Ni odnos kontrole kvaliteta ni reinženjering nisu potpuno novi.

Oba imaju korene koji se

mogu pratiti od industrijskog inženjeringa. Odnos kontrole kvaliteta i reinženjering duguju

mnogo na putu i drugim disciplinama. Ni jedno ni drugo nema mnogo šansi za uspeh osim ako

nije podržano pažljivo planiranim i orkestriranim naporima upravljanja promenama. Elementi

razvoja organizacije, pojednostavljenja rada i metoda, dizajna i redizajna rada, istraživanja

operacija, „sistemskog razmišljanja“ i sistemskog inženjeringa mogu se naći u oba. Alati i

tehnike za omogućavanje se kreću od jednostavnih malih dijagrama toka preko sofisticiranih

sistema merenja i povratnih informacija do najsavremenije informacione tehnologije. Glavni

koren pokreta odnosa kontrole kvaliteta je kontrolna karta.

2 Odnos između reinženjeringa i odnosa kontrole kvaliteta

Reinženjering i odnos kontrole kvalitetom povezuju na dva prilično slična načina Oba se

oslanjaju na „model stepenica“ da bi opisali odnos koji se vidi između reinženjeringa i tog

aspekta kontrle kvaliteta, koji je generalno poznat kao kontinuirano poboljšanje ( sliku 2 ). Majk

Hamer, koautor knjige Reinženjering korporacije: Manifest za poslovnu revoluciju, verovatno je

najpoznatiji zagovornik reinženjeringa .Na svojim javnim seminarima, Hamer koristi model

stepenica kako bi povezao reinženjering sa upravljanjem kvalitetom na sledeći način1

a) Reinženjering se fokusira na radikalna, dramatična poboljšanja u kratkom vremenskom

periodu.

b) Odnos kontrla kvalitetom, očigledno se sastoji samo kontinuiranog poboljšanja, bavi se

postepenim, postepenim poboljšanjem tokom dugih vremenskih perioda.

1 Hammer, M. & Champy, J. (1993), Reengineering the Corporation: A Manifesto for Business
Revolution.

HarperBusiness: New York, NY. Str: 34

Slika 2: Odnos izmedju kontrole kvaliteta i reinzinjeringa

na modelu “Stepenica“

Ako su u pitanju značajna poboljšanja u performansama, reinženjering je jedini pravac

delovanja. Ako ne shvatite takve dobitke, niste se zaista bavili reinženjeringom. Može se reći da

da su reinženjering i odnos kontrole kaliteta deo sveobuhvatnog procesa, a taj sveobuhvatni

proces je upravljanje kvalitetom. Uslovi za ove dve komponente procesa i odnosa upravljanja

kvalitetom su inovacija procesa i poboljšanje procesa.

Reinženjering se odnosi samo na redizajn poslovnog procesa. Mnogi autori se slažu oko

nekih aspekata reinženjeringa i ne slažu se oko drugih. Oni se slažu, na primer, da reinženjering

traži radikalno poboljšanje i da je polazna tačka čista lista. I jedni i drugi vide informacionu

tehnologiju kao glavni pokretač radikalnog poboljšanja. Oni se takođe slažu da je pristup odozgo

prema dole, unakrsno funkcionalan i visokorizičan.

Glavna tačka saglasnosti i tačka iskrcaja za ravnotežu je da su pravi ciljevi napora

reinženjeringa ili procesne inovacije poslovni procesi. Reinženjering i odnos upravljanje

kvalitetom su u savršenoj saglasnosti jedno sa drugim po ovom pitanju. Oba su usredsređena na

proces. Proces, ili nam bar tako rečnik kaže, je „sistematski niz akcija usmerenih ka nekom cilju“.

Iz ovog se može definisati poslovni proces kao „zbir aktivnosti koje uzimaju jednu ili više vrsta

inputa i stvaraju izlaz koji je od vrednosti za kupca.

U ovom kontekstu „sistemskog razmišljanja“, tehnički govoreći, kolekcija ili skup

aktivnosti na koje se termin „proces“ odnosi sastoji se od strukturiranih interakcija između ulaze

u sistem i sistemske procesore. Ove strukturirane interakcije rezultiraju transformacijom ulaza u

izlaze. Strukturiranje interakcija između ulaza u sistem i sistemskih procesora kako bi se postigao

određeni rezultat je suština sistemskog rinženjeringa. Njihovo strukturisanje tako da proizvode taj

rezultat u određenim granicama kontrole je suština statističke kontrole procesa.

Ista opšta disciplina, rinženjering, leži u srcu reinženjeringa i odnosa kontrole kvalitetom.

Iz prethodnog možemo izdvojiti još tri oblasti povezanosti, ili preklapanja u interesima, između
reinženjeringa i odnosa kontrole kvalitetom: one su usredsređene na procese, orijentisane na

kupca i prožete „sistemskim razmišljanjem“. Neke uočene razlike ili distinkcije između

reinženjeringa i tog aspekta odnoisa upravljanja kvalitetom koji se obično naziva kontinuirano

poboljšanje su lepo sumirani u tabeli ispod.

Tabela 1: Razlike izmedju odnosa kontrole kvaliteta i reinžinjering