BONTON NA SVADBI

Kao i u drugim situacijama i protokol na dananjim

svadbama je manje formalan nego ranije, zbog
drugaijeg naina i tempa ivota.
Ako to ranije nisu uinili, roditelji mladenaca bi
trebalo da se upoznaju bar mesec dana ranije. Obe
strane bi trebalo da se dogovore o nainu
organizovanja sveanosti, mestu odravanja i
zajednikom podmirivanju trokova. Naravno, u
svemu tome veoma je vano i miljenje mladenaca.
Porodice treba zajedniki da se dogovore i oko liste
zvanica. Pozivnice za venanje bi trebalo poslati
najmanje dve nedelje, do mesec dana ranije, sa mo-
lbom za odgovor.

Ako je venanje u najuem porodinom krugu (na ta se danas zbog materijalnih prilika odluuje
sve vie mladenaca), poznanicima i prijateljima se samo alje obavetenje o venanju, a oni treba
da uzvrate estitikom. Oni e kasnije posetiti mladence i estitati im uz poklon.
Zvanice koje dolaze na svadbu takoe treba da se dogovore oko kupovine poklona, da ne bi
dolo do dupliranja.

BONTON PRILIKOM TELEFONIRANJA

Telefon je zadnjih godina postao neophodno sredstvo

komunikacije, zbog, brzog prenoenja poruka, ak i na
veliku daljinu. Zato je neophodno znati pravila lepog
ponaanja prilikom njegove upotrebe.
Osim u veoma vanim i hitnim sluajevima, nikome se ne
telefonira od 22 do 9 asova ujutru i od 14 do 17 asova
poslepodne. Moemo telefonirati i ako nam je onaj koga
zovemo dozvolio da ga zovemo u bilo koje doba. I
slubeni razgovori se mogu obavlja-ti pre devet asova
ujutru.
Takoe se ne moramo pridravati pravila kod telefoni-ranja intimnim prijateljima ako dobro
poznajemo njihove navike i znamo da ih neemo uznemiravati. Ali, kad ih pozovemo u nevreme
uvek treba pitati da li ih uznemiravamo, da bi se, eventualno, izvinili.Telefon je zadnjih godina
postao neophodno sredstvo komunikacije, zbog, brzog prenoenja poruka, ak i na veliku
daljinu. Zato je neophodno znati pravila lepog ponaanja prilikom njegove upotrebe.
Osim u veoma vanim i hitnim sluajevima, nikome se ne telefonira od 22 do 9 asova ujutru i
od 14 do 17 asova poslepodne. Moemo telefonirati i ako nam je onaj koga zovemo dozvolio da
ga zovemo u bilo koje doba. I slubeni razgovori se mogu obavlja-ti pre devet asova ujutru.
Takoe se ne moramo pridravati pravila kod telefoni-ranja intimnim prijateljima ako dobro
poznajemo njihove navike i znamo da ih neemo uznemiravati. Ali, kad ih pozovemo u nevreme
uvek treba pitati da li ih uznemiravamo, da bi se, eventualno, izvinili.

1
Kada dobijemo traeni broj telefona i neko se javi s druge strane, prvo se treba predstaviti, pa
onda traiti osobu sa kojom elimo da razgovaramo.
Ako smo u prostoriji sa nekim ko telefonira, treba se drati tako da mu stavimo do znanja da nas
razgovor ne zanima.
Telefonski razgovor po pravilu treba da bude kratak i da prvenstveno slui za prenoenje poruke,
da bismo drugom oslo-bodili liniju, pogotovu ako imamo dvojnika.
Ako prilikom naeg telefoniranja doe do meanja linija i neko nam upadne u razgovor, treba ga
ljubazno zamoliti da spusti slualicu. Ako to nee, sputamo slualicu i zovemo ponovo.
Ako zovemo tri puta isti broj i ne dobijemo vezu, treba prekinuti i zvati kasnije, da bismo
oslobodili liniju. Ako smo u javnoj govornici, i ne dobijemo vezu tri puta, treba prepustiti telefon
osobi u redu iza nas, pa posle njega pokuati ponovo.
Ako osoba koju smo pozvali nije kui, treba ostaviti poruku sa imenom i prezi-menom, brojem
telefona gde moe da nas pozove i razlog naeg poziva.
Ako smo primorani da telefoniramo sa tueg telefona jer je na u kvaru treba obaviti kratak
razgovor. Ako je razgovor na lokalnom podruju, treba se samo zahvaliti, ali ako zovemo van
naeg podruja treba izraunati koliko kota i odmah platiti razgovor.
Ako smo u poseti, uvek treba prvo zamoliti, pa onda telefonirati.
Prilikom razgovora reenice treba da budu kratke i jasne, da bi nas sagovornik to bolje razumeo.
Ako smo npr. u kupatilu pa ne moemo odmah da se javimo na telefon, treba da poruimo
sagovorniku da nas nazove kasnije, da ne bi ekao pored aparata.
I najzad, pored telefona treba uvek imati papir i olovku za pisanje poruka, da ne bismo traili za
vrems razgovora i time bespotrebno produavali vreme.

