se i mnotvo detaqa u Sidnijevom ivotu polako komplikuje. Najpre, u poseti Xonu Trausu, sluajno primeuje istu takvu svesku.
Traus ga upozorava da sveska moe da bude jednako blagoslov kao i
prokletstvo, mora se paziti kako se s wom postupa. Takoe postoje
indicije da kad pie u wu, Sidni fiziki nestaje. Kada to spomene
Trausu, ovaj to pravda neuraunqivou pisaca, ali prilino neuverqivo. Tako se mo plave sveske uzdie i gotovo izjednaava s
amajlijom, okultnim predmetom. Na taj nain se pisawe doslovce
prevodi u alhemiju rei, a Oster svoj roman postavqa na put mranije istine. Pria se pokazuje isto tako ambivalentna s jedne strane
spasonosna, s druge strane opasna, u krajwoj liniji i smrtonosna. To
je sjajno ilustrovao u epizodi o Francuzu koji stvara poemu o smrti
deteta u reci, posle ega se wegova erka davi i on je ubeen da je reima ubio svoje dete, te se zakliwe da vie ni re nee napisati.
Mistifikacija spisateqskog ina tako postaje opsesivna tema romana. U isto vreme, donekle, poprima i obrise horor prie, jer ako je

999

pisawe ekvivalentno stvarawu, onda je ekvivalentno i destrukciji,

jer je destrukcija imanentna stvarawu. To je reprezentovano slikom
na kraju romana gde on povest o Grejs i Xonu napisanu u plavoj svesci cepa i baca u ubre, nakon ega Xon umire.
Sidnijeva i Nikova pria zapravo su minijatura mita o susretu
sa smru i uskrsnuu u jedan nov ivot. Susret sa smru otkriva ne
samo drugaiji pogled na ivot i neke nove prioritete, ve budi i
otkriva skrivene slojeve svesti, drevne moi oveka rastereene civilizacijskih predstava o stabilnosti izvesnih kategorija kao to
su istina, stvarnost, java, vreme. I kroz pisawe svog romana Sidni
Or shvata da takve granice zapravo ne postoje i da jedino relativitet i sluajnost vlada svetom. U drugom delu romana, wegova ena,
Grejs, prolazi kroz udnu fazu ivota i Sidni se po prvi put plai da e je izgubiti. S obzirom na wihov preutni dogovor o zadravawu prava na sopstvenu intimu predbranog ivota, iako nasluuje da je neto u vezi s tim, on ostaje nemoan i uplaen. Situacija se pogorava kada Grejs ostaje u drugom stawu i nestaje od kue na
jedan dan. Paralelno, wegov junak, Nik Bouen se grekom zakquava
u jednu prostoriju. Tu se, zapravo, pria o wemu i zavrava, jer e se
wegov autor kasnije odluiti da iscepa sve ispisane stranice plave
sveske. Interesantan je i Grejsin san koji prati upravo zaplet romana koji Sidni pie. U drugoj polovini romana na scenu stupa Xonov sin, Xejkob, problematini narkoman, koji e u pokuaju da se
domogne novca ubiti Grejsino neroeno dete. Uvoewe Xejkobovog
lika u roman omoguie piscu da navede Sidnija na trag razreewa
misterije. Kao u bunilu, on ispisuje svoje pretpostavke u vezi sa dugogodiwom aferom izmeu wegove ene i Xona Trausa. Ta pria se
pokazuje kao istinita i on je zajedno sa priom o Niku Bouenu cepa
i baca. Zavretak romana je optimistino stvarawe iluzije o nekoj
buduoj srei suprunika.
Iz dosad spomenutog, jasno se vidi sugerisawe brisawa granica
na etiri nivoa. Prvi bi obuhvatao odnos izmeu fantastinog sveta kwievnosti i (nae, italake) stvarnosti. Time to je svom
romanu Oster dao naslov prie koja je pria unutar prie unutar
prie, ostvaruje jedinstvo svih, moe se rei, koncentrinih krugova pria s artefaktom, koji nam dospeva u ruke. Tome svedoe i fototipske stranice varavskog telefonskog imenika iz 1937/38. godine. Drugi bi predstavqao brisawe granica izmeu naratorovog sveta
i sveta wegovih likova. Ispisivawe Nikove sudbine utie na wegovu sopstvenu; dok pie on gubi svoj identitet, ak doslovce nestaje.
Trei nivo sugerie jedinstvo izmeu sna i jave. Potkrepu nalazimo
u Grejsinom snu. etvrti nivo ostvaruje jedinstvo sva tri stepena
vremena prolog, sadaweg i budueg. Ispisujui scenario za
ekranizaciju Velsovog Vremeplova, Or stvara dva lika, mukarca iz
prolosti i enu iz budunosti, koji se zaqubquju i ostaju negde u

