Velikim slovom se pie ono to eli da se naglasi, da li je u pitanju neije ime, naziv, vaan

istorijskih dogaaj, poetak nove reenice i slino.

Velikim slovom zapoinje svaku novu reenicu (posle take uvek se pie veliko slovo).
Prva re u upravnom govoru, kada navodi neije rei:
Tanja je rekla: Ba je lepo vreme! Hajde da idemo napolje.
Kada nekome persira, obraa se iz potovanja, zamenica Vi i Va pie se velikim slovom:
Gospoo, Vi ste izgubili novanik. Ovo je Vaa torba, zar ne?
Velikim poetnim slovom piu se vlastita imena:
Lina imena i prezimena, npr.: Jovan, Katarina, Markovi, Ili
(Inspektor Markovi je saznao da Jovana Ili nije dola na vreme na posao.)
Nadimci i ustaljeni dodaci iza imena, koji su srasli sa imenom:
Pera, Mia, Goca; Duan Silni, Ivan Grozni, Jovan Krstitelj, Mehmed Osvaja
Imena ivotinja (kada nekoj ivotinji damo pojedinano ime):
Jabuilo, arac, Brundo, Vuko
Imena naroda i drugih etnikih i etnografskih zajednica:
Sloveni, Arapi, Rusi, Dalmatinci, Novosaani, tako i Srbin, Crnogorac, Rus
Geografska i lokalna topografska imena:
Evropa, Balkan, Neretva, Cetinje, Nova Varo, Stara planina, Zapadna Morava
Imena reka, mora, jezera, planina:
Morava, Dunav, Fruka gora, Kopaonik, Sredozemno more
Imena ulica i trgova:
Kosovska ulica, Studentski trg, Trg osloboenja, Bulevar vojvod Putnika, Dunavski kej, Dubljanska
ulica
Posebna imena nebeskih tela i njihovih sistema (prividnih ili stvarnih):
Mars, Sirijus, Severnjaa, Sunce, (kao nebesko telo, planeta), Zemlja (kao planeta), Halejeva
kometa, Mali medved (sazvee)
Imena praznika:
Boi, urevdan, Pasha, Dan pobede, Mala gospoa, Velika gospojina, Sveta trojica
Posebna imena ustanova, preduzea, drutava, organizacija:
Nolit, Matica srpska, Arheoloki institut
Nazivi asopisa, knjiga, umetnikih dela, strunih dela:
Politika (list, novine), Seobe (roman), Gorski vijenac, Na Drini uprija
Prisvojni pridevi koji su izvedeni od vlastitih imenica sufiksima ov(-ev) i in:
Miloev, Zmajev, Venerin, Ben Hurov
Podsetnik!
Prilikom pisanja naziva ulica, vano je znati: Naziv ulice pie se velikim poetnim slovom, a re
ulica malim, kao u primeru Kosovska ulica; meutim, kada se re ulica u nazivu nae na poetku
tada se pie velikim slovom Ulica ure Jakia, Ulica majke Jevrosime. U ovim primerima ulica se
moe izostaviti, pa se moe samo rei: ure Jakia, Majke Jevrosime, kao to se esto ini u
govoru.
Re ulica pie se velikim slovom u primerima: Ulica lipa, Ulica platana. U ovim sluajevima nije
mogue njeno izostavljanje i sastavni je deo celog naziva.

U sluaju da se navodi vie ulica, onda se pie malim slovom, iako se nalazi na poetku, jer je re u
mnoini i ne misli se na jednu konkretnu ulicu: Ostale su bez struje ulice Njegoeva i Kralja Petra.