Na koncertu

Za odlazak na koncert vae ista pravila kao i za pozoriite. Treba se obui sveanije nego
obino.
Tokom koncerta zabranjen je ulazak sa zakanjenjem, kripanje stolicama i aputanje, pevuenje
ili lupkanje u ritmu muzike.
Ako hoete da aplaudirate, to moete samo na kraju kompozicije, to zahteva dobro poznavanje
umetnikog dela. Ako niste sigurni da je doao kraj kompozicije, bolje saekajte sa aplauzom.
Ako vas neko ometa u praenju koncerta, treba se okrenuti i pogledati ga pravo u oi. Ako osoba
sedi ispred vas, treba saekati da je opomene neko ko sedi ispred nje.
Ako ste poli na koncert zabavne ili narodne muzike, nije potrebno da se obuete sveano kao za
koncert ozbiljne muzike. Isto vai i za ponaanje tokom koncerta. Tamo moete ne samo pevati
zajedno sa izvoaima, nego i igrati, ako to drugi pose-tioci ine.

Na sportskim terenima

Danas postoji veliki broj sportskih takmienja kojima moemo prisustvovati i svojim navijanjem
postii emocionalno pranjenje, to nam moe smanjiti svakodnevnu napetost i nervozu. Ipak,
kao to za igrae vai da se ponaaju po pravilima fair-play-a, to vai i za gledaoce.
Ne treba se truditi da po svaku cenu svoje vozilo parkiramo blizu stadiona ili sportske dvorane,

2
jer emo tako samo doprineti da guva na ulazu bude vea.
Ulazei, ne treba da se trudimo da budemo prvi, jer je i drugima kao i nama stalo da zauzmu
dobra mesta.
Prilikom navijanja, ne smemo vreati gledaoce iz susednog tima, niti uzvikivati rune i prostake
izraze na raun sudija i takmiara.
Ne smemo vreati nacionalna, verska ili ateistika oseanja takmiara ili gledalaca i ast i
dostojanstvo bilo koga na takmienju.
Ne smemo na teren ili u gledalite bacati otpatke: ambalau napitaka ili grickalica, stare novine
na kojima smo sedeli, ostatke voa, itd.
Ne sme se stvarati buka pomou zabranjenih tehnikih sredstava, ni bacati petarde i dimne
bombe na teren.
Ne sme se unitavati, namerno ili sluajno, inventar na sportskom borilitu, niti ispoljavati bilo
kakvo drugo vandalsko ponaanje. U sluaju nekontrolisanog ispada pojedinaca, gledaoci treba
da budu na strani predstavnika zakona i organa reda.
Po zavretku takmienja treba spreiti da se navijake strasti prenesu sa stadiona na
ulice.
U svakom sluaju, treba se uzdrati od nekontrolisanog ponaanja, jer moe doi do guve koja
moe imati i tragine posledice.

U bioskopu

Za dolazak u bioskop nije potrebna posebna vrsta garderobe.