1000

ezdesetim godinama. Ova ideja sveukupne relativnosti, koja je i

ideja vodiqa romana provuena je kroz Trausovu izjavu: Rei su
stvarne. Sve to je qudsko stvarno je, a mi ponekad znamo za neke
stvari i pre nego to se one dogode, ak i ako nismo svesni toga.
ivimo u sadawosti, ali je i budunost svakog trenutka u nama.
Moda je u tome vaskoliki smisao pisawa, Sid. Ne u beleewu dogaaja iz prolosti, ve u stvarawu onih koji e se dogoditi u budunosti."
Pojam prie u prii, koja se ovde uslowava do vrtoglavosti,
ini se kao namera pisca da Orovu pripovest izdeli tako kako bi
itaoca spreio da ne poveruje, drei wegovu pawu na vrlo visokom nivou. Ovom strukturom autor i nama, itaocima, implicitno
postavqa pitawe koliko je i realnost, koju percipramo, stabilna kategorija i ne postoji li i nad nama neki Veliki Pisac koji naim
ivotima puni stranice svoje plave sveske. No, ovaj lavirint pria
nosi jo jednu poruku iza svake od wih isijava anksioznost koja
pokatkad prerasta u pravu klaustrofobiju, klaustrofobiju oveka koji sebe zakquava u sobu bez izlaza (Nik Bouen tako postaje metafora), sobu u kojoj se govori a niko ne uje. To je Osterova paradigma
uasa, jer pieva osnovna potreba jeste komunikacija s itaocem.
Roman Proroka no obogaen je obiqem neobinih fusnota,
koje na prvi pogled predstavqaju pozadinske podatke o likovima, ali
zapravo prerastaju u wihovu karakterizaciju potiskujui katkad glavni tok prie u gorwu marginu stranice odvodei nas tako s glavnog
kursa i naruavajui linearnost i na ovaj, dodatni nain. Fusnote
omoguavaju jedan drugaiji pristup itawu. Takva forma sugerie
osnovnu ideju.
Drugi deo ne ispuwava kvalitet obean prvim delom. Zapoetu
priu o Niku Bouenu ostavqa nezavrenu, umesto we uvodi kratak
sinopsis za scenario Vremeplova, za koji i sam pretpostavqa da je
najgori ikad napisan. Nagovetaj o fantastinim momentima ivota Sidnija Ora, oveka s granice ivota i smrti, koji pronalazi gotovo maginu svesku i ispisuje roman pri kojem nestaje, pretvara se
u melodramatinu priu o prevari ene sa wegovim dobrim prijateqem. Uz to autor uvodi Xejkobov prilino neuspeli lik, koji nije
nita vie od tipa, zatim uvodi (gotovo bespotrebnu, nemotivisanu) epizodu o pqaki stana, i sve to u grubim naznakama, pa je zavretak romana vie tura skica, nego snano poentirani rasplet.
Zbog svega toga ovaj roman, uprkos svim kvalitetima koje poseduje, ne
moe se smatrati najboqim Osterovim ostvarewem.
Branislava VASI

1001

JEZIK KOJI SAWA

Petko Vojni Purar, U nedogled, Petko studio"Orfeus"Apostrof"Dora Krupieva", Novi SadBeogradZagreb 2004

