Фонетика српског језика (01) 2020/2021.

АЛТЕРНАЦИЈА Л : О

1. Под прозодијским условом да се налази на крају слога, сонант л алтернира с вокалом о у

многим морфолошким и творбеним категоријама:
1) без изузетка:
а) у мушком роду једнине радног глаголског придева свих глаголских врста, нпр. рекл- :
рекао, орал- : орао, писал- : писао, кренул- : кренуо, чул- : чуо, обрадовал- : обрадовао, знал- : знао,
мислил- : мислио, видел- : видео, ћутал- : ћутао;
б) у изведеницама на -оница, ако се узме да је о пореклом л из основе радног глаголског
придева, нпр. радионица, читаоница;
2) уз ретке изузетке:
а) у свим облицима именица на -лац од глаголских основа осим ном. јд. и ген. мн.:
гледалац : гледалаца : гледаоца итд. (али дублетно страдалац : страдаоца/страдалца, а само зналац-
зналца, неваљалац-неваљалца, земљод(ј)елац-земљод(ј)елца);
б) у свим облицима именица на -олац осим ном. јд., што је праћено
сажимањем/контракцијом: колац-коца, долац-доца, столац-стоца/Столац-Стоца (али: тоболац-
тоболца);
в) у именицама на -чић, што је праћено сажимањем/контракцијом: колац : кочић, во-вола :
вочић, до-дола : дочић, сто-стола : сточић (али: биволчић, престолчић);
г) у придевима на -они, што је праћено сажимањем/контракцијом: со-соли : сони,
сто-стола : стони, пр(иј)есто-пр(иј)естола : пр(иј)естони;
3) с колебањем и знатним изузецима:
а) код именица:
аа) с крајњим л у основи алтернација се доследно јавља у ном. јд. само ако му претходи
„непостојано” /а/: основа основа орл- : орао, п(иј)етл- : п(иј)етао, основа мисл- : мисао и сл., а кад му
претходи други вокал, само је понекад обавезна:
‒ иза е: основа анђел- : анђео, основа вел- : вео, основа пепел- : пепео, основа д(иј)ел-
: део/дио, основа пред(је)л- : предео/предио, основа разд(је)л- : раздео/раздио, основа уд(је)л- :
удео/удио (али: имена Анђел, Аранђел и Ранђел, дублетно арханђео/арханђел);
‒ иза о, уз сажимање/контракцију вокала: основа вол- : во, основа бивол- : биво,
основа дол- : до, основа сол- : со, основа сокол- : соко, основа стол- : сто, основа пр(иј)естол- :
пр(иј)есто (али: бол, глагол, раскол, дублетно продо/продол, расо/расол);
1
 Фонетика српског језика (01) 2020/2021.

‒ иза а: вал, печал, ждрал;

аб) на -ка: жаока, али дублетно властелка/властеока, првотелка/првотеока, а само
новоселка, б(иј)елка, неваљалка;
ав) деминутива на -це: дублетно крилце/криоце, грлце/гроце, врелце/вреоце, а само
огледалце, од(иј)елце, весалце, стакалце;
аг) са суфиксом -ство: властеоство, али ђаволство, неваљалство;
ад) са суфиксом -ба: сеоба, дублетно деоба/диоба, али само жалба, печалба;1
б) код придева:
ба) у ном. јд. мушког рода неодређеног вида кад му у основи претходи:
‒ „непостојано” а: основа зл- : зао, основа нагл- : нагао, основа св(иј)етл- :
св(иј)етао, основа округл- : округао, али обао/обал, топао/топал, подао/подал;
‒ е: весел- : весео, основа дебел- : дебео, основа кисел- : кисео, основа см(иј)ел- :
смео/смио, основа ц(иј)ел- : цео/цио;
‒ и: основа мил- : мио;
‒ у: основа трул- : труо;
бб) на -ски: сеоски, али дублетно властелски/властеоски, анђелски/анђеоски, а само
биволски, соколски, вучедолски, новоселски;
бв) на -ни:
‒ ако је испред л „непостојано” а, придев је с алтернацијом: угаони, смисаони,
мисаони;
‒ ако је испред л „непостојано” а, форме су двојаке: осиони, стеона, али стални,
захвални, болни, морални.

2. Алтернација изостаје код:

1) именица на -лац од неглаголских основа: б(иј)елац-б(иј)елца, двокрилац-двокрилца,
Новоселац-Новоселца, жалац-жалца, палац-палца (али: палац-паоца-паоци у значењу „жбице на
точку”);
2) изузимајући примере као анђео, код позајмљеница:
‒ са финалним -кл: бицикл, дебакл, монокл и сл.;
‒ апостол, бал, генерал, гол, фудбал, канал, конзул, маршал, метал, журнал, кардинал,
бацил итд.

1
У односу молба : моба дошло је до семантичког диференцирања.
2