Na projekciju treba doi na vreme.
Ako nas neto posebno omete i zakasnimo, treba to bre (sami ili uz pomo razvodnika) doi na
svoje mesto, da ne bismo ometali druge. Poto su ostali ve seli, treba paziti da ih prilikom
traenja svog mesta ne nagazimo. Obavezno prolazimo licem okrenuti prema njima i obavezno
im se ljubazno izvinimo zbog uznemiravanja. Kada sednemo, treba da ostavimo mesta na
naslonu za ruke onima do nas. Ne smemo se telom naslanjati na susedne gledaoce.
Nekulturno je priati za vreme trajanja filma. Ako treba neto da kaemo svom pratiocu, treba da
nastojimo da budemo to tii.
Ako odluimo da vodimo decu u bioskop, treba da razmislimo da li im odgovara sadrina filma i
da li mogu da izdre i mirno sede do kraja projekcije.
Ako je osoba koja sedi ispred vas visoka pa ne moete lepo da vidite, treba je ljubazno zamoliti
da se malo pomeri i zatim se zahvaliti.
Za vreme trajanja filma ne smete stalno pomerati glavu levo-desno, jer e i oni iza vas to morati
da rade. Takoe se ne sme glasno izraavati svoje miljenje, niti zvidati.
Zabranjeno je suvie buno grickanje semenki i ostalih grickalica, takoe bacanje otpadaka po
sali.
Mlade osobe esto previe slobodno izraavaju svoja oseanja prema svojim part-nerima. Bez
obzira to je to mnogima jedino mesto gde mogu ispoljiti svoja oseanja, treba paziti da se drugi
posetioci ne ometaju.
U bioskopu je zabranjeno puenje i konzumiranje alkohola.

U galeriji ili muzeju

Ako u galeriji vidite eksponate koji nisu po vaem ukusu, treba se uzdrati od komentara i izraza

3
negodovanja. Uopte, treba biti tih, da se ne bi ometali drugi posetioci. Ako ba morate neto da
saoptite svom pratiocu, uinite to apuui.
Zabranjeno je diranje ili fotografisanje izloenih predmeta.

U pozoritu

Za odlazak u pozorite treba se obui sveanije (sveana haljina ili kostim i tamno odelo). Ne
smemo zakasniti na predstavu, jer e vrata biti zatvorena sve do kraja prvog ina i tek tada
moemo ui.
Za razliku od bioskopa, kapute i mantile treba ostaviti u garderobi. Za to se po pravilu brine
mukarac ako dolazi u pozorite sa enskom osobom.
O sadrini komada moemo saznati iz programa koji u foajeu lrodaju razvodnici.
Ako sedimo u loi, ene sede napred, a mukarci iza njih.
Dok prilazimo svom mestu treba da se izvinimo svima koji ve sede u redu. Uvek prolazimo
licem okrenuti prema njima. U red prvo ulazi mukarac, a kada se izlazi, ide irvo ena.
Za vreme predstave u gledalitu treba da vlada tiina da se glumci ne bi ometali. Ne smeju se
jesti ssndvii ili slatkii. To moete uiniti u bifeu za vreme pauze.
Za vreme predstave ne smemo komentarisati komad ili glumu. Ali ako gledamo komediju, ne
treba se uzdravati od smeha. Moemo aplaudirati ako se oduevimo glumom ili tekstom, ali tek
kad se scena ili tekst zavre, da ne ometamo glumce. Ali, ako smo u aplaudiranju usamljeni,
treba odmah prekinuti.
Ako smo prehlaeni i kaljemo, najbolje je da odloimo odlazak u pozorite da ne bismo ometali
druge posetioce ili glumce.

U prodavnici

U dananje vreme kada se svi nekuda ure i kada su esto guve po prodavnicama, nije teko da
prodavci i kupci pogree u ophoenju jedni s drugima.
Nikada se ne smemo gurati da uemo prvi u prodavnicu, bez obzira na urbu.
Treba znati da prednost na vratima uvek imaju oni koji izlaze. Tako e u prodavnici biti manje
guve.Prilikom ulaska u prodavnicu mukarac uvek skida eir.
Ako pred pultom ima puno kupaca, ne treba se gurati da bismo bili uslueni. To ne znai da treba
dopustiti da neko bude usluen preko reda. Osobu koja bi to htela treba na miran i kulturan nain
upozoriti i spreiti.
Robu ne bi trebalo dirati rukama, pogotovu kad se radi o ivotnim namirnicama. Meutim, kod
nas ima jo dosta ljudi koji hleb ili meso uzimaju u ruke da bi proverili njihov kvalitet. Ovo ne
samo da nije po bontonu ve je i tetno po zdravlje. U prodavnici se ne sme puiti.
Kada razgovaramo sa osobljem prodavnice, treba da budemo kratki i jasni. Ako doe do
nesporazuma, treba mirno i argumentovano razgovarati sa prodavcem ili se obratiti poslovoi.
Nikada ne smemo vikati, vreati i biti grubi ni na koji nain. Isto vai i za osoblje prodavnice.
Meutim, ako smo zadovoljni uinjenom uslugom treba pohvaliti osoblje, to nai ljudi jo uvek
vrlo retko ine.