Poznatiji kao prozni pisac (romani Dom, sve daqi

NIN-ova nagrada, Qubavi Blanke Kolak, Veerwe buewe i drugi,
zbirke pripovedaka Svetovi i satovi, Prstenovani gavran i dr.),
Petko Vojni Purar (Subotica 1939) autor je i nekoliko pesnikih
zbirki. U najnovijoj, pod naslovom U nedogled, nalazimo nove (prvih
pet ciklusa) i izabrane pesme. A kwiga je komponovana obrnutim redosledom, tako da su najstarije pesme, iz zbirke Kameno ito, na
kraju kwige, a onda, idui prema poetku, reaju se pesme iz druge
kwige Sol u vjetru i potom nove i najnovije. Za itaoca koji se prvi
put suoava s Purarovom poezijom moda je preporuqivo da ba
tako ita ciklus po ciklus od kraja ka poetku. Tako e boqe moi
da prati razvojni put ovog pesnika.
U pesmama iz prvih kwiga, koje se ve odlikuju kultivisanim
pesnikim izrazom (a sa dosta naracije, kao posledice wegovog rada
na prozi), P. V. Purar bez bojazni otkriva lirske podsticaje i doivqaje, sa puno strasti i intimnih promiqawa. To su doivqaji
detiwstva, zaviaja, tradicije, jezika. Pesnik, roen u dlanu panonske kore", kae (u pesmi Kameno ito): Kopam noktima toplu
crnicu / Ne bih li naao zaboravqeni pejza". I daqe: Traim
pretke da sebe vidim". Takoe su reiti stihovi iz pesme Otoci:
Osama me ludosti spaava i etwa kojoj smisla ne traim / Misli
slobodno ko jutarwe ptice odlijeu i vazda mi se vraaju". I u drugim pesmama puno je slinih iskaza, koji se odlikuju otvorenou
srca i jasnoom misli. ubori nesigurno sjeawe."
Novije pesme, iako i one sadre bitne karakteristike Purarove poezije, razlikuju se utoliko to su krte u razgoliavawu intime, svedenog izraza, koji jedva proputa iskrzane misli i tamne
odjeke unutrawih doivqaja. Pesnik zapisuje stihove kao neminovnost, kao predano vrewe dunosti. A ipak, ak i u naizgled nedokuivim stihovima, esto zaiskre prosjaji sputanih emocija i potiskivanih misli. U wima recenzent Z. eri vidi lirske mantre".
P. V. Purar je pesnik znatne erudicije i poznavalac sveta.
Wegova pesnika geografija (ako izuzmemo prostore due i izlete u
onostrano) prostire se irom planete, od Palia, Novog Sada, daqe
na sve strane; Zagreb, Dubrovnik, Pariz (opsednut je Parizom!), Bordo, Atlantik, London, Dablin, Pafos, Konstanca, Bukuret, Egipat,
Crno more, Kineski zid Jezero detiwstva, more mladosti, ravniarske reke, opsenarski gradovi, svetilita. U putovawima, stvarnim ili pesnikim, slavi lepotu, ivot, umetnost, qubav. Dah po
dah ivot", kae pesnik, ali i smrt je u sreditu ivota i u temat-