Kada je re o vielanim nazivima, imena reka piu se velikim slovom: Zapadna Morava, Juna
Morava; tako je i sa vielanim imenima zemalja: Crna Gora (jer se misli na dravu, ako bismo pisali
 Crna gora mislimo na planinu, poput Stare planine, Mokre gore, itd.), Republika Srbija, Danska
(Kraljevina Danska), itd.
Atribut sveti pie se velikim slovom kada je sastavni i neispustivi deo imena: Sveti Luka, Sveti
Sava, Sveti apostol Pavle, kao i kada izraz kao celina ima karakter vlastitog imena: Sveta braa
(irilo i Metodije), Sveta Preista (Bogorodica).
Bio sam u Hramu Svetog Save. Odrana je liturgija u Crkvi Svetog Marka.
Veliko slovo ostaje u prisvojnoj odredbi. Zato se Fordov automobil pie velikim slovom, a On vozi
ford, malim. Tako i Rendgenov aparat i snimak sa rendgena.

Pomone rei kao to su lan, predlog, veznik, na poetku imena piu se velikim slovom, a u drugim
poloajima malim: Van Gog, De Gol, Da Vini, ali Vinsent van Gog, Leonardo da Vini, arl de
Gol.
Napomena: Pravopis se menja i dopunjuje, pa treba pratiti promene koje nastaju kako bi se
potovala pravopisna norma.

Mala slova su osnovni vid pisma i najee se pie njima, dok se velikim slovima neto u
tekstu posebno istie, naglaava.
Malim slovima piu se:
Imenike titule ispred imena:
car Duan, knez Lazar, kralj Petar, kao i zvanja ispred imena: doktor, profesor, general, predsednik
Prisvojni pridevi koji su izvedeni od vlastitih imenica sufiksima ski, ki, ki:
beogradski, evropski, novosadski, srpski
Imena biljaka:
bela rada, ljubiica, majina duica, kamilica
Merne jedinice prema imenima naunika:
om, vat, dul, kao i proizvodi nazvani imenom proizvoaa: ford, zastava, fijat
kolski predmeti:
asovi matematike i hemije, ocena iz latinskog jezika
Nazivi vrsta robe, artikala, proizvoda obino se piu malim slovom:
vegeta, vranac (pia), boing
Nazivi odlikovanja:
orden za hrabrost, medalja za hrabrost, gvozdeni krst
Sastavi i dela kao opti nazivi:
molitvenik, jevanelje, psaltir; malo slovo u drugoj rei: Zografsko jevanelje
Nazivi zemlja, sunce, mesec, kada se misli na zemlju kao tlo, prostor;
mesec kao kalendarski mesec, ili osvetljenost; odnosno kad se ne misli na nebeska tela: Na
mesec, planetarni sistem sa dva sunca, pun mesec, Jupiterovi meseci
Podsetnik!
Prilikom pisanja naziva ulica, vano je znati: Naziv ulice pie se velikim poetnim slovom, a re
ulica malim, kao u primeru Kosovska ulica; meutim, kada se re ulica u nazivu nae na poetku
tada se pie velikim slovom Ulica ure Jakia, Ulica majke Jevrosime. U ovim primerima ulica se
moe izostaviti, pa se moe samo rei: ure Jakia, Majke Jevrosime, kao to se esto ini u
govoru.
Re ulica pie se velikim slovom u primerima: Ulica lipa, Ulica platana. U ovim sluajevima nije
mogue njeno izostavljanje i sastavni je deo celog naziva.

U sluaju da se navodi vie ulica, onda se pie malim slovom, iako se nalazi na poetku, jer je re u
mnoini i ne misli se na jednu konkretnu ulicu: Ostale su bez struje ulice Njegoeva i Kralja Petra.
 Veliko slovo ostaje u prisvojnoj odredbi. Zato se Fordov automobil pie velikim slovom, a On vozi
ford, malim. Tako i Rendgenov aparat i snimak sa rendgena.Pomone rei kao to su lan, predlog,
veznik, na poetku imena piu se velikim slovom, a u drugim poloajima malim: Van Gog, De Gol,
Da Vini, ali Vinsent van Gog, Leonardo da Vini, arl de Gol.

