Основни појмови (други део)

1. Акценатски дублети

Дублети представљају два равноправна облика исте речи у стандардном

(књижевном) језику. Дублетни облици могу се наћи на било ком језичком нивоу:
епохи = епоси, узевши = узев, ормар = орман, после тога = након тога итд.
Акценатски дублети су речи које се:
• исто пишу,
• исто значе,
• а имају различите акценте.
Примери: : о̀тӣћи = оти́ћи, ѝде̄мо = иде́мо, ку̏мо̄ва̄ = кумо́ва̄, од мѐне = од ме̏не
(У току курса додавати примере!)

У основи српског стандардног језика налазе се два новоштокавска дијалекта:

шумадијско-војвођански и источнохерцеговачи.

Сви се дијалекти међусобно разликују према разним параметрима, па тако и у

погледу акцената. Ова два дијалекта се, такође, међусобно разликују у погледу
акцената . Самим тим, у стандарном језику признати су акценти свих тих говора, ако
одговарају акценатском систему и ако не одступају од основих правила о
дистрибуцији акцената.

2. Стандардни језик и књижевнојезичка норма

Термини: стандарнди језик, књижевни језик и језик књижевности

Акценатска норма српског језика назива се још и Вук-Даничићева норма, према

онима који су први стандардизовали акценатски систем. Ђуро Даничић је између
1851. и 1872. у низу чланака, касније објављених у књизи „Српски акценти“,
поставио акценатску норму српског језика. Даничић је сарађивао са Вуком приликом
израде Српског рјечника (2. издање) из 1852. Тада је акцентовао Вуков говор, а
повремено је понешто и мењао и допуњавао. Од тада је норма само понекад
минимално коригована за појединачне случајеве. Најсистематичније се после
Даничића акцентима облика речи бавио М. Стевановић (Књига о акценту, Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства, 1991.).
Акцентовани речници:
• Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске (у 6 томова)
• Речник српскога језика Матице српске (једнотомни)
• Обратни речник М. Николића
• Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ
Не постоји акценатски (ортоепски) речник српског књижевног (стандардног
језика).

1
3. Акценти као семантичко-диференцијални знаци

У српском језику акценати се понашају као семантичко-диференцијални значи,

односно акценат има дистинктивну (контрастивну) функцију, а то значи да је само
на основу акцента могуће разликовати значење речи, као у примерима:

У току курса попунити табелу примерима.

Акцентогене речи / клитике
Место акцента
Квантитет акцентованог слога
Квалитет акцентованог слога
Кванитет неакцентованог слога
Место акцента и квантитет
неакцентованог слога1
Квантитет акцентованог и
квантитет неакцентованог слога
Квантитет и квалитет акцентованог
слога
Квалитет акцентованог и квантитет
неакценованог слога
Место, квантитет неакцентованог и
акцентованог слога
пȏд (именица) / под (предлог); кȏд (именица) / код
(предлог);
да (везник) / дȁ (речца) / дȃ (3. лице једнине презента гл.
„дати“);
сам (1. лице једнине презента глагола „јесам“, енклитички
облик) / сȃм (заменица сваког лица); ради (предлог) / рȃдӣ
(3. лице једнине презента гл. „радити“)
òтвори (именица „отвор“ у номинативу множине) / отвòри
(2. лице једнине императива глагола „отворити)
рȃд (именица) / рȁд (придев); лу̑к (оружје) / лу̏к (поврће);
врáта (именица „врата“ у номинативу) / врȃта (именица
„врат“ у генитиву једнине)
жèнe (номинатив множине) / жèнē (генитив једнине); са
Ѝванĸм (женско име „Ивана) / са Ѝваном (мушко име „Иван)
òтворĮ (3. лице једнине презента гл. „отворити“) / отвòри (2.
лице једнине императива гл. „отворити)
ку̏ћа (номинатив једнине) / ку̑ћā (генитив множине)
ку̏пити (скупљати) / ку́пити (пазарити)
о̏ дра̄зи (именица „одраз“ у номинативу множине) / о̀ дра̄зӣ
(3. лице једине гл. „одрази“)
у̀ ра̄дӣ (3. лице једнине презента гл. „урадити“) / ура́ди (2.
лице једнине императива гл. „урадити)

Називају се још ХОМОГРАФИМА, за разлику од правих хоминома, који се исто

пишу, исто значе, али и исто изговарају.

Акценат има дистинктиву функцију и када се само на основу њега разликују два
граматичке облика једне исте речи (лексеме), као у примерима:
вре̏мена (ген. једнине)
времѐна (ном. множине)
време́на̄ (ген. множине)
(У току курса додавати примере!)

4. Логички (реченични) акценат

Ако је у реченици информација концентирсана на само једном члану, такав члан се

зове информативним тежиштем (фокусом или фокализованим чланом).
У говору се такав члан истиче (наглашава) у зависности од језика мелодијом,
јачином, трајањем или неком комбинацијом ових елемената.

1
У табели ће бити наведене само неке комбинације акценатских елемената, па на њу не треба гледати као
на коначну листу. Више о овоме в. у поглављу „Акценти као семантичко-дифе-ренцијални знаци“ из
књиге Асима Пеца „Основи акцентологије српскохрватског језика“, Београд: Научна књига, 1991.

2
Пример:
1. Где је Биљана ставила књигу?
Биљана је ставила књигу на сто.
2. Шта је Биљана ставила на сто?
Биљана је ставила књигу на сто.
3. Да ли је Биљана ставила књигу на сто или не?
Биљана је ставила књигу на сто.
4. Ко је ставио књигу на сто?
Биљана је ставила књигу на сто.