TRANSKRIPCIJA

- „u“ kao „j“, iako postoje verzije izgovaranja „u“ kao naše „đ/dž“ i „ž“, isključivo „u“ kao
„j“ (osim, naravno, kada se „u“ ponaša kao „i“).
- „w“ kao „u“, u retkim slučajevima kao „v“.
- „f“ kao „f“.
- „b“, „d“ i „g“ između vokala su omekšani, pa transkripcija za „b“ u tom slučaju postaje
otežana, jer to „b“ vuče na „v“, odnosno nema razlike u izgovoru.
„d“ i „g“ ostaju nepromenjeni u transkripciji.
- „s“ kao „c“, iako u kastiljanskom izgovoru to „s“ vuče ka „s“, ipak uvek je transkribovano
kao „c“.
- „h“ kao „h“ obeleženo sa „j“ ili „g“ u pisanju, iako malo oštrije od našeg.
- „ñ” kao “nj”.
- „ll“ kao „lj“, iako negde to „ll“ zvuči kao „j“, ili u Argentini „ž“, uvek kao „lj“.
- „ch“ kao „č“ zbog ustaljenih izraza (Čile npr), iako to „ch“ je između naših „č“ i „ć“.
- Jedino „z“ i „ci/ce“ nemaju ustaljenu transkriptivnu vrednost, jer srpski jezik nema taj
glas umekšenog „c“, tako da se obično transkribuje kao „c“.

Adaptirani oblici
- Španija umesto España.
- Meksiko umesto „Mexiko“.
- Venecuela umesto „Venesuela“ (jer je ime od Venecije).
- Argentina i Majorka, preko latinskih reči argentum i maior, umesto „Arhentina“ i
„Maljorka“.
- Kolumbija, preko „Kolumbo“, umesto Colombia.
- Portoriko umesto Puerto Rico.
- Završetak naziva je adaptiran u imenima Andi, Kordiljeri, Pirineji, od Andes, Cordilleras,
Pirineos.
- Delimično, ili potpuno su prevedeni sledeći nazivi:
Kanarska ostrva od Islas Canarias
Dominikanska Republika od Republica Dominicana
Ognjena Zemlja od Tierra del Fuego
- Izraz „Basakija“ je teško pravdati, jer nikakva oblast ili pokrajina tog imena ne postoji, ali
je verovatno nastalo od termina „Biskaja“ (od Vizcaya, jedne od tri baskijske provincije).
- Kordoba i Havana potiču iz starijih opšteevropskih adaptacija sa „v“.
- Po ugledu na Nemce i Engleze imamo termine Havana i Honduras, gde je ono „h“ u
španskom nemo.
- Posrednim putem dobili smo i oblik „Andaluzija“ (iako je u španskom Andalucia).
- Kastilja i Aragon, umesto pređašnjih Kastilija i Aragonija (preuzeti iz nemačkog).
- Barcelona, Valencija, (San) Francisko su prihvatljivi (kao adaptacija naziva po latinskom,
gde čitamo „c“), ali zbog težnje da se usvoji španski izgovor imamo Barselona, Valensija,
(San) Fransisko.
- Pokrajina Galicija (Galicia) verovatno će zadržati „c“ („s“) uprkos mogućnosti
poistovećivanja sa poljskom istoimenom porkajinom.
- U imenu „Mercedes“ razlikujemo nemačku marku automobila (Mercedes) i špansko ime
(Mersedes).
- Španska imena na tuđoj teritoriji uglavnom se prenose po jeziku dotične države:
San Francisco –> San Fransisko (engleski i španski izgovor su isti, odnosno podudaraju
se)
Los Angeles -> Los Anđeles (po engleskom, samo umesto „dž“ uzeto je „đ“ zbog naše
reči „anđeo“)
Casablanca -> Kazablanka (po poreklu španski naziv, ali je za teritoriju pod jakim
uticajem francuskog, po gore datoj transkripciji nije netačno)
- Takođe:
Don Quijote -> Don Kihot (iako naši hispanisti koriste i Kihote).
Don Juan -> Don Huan (od pređašnjeg Don Žuan, li alternativi „donžuan“, „donžuanski“ i
„donžuanstvo“ su ostali nepromenljivi).
- Imena vladara daju se u adaptiranom obliku: Ferdinand, Izabela, Filip, Alfons, Karlo,...
Dosadašnja praksa u transkripciji španskih reči
- Postojalo je odsustvovanje u transkripciji od originalnog izgovora, pre svega zbog boljeg
poznavanja francuskog i italijanskog jezika.
Najčešće greške:
- intervokalno „s“ je ozvučeno – Hoze, Rozerio, pezeta, pezos,... (Kazablanka
ovde ne spada)
- interdentalni frikativ prenosi se na „s“.
- uzeto „c“ ili „č“ po uzoru na italijanski (Barcelona, Francisko,...)
- prezimena na „-ez“, takođe su prenesena prema ____ (Lopez npr), a ponekad
pogrešno transkribovana u „c“ (Lopec).
- „Z“ na početku reči ostaje, umesto pravilnog „s“ (Zapata umesto Sapata).
- Grupe „que“, „qui“, „gue“, „gui“ nepravilno preko latinskog i italijanskog su
transkribovane kao „kve“, „kvi“,“gve“, „gvi“. (Miguel umesto Migel)
- Slovo „j“ je nekad transkribovano kao „ž“, po francuskom.
- Grafem „ll“, umesti našem „lj“, zamenjeno našim „l“.
- Ponekad je „gn“ transkribovano kao „nj“, po uzoru na italijanski i francuski.