Spojevi rei piu se spojeno, sa crticom ili odvojeno. Po tome razlikujemo sloenice,
polusloenice i grupe rei ili sintagme.
Kada se leksiki spoj (spoj rei) pretvori u jednu re, odnosno sloenicu, ona se pie sastavljeno,
kao i proste i izvedene rei. Polusloenice se piu sa crticom.
Spojeno se piu:
Sloenice koje imaju jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja:
Ledolomac, bubamara, bezduan, parobrod, jugozapadni, pismonoa, Beograd.
Nazivi metana, stanovnika naselja, gradova, drava:
Novosaanin, Indoevropljani, Novovaroanin
Strane sveta:
jug, jug-jugoistok, severozapad
Osamostaljeni prefiksoid radio- :
radioaktivnost, radiobiologija, radioterapija; radiogram, radiologija. Tako i: fotosinteza, fototerapija,
fotoelektron; autodrom, autostrada; minibus, motorni, motociklistiki
Pridevske sloenice:
riokos, rodoljubiv, plodotvoran
Izvedenice od imenikih sloenica:
bogoslovski, zemljopisni, poljoprivredni, beogradski, kao i pridevi sa prefiksima: prestar, povelik,
omalen
Sloenice:
gluvonem, gluhonem
Reca ne uz imenice i prideve sa kojima srasta u sloenice:
neznanje, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj, nevidljiv
Sloeni prilozi:
katkad, gdegde, najednom, napamet, otprilike; kao i: takozvani, posve, nadasve
Oblici superlativa:
najlepi, najbolji, najjai, najmnogoljudniji, najprecizniji
Nazivi drava:
Austrougarska, ehoslovaka
Brojevi i izvedenice od njih:
dvesta, trista, devetsto, osamsto, ali tri stotine, pet stotina (odvojeno)
Pridevi za boje kada prva sastavnica znai nijansu:
mrkout (boja lia), tamnozelen, svetlocrven. Ali ako se misli na kombinaciju boja, pie se sa
crticom: plavo-belo-crvena zastava, crveno-beli dresovi
Napomena:
Izdvojeni su najei primeri i sluajevi spojenog pisanja rei. Vie detaljnijih informacija i
objanjenja potraiti u novom izdanju Pravopisa.

Podseti se!
Spojeno se piu i rei: visokokvalifikovani, mnogopotovani, goreimenovani.
Spojeno se piu: neu, nemoj, nemam.
U odreenim sluajevima spojeno ili odvojeno pisanje rei zavisi od smisla i znaenja odreenih
pojmova.

Na primer:
Nauio je lekciju napamet. Znao je svaku reenicu iz knjige. Meni neki primeri nikada ne bi pali na
pamet.
 Njegova kua je u drugoj ulici uzbrdo. Penjao sam se dva sata uz brdo, ali kada sam doao do vrha,
bilo je predivno.
Doao je uoi praznika. Pogledao ga je pravo u oi.
Svaka dobronamerna kritika je dobrodola. (misli se na pridev) Dobro doli! (gosti).
Dolazio je kod mene pre podne. (pre podneva, pre 12:00h, predlog pre- + imenica podne-). Bilo je
to zabavno prepodne. (imenika sloenica)

Odvojeno pisanje rei:

Kada prva sastavnica znai simbolino ime, marku, firmu, itd. :
Sava centar, Orijent ekspres, jafa keks
Kada je prva sastavnica optijeg karaktera:
iro raun, indigo papir, kamp prikolica
Reca ne kad se uzima kao negacija u glagolskom sistemu i reenici:
ne spava, ne umarajui se; kao i u glagolima: ne znam, ne moe, ne pitaj, ne dolazimo, ne veruj
Odrine zamenice niko, nita, nikoji, niiji, nikakav, kada se upotrebljavaju sa
predlogom:
ni za koga, ni u ta, ni sa kim, ni u ijem, ni pred kakvim, ni za kojim
Reca li u upitnim reenicama:
Da li dolazis? Veruje li mi? Je li ona dobro?