U restoranu

U koji restoran emo izai zavisi od prilike i drutva sa kojim izlazimo. Nekada je potrebno da se

4
mesto unapred rezervie. Mukarac je duan da na sastanak doe pre dame, makar nekoliko
trenutaka. On prvi ulazi u restoran a dama iza njega. On joj takoe uzima kaput i ostavlja u
garderobu.
Ako u restoranu nema slobodnog mesta, mukarac ljubazno pita gosta koji je sam za stolom da
dozvoli da sednu dama i on. Ako on ne pristane ne treba se ljutiti, ve potraiti mesto za drugim
stolom ili u drugom restoranu.
Ako primetimo poznanike u restoranu, treba ih diskretno pozdraviti, ali samo ako nas pozovu,
moemo sesti za njihov sto. Dama bira mesto za stolom a kavaljer treba da joj privue stolicu, pa
tek onda da sedne.
Dama bira jelo po elji, mukarac bira jelo slino njenom.
Mukarac predlae i sipa pie, ali ako partnerka ne prihvata njegov izbor, ne sme da je ubeuje i
nagovara.
Mukarac zove konobara, ali nikako mahanjem ni dozivanjem, ve oima ili laganim naklonom.
enska osoba prva zapoinje sa jelom. Mukarac treba da saeka ako je u drutvu starije osobe
po poloaju ili godinama.
Obino mukarac sam plaa raun. Ako i dama eli da uestvuje u plaanju (to je u dananje
vreme sve ee), on to moe da prihvati, ali tek poto sam plati ceo raun.
Ako je drutvo vee i meovito, svi mogu uestvovati u plaanju.
Mukarac takoe plaa kafu ili pie na koje je pozvao damu. Ali ako je drutvo vee i meovito,
raun plaa mukarac koji je zvao prvi na pie.
Ako se posumnja u tanost rauna, treba mirno pozvati konobara ili efa sale. ef sale je obino
obuen u tamno odelo, ne posluuje goste, ve se brine da gosti budu dobro uslueni. Njemu se
moete obratiti i ako hoete da promenite sto ili jelo i pie koje nije dobro.
Kad se ruak zavri, mukarac uzima daminu garderobu i pomae joj da se obue.
Pri izlasku iz restorana prvo ide dama, a mukarac joj pomae da otvori vrata.

Na godinjem odmoru

Pripreme za godinji odmor poinju mnogo pre nego

to se poe na put. Treba izabrati da li emo ii na
more ili pla-ninu, da li emo kampovati ili odsesti u
hotelu, planinskom domu ili privatnom smetaju. Od
svega toga zavise nae pripreme. Ne bi trebalo
poneti ni previe, jer se nepotrebno optereujemo, ni
premalo. Treba shvatiti da odmor treba da bude i
fiziki i psihiki i da nervoza i uzru-javanje mogu
pokvariti odmor i nama i onima koji su sa nama.

U hotelu

U jeku turistike sezone zbog mogue prebukiranosti potrebno je izvriti rezervaciju

odgovarajue sobe u hotelu. Moe se prilikom rezervacije uplatiti deo sume kao garancija da se
neemo predomisliti, a soba u hotelu ostati prazna. Ako se ipak desi da nastane nesporazum oko
rezervacije treba mirno, bez vike i pretnji zahtevati da nadleni nau prihvatljivo reenje.
Ako budemo oteeni na neki nain, moemo od uprave hotela traiti obeteenje. Sve sporove
treba reiti sa direktorom hotela ili drugim nadlenim licem, ali nikako pred drugim gostima.

