Лингвистички методи

Кратак преглед
 Историјски и упоредно-историјски метод

Историјски метод: проучавање језика и језичких појава у њиховом

развоју.
Готово никад се не примењује изоловано, већ у комбинацији с
поређењем → упоредно-историјски метод
Примена: опис развоја сродних језика
врана – ворона – wrona <*tоrt
 Структурални методи

Структурални методи
Сосир, „Курс опште лингвистике“, 1916.
Појава:
 реакција на младограматичаре (К. Бругман, Г. Остхоф, А. Лескин, Х. Паул; Ф.
Миклошич)
 развој науке уопште
Школе структурализма:
• Прашка фонолошка школа (Н. Трубецкој, Р. Јакобсон, С. Карцевски), + А. Мартинеов
• Женевска школа (Ш. Бали, А. Сеше)
• Копенхагенска школа - глосематика Л. Хјелмслева
• Амерички структурализам (Л. Блумфилд и Е. Сапир)
 Структурални методи

Основни постулати структурализма:

 језик је систем одређене структуре
 језик је систем знакова
 језик (langage): језик (langue)/говор (parol)
 универзални односи – синтагматске и парадигматске везе између
јединица система
 два плана – синхронијски и дијахронијски
 унутарјезички фактори
 строге, прецизне методе
 Структурални методи

Метод опозиција
Почеци: проучавања фонолошког система (Н. Трубецкој)
У основи су следеће претпоставке:
o није свака разлика опозиција → опозиција се дефинише као
семантички релевантна разлика по једном обележју при подударности
осталих:
/Д/ :: /Т/ звучни: безвучни// зубни, праскави
- основа опозиције - апстрактни инваријант; реални елементи опозиције -
варијанте усложњене неким додатним обележјима:
/Д/ :: /Т/ звучност /Д/ + /Т/ -
- при поређењу се не узимају у обзир сва обележја, већ само релевантна
 Структурални методи

Метод опозиција
Примена: фонологија, морфологија, синтакса, лексикологија
 Структурални методи

Метод опозиција
o Привативне опозиције: један члан има диференцијално обележје,
други нема
звучност /Д/ + :: /Т/ - одрастао :: дете
o Еквиполентне опозиције: логички равноправне
место творбе, начин творбе /Д/ :: /Ш/ мушкарац :: жена
o Градуелне опозиције: чланови се разликују различитим степеном
испољености истог обележја
дуги :: кратки вокали дечак :: тинејџер :: одрасли
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

o Принципи структурализма, варијанта метода опозиција која се
примењује на лексику
У фонологији: Диференцијална обележја сваке фонеме утврђују
се њеним поређењем с другим фонемама (скуп ових обележја
дефинише фонему као најмању али сложену јединицу)
/Д/ :: /А/, /Д/ :: /Т/ , /Д/ :: /Б/ , /Д/ :: /З/ , /Д/ :: /Н/ ...
У лексикологији: Најмањи елементи смисла сваке лексеме (=
семе) утврђују се њеним поређењем с другим лексемама (скуп сема
чини значење лексеме)
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

o Америчка лингвистика – 50-е године ХХ века

o Европска лингвистика, посебно совјетска – 70-е године ХХ века
o Данас: мноштво варијанти, зависно од циљева и предмета
истраживања
Апстрактна лексика и службене врсте речи – варијанта КА коју су развили
представници Московске семантичке школе (Мељчук и др.)
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Полазни постулати:
 значење јединица језика је сложено
 свака сложена појава може се раставити на саставне компоненте
 језички подсистеми (укључујући и лексички) могу бити описани
помоћу ограниченог и релативно малог броја семантичких обележја
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Основни појмови:
 сема – минимална компонента лексичког значења речи
 семема – група сема која чини значење лексеме/ једно од значења код
вишезначних лексема
 структура семеме – скуп структурно организованих (међусобни
однос и хијерархија) сема
архисема; категоријална сема
интегралне/диференцијалне семе
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

КА = растављање значења на његове саставне делове и утврђивање
структуре значења.
син кћи
[предметност +] [предметност +]
[живо +] [живо +]
[човек +] [човек +]
[потомак +] [потомак +]
[1. степен сродства +] [1. степен сродства +]
[мушка особа +] [женска особа +]
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Логички начин издвајања сема:
птица
- укључивање у класу → животиња
- укључивање у поткласу → кичмењак
- серија предикација (приписивања обележја)
- 'имати' – крила
- 'имати' – два уда – ноге
- 'имати' – кљун
- 'бити прекривен' – перје
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Логичко-лингвистички начин издвајања сема – ослања се на речничке

дефиниције

птица 1. а. зоол. двоножни кичмењак с кљуном, обрастао перјем из разреда Aves.

