УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ МАТУРСКОГ РАДА

Обзиром да матура представља испит зрелости, и матурски рад би требало да

представља један озбиљан научни и истраживачки рад којим ученик потврђује да је
спреман да заврши четворогодишње школовање. Матурски рад је стручни рад који
ученик израђује на изабрану тему уз помоћ професора-ментора. Ментор упућује
ученика на изворе информација било да су то књиге, стручни часописи, каталози,
енциклопедије и др. Поред штампаних издања ученици могу користити и садржаје са
интернета. Тачност ових података треба узети са резервом и, уколико је могуће,
обавезно их проверити. Свака фаза у изради матурског рада (прикупљање материјала,
проучавање материјала, прављење белешки, разрада теза, структурирање рада, писање
рада и техничка обрада) обавља се уз сталне консултације са ментором.

Матурски рад се састоји од:

• насловне стране
• стране за упис података о самом раду и са одбране рада
• садржаја
• увода
• разраде
• закључка
• прилога
• библиографије или пописа литературе

Пре израде самог рада потребно је дефинисати маргине и проред текста.

МАРГИНЕ - Текст треба да је удаљен по 2 цм од горње и доње ивице папира, 2 цм од
десне ивице папира и 3 цм (због коричења) од леве ивице папира величине А4 (297 x
210 мм). Поравнање текаста у параграфима треба бити обострано.
Свако поглавље почети на новој страни.
ПРОРЕД између редова је 1,5.
За писање рада треба користити стандардни фонт (Times New Roman), величине 12
тачака. да би се нагласиле кључне речи, слова се могу подебљати (Bold), искосити
(Italic) или подвући (Underline).
Рад треба бити написан ћириличним писмом, осим у случају када тема захтева
латинични текст.
Следи упутство како ученици самостално да напишу матурски рад и технички обраде
текст рада.
НАСЛОВНА СТРАНА
Насловна страна матурског рада је тачно дефинисана. У горњем левом углу налази се
назив школе, а ред испод седиште школе. „МАТУРСКИ РАД ИЗ... (назив предмета) НА
ТЕМУ” пише се на средини стране, а испод наслов (тема) матурског рада. У доњем
делу листа са леве стране се пише „Ментор”, а у истом реду са десне стране „Ученик”.
У следећем реду са леве стране пише се титула, име и презиме професора-ментора, а са
десне стране име и презиме ученика.
На дну стране по средини ставља се место, месец и година израде матурског рада.
(На следећој страни је дат изглед насловне стране матурског рада)

Изглед матурских радова је стандардизован и мора бити испоштован сваки део овог
упутства, уколико сам професор-ментор не захтева другачији начин писања.
Гимназија „20. октобар“ Фонт Times New Roman, величине 14 pt
Бачка Паланка

МАТУРСКИ РАД ИЗ (назив предмета) НА ТЕМУ

НАСЛОВ ТЕМЕ МАТУРСКОГ РАДА

Фонт Times New Roman, величина 14 pt, подебљано (bold)

