Франческо Петрарка

/1304-1374/
 Биографија
Чувени италијански хуманиста
Франческо Петрарка је рођен у малом
градићу Арецу у јужној Италији као
син дворског нотара. Петраркин отац
је из политичких разлога прогнан из
Фиренце. То изганство оца је
индиректно утиснуло печат на овог
великог уметника Ф. Петрарку, који је
касније очево име узео за презиме.

Највећи период свог детињства Петрарка

проводи у Авињону где се читава
породица преселила на инсистирање
папе Климента V, који је 1309. дошао у
овај град после раскола у папству.
Књижевни почеци
Петрарка је студирао у Монпељеу и Болоњи, на инсистирање
свог оца, право. Петрарка се највише интересовао за писање
и за читање латинске поезије.
Након смрти оца, враћа се у Авињон и ради као дворски
саветник. Рад му је обезбеђивао и доста времена да се
посвети писању.
Прво његово дело "Аfrica", (Африка)је била нека врста
латинског епа о римском војсковођи Скипију Афричком.
Због својих дела, примио је у Риму песнички ловоров венац
и тако је постао први човек коме је припала част да се окити
оваквим признањем.
Маштао је о уједињењу Итлије, па је ту своју жељу изразио у
песми "Моја Италија» . Петрарка је путовао по целој
Европи и радио је као папски изасланик једно време.
Канцонијер (Canzoniere или Rime
sparse (Расуте риме) )
Ово је збирка песама Ф. Петрарке испевана на народном
(италијанском) језику.
Збирка није имала назив од почетка по коме је данас позната.
Аутор јој је дао првобитни назив Rerum vulgarium fragmenta.
Збирка се састоји из 366 песама:
317 сонета
29 канцона
9 секстина
7 балада
4 мадригале
Ове песме подељене су на два дела: песме за живота госпође
(мадоне) Лауре; песме после смрти госпође (мадоне) Лауре.
Каква је Лаура?
Лаура је кротка, чиста,
љупка; изглед: плава коса,
врат бео као млеко,
зажарени образи, ведре
очи; КАЛОКАГАТИЈА
(спој спољашње и
унутрашње лепоте); за Ф.
Петрарку Лаура је попут
богиње.
Ко је била Лаура?
Међутим ко је Лаура? Је ли то извесна Лаура Новес,
која се 1325. удала за Уга де Сада, или нека друга
племенита жена? Песник вели да је први пут
угледао Лауру у цркви Свете Кларе у Авињону, на
јутрењу шестог дана месеца априла 1327. године.
Она је умрла истога дана 21 годину касније, 1348.
године.
Оно што је испевао о љубави према тој жени, спада у
најлепше странице италијанске и светске љубавне
поезије.
Прихватамо, дакле Лауру као реално биће, као што
је то правилно учинио 1927. године Иво Андрић у
чланку под насловом „Легенда о Лаури и
Петрарки”.
https://www.youtube.com/watch?
v=Hj68SMLQgN4