кичмењак + две ноге + кљун + перје (+ крила)

! Најчешће се КА врши на више лексема

 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Минимална КА: разграничавање значења мање групе семантички
блиских речи.
1. Записати лексеме у колоне
2. Издвојити и записати интегралну сему (семе) за све лексеме
3. Упоредити значења прве и друге лексеме, одредити диференцијалне семе и записати их једну
испод друге
4. Проверити да ли те семе постоје код осталих лексема које се анализирају
5. Упоредити значења прве и треће лексеме, одредити диференцијалне семе и записати их једну
испод друге
6. Проверити да ли те семе постоје код осталих лексема које се анализирају...
... све док свака лексема не буде представљена различитим комплексом сема
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

кревет фотеља столица

[комад намештаја +] [комад намештаја +] [комад намештаја +]
[за лежање +] [за седење +] [за седење +]
- [с рукохватом +] +/-

! Нема свих сема које улазе у значење (нпр. „за једну особу“, „са наслоном“)
кревет: „део намештаја за лежање и спавање, постеља“
столица : „комад намештаја за седење (за једну особу)“
фотеља: „широка и gубока столица с наслоном и рукохватом, пресвучена
обично кожом или тканином, наслоњач“
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Потпуна КА: откривање свих компоненти значења лексема које се
пореде – веће групе речи (синонимски низови, ЛСГ, ЛСП) или при
контрастирању
1. Из речничких дефиниција издвојити појединачне семе за све лексеме које се анализирају
2. Саставити списак свих издвојених сема
3. Направити табелу семног састава за групу лексема које анализирамо: у колонама исписати
лексеме, у редовима семе
4. Обележити знаком + у одговарајућем пољу постојање семе у значењу за сваку лексему
5. Проверити да ли су значења код свих лексема разграничена и по потреби унети у табелу
додатне семе
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Потпуна КА обухвата и:
 категоријалне семе [конкретно], [предмет], [процес] и сл.
 функционалне семе:
• стилска (не)маркираност (уз даљу диференцијацију уколико маркираност постоји)
• употреба у савременом језику (уз даљу диференцијацију уколико реч није
општеупотребна)
• територијална припадност
 градуелне семе (певушити)
 колокацијске семе (вран)
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Резултати КА зависе од потпуности података речничке дефиниције!

столица РСЈ: „комад намешшаја за седење (за једну особу)“
РМС (6) „комад покућства, намештаја за седење (за једну особу), обично с
наслоном“
* Вероватносна сема (В): „наслон“
Може се користити и илустративни материјал по потреби.
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Предности: детаљност, прегледност истраживања

прецизност у поређењу
могућност формализације
Недостаци: не нуди коначну листу сема („атома“ значења)
ограничења у примени (не: апстрактне
именице, придеви, службене врсте речи; врло
ограничено: глаголи)
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Примена у творби речи:
 Одређивање значења афикса:
запевати за- „почетност“
дочитати до- „комплетивност“
гребуцкати -уцк- „интензитет –“
мољакати -ака- „вишекратност“, „учесталост“ „негативнa оценa“
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Примена у творби речи:
 Прецизно одређивање значења мотивне речи из кога је изведена
твореница:
писац писати,
1. служиши се оловком, бележити.
2. састављати какав текст (књижевно, научно или gp. gело).
3. некоме) обраћати се писменим путем, писмом саопштавати, јављати нешто ~
министарству
4. безл. Налазити се написано, одштампано. ~ Пише то у књигама.
5. бавити се писањем као занимањем, gелатношћу: ~ по новинама, ~ позоришне критике
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Примена у творби речи:
 Поређење семног састава мотивне и мотивисане речи:
сто – столар
СТО: „преgмет собног намештаја у облику широке, хоризонталне gacкe или
плоче нa jegнoj нози или на више ногу за којим се cegu, jege, pagu и gp.“
СТОЛАР: „занатлија који прави столове и gpyгe преgмете од gрвета“
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Примена у граматици: анализа граматичких категорија и граматичке
семантике
Пример анализе значења граматичких облика:
биле су дошле [прошлост],
[антериорност] уп. дошле су
[женски род] уп. били су дошли
[множина] уп. била је дошла
(контрастивна истраживања, превођење)
 Структурални методи

Компонентна (компоненцијална) анализа

Најчешће се комбинује са сл. методима:

o дескриптивним
o контрастивним
o статистичким
o (дистрибутивним – када се издвајају колокацијске семе)
 Структурални методи