Фонт Times New Roman, величине 14 pt

Ментор Ученик

проф. Име и презиме Име и презиме

_____________________

Потпис

У Бачкој Паланци, јун 2013. године

Фонт Times New Roman, величина 12 pt

Матурски рад треба да представља складну, јасну, логичку и добро структурирану
целину.
Мисли треба пажљиво упаковати у реченице, а реченице у пасусе. Пасусе наглашавати
увлачењем првог реда.
1. Прву страницу после насловне стране треба оставити празну. Ова страна је
предвиђена за упис података о самом раду и запажања комисије са одбране рада.
2. На следећој страници би требало да буде САДРЖАЈ са наведеним поднасловима
у матурском раду и бројем странице на којој се налазе. То је прва нумерисана
страница рада.
3. Странице са текстом морају да буду нумерисане (при врху или на дну странице,
на средини или у десном углу).
4. Ако се у тексту наводи цитат, он мора да буде дословце пренесен из
оригиналног текста, под наводницима. Иза цитата отвара се заграда у којој се
наводи презиме аутора, година издања, страна на којој се цитирани део налази.
(пример: „Историја европских језика је такође историја утицаја једних језика на
друге.” (Реинхарт 1985: 67-68 ). ) или се у фусноти наводи комплетна
библиографија дела (пример: Ј. Реинхарт, Лексички слојеви. Научни састанак
слависта у Вукове дане, 14/1, Београд, 67-78.).
Препорука: Покушати што више избегавти цитате и уместо њих дати парафраза
(опис, описивање, препричавање, објашњавање, развијање неке мисли) самог
цитата.
5. У дну странице (у фусноти) дају се нека додатна објашњења или се даје
литература из које је преузет неки цитат, графикон или нека табела.
6. После текста матурског рада, као посебан његов део, наводи се сва
ЛИТЕРАТУРА коришћена за писање рада.
Библиографска јединица садржи: Презиме и име аутора, Назив извора (књиге, стручног
часописа). Издавача, место издавања, годину издавања.
Књиге се наводе по азбучним (ако је рад куцан ћириличним писмом) или абецедном
(ако је рад куцан латиничним писмом) редоследу презимена писца књиге. Ако дело има
до три аутора, онда се сви наводе, а ако има више од три, наводи се први и ставља се
скраћеница и др. која указује да има више аутора. Литература се наводи у оригиналу.
Пример:
Барако 1999-2001 Т. Барако, Прилог проучавања сложеница у
српскословенском језику. Прилози проучавању
језика, 30-32, Нови Сад, 71-76.
Белић 1931 А. Белић, Српски језик (образовање речи - сложенице и
суфикси). Београд.
Грковић-Мејџор 1999 Ј. Г. Мејџор, О приступу испитивању сложеница у
српскословенском језику. Ћирилске рукописне
књиге Библиотеке Матице српске. Акатисти,
стихологије, богородичници, VII, Нови Сад, 178-
188.
Грковић-Мејџор 2001 Ј. Г. Мејџор, Питања из стартословенске синтаксе и лексике.
Лингвистичке свеске I, Нови Сад.
Родић 1985 Н. Родић, Научни састанак слависта у Вукове дане, 14/1,
Београд, 79-85
Economou 1989-1990 E. Economou, Pletenie Sloves in the Works Of
Demetrius Cantacuzene. Cyrillomethodianum XIII-
XIV, Thessalonikue, 93-110.
Горски-Мајнарић 1960 Грчко-хрватскосрпски рјечник. Приредили О.
Горски и Н. Мајнарић, Загреб.
7. У случају да се користи интернет као извор информација, наводи се адреса
почетне странице (Homepage) на којој је пронађен садржај и у загради се додаје
цела адреса (линк).
Потребно је написати и датум приступа конкретној wеб страници (будући да се
садржаји на интернету мењају из дана у дан).
Пример:
http://www.rastko.org.yu/
(http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_12_c.html) 25. I
2009.
8. После литературе, на крају матурског рада, ако за то постоји потреба, могу
бити ПРИЛОЗИ, као додатак. У ПРИЛОЗИМА могу да се нађу табеле,
графикони, слике, коришћени упитници (ако са ментором није договорено да
буду у самом тексту).
СПИСАК НАЈЧЕШЋИХ СКРАЋЕНИЦА

бр. број
др доктор
гимн. гимназија
иб/ ибид/ ибидем у истом делу, на истом месту, на истој страни књиге
и др. и друго
и сл. и слично
исп., испор. испореди
итд. и тако даље
књ. књига
л. лист
мр магистар
н. д. наведено дело
н. е. нове ере
нпр. на пример
проф професор
стр. страна
св. свеска
т. том
тј. то јест
тзв. такозвани
уп., упор. упореди
в. види или век
Неколико правила за исправно куцање текста

1. Знакови интерпункције (. , ; : ! ?) се куцају непосредно иза последњег слова у

речи, а иза њих се куца један размак.
2. На крају пасуса, иза знака интерпункције не треба куцати размак, него знак за
нови ред (Ентер). Пасус не сме да почиње размаком.
3. Између две речи куца се искључиво један размак. Наглашене речи не треба
куцати са размаком између слова.
4. Пре знака за отварање навода и отворене заграде куца се размак, а непосредно
иза куца се слово. Знак за затварање навода и затворена заграда се куцају
непосредно иза слова, непосредно иза следи размак или знак интерпункције.
5. Аритметички знакови (+ - x : =) увек се куцају као самосталне речи, са размаком
испред и иза њих. Изузетак је двотачка када се користи у функцији ознаке
размере, када се куца без размака (нпр. Р 1:100).
6. Проценат и промил (%, ‰), ако стоје уз број, куцају се без размака (нпр. 100%).
7. Мерне ознаке се куцају са размаком испред и иза (нпр. "остало је 5 км до...").
8. Нумерички запис датума се исписује у редоследу бројева дан, месец и година, са
тачкама и без размака (1.7.2005.). Начелно, водеће нуле у броју дана и месеца се
не куцају, мада постоје правила одступања у техничким документима
(01.07.2005.).
9. Децимални бројеви се куцају са зарезом као знаком за раздвајање целог и
децималног дела, без размака (1,234). Тачка се може користити као знак за
раздвајање класа, што се често користи за писање новчаних износа (1.234,56).
10. Латинично слово đ никад не треба куцати као двознак dj.