Phonetique

- Samoglasnici u francuskom jeziku: a, e, i, o, u, y, ponekada h.

 ai - e (otvoreno): la craie (kreda), le lait (mleko)

 au- o : mauvais (loš, rđav)
 ay- ej : payer (platiti)
 a- ne izgovara se u rečima: aôut (avgust), toast (zdravica)
 b- ne čita se kada stoji iza M i na kraju reči: le plomb (olovo).
 b- u rečima koje počinju sa abs, obs, obt, subt, b se izgovara
kao naše p: l'absence (odsutnost), obtenir (dobiti), subsister
(opstati), subtil (utančan)
 c- čita se kao naše k pred suglasnicima i pred samoglasnicima a, o,
u, izuzev kad ima znak cédille (ç)
 c- izgovara se kao naše s ispred samoglasnika i, y, e: cesser
(prestati), le cygne (labud)
 c- ne čita se kad stoji iza n i na kraju nekih reči: blanc (belo), le
banc (klupa)
 c- čita se kao g u reči second (drugi) i u rečima izvedenim od nje:
secondaire (drugorazredni)
 ch- čita se pred samoglasnicima kao naše Š: cher (drag), la chose
(stvar). Pred suglasnicima se čita kao K: la chronique (letopis). U
nekim rečima ch se izgovara kao k, iako stoji pred samoglasnikom,
to su: l'anachorète (pustinjak), l'archéologue (arheolog)
 d- se ne izgovara na kraju reči osim u rečima: le sud (jug), Bagdad,
Madrid, Sid, le stand (streljana)
 e- može biti zatvoreno: porter (nositi), le nez (nos), otvoreno: la
terre (zemlja), le père (otac), muklo/nemo: kada stoji na kraju
reči ili sloga, i tada se ne čita: la porte (vrata), triste (žalostan)
 eau- o
 ei- e
 ent- kod glagola se ne čita: ils parlent (oni govore)
 eo- o
 es- na kraju reči se ne čita osim u jednosložnim rečima, gde se čita
kao e: les portes (vrata), les tables (stolovi), mes (moji)
 eu- izgovara se tako što se nameste usta kao da se izgovori U pa se
izgovori E: le fleuve (reka), la fleur (cvet)
 ey- ej
 f- izgovara se obično i na kraju reči, ali postoje izuzeci: la clef
(ključ), les oeufs (jaja)
 g- izgovara se kao naše Ž ako posle njega dolaze samoglasnici e, i,
y: la neige (sneg). G se pred samoglasnicima a, o, u i suglasnicima
čita kao naše g: la gare (železnička stanica) le guide (vodič)
 g- ne čita se na kraju reči, kao i u rečima: le doigt (prst), le signet
(oznaka za knjigu), vingt (dvadeset)
 gn- nj, ali u sledećim rečima se izgovara kao gn: le diagnostic
(utvrđivanje bolesti), incognito (nepoznato)
 h- NIKADA SE NE ČITA
 h- može biti dvojako- nemo kao kod reči: honnête (pošten), i
grleno kao kod reči: le hasard (slučaj), razlika između njih je u
tome što grleno h ne dozvoljava vezivanje, ali se inače oba ne
čitaju.
 j- ž
 ill - ij, kad stoji u početku reči, ill se čita kao il: illustre (slavan) kao i
u rečima: le bacille (bacil)
 ill- ako se ispred il, ill nalazi neki samoglasnik, il ili ill se čitaju kao
aj, tako se čitaju: ail, aill: le travail (posao)
 n ili m- ako ispred n ili m stoje samoglasnici, sastavljaju se sa ovim
glasovima nosne dvoglasnike odnosno nazale: an, ain, on i dr.
Nazali se izgovaraju kao jedan glas. Da se tako izgovore, treba
propustiti glas kroz nos čim se otvore usta da se izgovori
samoglasnik: mon (moj)
 Nazali se ne čitaju kao jedan glas kada iza m ili n stoji kakav
samoglasnik: infini (beskrajan) ili kad je m ili n udvojeno: la
personne (lice), la grammaire (gramatika)
 oi- ua, ova dva glasa treba izgovoriti kao jedan glas, slog tj.
izgovoriti U vrlo kratko i dati naglasan na A: le roi (kralj), la loi
(zakon)
 oy- uaj, pri čemu se glasovi U i A izgovaraju kao kod oi: le voyage
(putovanje)
 Œu- eu: le cœur (srce)
 ou- u
 p- p, ali na kraju reči se obično ne čita: beaucoup (mnogo)
 p- ne izgovara se u rečima: le baptême (krštenje), le compte
(nalog), le corps (telo)
 ph- f
 q- k
 qu- k
 r- r, ali se ne izgovara u rečima koje se završavaju na er i ers:
parler (govoriti), donner (dati). Od ovog pravila izuzimaju se sledeće
reči: amer (gorak), le cancer (rak). U jednini i množini reči monsieur
-messieurs (gospodin- gospoda) r se ne izgovara
 s- s, ali između dva samoglasnika čita se kao z: la rose (ruža), la
maison (kuća)
 s- na kraju reči se obično ne čita: nos (naši), le printemps (proleće).
Izuzetak čine neke reči među kojima: l'albatros (albatros), l'as
(kec), le cactus (kaktus)
 t-t
 t- ako se t nađe u grupama na kraju reči: tial, tiel, tie, tion, onda
se obično izgovara kao s: la nation (narod), initial (početni), la
diplomatie (diplomatija). Ako s ili x stoji pred t, onda se u ovim
grupama t čita kao naše t: la question (pitanje)
 t- ne čita se obično na kraju reči, kod reči: le but (cilj), i le fait
(činjenica) dozvoljena su oba izgovora
 t- ne izgovara se u rečima: l'isthme (moreuz), l'asthme (astma)
 u- izgovara se tako što treba namestiti usta kao kad se izgovara
naše u i tako izgovoriti naše i: nu (go), pur (čist)
 ui- izgovara se kao jedan glas, kao jedan slog. To činimo tako što
vrlo kratko naglasimo i: lui (on), la nuit (noć)
 uy- uij
 u- ne izgovara se posle suglasnika g i q osim u rečima: arguer
(zaključivati), aiguille (igla)
 w- v, le wagon (vagon)
 x- ks, u rednim brojevima deuxième (drugi), sixième (šesti) i
dixième (deseti), x se izgovara kao z, u rečima: soixante (šezdeset),
Bruxelle, Auxerre, x se čita kao s.
 y- i
 z-z, ali na kraju reči se ne izgovara: le nez (nos), chez (kod), izuzeci
su: le gaz (gas), le fez (fes)