1002

skom misaonom sklopu: Sve li je izmeu iznenadna ivota i neponovqive Smrti". Smrt je ak i predmet igre reima: Smrti smrtna
samrt sama smiono saekuje".
Kao i svaki dobar pesnik, Petko Vojni Purar pomae itaocima, skrivenim ili direktnim iskazima, da shvate wegovu poetiku.
Pesma Pjesnik, u celini, glasi: Sluajnost nalazi pravednika /
Pjesnik darivanu ukletost". Pesma Pjesnik ima jedan stih vie:
Usud odabire svoga besjednika / Pjesnik svoju drugu nesreu / Ili
svoju prvu sreu". A u pesmi Tragawe stoji stih: Nai stih da pristaje na grobu svakog ovjeka".
Jezika igra i pustolovina to je moda najbitnija osobina
Purarove poetike. U ovoj kwizi mogu se sagledati mnogobrojne mogunosti pesnike upotrebe jezika. Jezik je ak i pesnika tema, kao
u pesmama iz ciklusa Rjenici. U nekim drugim pesmama ostvarena je
briqantna igra rei: Qubavna, Vodewakov hod, Usta gline, Vjena
sol, Sonet, Puka brojanica (na buwevakom dijalektu). Konciznost
izraza (kadikad hermetinost), ne oamo u novim pesmama, esto ide
na tetu misaone jasnoe ili pesnike slike, ali daje i odline rezultate. U zbirci ima nekoliko desetina sasvim kratkih sjajnih pesama (od kojih su neke poput haikua, i formalno i sutinski), a tri
pesme sastoje se samo od jednog stiha Grob: Zeleni trbuh uzdie
se i sputa u zemqu", ena: Usnula rua na usni", Moto: Pisati
jezikom koji sawa".
Petko Vojni Purar (koji ivi i stvara u Novom Sadu) sebe
smatra hrvatskim piscem, ali, objektivno, pripada (kako bi rekao
Pero Zubac) i korpusu srpske kwievnosti. I ba s tim u vezi wegov je jezik poseban sluaj". U tragawu za izraajnim mogunostima
jezika, u svom perfekcionizmu, Purar se kanda malo udaqio od zaviajne jezike matrice, kodu ini govor Hrvata u Vojvodini, priklawajui se novom, zvaninom hrvatskom (zagrebakom) gramatiko-pravopisnom (i leksikom) standardu. To je moda varqiv utisak,
ija se osnovanost moe proveriti samo strunom, lingvistikom
analizom ove poezije.
Anelko ERDEQANIN

1003

AUTORI LETOPISA

BRANISLAVA VASI, roena 1977. u Novom Sadu. Pie eseje i kritike, objavquje u periodici.
MLADEN VESKOVI, roen 1971. u Zemunu. Pie kwievnu
kritiku i eseje. Objavqena kwiga: Razmetawe figura, 2003.
IVAN VIEVSKI (Ivan Joci), roen 1977. u Svrqigu. Pie poeziju. Kwiga pesama: Mirewa, 2001.
MIRO VUKSANOVI, roen 1944. u Krwoj Jeli (Gorwa Moraa). Upravnik je Biblioteke Matice srpske i potpredsednik Matice
srpske. Pie prozu, poeziju i eseje. Objavqene kwige: Kletva Peka
Perkova, roman, 1977, 1978; Gorske oi, pripovetke, 1982; Nemuti
jezik, zapisi o zmijama, 1984; Vuji tragovi, zapisi o vukovima,
1987; Gradita, roman, 1989; Tamooni, poeme i komentari, 1992;
Moranik, poeme, 1994; Daleko bilo, mozaiki roman u 446 urokqivih slika, 1995; Semoq gora, azbuni roman u 878 pria o rijeima,
2000, 2001; Toilo, kame(r)ni roman u 33 reenice, 2001; Kuni
krug, roman u koncentrinom snu, 2003; Semoq zemqa, azbuni roman
o 909 planinskih naziva, 2005.
RADOJKA VUKEVI, roena 1952. u Beranama u Crnoj gori.
Anglista, bavi se amerikom kwievnou, prevodi s engleskog.
Objavqene kwige: Fokner i mit mitoloki motivi u Foknerovom
pripovijedawu, 1997; U sjenci mita ogledi o amerikoj i kanadskoj kwievnosti, 2003. Priredila: An Anthology of American Literature III, 1988, 2000; Zavjetawe antologija enskih glasova na engleskom jeziku, 1999; Reading American Literature: A Critical Anthology,
2002; Kritika danas (koautor M. uki), 2004; A Revised Anthology of
American Literature, 2005.
SERGEJ MARKOVI GANDLEVSKI, roen 1952. u Moskvi.
Pesnik, esejista i romanopisac, diplomirao na Filolokom fakultetu u Moskvi na smeru rusistika. Veoma rano se afirmie kao
pesnik i sarauje u zagraninim, a potom i domaim asopisima.
Vodi niz emisija preko radija, rukovodi seminarem posveenom savremenoj ruskoj poeziji. Bio je lan irija za nagradu Ruski Deka-