5
U hotelu se trsba pridravati propisanih pravila ponaanja. Ako ostajemo due vreme, treba biti u
to boljim odnosima sa poslugom. Oni se u svom radu susreu sa raznovrsnim ljudima i nije im
lako da svima udovolje.
U hotelu je zabranjena upotreba pegli, grejalica, grejaa vode i drugih elektrinih naprava.
Zabranjeno je prati odeu u hotelskom kupatilu. Prljavu odeu treba staviti u hotelsku vreu koju
e sobarica odneti na pranje. Odelo se takoe moe dati na peglanje, a cipele na ienje. Moete
pri-bor za ienje cipela i da ponesete sa sobom. U svakom sluaju, ienje obue tepisima i
zastorima smatra se veoma nekulturnim. Isto vai i za iznoenje pekira i drugog hotelskog
inventara.
Za uinjenu uslugu hotelskom osoblju treba dati napojnicu (npr. za serviranje obroka u sobi).
Ona ne bi smela biti manja od pet posto od konzumacije. Napojnica se takoe daje konobaru koji
posluuje pie za vreme veere, nosau, recepcionaru pri-likom odlaska ako smo zadovoljni
uslugom. Jedino se ne daje prilikom redovnog servi-ranja obroka u hotelskom restoranu.

U privatnom smetaju

Zbog skromnijih materijalnih prili-ka, mnogi graani se odluuju za privatni smetaj na

godinjem odmoru. Deava se da neko godinama boravi kod istog domaina. Da bi se to
postiglo,i gosti i domaini moraju biti zadovoljni jedni drugima.
Veoma je vano unapred se dogovoriti o ceni, vremenu boravka i uslovima kori-enja privatnog
smetaja.
Tokom boravka treba se pridravati kunog reda, da ne biste svojim postupcima suvie
uznemiravali domaina.
U sluaju nesporazuma, sve treba reavati na licu mesta. Ako uslovi smetaja ne odgovaraju
dogovorenim, moete traiti niu cenu ili da promenite domaina. U toj situaciji va stanodavac
bi trebalo da vam pomogne da naete drugi smetaj.
Ako tokom svog boravka u kui neto otetite ili razbijete, treba odmah da nadoknadite tetu.
Ako u kui borave i drugi gosti, treba ih po dolasku pozdraviti, ali bez obaveza da se zbliite sa
njima.
Nikada ne smete biti previe buni.
Tokom boravka u kui treba biti ode-ven, nepristojno je etati se u kupaem ko-stimu.
Noni odmor je uglavnom od 22 do 6 sati idueg jutra. Tada i domaini treba da paze da ne
uznemiravaju goste obavljanjem svojih redovnih aktivnosti.
Starijim ukuanima obavezno persi-rajte. Da li ete se i koliko zbliiti sa domainima za vreme
boravka zavisi od vae i njihove volje.

U kampu

Ljubitelji prirode, uglavnom mlae osobe, odluie se za boravak u kampu. Meutim, bez obzira
to su tamo osloboeni mnogih formalnosti, ipak se treba pridravati nekih osnovnih pravila
pristojnog ponaanja.
Kao prvo, treba brinuti o linoj higi jeni i kunom redu u kampu.
U vreme popodnevnog ili nonog odmo-ra, ne smeju se uznemiravati oni koji hoe da se
odmore.
Oni koji vole rano da ustanu i oni koji se vraaju u kasne sate iz nonog ivota treba da budu tihi.
Ne sme se sluati preglasna muzika sa svog radija.

6
Svi moraju biti oprezni sa paljenjem vatre zbog mogue opasnosti od poara. Ako do poara
doe, svi su duni da priskoe u pomo. Isto vai i ako poar izbije van naeg kampa.

Na pikniku

Ako planiramo odlazak na piknik, treba se pripremiti bez nervoze. To podrazumeva

blagovremeno nabavljanje hrane i karata ako idemo autobusom.

Ako putujemo sopstvenim vozilom, moramo sauvati nerve dok smo u koloni vozila pri izlasku
iz grada i shvatiti da je i ostalima stalo da to pre odu na odreeno mesto. Treba se uzdravati od
dobacivanja drugima u koloni, gestikuliranja ili trubljenja.

Kada naemo mesto za piknik moramo paziti da nismo na neijem posedu. Moemo i zatraiti
dozvolu vlasnika da boravimo na njegovoj teritoriji.