Sa crticom se piu:
Tradicionalni orijentalizmi:
eten-alva, ba-knez; ali spojeno duvankesa, orsokak
Tradicionalni slikoviti, pojmovno objedinjeni spojevi:
ar-ptica, remek-delo, spomen-park, spomen-muzej
Kombinacije brojeva ili imenice sa brojem, za oznaavanje priblinosti:
sat-dva, dva-tri puta, tri-etiri dana
Orijentalne titule iza imena koje se ne menja:
Smail-aga engi, Husein-beg, Sulejman-paa
Hemijski termini (za jedinjenja):
ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, kalcijum-karbonat
Sa crticom se piu i poetne sastavnice, uglavnom stranog porekla, sa statusom ili
formanta ili prefiksoida (auto, avio, aero, moto, foto, radio, video, stereo, audio, mini, maksi i
sl.):
auto-put, auto-mehaniar, auto-lak, auto-alarm; avio-guma, avio-karta, avio-kompanija; aero-
zagaenje, aero-miting; radio-prijemnik, radio-stanica, radio-signal (sa crticom se pie jer se odnosi
na radio, ono to od njega potie, radijski); ali Radio Beograd, Radio Banja, Radio Novi Sad; foto-
aparat, foto-laboratorija, foto-materijal, mini-suknja, mini-haljina, mini-marke

Ne u zatvor! Ne, u zatvor.

Vano je kako govori i pie! Znaci interpunkcije doprinose razumevanju i intonaciji reenice. U
prvom sluaju ovek je povikao da ne eli u zatvor. U drugom sluaju on je rekao ne neemu
drugom, a potvrdio da ide u zatvor. U drugoj reenici, to je mogao biti odgovor na pitanje: Ide li
kui?

Interpunkcijski znaci su:

 taka (.), zapeta (,), crta(), taka sa zapetom / taka zapeta (;), navodnici (), upitnik (?), uzvinik
(!), crtica (-), i ostali pravopisni i pomoni znakovi.

Taka
Taka se pie na kraju potvrdne ili odrine reenice. Npr.:
Avion leti. Nije dola kod mene jue.
Taka se upotrebljava i kao pomoni pravopisni znak:
Za skraivanje rei: g. (godina ili gospodin)
Iza naslova odeljaka ako se tekst nastavlja bez prelaska na novi red:
Uspon i irenje Bosne. Bosna je u drugoj polovini XIII veka pala pod jai uticaj Ugarske, ali je
ouvala unutranju samostalnost.
Uz arapski broj upotrebljen kao redni:
Jovan Ili naao se na 1. mestu sasvim iznenada.
Konani rezultat saopten je 04. aprila 1989. godine.
Taka se ne pie:
Iza rimskih brojeva, jer oni oznaavaju redni broj:
01. II 1988.
Kada arapski brojevi oznaavaju redne i nalaze se ispred nekog drugog znaka
interpunkcije:
Drugi svetski rat (1939 1945 );
Skup je odran 15 18. juna 2001, ali je javnost o tome obavetena tek kasnije.
Kod skraenica koje su sastavljene od prvog i poslednjeg slova rei, odnosno sloga:
ga (gospoa),
dr (doktor),
mr (magistar),
Bgd (Beograd)