1004

meron" (2003) i Debi" (2004). Trenutno radi kao urednik za kritiku i publicistiku asopisa Inostranaja literatura. ivi u Moskvi. Kwige pesama: Pria, 1989; Praznik (nagrada za najboqu kwigu
godine), 1995; Koncept, 1999; 29 pesama, 2001. Romani: Trepanacija
lobawe (nagrada Mali Buker"), 1996; NRZB (nagrada Apolon Grigorjev"), 2001. Kwige eseja: Pesnika kuhiwa, 1998; U potrazi za lovcem, 2002; udne bliskosti, 2004. Prevoen je na engleski, francuski, nemaki, italijanski, poqski, slovaki, finski, holandski i
japanski jezik. (D. R.)
SRAN DAMWANOVI, roen 1968. u Novom Sadu. Profesor
filozofije, pie filozofske i tekstove iz teorije umetnosti, objavquje u periodici.
ANELKO ERDEQANIN, roen 1941. u Vojki kod Stare Pazove. Pie satirine pesme i prie, aforizme, kwige za decu, kwievnu kritiku i radio drame. Objavqene kwige: Pamet protiv uma,
1970; Poluteke beleke, 1976; Zavrzlame, 1977; Lake pesme, 1979;
Za intimnu negu, 1985; Svet je mali, 1985; Moj prijateq Kuzman Nakrajkuin, 1988; Neto slatko, 1994; Kokotrkqa, 1996; Vojka hronika sremskog sela, 1997; Srpski aforizmi, 1997; Bezduna opasnost, 1999; Smene pesme, 2002; Nikom nita, 2004; Sitne zverke
i barabe, 2004; A meni neprijatno, 2005.
DOBRIVOJE JEVTI, roen 1936. u Azbresnici kod Nia.
Pie poeziju, kritiku i eseje. Objavqene kwige: Vetina dna, 1964;
Put i pero, 1972; Savez vetrova, 1972; Trojanski pevac, 1979; Planinske etva, 1980; Pejzai kao stawe duha, Ponitavawe praznine
i Listawe Pikasovih crtea (bibliografsko trokwije), 1981; ara (u br. 5 asopisa Gradina), 1986; Predeli (na makedonskom 1981),
1989; U ateqeu kod Velizara Krstia, 1991; Un pomeriggio con le armi
(Popodne s orujem), 1993; Kap/i/ja, 1997; Parabola o zvonu, 2005.
VLADETA JEROTI, roen 1924. u Beogradu. Psihijatar, pie
studije, oglede i eseje, prevodi s nemakog, akademik. Glavna dela:
Linost mladog narkomana, 1974; Psihoanaliza i kultura, 1974; Bolest i stvarawe, 1976; Izmeu autoriteta i slobode, 1980; Neurotine pojave naeg vremena, 1981; Darovi naih roaka , , , ,
1984, 1993, 1999, 2002; Neuroza kao izazov, 1984; Psihodinamika i
psihoterapija neuroza (koautor M. Popovi), 1984; ovek i wegov
identitet, 1988; Jung izmeu Istoka i Zapada, 1990; Mistika stawa,
vizije i bolesti, 1992; Putovawe u oba smera, 1992; Kako zamiqam
da bih razgovarao sa vladikom Nikolajem Velimiroviem, 1993; Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima, 1994; Psiholoko i religiozno bie oveka, 1994; Vera i nacija, 1995; Samo dela qubavi ostaju,

