МАРТИНА

НЕВЕНА: После ове поетске добродошлице, ред је да вам се обратимо и нешто званичније. Пре
свега, Обратиће вам се Владан Давидовић, директор наше школе.

ДАВИД: Драги наши гости, све вас поздрављам и захваљујем се у име свог разреда што сте
вечерас са нама.

НЕВЕНА: Захваљујемо се свима вама који сте своје време, пажњу и знање уткали у наше
одрастање. Пре свега, захваљујемо се нашим родитељима и извињавамо се за све због чега су
бринули и стрепели. Вечерас обећавамо: све ће бити добро! Нас чекају широки, отворени путеви и
разне могућности.

ДАВИД: Хвала, затим, нашој учитељици наставницима за стрпљење, за подршку и за све што су
нас научили. За то што никад нисте одустали у намери и настојању да дамо све од себе и
зграбимо боље шансе за будуће дане.

НЕВЕНА: Хвала свима осталима запосленим у школи. Свима вама који сте свакодневно
доприносили да се осећамо безбедно, да одрастамо у атмосфери присности, да развијамо осећај
припадности својој заједници.

ДАВИД: У наставку вечери очекује вас кратак пригодан програм, а затим и додела сведочанстава.
Ово вече је круна нашег осмогодишњег школовања које смо пре само недељу дана овде
завршили. Не замерите понеку несигурност. То је од треме. Чујмо прво Андрију Реџепа. Реџи ће
говорити стихове Мирослава Антића.

НЕВЕНА: Ми смо принуђени да често слушамо савете родитеља и наставника. Одрасли су много
паметни и све најбоље знају. Ипак, део одрастања је и научити како се превазилазе тешкоће и
разрешавају дилеме, а то ипак не могу одрасли уместо нас. Како то понекад уме да буде тешко,
чућемо од Пеђе и Адријана.

ДАВИД:Следи Фатима и стихови о првој љубави.

НЕВЕНА: Наше петакиње Анђела, Викторија и Емилија припремиле су за ово вече

ДАВИД: О путовањима, растанцима и радости поновних сусрета говориће Борис, а одмах после
њега од Драгице ћемо чути Дрхтаву песму.

НЕВЕНА:Ива и Андреа поделиле су песму Ђачки корзо.

ДАВИД: О томе како се расте чућемо од Луке Дожаија.

О неким позивима који се често узалуд чекају рецитоваће Борис Вујковић и Лука Сабо Цибоља.

На реду су Матија и Анђела.

Пре него што почне свечана подела сведочанстава, чујте још понешто о деци која су вам се
вечерас представила. Петнаест величанствених по азбучном реду, онако како су наес прозивали
да одговарамо, генерација 2007.
1. ДАВИД: Невена Брчић Ненси, поседује ненадмашни таленат да уочи сваку могућу
нерегуларност. Неуморни борац за правду. Осетљива и емотивна, али то сјајно прикрива
дрским ставом. Пожртвована и одана сестра. Тајна обожаватељка биологије.

2. НЕВЕНА: Анђела Влашић Медведић, будућа министарка војна, засад прави мали војник:
све може, све треба, ако је наставник рекао тако, не доводи се у питање... Девојчица од
које се преписују домаћи задаци, али и од које се слишају критике и замерке.

3. ДАВИД: Борис Вујковић, светски путник. Дечак који нам је, на сву срећу дошао ове године
и одмах постао део разреда. Безазлен и драг, велико дете.

4. НЕВЕНА: Мартина Вуков, увек угрожена и нападнута, заљубљиве природе, зна све
проверене и непроверене гласине и разноразне корисне информације.

5. ДАВИД: Андреа Гилице, девојчица из сенке. Углавном ћути и не буни се много, али кад се
наљути – лети перје. Неустрашива и правична. Другарица са великим Д.

6. НЕВЕНА: Матија Дели, фудбалери несуђени хемичар, вечито разапет између тренинга и
школских обавеза. Дечак кога је разредна најчешће требало да смирује по пријави
девојчица. Невиђен глумачки таленат.