Ako hoemo da spremamo rotilj, treba se raspitati da li je to dozvoljeno na mestu koje smo
izabrali. Ne smemo paliti vatru ako je u blizini seno, suvo grmlje i slino, jer lako moe doi do
poara.
Ako smo u blizini reke, potoka ili izvora, treba paziti da ih ne zagadimo baenim otpatcima.

Ne sme se ulaziti u tua dvorita ili bate, niti brati tue voe i povre.

PONAANJE NA STEPENITU I U LIFTU

Veliki deo stanovnitva ivi u zgradama, pa je

poeljno znati kako da se ponaamo, da ne bismo
svojim postupcima uvredili one koje tu sretnemo.
Ako je stepenite usko, prednost pro-laza treba dati
enama, starijim osobama, svakom ko nosi teret ili
vodi sa sobom malu
decu.
Na stepenite ne smemo bacati opuke cigareta,
arati, niti pljuvati po podu.
Da ne remetimo mir ostalim stanarima, treba
izbegavati glasan razgovor, pevanje, smeh i svau.

Ako je stepenite iroko, mukarac po pravilu ide ispred ene niz stepenice, a uporedo s njom
kada se penje.
Veliki deo stanovnitva ivi u zgradama, pa je poeljno znati kako da se ponaamo, da ne bismo
svojim postupcima uvredili one koje tu sretnemo.
Ako je stepenite usko, prednost pro-laza treba dati enama, starijim osobama, svakom ko nosi
teret ili vodi sa sobom malu
decu.
Na stepenite ne smemo bacati opuke cigareta, arati, niti pljuvati po podu.
Da ne remetimo mir ostalim stanarima, treba izbegavati glasan razgovor, pevanje, smeh i svau.
Ako je stepenite iroko, mukarac po pravilu ide ispred ene niz stepenice, a uporedo s njom

7
kada se penje.
Onaj ko ulazi u lift treba da saeka osobu koja ide dva-tri koraka iza i ponudi joj da ue. Mlae
osobe proputaju starije, a mukarci ene. Onaj ko ue zadnji, treba da zatvori vrata lifta i
pritisne dugme na tabli sa spratovima. Ako ne poznaje osobu sa kojom ulazi u lift, prethodno je
upita do kog sprata eli da ide.

U liftu se ne sme puiti. Ako ste do lifta doli sa zapaljenom cigarom, ugasite je pre ulaska. Pre
ulaska u lift treba prvo propustiti sve osobe koje izlaze iz njega. Ako ispred lifta eka vie osoba,
prednost imaju one koje su prve dole, osim hendikepiranih osoba. Osim toga, prednost se moe
dati (ako vam se ne uri) maloj deci i enama sa decom.

Prilikom ulaska i izlaska iz lifta ne sme se lupati vratima, a lift ne smemo zadravati due nego
to je potrebno za normalan izlazak.
Prilikom ulaska u lift treba pozdraviti sve prisutne, a prilikom vonje treba stajati licem okrenut
drugim osobama. Stanari iste zgrade treba da se pozdravljaju ak i kada se ne poznaju. Strano
lice treba prvo da pozdravi stanara zgrade kog susretne u hodniku.

OPHOENJE U DRUTVU

U drutvu uvek treba da se ponaamo onako kako

bismo eleli da se drugi ponaaju prema nama. Stoga
uvek treba biti kulturan i civilizovan.
U drutvu ne moemo uvek rei sve to nam padne na
pamet, jer moemo uvrediti nekoga. Ali, ne treba ni
laskati i ponaati se servilno, ma kako vane osobe
bile sa nama. Zrela linost nikada nee prihvatiti da se
neko prema njoj tako ophodi.
Ne treba ii ni u drugu krajnost pa drugima
podvaljivati, podmetati ili se na drugi nain ponaati
necivilizovano. Drutvo vas zbog takvog ponaanja
moe odbaciti.