1005

1996; Posete, odlomci, 1996; Staro i novo u hrianstvu, 1996; Uewe svetog Jovana Lestvinika i nae vreme, 1996; Uewe svetog Isaka Sirina i nae vreme, 1997; Duhovni razgovori, 1997; Hrianstvo i psiholoki problemi oveka, 1997; Sveti Marko Podvinik
i drugi ogledi, 1998; Svetozar Samurovi slikarstvo, 1998; Individualizacija i/ili oboewe, 1998; Moja putovawa Evropa i Evropqani, 1999; Izabrani ogledi, 2000; 50 pitawa i 50 odgovora iz hrianske psihoterapeutske prakse, 2000; Mudri kao zmije i bezazleni
kao golubovi, 2000; Povratak ocima, 2000; Srbija i Srbi izmeu
izazova i odgovora, 2001; Boanska i qudska mudrost u Davidovim
Psalmima, 2001; Najlepi eseji Vladete Jerotia, 2002; Pribliavawe Bogu, 2002; Putovawa, zapisi, seawa: 1951 2001, 2003; Stare
i nove mrvice iz pravoslavnih srpskih manastira: 19792000, 2003;
Nova pitawa i odgovori iz hriansko-psihoterapeutske prakse,
2003; Postojanosti Vladete Jerotia: postojbina due, odbrana ivota, adrese vremena (razgovarao M. Jevti), 2004; Hrianstvo i
wegove pretee: Lao-Ce naela Taoa, 2004.
MIROSLAV JOSI VIWI, roen 1946. u Staparu. Leksikograf, pie poeziju i prozu. Kwige pesama: Azbuka smeha, 1966;
Osim sveta (za decu), 1978. Romani: eka kola, 1971; Roman o
smrti Galerije (novela), 1974; Pristup u svetlost, 1975; Odbrana i
propast Bodroga u sedam burnih godiwih doba, 1990; Pristup u kap
i seme, 1992; Svetovno trojstvo, 1996; Pristup u poinak, 1999;
TBC, 2002; Roman bez romana, 2004; Dok nas smrt ne rastavi, 2004.
Kwige pripovedaka: Lepa Jelena, 1969; Dvanaest godova, 1977; Kvartet,
1994; Grupni nekrolog i sline prie, 1995; Novi godovi, 1998; Najlepe prie Miroslava Josia Viwia, 2002; O dudu i grobu
novih jedanaest godova, 2005; Stari i novi godovi, 2005. Kwige eseja,
razgovora, tekstova, zapisa i polemika: Pro/za 30, 1982; Moje burne
godine, 1993; U drugom krugu, 1995; Pisac protiv Agencije, 1997;
Dnevnik o Beogradu, 2001; Sudanija, 2002; Ratna pota (prolee '99,
e-mail), 2003; erdan od divana, 2005. Objavio renik Azbunik prideva u srpskoj prozi dvadesetog veka, 1991, Antologiju srpskih pripovedaa HH i HH veka, 1999, dve kwige o slikaru Kowoviu: Reima po platnu sveta, 1978. i Stolee Milana Kowovia, 1998. U sedam
kwiga su mu objavqena Izabrana dela, 1995.
INA ALEKSANDROVNA KABI, roena 1963. u Moskvi, gde
je odrasla i gde i danas ivi. Diplomirala je na Pedagokom fakultetu. Poeziju je objavqivala u asopisima Ynost, Nov mir, Druba narodov, Znam i dr. Autor je kwiga: Line tekoe, 1994; Deiji svet, 1996; Mesto susreta, 2000; Detiwstvo. Deatvo. Detiwstvo,
2003. Dobila je nagradu Pukin" za 1996. godinu, koju dodequje
fond Alfreda Topfera iz Hamburga. (R. M.)