7. ДАВИД: Драгица Димовић, љубичица. Девојчица са најдужим трепавицама на свету.

Мајстор у хватању кривина и заобилажењу истине. Да се расплаче? Никакав проблем! У
међувремену – умире од смеха!

8. НЕВЕНА: Лука Дожаи, занесењак и свезналица, писац најлепших писмених задатака.

Најзабавнији рецитатор који песму напамет преприча како је најзгодније. Спреман да
свакоме у лице каже све што мисли, само ако је довољно заинтересован. Углавном није.

9. ДАВИД: Предраг Копуновић Легетин, Пико, Фатимин момак и велика брига своје разредне
и педагогице Иване. Шампион у неоправданим изостанцима, али то због најспоријег хода
у историји наше школе. Држи се дате речи и испуњава обећања. Брат.

10. НЕВЕНА: Фатима Краснићи, опасница, бивша фајтерка и страх и трепет школских одмора.
Има вештину да се човеку завуче под кожу. Неодољива, дугогодишња љубљена
комшиница своје разредне.
 11. ДАВИД: Ива Кујунџић, шмизлица, љубитељка леминга, мачака и других ситних
животињица. Никада не лаже. Ако и слаже, нико јој не замера. Све зна, о свему има
мишљење. Никад не пада у ватру, увек беспрекорно пристојна и фина.

12. НЕВЕНА: Адриан Макра, стално на услузи. Завршава све што треба, увек спреман да тркне
и обави неки задатак. Претерано фин према наставницима. Сам правда своје часове. Шта
му тешко!

13. ДАВИД: Андрија Реџеп, ћутолог. Заводник са екскурзије. Ништа не открива, ни о чему не
коментарише. Појачање које нам је стигло прошле године након што је променио пола
школи у земљи.

14. НЕВЕНА: Лука Сабо Цибоља, вечито насмејан. Аутор најбољих изненадних коментара на
часовима. Зна да направи глупост, али има ретку вештину да се нико на њега никада не
наљути. Осим можда Мартине понекад. Љубимац наставника физичког!

15. НЕВЕНА: Давид Темешвари, одрастао. Све бриге света носи на раменима, у свему има
искуства и за све има решење. Екипа са наставницима. То је зато јер је њихово годиште.

ДАВИД: Ово је последње, обећавам! Пре него што чујемо нашу Нену која ће извести песму
„Заувек“, ја бих ваком од мојих другара да пожелим следеће: " Да на свим стварима које
дотакнеш оставиш прозирне отиске, невидљиви мирис лепоте и лелујање пољупца.
Да будеш витки мост високо изнад понора, по којем струје и селе се небеса, времена и
простори. Да вежеш свет за свет где год се кида и распада. И да не живиш дужности, него
да живиш надахнућа.. "

ДАВИД: Молим све присутне да са још мало пажње испрате поделу сведочанстава чиме се
ова свечаност завршава.

PRVA LJUBAV

Naiđu tako dani.

Banu u oči kao zvezdane kiše.
Oko nosa se neka šarena nežnost isplete.
I ti — staneš.
I ne znaš: da li si, il’ nisi više
ono obično dete, ono bezazleno dete.

Nekakvo zrno zlata počne u srcu da žulji.

Stidljivost neka u tebi tiho se zasmejulji.
Naiđu tako dani.
Ne prepoznaješ boje aprila.
Ne prepoznaješ svoje ruke:
izgledaju ti kao krila.
Ne prepoznaješ svoje ogledalo:
iz njega neko te čudan posmatra,
neko kome u dahu mirišu suncokreti
i plamte obrazi kao vatra.

Naiđu tako dani.

Mesec ti u potiljak diše.
Zdravo poslednja bajko: kad staneš i ne znaš više
da li se visine ruše il’ s tobom uvis lete.

Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!
Zdravo, čudnovati svete!

II

Vrlo je važno,
pre svega,
da prvu ljubav umeš da opišeš ćutanjem,
da je sagledaš žmureći,
da je dotakneš samo osmehom i šaputanjem.

