НЕКА УПУТСТВА ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКИХ, ДИПЛОМСКИХ ...

 РАД КУЦАТИ ЋИРИЛИЦОМ

 Проред да буде 1 (single), а маргине лево 2,5 cm, горе 2 cm, десно 2 cm и доле 2 cm.
 Пасус увек почети са помаком – опција Таб. Између пасуса размак је непотребан.
 Литература или извор мора се наводити у тексту (ако је неки део текста или пасус преузет,
односно препричан из неке књиге или часописа или... наводи се презиме аутора и година
издавања, на пример (Јовановић, 1998). или (Петровић и сар., 1998). Не куцати (Група аутора, ...,
већ на пр. Симић, и сар., 2001). Тачка се не ставља на крај текста већ иза наведене литературе. На
крају реченице не куцати три тачке. Иза презимена аутора иде зарез или запета (без размака), а
после зареза један размак па година. По правопису тачка, зарез, упитник, узвичник, две тачке,
тачка - зарез (;) куцају се уз претходну реч без размака, али морају бити раздвојени од наредне
речи или бројке.
 На крају рада као посебно поглавље куца се списак литературе и извора података.
 Избегавати преузимање туђег текста од речи до речи, већ га препричавати својим речима. Ако се
буквално преузима мора се ставити под наводе и код навођења литературе навести број стране.
На пример (Јовановић, 1998, 456). Када се користе два или више извора од истог аутора
објављена исте године мора се уз годну навести а, б или в. На пример: (Лукић, 1990а), (Лукић,
1990б), (Лукић, 1990в).
 Текст изравнавати и на левој и на десној страсни – опција Justify.
 Двосложне речи куцају се без размака између речи и цртице (на пример културно-историјске);
ако се пише смер пута или места у оквиру неке трасе, тада се куца размак (на пример: север - југ
или траса пута Београд - Ниш - Скопље - Солун.
 Заграде се увек куцају уз реч без размака – на пример (путопис).
 Сва имена, називе, топониме... писати на српском - како се изговара, а само код првог помена у
загради навести оригинал, на пример: Њу Јорк или Њујорк (NewYork), Тајм Сквер (Time
Square)...
 Називе слика, табела, карата, графикона, скица, писати италик, величине као основни текст (12),
а извор за једну величину мање (11) (може се назив куцати 11, а онда је извор 10).
 Свака слика, карта, скица, табела, графикон, морају имати извор (куцати италик за једну
величину мање од основног текста).
 Ако је кандидат сам фотографисао (или некo други) у загради се куца реч фото а не извор (Фото:
.........).
 Мале слике стављају се упоредо са текстом - опција frame, а могу и две слике једна поред друге
(свака има свој број). Ако је за обе слике исти извор, он се може навести као заједнички на
средини испод (у загради).
 Код табеле назив иде обавезно изнад, а извор испод (не у загради).
 Називи карата, скица, слика, графикона пишу се испод, као и извор који је у загради.
 Наслове табела, слика, карата, скица, графикона треба центрирати.
 Код слике, карте, скице, графикона извор у заграду иза текста, а може и у следећи ред, али
центрирано.
 Код израде линијског графикона, за неки временски низ, треба водити рачуна о томе да на
хоризонталној оси буду једнаки размаци за исти временски период, односно не може период од
1950. до 1980. На графикону имати исту дужину као период 1980-1990.
 Карта мора имати размеру или размерник. Најбоље је да се исти (линијски) уцрта на карту, јер се
на тај начин мењањем величине карте мења и линијски разнерник. Ако је бројчани размер, он се
мења мењањем величине карте. Величина карте (слике, графикона, скице) мења се развлачењем
на углу.
 Реченица не може почети бројем.
 Неисправно је да неколико реченица (или пасуса) које следе једна за другом почињу истом речи.
Такође, у једној реченици не понављати исту реч.
 Иза римске бројке не ставља се тачка.
 Не куцати скраћенице тј. или нпр. или тзв. или год. или сгш или п.н.е. (пре нове ере) већ пуне
речи.
 Ако се година наводи у загради иза ње се не куца тачка, нпр. (1999), а у другим ситуацијама (и у
табели, скици или графикону) иза године се куца тачка, на пример: Други светски рат почео је
1939. године. Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. Када се пише реч од мора и до
(од 1950. до 1960).Ако се у загради куцају неке године које показују непрекидан временски низ
онда се то ради са цртицом између, без тачке између бројки и без размака. На пример (1956-
2006).
 Ознаке за јединице мере (километар, метар, хектар, целзијус...) куцају се латиницом (km, m, ha...).
 Наслови морају бити рангирани обликом и величином слова (и у тексту и у садржају - не мора
бити иста величина слова у тексту и садржају, али мора бити исти облик слова којима се пишу
наслови), а не бројкама (испред наслова првог ранга може стајати римска бројка).
 Арапске бројке испред наслова другог, трећег или ... ранга нису потребне.
 Наслови првог ранга куцају се на новој страни центрирано, а остали не морају бити центрирани
(а могу).
 Хедер и футер (Header and Footer) су пожељни.
 Код децималних бројева (у свим ситуацијама) куцати зарез, а не тачку како је у енглеском језику.
 Никада се не куцају два наслова један до другога, а да између њих не стоји текст.
 Пасус или поглавље никада не почиње табелом, картом, сликом, или графиконом.
 Увек је добро ново поглавље почети са једном или више уводних реченица.
 Једноцифрене бројке се пишу словима (2 = два, али 2,2 пише се у овом облику).
 Слободно давати своје коментаре уз одговарајућа образложења. То се посебно односи на
коментар позитивно или негативно, повољно или неповољно.

НАСЛОВ ПРВОГ РАНГА (ФОНТ 14, ВЕЛИКА СЛОВА, БОЛД)

НАСЛОВ ДРУГОГ РАНГА (ФОНТ 12, ВЕЛИКА СЛОВА, БОЛД)

НАСЛОВ ТРЕЋЕГ РАНГА (ФОНТ 12, ВЕЛИКА СЛОВА, ИТАЛИК)

Наслов четвртог ранга (фонт 12, мала слова, болд)