Постакценатске

неакцентоване
дужине
ПРАВИЛА
1. Генитив једнине именица 3.
врсте
´жене̄ , земље̄ , воде̄ ;
2. Инструментал једнине
именица 3. врсте
´жено̄ м, земљо̄ м, водо̄ м;
3. Генитив множине свих
именских речи
Дужина на последњем слогу:
´коња̄ , очијӯ, костӣ, гостијӯ,
градо̄ ва̄ ; првӣх, лепӣх, мојӣх
3. Генитив множине свих
именских речи

´ Ако се генитив множине завршава

наставком -а, онда ће и претходни
слог бити дуг. Ако се акценат налази
на пенултими, он ће се дуљити, и то
краткосилазни у дугосилазни,
краткоузлазни у дугоузлазни:
´примери: ку̏ ћа – ку̑ ћа̄ , жѐна – же́ на̄ ,
ве̏ за – ве̑ за̄ , бо̀ ја – бо́ ја̄ ;
3. Генитив множине свих
именских речи
´Ако акценат није на пенултими,
дуљиће се неакцентовани слог,
што значи да ће именица имати
две неакцентоване дужине:
´примери: то̏ п – то̀ по̄ ва̄ ,
по̀ ток – по̏ то̄ ка̄ , ѝзвор –
и̏ зво̄ ра̄ , фре̏ ска – фре̏ са̄ ка̄ ;
4. Придеви одређеног вида

´ трећӣ, првӣ, светлијӣ, бољӣ, строжӣ,

бело̄ г, лепо̄ г, црвене̄ , зелено̄ м, црнӣ;
5. Презент глагола има дужуну на
последњем слогу осим у 1. и 2.
лицу множине, где има дужину на
претпоследњем.

´ 1. чита̄м 1. чита̄ мо
´ 2. чита̄ ш 2. чита̄ те
´ 3. чита̄ 3. читајӯ
6. Глаголски прилог садашњи
испред наставка -ћи
´ читајӯћи, певајӯћи, слушајӯћи
7. Глаголски прилог прошли
испред наставка -вши
´ прочита̄ вши, урадӣвши, отворӣвши
8. Вокал а у имперфекту
глагола
´ беја̄ х, тресија̄ х, хоћа̄ х
9. Трпни глаголски придев

´ Ако се завршава на „т“, увек ће имати

дужину: подигнӯт, окренӯт, прода̄ т;
´ Ако се завршава на „н“, имаће дужину
само ако му претходи вокал а: чита̄ н,
успава̄ н, испита̄ н;
10. Аорист (2. и 3. лице
једнине)
´ Дужина се јавља у 2. и 3. лице једнине
аориста глагола са краткосилазним
акцентом, ако у 1. лицу једнине није
наставак -ох, а у 2. и 3. није наставак -
е.
´примери: про̏ чита̄, у̏ ра̄ дӣ, у̏ гледа̄
11. Радни глаголски придев

´ У радном глаголском придеву дужину

имају облици са наставком -л, када
имају краткосилазни акценат, а
инфинитив има неки други акценат.
´ примери: ку̏ пова̄ла (купо̀ вати),
про̏ чита̄ ла (прочѝтати), др̏ жа̄ ла
(др̀ жати).
 Суфикси (1)

´ -а̄ к: дѐ ча̄ к, пѐ ша̄ к, пѐ та̄ к;

´ -а̄ р: пи̏ са̄ р, лѐ ка̄ р, сто̏ ла̄ р;
´ -а̄ ш: скѝ ја̄ ш, коша̀ рка̄ ш;
´ -а̄ ч: пѝ са̄ ч, о̀ ра̄ ч, ко̀ па̄ ч;
´ -ӣ к: шљѝ вӣ к, вѝ дӣ к;
´ -а̄ ј: до̏ гађа̄ ј, за̏ грља̄ ј;
´ -а̄ д: пи̏ ла̄ д, ја̏ гња̄ д, те̏ ла̄ д
 Суфикси (2)

´ -ӣ во: пле̏ тӣ во

´ -ӣ ште: глѐ далӣ ште
´ испред -ње: чѝ та̄ ње, пе̏ ва̄ ње,
ми̏ шље̄ ње
´ -о̄ ст (само ном. и акуз.): мла̏ до̄ ст,
ста̏ ро̄ ст
 Вежба
´До гарсоњере му је требао добар, можда и
више – подобар час. Није се могло ући ни у
један аутобус, трамвај или тролу. Поготово
не са препуном торбом. Одуставши од
превоза, Адам се спусти до зракасте Славије,
из неког разлога тврдоглаво обиђе цео трг у
супротном смеру од кружног кретања
саобраћаја, прође поред неонског натписа,
гужве на стајалишту „Педесет деветке“,
„Двојке“, „Дванаестице“ и „Деведесет двојке“,
поред збијених трафика и покислих кутија
уличних трговаца
 Вежба
´ситницама, застаде крај знамените
Митићеве рупе, највећег замишљеног
Робног магазина на Балкану,
својевремено* никада подигнутог и
потом никада срушеног, а онда настави
поред продаваца* кестења, семенки
сунцокрета и жвакаћих гума, поред
суморног обриса старе „Славије“ у
затамњеним стаклима новоизграђеног
анекса хотела, да би се уденуо у слив
Немањине, ка Главној железничкој
станици.