Zapeta
Zapeta se pie:
U sintagmama s naporednim lanovima kada su oni u nabrajanju:
Gajili su breskve, kruke, jabuke, ljive.
Jak, suv, vreo vetar suio je uzorane, zasejane njive.
Gajili su i breskve, i jabuke, i ljive. (nabrajanje sa ponavljanjem veznika -i- u funkciji isticanja)
Izmeu umetnutih i naknadnih delova reenice:
Oni su to, naravno, uradili odlino.
Nisu uspeli, naalost, da dou.
Kod oblika u vokativu:
Petre, naui dobro za sledei as.
Kod glagolskih priloga (sadanjeg i prolog) koji stoje ispred predikata koji odreuju,
sami ili sa grupom rei. Oni se odvajaju zapetom:
Pevajui veselo, otiao je kui.
Tada je, pobledevi sva odjednom, rekla da nee doi.
Apozicija, tj. drugi naziv nekog pojma, odvaja se zapetom:
Jovan Petrovi, poznati advokat, otvorio je novu kancelariju.
Ponovo je navraao onaj tvoj jueranji posetilac, Nikola Markovi.
Ako se izmeu naporednih reenica u jednoj nezavisnosloenoj reenici ne nalazi
veznik:
 Marko je otiao, Ivan je ostao.
U nezavisnosloenoj reenici i kada se u njima nalazi veznik koji povezuje reenice
naporednog odnosa:
Marko je otiao, a Ivan je ostao. (suprotni odnos: a, ali, nego, no, ve, dok, pa ipak);
Svi su se vratili kui, samo je Zoran nastavio put. (veznici iskljunog odnosa: samo, jedino, osim to,
samo to);
Mi se borimo za pravednu stvar, zato emo pobediti. (zakljuni odnos: pa, te, zato, dakle).
Zapeta se pie i kada nema veznika u zakljunoj reenici:
Mi se borimo za pravednu stvar, pobeda e biti na naoj strani.
U sastavnoj reenici ispred reenice sa posledinim znaenjem, koja je za prvu
vezana veznikim spojem tako da:
Zoran vrlo veto vozi auto, tako da mu se svi dive.
Kada se sloena reenica sa zavisnom reenicom nalazi ispred glavne reenice
(inverzija):
Ko brzo sudi, brzo se i kaje. (odnosna zavisna reenica);
Gde ima dima, ima i vatre. (mesna);
Kako spazie strance, svi im potrae u susret. (vremenska);
Da stigne na vreme, uzeo je taksi. (namerna);
Ako to nekome kae, stradae i ti i tvoj drug. (uslovna);
Mada je bio bolestan, otiao je u kolu. (dopusna);
Poto je knjiga bila vrlo skupa, nisam je kupio. (uzrona);
Da si porastao, to vidim; ali kako ide kola? (izrina, retko se inae nalazi u inverziji).

Crta
Crta kao reenini znak nema obaveznu primenu. Najee moe zameniti zapetu kada je
potreban izrazitiji znak naglaavanja ili odvajanja.
Primer: Pred zoru uz straan tutanj stigoe konjanici.
Crta se pie u vezama dveju ili vie rei koje nemaju karakter pune reenice, kao i kada je
drugi lan u slubi objanjenja prethodnog pojma. Njena uloga je da povea vizuelnu jasnost i
preglednost, pojaavajui ili zamenjujui one interpunkcijske znakove koji su manje uoljivi.
Primeri: Zvezda i Partizan domaini turnira.
Dobo ukusna torta sa okoladom.
Podsetnik!
Crta se razlikuje od crtice. Crta je odvojena belinama sa strane i njena funkcija se razlikuje od
funkcija koje ima crtica.
Crtica se pie izmeu delova polusloenica: auto-oprema, francusko-nemaki rat, kosovsko-
resavski.

Taka sa zapetom
Taka sa zapetom pie se izmeu dveju gramatiki nezavisnih reenica izmeu kojih bi mogla
stajati i taka, ali se ipak shvataju kao smisaona celina jer su tenje povezane meu sobom nego sa
susednim reenicama.
Taka zapeta je razdvojni znak izrazitiji od zapete, a slabiji od take.
Primer: Ne treba da pitam ko ga je ranio, ni gde, jer Zora to ne zna; ne treba da pitam ni na koji
nain je jue prebaen u stan naeg prijatelja, ni to ne zna.

Dve take
Dve take piu se iza dela reenice koji upuuje na nabrajanje:
Bilo je mnogo lepih dana ovog meseca: Jovin roendan, Majina svadba, Nikolino punoletstvo.

Pravopisni znaci se koriste kako bi se postiglo bolje razumevanje odnosa izmeu odreenih
delova teksta. Za razliku od znaka interpunkcije (koja se upotrebljava u reenici) pravopisni znaci
se korise uz pojedine rei, bez obzira da li se one nalaze u reenici ili van nje.

Pravopisni znaci su: taka, dve take, nekoliko taaka, crta, crtica, zgrada, apostrof, znak
jednakosti, znak porekla, akcenatski znaci i genitivni znak.
Taka
Kao pravopisni znak taka se upotrebljava:
iza skreaenica: god., npr., itd., tj.;
iza rednih brojeva kada se oni piu arapskim ciframa: 17. mart 2016. godine.

