Фонетика српског језика (01) 2020/2021.

„НЕПОСТОЈАНО” А

1. Дефиниција Р. Симића: „’Непостојано’ /а/ је интерполирана фонема помоћу које се силабички

уобличавају морфеме зависно од позиције.”

2. „Непостојано” /а/ се јавља у следећим морфолошким и творбеним категоријама:

1) у парадигми именица:
а) I Стевановићеве врсте:
‒ на консонант ‒ у ном. јд. и ген. мн.: пас : паса;
‒ на -о/-е ‒ у ген. мн.: стакло : стакала;
б) III Стевановићеве врсте ‒ у ген. мн. кад је с наставком -а: земља : земаља;
в) IV Стевановићеве врсте ‒ у ном. јд.: мисао;
2) у парадигми придева ‒ у ном. јд. мушког рода неодређеног вида: добар;
3) у парадигми придевских заменица ‒ у ном. јд. мушког рода: какав;
4) у парадигми бројева ‒ у ном. јд. мушког рода броја један;
5) у парадигми глагола:
а) у мушком роду једнине радног глаголског придева глагола I Стевановићеве врсте:
тресао, рекао;
б) у 1. лицу једнине презента јесам;
6) у творби речи у контакту префикса и основе, често испред основе која почиње
консонантским скупом: из- + -брати : изабрати, раз- + -знати : разазнати и сл.;
7) код предлога:
а) обавезно у случајевима када предлог и почетак речи уз коју стоји имају исти консонант
или парњаке по звучности у примерима као што су са сестром, са женом, ка кући, ка дому;
б) обавезно испред заменичког облика мном: нада мном, пода мном, преда мном;
в) обавезно испред енклитика: пода се, преда ме, кроза њ и сл.;
г) у говорној (и писаној) пракси факултативно и у другим случајевима: с/са њим, к/ка њој
и сл.