1006

BOIDAR KOVAEK, roen 1930. u Bosanskoj Dubici. Bavi se

istorijom kwievnosti i kulture, predsednik Matice srpske od oktobra 1999. Objavqene kwige: Dositej Obradovi, 1961; Jovan orevi, 1964; Kritiari o Veqku Petroviu (koautor D. Reep), 1965;
Matica srpska, fotomonografija (koautor D. Reep), 1967; Pisci
Sente (koautor I. Seli), 1967; Kwievnost na osnovama umetnikog
obrazovawa (koautori D. ivkovi, M. Kolari, R. Pejovi), 1970;
Prepiska izmeu Jovana orevia i Antonija Haxia, 1973; Pozorino delo Joakima Vujia (koautori P. Marjanovi, D. Mihailovi, D. Rwak), 1988; Talija i Klio, 1991; Tekelijanumske istorije
HH veka, 1997; Srbi u Peti marta 1848, 2000; Matica srpska
Szerb Matica 18261864, 2001; Matica srpska 18262001, 2001; Crnogorske i primorske teme u prvih sto brojeva Letopisa Matice srpske", 2003; Nepoznata pisma Mihajla Pupina i arhivalije u vezi s
wima, 2004; Milutin Milankovi i Matica srpska, 2005.
SVETA LITVAK, roena 1959. u Kovrovu u Rusiji. Zavrila je
umetniku akademiju, od poetka 80-tih ivi u Moskvi. Stalni je saradnik mnogih asopisa. Objavila je dve kwige poezije: Raznobojni
obeewaci, 1992; Pesme uenika, 1994. i dve prozne kwige: Moje putovawe na Istok, 1998; Ovo je qubav, 2002. Zajedno sa Nikolajem
Bajtovom organizator je Kluba kwievnog performansa u Moskvi i
urednik kwievnog asopisa pri Zverevskom centru savremene umetnosti. Bavi se vizuelnom umetnou, book-artom, mail-artom i performansom. (D. R.)
GORAN MAKSIMOVI, roen 1963. u Foi (danawe Srbiwe). Bavi se kwievnom istorijom i kritikom. Objavqene kwige:
Umjetnost pripovijedawa Branislava Nuia, 1995; Magija Sremevog smijeha, 1998; Domanoviev smijeh, 2000; Srpske kwievne teme,
2002; Trijumf smijeha komino u srpskoj umjetnikoj prozi od Dositeja Obradovia do Petra Koia, 2003; Kritiko naelo kwievnokritiki ogledi, 2005. Priredio vie izdawa srpskih pisaca
i sastavio antologije: Jo qubiti mogu, (srpska qubavna lirika HH
i HH veka), 2002; Antologija nikih pripovedaa, 2002.
RADMILA MEANIN, roena 1953. u Kotrai, Dragaevo. Pie kwievnu kritiku i prevodi s ruskog (O. Frejdenberg, S. Sokolov, V. alamov, V. Vojnovi, E. Limonov, A. Gurevi, A. tejnberg, S. Dovlatov, J. Meletinski, V. Ivanov, Q. Poqakov, M. Eptejn, V. Jerofejev).
IVORAD NEDEQKOVI, roen 1959. u Kraqevu. Pie poeziju. Kwige pesama: Pogrena prognoza, 1991; Majka, 1994; Tutin i
jo 50 pesama, 1998; Jezik uveliko, 2000; Tani stihovi, 2001; Suti
poslovi, izabrane i nove pesme, 2002; Negde blizu, 2003.

1007

MILIVOJ NENIN, roen 1956. u Loku, ajkaka. Kwievni

kritiar i istoriar. Objavqene kwige: S-aveti kritike, s-okovi
poezije, 1990; Svetislav Stefanovi pretea modernizma, 1993; S
merom i bez we, 1993; Suoavawa, 1999; Stvari koje su prole, 2003;
Stari lisac, 2003. Priredio: A duwa pukla (erotske narodne pesme),
1988; Moni de Buli: Krilato zlato" i druge kwige, 1989; Vladislav
Petkovi Dis: Pesme", 1995; Epistolarna biografija Svetislava Stefanovia, 1995; Svetislav Stefanovi: Pesme", 1997; Svetislav
Stefanovi: Pogledi i pokuaji", 1997; Sreten Mari: Ogledi. O
kwievnosti", 1998; Ilija Ivakovi: O srpskim piscima", 1998;
Milan Raki: Pesme", 1998; Aleksa anti: Pesme", 1998; Sima
Pandurovi: U nemirnim senkama", 1999; Vilijam ekspir: Koriolan" (koautor V. Gordi), 2000; Milo Crwanski: Lirika Itake i sve druge pesme", 2002; Duan Radovi: Svako ima nekog",
2002; Krfski zabavnik, fototipsko izdawe, 2005; Mileta Jaki:
Velika tiina", 2005.
NENAD NIKOLI, roen 1975. u Beogradu. Prouava novu
srpsku kwievnost i teoriju kwievnosti, pie kritike i studije.
Objavqena kwiga: Kastrirane junoe: eqa i pripovedawe u romanima Milovana Vidakovia, 2004.
BORIS MIHAJLOVI PARAMONOV, roen 1937. u Lewingradu. Diplomirao filozofiju na LGU i odbranio disertaciju Dostojevski i pozni slovenofili". Nasilno prekinutu karijeru univerzitetskog profesora nastavqa 1977. u Italiji. Od 1980. godine
ivi u Wujorku, gde od 1986. vodi stalnu rubriku na ruskom radiju.
Briqantan stilista, jedan od najoriginalnijih i najokantnijih ruskih savremenih mislilaca. Nezaobilazne su wegove studije posveene stvaralatvu Cvetajeve, Platonova, Erenburga, klovskog, kao i
drugim temama rusko-sovjetske istorije i kulture. Stalni je saradnik
i lan urednitva ruskog kwievnog asopisa Zvezda. Prevoen je
na engleski i italijanski jezik. (D. R.)
QIQANA PEIKAN-QUTANOVI, roena 1954. u Feketiu, Baka. Pie radove o narodnoj kwievnosti, istoriji kwievnosti, drami i pozoritu. Objavqene kwige: Poslovi i dani
srpske pesnike tradicije (koautor Z. Karanovi), 1994; Zmaj Despot
Vuk mit, istorija, pesma, 2002.
EDOMIR POPOV, roen 1936. u Melencima, Banat. Istoriar, akademik. Objavqene kwige: Francuska i Srbija 18711878,
1974; Od Versaja do Danciga, 1976; Srbija na putu osloboewa. Borba
za politiki preobraaj i dravnu nezavisnost 18681878, 1980;
Istorija srpskog naroda (peta kwiga, prvi tom: Od prvog ustanka do