Taka se ne pie:
iza rednih brojeva napisanih arapskim ciframa ukoliko se iza njih nae neki drugi pravopisni znak
(zarez, zagrada, crta ili neki drugi): na 12, 13, 14. i 15. stranici;

Zavrna taka objedinjuje se takom koja se pie iza brojevca ili skraenica. Reenica koja se
zavrava rednim brojem ili skraenicom pie se samo sa jednom takom.

Dve take
Kao pravopisni znak dve take se piu izmeu brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnosni i
ita se prema.
Primer: rezultat utakmice je 23:25.

Nekoliko taaka
Kao pravopisni znaci nekoliko taaka (najee tri) piu se:
umesto izostavljenog teksta. Primer: Ja volim sve boje: crvenu, utu, zelenu, plavu
u isprekidanom tekstu. Primer: Pojavila se nekako iznenada i isto tako nestala.

Crta
Kao pravopisni znak crta se upotrebljava:
izmeu brojeva (umesto predloga do).
Primeri: 10-15 kilograma; Nikola Tesla (1856-1943);*
*ukoliko se ispred prvog broja nalazi od, ispred drugog se mora pisati do, a ne crta. Primer: od
1939. do 1945. godine;
izmeu naziva gradova i drugih mesta da vi se oznaio pravac kretanja.
Primer: put Beograd-Ni;
izmeu dva ili vie imena kojima se oznaavaju tako tesni pojmovi da oni ine jedan pojavu.
Primer: utakmica Crvena zvezda Partizan;
Crtu bi trebalo pisati bez razmaka, osim u sluaju kada su jedan ili oba izraza koje crta
povezuje vielani.
Primer: put Beograd Novi Sad.

Zagrada
Kao pravopisni znak zagrada se koristi na sledei nain:
da oznai oba oblika rei o kojima se govori.

Primeri: s(a); k(a); sekretar(ica);

iza rednog broja ili slova kojim se oznaava novi odeljak ili naprajanje.

Primeri: 1), 2), 3) ili a), b), c);

Apostrof
Kao pravopisni znak apostrof se koristi umesto izostavljenog slova.
Primeri: je l (je li), al je (ali je), oe (hoe);

Znak jednakosti
Kao pravopisni znak znak jednakosti se upotrebljava izmeu rei da bi se oznaila njihova
jednaka vrednost, a ita se jednako, ravno, isto to, jeste.
Primeri: akacija = bagrem; olovka = objekat (u reenici).

Znaci porekla
Kao pravopisni znaci znaci porekla se upotrebljavaju u strunim tekstovima:
znak > ita se dalo je ili razvilo se u.
Primeri: zrak > zrakak > zraak; ruka > ruki > ruci;
znak < ita se postalo je od.
Primeri: daak < dahak < dah; vitee < viteze < vitez.

Akcenatski znaci
Kao pravopisni znaci akcenatski znaci se koriste u strunoj literaturi (obino iz gramatike) i u
obini tekstovima kada je potrebno da se oznai re koja se od iste susedne rei razlikuje samo
akcentom.
Primer: sm sam to uradio, hteo je da d svoj doprinos;

Genitivni znak
Kao pravopisni znak genitivni znak se koristi kada re ima isti oblik genitiva jednine i
mnoine kako bi se oznaila razlika izmeu njih i stavlja se na krajnji vokal genitiva mnoine.
Primer: dobio je poziv od prijatelj.
Genitivnim znakom je naznaeno da je to genitiv mnoine, odnosno da je (u ovom sluaju) neko
dobio poziv od vie prijatelja, a ne od samo jednog prijatelja.
Podeli:

Kada u pisanju elimo utedeti prostor, a u govoru vreme, koristimo skreene rei za
odreene ustaljene izraze.