Vrlo je važno
da o njoj ne brbljaš okolo
i nikom ne daš da je dodiruje.

Ona je providna kao lutkino oko.

Ona je nežna kao tišina koja hoda na prstima.
Ona je jedini nemir koji ume da miruje.

Ona je sve tvoje nedokučivo,

neuhvatljivo,
sve tvoje srebrno i treperavo kao daleko zvono,
a ipak je u tebi, i nešto oko tebe,
pa onda nešto malo onako i još onako,
pa onda ono.
I onda — ono!

III

Nije to nagovaranje, rođeni moji.

Ko neće dalje da veruje — nek slobodno zažmuri.
Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje koje nestrpljivo žuri,
pitanje veće od brda
i veće od dva brda
i jedna treperava duša što veruje u čuda,

i ako se u vama neke lepote talasaju

i neke svetlosti rađaju,
onda je sasvim svejedno da li žmurite,
ili ne žmurite,
jer čuda se već događaju.

IV

Junaci,
nos u jastuk!
Nek mašta kao lokomotiva leti!

Razumem sve vaše brige

i nespretnosti
i strah.
I evo: pomažem danas svakome da se seti
što se bez razloga duri i smeška u isti mah.

Junaci,
nos u jastuk!
Niko ne mora znati šta je.
Važno je da nešto postoji i da to nešto traje.

Zaista nije nagovaranje:

ko neće dalje da veruje — neka zapuši uši.
Važno je to, što je skriveno u nama,
pod čelom
i u duši.

A ova pesma je oko što vidi i kroz tamu.

Nju nećeš prevariti kao tatu i mamu.

Evo o prvoj ljubavi još samo nešto, malo:

nek ne zaboravi niko — ona je ipak večna.
Ona je kao nebo što se uskovitlalo
kad je u zoru palo u ogledala rečna.

Ona će ostati sramežljiva i vitka

u nekim budućim staricama
koje sad krišom sanjaju odrezane vitice
i žure da završe sve zadatke na vreme.

I u nekim budućim penzionerima

koji sad gaze po blatu i skakuću po baricama,
skupljaju sličice fudbalera
i dobijaju jedinicu zbog Pitagorine teoreme.

Ona je najlepša ljuljaška između radosti i samoće

kad se najviše hoće — a niko ne zna šta hoće.

VI

I kad godine minu u beskraj,

u daljinu,
i prođu mnoge lepote,
i svenu mnogi cvetovi,
jedino prva ljubav ostaće negde u oku,
u nekim običnim stvarima,
u požutelim spomenarima,
kao večito novi i nepoznati svetovi.

Zato i vredi sanjati.

Zato i vredi želeti.
— Šta nas se ostalo tiče!

Zato i vredi zapisati i kao plakat podeliti

ove šarene reči koje na pesmu liče.

VII

Najzad,
u prvoj ljubavi rađa se i prva bora
ovde negde na čelu.
I celog života te prati.

Rađa se prva tuga i prva ljubomora.

I prvi put se pati.

I odjednom ti drukčije izgleda čitav svet.

Nešto u glavi gori.
Nešto tutnji.
I vri.

To nije kao matematika.

Tu su dva i dva često — pet.
A često — nisu ni tri.

Ali uvek je sigurno,

sigurno kao kad se diše:
jedan i jedan daju samo jedan.
I ni manje. Ni više.

VIII

Ne pitaj zato otkud odjednom košava briše.

To možda i nije vetar.
To prva ljubav uzdiše.

Ne pitaj otkuda kiše odjednom pljusnu jače.

To možda i nije pljusak,
već neko zbog ljubavi plače
i trepavice mu slane
i rukavi mu slani
kao presoljen ručak
i kao okeani.

Uostalom,
šta vredi o prvoj ljubavi i dalje da se soli.
Izvoli,
sam zavoli,
pa ako je i tebi isto ovako — ti kaži,
a ako nije isto — onda sve ovo ne važi.

Pročitajte više: https://balasevic.in.rs/miroslav-mika-antic-prva-ljubav-tekst-pesme/