Posebni problemi
- Poluvokalno i:
- Ne čini slog (za raliku od vokalnog i)
- Kada je obeleženo sa „u“, uvek transkribujemo sa „u“, osim u slučaju kada „u“
stoji samostalno kao veznik „i“
- Naglašeno/akcentovano „i“ nikada ne može biti poluvokal.
- i + (vokal) gde „i“ nije akcentovano trebalo bi transkribovati kao „j“ (osim u
konstrukciji „ui“, npr. Luis, Luisa, Ruiz...)
- Greška je transkribovati „i“ poluvokalno kao „ij“.
- Postoje primeri gde poluvokalno „i“ može ili mora transkribovati kao „i“: (ili „ij“).
- U rečima koje u sebi imaju li ili ni, pa bi u transkripciji dobili „lj“ ili „nj“, što je
još teže u latinici, jer ne možemo zaključiti da li je „lj ili „nj“, a ne „љ“ ili „њ“.
- „D“ + poluvokalno i (kako bi se izbeglo pogrešno i nepotrebno jotovanje, problem u
latinici i retko u srpskohrvatskom ćemo reći „dj“, pa umesto Djego imamo Dijego)
- Posle konsonantskih grupa sa „r“ na kraju od Gabriel -> Gabriel (ili Gabrijel) umesto
Gabrjel
- U nastavcima -ia, -ian, -io, -ion, -ias, -ios, -iano zbog naših prefiksa i leksičkih navika
(Valensija umesto Valensja).
- Generalno treba izbegavati transkripciju poluvokala u „j“ („jo“,“ji“,...) posle „d“, „i“, „l“,
konsonantskih grupa sa „r“ na kraju i gore navedenih nastavaka (-ia,-ian,-io,-ion,-ias,-
ios,-iano,...)
- Poluvokalno U:
- Srpski nema ekvivalent poluvokalu „u“, pa ga tako uvek transkribujemo kao
„u“, znajući da dobijamo jedan više slog i da dolazi do pomeranja _______ u reči.
- Ni posle konsonanta „k“ ne menjamo „u“. (Ecuador je Ekvador zbog
ekvatora).
- „du“ je često transkribovano kao „gv“ (Gvatemala, Urugvaj, Paragvaj,...),
ipak u novijim transkripcijama imamo „gu“ (Guan, Kamagvej,...)
- Intervokalno „B“:
- Iako „oslabljeno“ B zvuči kao „v“ i ne bi ga trebalo transkribovati kao „v“,
već kao „b“ (Kuba, rubio,...)
- Kordoba i Kordova – obe transkripcije su prihvatljive.
- Slovo „X“:
- Nema ga u puno španskih reči, ali je to ipak problematično.
- Ranije, to „x“ je označavalo glas „š“ (pa je Mexico bio Mešiko
- Slovo „S“
-Ispred zvučnog konsonanta ima ispred zvučnih konsonanta „S“ samo
postoje zvučno (I sličnije je našem „Z“), u transkripciji ono ostaje
nepromenjeno (Isla – Isla, ne Izla)
- Slova I + h + u
-čita se kao „iu“
-Chihuahua na primer
-nema definitivnog pravila

Predlog pravila za transkripciju

- Špansku slovnu grupu „ie“ prenosimo kao „je“ (Sierra – Sjera, Oviedo – Ovjedo, Javier –
Havijer…) osim posle D, B, N i R gde prenosimo kao „ije“ (Diego – Dijego, Corrientes –
Korijentes…)

- „io“ „ia“ i „iu“ prenosimo kao „ija“, „io“, „ijo“ (Escorial – Eskorijal, Valdivia – Valdivija,
Dario - Dario), sa izuzecima Santiego – Santijago i Ciudad – Sjudad

- [a, e, i, o,] + i, tada „i“ transkribujemo kao „j“

 Ui – ui (Buenos Aires – Buenos Aires, Jaime – Hajme, Alexondre – Alejisondre…)

- „Y“ samo po sebi je „I“, u svim ostalim slučajevima je „J“ (Góngora y Argote – Gongora i
Argote, ali Reyes - Rejes)

- „gua“ „guo“ – „gva“ „gvo“ (osim za Guem)

*takođe Ekvador

- „qu“ uvek „k“ (Joquin - Hoakin)

- „güa“ „güo”, „qü-“ „ü” prenosimo kao “V” (Sigüenza - Sigvensa)

- „ca“, „co“, „cu“ – „ka“, „ko“, „ku“

„ce“, „ci“ – „se“, „si“

- „ge“, „gi“ – „he“, „hi“ (u svim ostalim slučajevima “g” – “g”)

- „j“ – „h“

- „ch“ – „č“

- „h“ u španskim imenima nikada ne transkribujemo (jer je nemo, ne izgovara se), ali u
ustaljenim izrazima preuzetim preko drugih jezika ono je ostalo – Havana, Honduras,
Alhombra… (hidelgo – titula, Idolgo - prezime)

- „s“ – „s“ i „SS“ – „s“

- „z“ – „s“ ALI „iz“ iz meskičkih imena transkribujemo kao „ic“ (Chichén Itza – Čičen Ica)

- „ll“ - „lj“

- „ñ“ – „nj“

- „x“ – „ks“/“gz“/“s“/“x“ (nema ustaljenog pravila)