Pregled skraenica koje su najuestalije:

Poetne skraenice
(na poetno slovo ili poetnu grupu suglasnika):
 g. (godina ili gospodin) br. (broj)
r. (razred) sv. (sveska ili sveti)
t. (taka ili tona) str. (strana)
n. e. (nove ere) mn. (mnoina)
o. m. (ovog meseca) i dr. (i drugi / drugo)
n. d. (navedeno delo) i sl. (i slino)
l. k. (lina karta) ul. (ulica)
br. (broj) in. (inenjer)
srp. (srpski)
Saete skraenice
svode re na poetno slovo i karakteristina slova (piu se bez take, a neke od njih sa takom):
dr (doktor) tzv. (takozvani)
mr (magistar) ji. (jugoistoni)
ga (gospoa) jd. (jednina)
gica (gospoica) itd. ( i tako dalje)
bb. (bez broja), a moe i b. b.
npr. (na primer)
Merne skraenice
pisane velikim slovom preuzimaju se neizmenjene, a ostale malim slovom:
V (volt) g (gram)
W (vat) kg (kilogram)
J (dul) l (litar)
A (amper) m (metar)
T (tesla) km (kilometar)
cm (centimetar)

Postoje i verzalne i verbalizovane skraenice kao to su:

SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti)
VMA (Vojnomedicinska akademija)
MMF (Meunarodni monetarni fond)
LMS (Letopis Matice srpske)
NIN (Nedeljne informativne novine)
AVNOJ (Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije)
Mogu se itati u ovom obliku (skraenom), kada im je glasovni sklop podesan za itanje.
Podeli:

Srpski jezik, kao i mnogi drugih jezici, ima rei koje su kroz istoriju preuzimane iz jezika
drugih naroda i vremenom prilagoene naem jeziku. Upravo su takve rei koje danas ne
oseamo kao pozajmljnice puka, arapa, koulja, sat, sapun, kralj i mnoge druge.

Meutim, postoje i rei koje spadaju u drugu vrstu pozajmljenica ili tuica, a koje i danas oseamo
kao rei stranog porekla. Takve rei se u naem jeziku koriste kada za njih nema zamene, prilikom
pisanja strunih, naunih radova, u oblastima tehnike i slino.

Pravila prilikom pisanja pozajmljenica

 Meu pravilima srpskog jezika nalaze se i pravila za pisanje pozajmljenica ili tuica, odnosno rei
koje nisu izvorno srpskog porekla.

1. Pisanje rei iz klasinih jezika (grkog i latinskog)

Prilikom pisanja rei koje potiu iz klasinih jezika grkog i latinskog a koje su se odomaile u
naem jeziku i u naunoj terminologiji i prilagodile dugu srpskog jezika, primenjuje se jedno pravilo
ove rei se piu onako kako se izgovaraju.
Na primer: astronomija, istrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer,
Aristotel, Vavilon, Cezar itd.
2. Pisanje rei iz ivih jezika
Prilikom pisanja rei iz jezika koji su ivi i koji se koriste u drugim drava, primenjuju se drugaija
pravila.

a) Zajednike imenice i pridevi piu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali
prilagoeno naem pismu i glasovnom sistemu.

Na primer: gula, ambalaa, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, ofer, kompjuter itd.
* spiker i tvist u naem jeziku ne mogu se izgovoriti kao u engleskom
b) Tua vlastita imena piu se razliito:

izvorno onako kako se piu u jeziku iz kojeg potiu ukoliko se na srpskom piu latinicom.
Na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokao), Shakespeare (ekspir),
Chicago (ikago), New York (Njujork), Mnchen (Minhen), Zrich (Cirih);
* u ovom sluaju se u zagradi pie kako se ime izgovara, i to samo ako se spominje prvi put u
tekstu;
onako kako se izgovaraju (fonetski) ako se na srpskom piu irilicom; u tom sluaju se, kada
se ime prvi put spomene u tekstu, u zagradi napie izvorno;
fonetski, bez obzira na nae pismo, kada su rei iz slovenskih jezika koji se slue irilicom
(ruski, bugarski, makedonski, itd);
Na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.
c) Imena stranih gradova, zemalja i druga geografska imena piu se fonetski i irilicom i latinicom
ako su ve dugo prilagoena duhu srpskog jezika.

Na primer: Njujork, Be, Venecija, Maarska, Rim, Solun itd.

Podeli: