SASTAVLJENO I RASTAVLJENO

PISANJE REI
Sastavljeno se piu:
a) sloenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd
(Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoa, bezduan, jugozapadni, prepoloviti,
izvui;
b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane rei i piu se
odvojeno; na primer: Novosaanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva),
Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane rei,
npr.gornjomilanovaki (prema Gornji Milanovac), junoameriki (prema Juna Amerika),
krivopalanaki (prema Kriva Palanka);
) reca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u sloenice, na primer: - neznanje, neovek,
nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik,
nevidljiv;
) sloeni prilozi kao: malopre, pokadto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike,
sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoi, podno;
d) reca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepi, najlaki, najbolji, najjai,
najjednostavniji.
S crticom izmeu prvog i drugog dela piu se polusloenice, ako svaki od sastavnih delova
uva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padeima. Tako se piu:
a) vielani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), IvaniGrad;
b) dve imenice od kojih jedna odreuje drugu, a zajedno oznaavaju jedan pojam, na
primer: ba-arija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;
Rastavljeno se piu:
a) reca ne u odrinim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne
moe;izuzetak su odrini glagoli neu, nemam, nemoj, nisam;
b) odrine zamenice niko, nita, nikoji, niiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom, na
primer: ni za koga, ni sa kim, ni u ijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
c) reca li uz glagole u upitnim reenicama, npr. Hoe li doi? Veruje li mi? Zna li to? i u
upitnim reenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li ima novca?