Дистрибутивна анализа

- прва половина ХХ века у оквиру америчке структуралистичке

школе (тзв. дескриптивизам) – Леонард Блумфилд, Зелиг Харис.
 пописивање и описивање свих позиција у којима се нека језичка
јединица може наћи → укупност свих окружења у којима се среће
јединица = дистрибуција те јединице
алофон [ŋ] се може наћи само испред задњонепчаних сугласника (санке)
 Структурални методи

Дистрибутивна анализа

Да бисмо представили дистрибуцију неке јединице треба да откријемо

сва окружења у којима се она среће.
Вокално р среће се:
(1) у медијалном положају између сугласника: прст
(2) у иницијалном положају испред сугласника: рђа
(3) иза вокала као дела префикса речи које у корену/основи имају иницјално р из
претходне категорије: зарђати
(4) у финалном положају малобројних страних речи: жанр
 Структурални методи

Дистрибутивна анализа
принцип (не) занменљивости:
Комплементарна дистрибуција
руски постфикси сь/ся
санке/саонице комплементарни алофони веларно /
алвеоларно Н
Факултативна дистрибуција:
покретно а: с/са водом
 Структурални методи

Дистрибутивна анализа

Циљ ДА: класификација језичких јединица према њиховим

синтагматским обележјима
Основа класификације: сличност и разлике у дистрибуцији језичких
јединица
Метод супституције: ако су јединице узајамно заменљиве у истом
окружењу, припадају истој класи.
 Структурални методи

Дистрибутивна анализа
У ДА широко се примењују условне словне ознаке класа речи
од којих се образују тзв. дистрибутивне формуле.
N – именице и речи које могу стајати у позицији именица
Npers – називи лица, Nmass –градивна именица, Nabstr – апстрактна им.
Vtr – прелазни глагол, Vintr – непрелазни глагол,
А (adjective) – придев
D (adverb) – прилог и његови еквиваленти
Не кодирају се предлози, везници и сл.
.
 Структурални методи

Дистрибутивна анализа
Кодирањем свих јединица осим оне која је предмет истраживања
добија се њена дистрибутивна формула, погодна за класификацију
прикупљених примера.
make + N: make a breakfast;
make + (the) + N + V: make the car go
make + A: make sure
make + A + N + on + N: make a good impression on your girlfriend
Дистрибутивно моделирање се примењује у лексикологији
(испитивање варијативности значења лексеме), у лексикографији (за
приказивање спојивости речи).
 Структурални методи

Дистрибутивна анализа
Предности: једноставност (може се аутоматизовати)
широка примена (нивои, језици)
могућност формализације
Недостаци: резултати поуздани само ако ДА обухвата велик
број чињеница
контекст не дефинише увек елемент једнозначно
Њена операција је почела на време.
 Структурални методи

Метод непосредних конституената

- 20-е године ХХ века, Л. Блумфилд
 Примењује се у творби речи и синтакси, као представљање (творбене)
структуре речи и (синтаксичке) структуре синтагме или реченице у виду
хијерархије њихових елемената (конституената).
 Постепено рашчлањивању речи/ исказа на његове елементе
од непосредних конституената (immediate constituents)
до коначних конституената (ultimate constituents)
 Структурални методи

Метод непосредних конституената

Анализа:

Синтеза:
 Структурални методи

Метод непосредних конституената

Недостаци: - не омогућава разликовање синтаксичких
структура различитог значења
- не омогућава разликовање активних и пасивних
структура
- није применљив на сложену реченицу
 Методи генеративне граматике

Методи генеративне граматике

 50-е године ХХ века, САД (З. Харис; Ноам Чомски)
 Оријентација на синтаксу, касније семантика
 Основни појмови
 површинска / дубинска структура
 трансформи
 трансформациона правила
 Варијанте: генеративна семантика (Мек Кол, Лакоф), падежна граматика
(Филмор), ревидирана проширена теорија (Чомски), апликативно-
генеративни модел (Шаумјан)
 Методи генеративне граматике

Трансформација
Преобликовање једног језичког облика (исказа) у други, при чему значење
и функција првог могу остати сачувани или могу бити промењени.
Примена: синтакса, да би се показала специфичност неке конструкције или
код двосмислених реченица:
Јованов ауто је нов → Јован има нов ауто = посесивност
Јованов долазак је сигуран → * Јован има сигуран долазак ≠ посесивност

Њена операција је почела на време → Почела је да оперише на време / Почели су да је оперишу на

време.
 Методи генеративне граматике

Супституција
Замена: идентификовање и проверавање вредности језичких јединица
њиховом заменом у истом окружењу (контексту)
Настанак: амерички лингвисти 30-их година ХХ века и европски
структуралисти; широка примена у ГГ
Примена: различити нивои
Углавном се користи као процедура при класификацији
 Методи генеративне граматике