1008

Berlinskog kongresa 18041878), 1981; Istorija srpskog naroda (esta kwiga, prvi tom: Od Berlinskog kongresa do ujediwewa
18781918), 1983; Vojvodina u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji, 1985; Graanska Evropa (17891878), ,
1989; Autonomija Vojvodine srpsko pitawe (koautor J. Popov),
1993; Politiki frontovi Drugog svetskog rata, 1995; O istoriji i
istoriarima, 1999; Srpski biografski renik 1 (glavni urednik),
2005. Priredio: Svetozar Mileti, O srpskom pitawu, 2001; Svetozar Mileti sabrani spisi , 19992002.
DRAGIWA RAMADANSKI, roena 1953. u Senti. Magistrirala i doktorirala na narativnim strategijama V. Rozanova odnosno F.
Dostojevskog. Od 1980. prati odreene stvaraoce iz ruske kwievnosti, prevodei i komentariui wihova dela (Dnevnik M. Bakirceve, Senovite prie F. Sologuba, Skaka V. klovskog, Pacolovac
M. Cvetajeve, esejistika M. Eptejna i A. Genisa, predstavnici ruskog konceptualizma, poezija J. Brodskog, teorijska produkcija J. Tiwanova itd.). Osim prevoda s ruskog, maarskog i engleskog, u kwievnoj periodici objavquje lanke i prikaze.
MARTA FRAJND, roena 1938. u Beogradu. Istoriar kwievnosti i teatrolog, bavi se istorijom i teorijom drame i komparativnim izuavawima, prevodi s engleskog. Objavila vie naunih radova i prikaza o drami, najvie srpskoj i engleskoj, kao i kwige:
Dramska iluzija u engleskoj renesansnoj komediji, 1973; Engleska
kwievnost (koautori V. Kosti i I. Kovaevi), 1979; Istorija u
drami drama u istoriji, 1996. Priredila vie kwiga.
ALEKSANDAR EVO, roen 1952. u ebarkuqu, Rusija. Prevodi s ruskog, pie kratku prozu, poeziju i eseje. Kwige prevoda:
Zdravko Krstanovi, Prie iz hada (prevod na ruski, koautor), 1995;
Tamo gde prestaje ruiasti svet, savremena ruska pria, 2000; 101
pria za malu i veliku decu, 2001; Aleksej Sergejenko, Kako je Tolstoj priao bajku o krastavcima, 2001; Genadij Ciferov, Zrnace,
2001; Pahuqe maslaka jugoslovensko haiku pesnitvo u prevodu
na ruski jezik, 2002; Matija Bekovi, Vera Pavladoqska (prevod na
ruski), 2003; Mia M. Tumari, Viza (prevod na ruski, koautor),
2004; Nebesko ogledalo, 2004. Priredio: izbor ruskih i srpskih zagonetki Zagogogonetke (koautor), 1998; Uro evo, Oteto od zaborava, 2003.
Priredio
Branislav KARANOVI

1009

1010