Супституција
Фонетика: сан – син – сен
1. потврђујемо припадност класи самогласника
2. потврђујемо постојање засебних фонема као језичких јединица са
дистинктивном функцијом
Синтакса: Директор управља школом /
Директор се поноси школом
Лексичком суспституцијом глагола утврђујемо рекцију.
 Методи генеративне граматике

Супституција
Лексикологија: Директор управља школом /
Директор руководи школом
Супституција = тест семантичке сличности (често синоними)
! Ветеринар лечи животиње / Ветеринар лечи псе
!! Радници су почели са послом / * Радници су приступили са послом
 Методи генеративне граматике

Супституција
Лексикологија
Тестом супституције откривамо разлике у нијансама значења и у
спојовости семантички сличних лексема (синонима)
празан (исписан и сл.) папир /празна (исписана и сл.) хартија
записивати на папиру – записивати на хартији
тоалет-папир - * тоалет-хартија
* папири од вредности – хартије од вредности
Фали ти један папир - * Фали ти једна хартија
 Методи генеративне граматике

Перифраза
Експликација једне језичке јединице помоћу вишечланог исказа који има
једноставније елементе и јединице.
Примена: у лексикологији, лексикографији, синтакси.
Нпр. речничке дефиниције: лингвистика – наука о језику, обрадовати –
учинити радосним
! Стилска фигура именовања неког појма не директно, већ описно:
човеков најбољи пријатељ (пас), краљ животиња (лав), град светлости (Париз), Земља
излазећег сунца (Јапан);
отићи на онај свет (умрети тзв. перифрастички еуфемизам);
држати језик за зубима;
Он је и даље плео неке ријечи без нарочитог смисла (ауторска перифраза)
 Методи генеративне граматике

Редукција
Начин анализе сложених језичких јединица искључивањем из њиховог
састава једних или других компоненти.
Примена: најчешће у синтакси – за утврђивање обавезних и факултативних
компоненти синтаксичке јединице:
девојка с великим псом → девојска с псом
девојска с плавим очима /девојка плавих очију → * девојка с очима /очију
! Адјективно интенционалне именице – очи, руке, нос, тежина, раст, величина
 Методи генеративне граматике

Редукција
Примена: стилистика – анализа стила кроз испитивање улоге стилских
средстава – нпр. сликовитих епитета, еуфоније и сл.

Пучина плава Пучина

Спава, Спава
Прохладни пада мрак. Пада мрак
Врх хриди црне Врх хриди
Трне Трне
Задњи румени зрак. Зрак.
 Методи генеративне граматике

Додавање
Начин анализе синтаксичких јединица њиховим усложњавањем путем
увођења додатних компоненти
Да ли знаш ову песму? → Да ли знаш ову песму напамет?
Да ли знаш енглески? → * Да ли знаш енглески напамет?
„познавати чињенице“
„бити слободан, вешт у нечему“
+ „научити напамет“
 Квантитативни методи

Квантитативни методи
тзв. лингвостатистика
Примена: при изучавањи језичких чињеница с обзиром на квантитативну
димензију њиховог испољавања у циљу:
 утврђивања законитости појављивања тих чињеница при
функционисању језика
 мерења формалних и квалитативних језичких појава,
 откривања тенденција у развоју и функционисању језика
 Квантитативни методи

Квантитативни методи
Важно: 1. правилно утврдити шта, како и зашто се мери
2. након прорачуна правилно интерпретирати
добијене квантитативне податке
Примена: самостално / у комбинацији с др. методима
Користе се различите формуле
Главни објекат је текст/исказ – описује се понашање различитих јединица у
тексту: фреквентност употребе, спојивост с др. јединицама, употреба у
текстовима различитих жанрова, тематике, комуникативне усмерености и
сл.
 Квантитативни методи

Квантитативни методи
Највећа примена: лексикологија, стилистика – при изучавању
функционисања лексике у говору (нпр. % апстрактности/ конкретности;
особености идеостила; ауторство...)
Лексикографија: састављање фреквенцијских речника
Граматика, синтакса: употреба варијантних облика или конструкција; однос
норме и узуса
Упоредно-историјска истраживања (метод глотохронологије)
Типологија
 Квантитативни методи

Квантитативни методи
Предности:
- прецизност, поузданост закључака
- откривање околности функционисања језика или дијалекта које се не
могу открити на други начин;
- дубље и свестраније схвате узроци и резултати развоја језика,
трајање развојних процеса, њихова хронологија; у извесној мери
прогнозирање даљег развоја;
- шире област примене лингвистике
Недостаци:
- слабо је применљив у истраживању семантике језичких јединица