Ne smatra se lepim ponaanjem ako je neko preterano priljiv pa drugi ne mogu doi do rei od
njega. Ne treba biti ni previe utljiv, ve u svemu tome treba nai pravu meru. Takoe, ne
smemo ogovarati druge, naroito ako nisu prisutni.
Ako o nekoj temi ne znamo dovoljno, bolje je da se ne trudimo da mnogo diskutujemo, jer
moemo ispasti smeni. Moe se desiti da nam ubudue ne poveruju iako stvarno poseduJemo
znanje.
Ne treba se truditi da u svakom trenutku budemo u centru panje. Ljudi se teko odluuju za
trajno prijateljstvo sa takvim osobama. Svoj autoritet emo uspostaviti samo znanjem i kulturnim
ponaanjem.
Ako se prema nekom ophodimo podrugljivo, vreamo ga ili potcenjujemo, prvenstveno sebe
degradiramo kao linost, a ne osobu kojoj se obraamo. Takvo ponaanje moe da se prihvati
samo u sredini sa iskrivljenim drutvenim kategorijama.
Poeljno je biti duhovit, ali se ne treba aliti na tui raun, jer uvek moe da se desi da nam
osoba odgovori i da izvuemo deblji kraj. ala nikada ne sme da se pretvori u uvredu.

8
U drutvu se nikako ne sme govoriti o intimnom porodinom ivotu, bilo da je u pitanju
sopstvena ili tua porodica. Takoe je nepristojno priati o fizikim manama ako je u drutvu
osoba sa takvim nedosta-tkom.
Nekulturno je i nemoralno priati o svojim ljubavnim podvizima, to se naroito odnosi na
mukarce koji priaju o damama.
Potapalice se u izraavanju koriste ako osoba ima siromaan renik ili malo znanja o onome o
emu govori. Jo je nepri-stojnije upotrebljavati psovke, koje su naalost u zadnje vreme postale
svojevrstan imid govora mladih osoba.
Nepristojno je u drutvu nametati svoje teme za razgovor, naroito ako nisu interesantne drugim
osobama.
Vrlo je nekulturno neto obeati pa ne ispuniti i pritom zaboraviti da se izvi-nimo i damo
objanjenje. Ako patimo od za-boravnosti, treba koristiti belenicu ili rokovnik, da bi se
blagovremeno"podsetili na svoje obaveze.
Veoma je nepristojno nagovarati na pie osobe koje mu nisu sklone. Maloletnicima se ni u kom
sluaju ne sme nuditi alkohol. Takoe se ne smeju nuditi osobe koje e voziti automobil, ili raditi
za nekom mainom.
Prilikom uzimanja alkohola treba biti umeren, da ne bismo preterali i postali predmet podsmeha
ostalih osoba u drutvu. Da ne bi dolo do toga, ponekad treba odbiti ponueno pie.
U sluaju saobraajnih nezgoda, elementarnih nepogoda, saobraajnih nesrea i sl. potrebno je
pokazati solidarnost prema drugima i njihovoj imovini da bi se ublaile nastale posledice. U
takvim prilikama ne treba se strogo pridravati pravila bontona, ve nastojati da u svakom smi-
slu pomognemo drugima u nevolji.
Solidarno ponaanje se pokazuje i u sluajevima kada se odluuje o uvoenju samodoprinosa za
izgradnju pojedinih komu-nalnih objekata od ireg drutvenog znaaja.
ivei u savremenom drutvu, poznajemo mnogo ljudi, ali za mali broj njih moemo rei da su
nam prijatelji. Da bi dolo do prijateljstva, osobe treba da imaju sline ivotne stavove, nain
razmiljanja i ponaanja.
Prijatelji se ponaaju manje formalno nego poznanici. To ipak ne znai da prema prijatelju treba
biti manje ljubazan nego prema poznaniku.
Prijatelju ne smemo nametati svoje miljenje.
Prijateljstvo nam je potrebno i u dobru i u zlu, zato ga moramo uvati.ak i ako se odsele dalje
od nas, sa pravim prijate-ljima ne prekidamo kontakt i meusobno se pomaemo. Meutim, ako
posle dueg ra zdoblja bez kontakta utvrdimo da sa prijate-ljima vie nemamo zajednikih
sklonosti i miljenja, nismo obavezni da prijateljstvo ponovo oivljavamo. Sa tim osobama
moemo biti poznanici, a prijatelji sa onima sa kojima imamo zajednika interesovanja.

LJUBLJENJE

Kada se rukujete, ljubljenje se primenjuje samo

prilikom estitanja, sauea, rastanka zbog dueg
odsustva ili ponovnog susreta posle dueg vremena,
ali samo meu roacima i dobrim prijateljima.

Ljubi se ili u obraz ili u vazduh. Prilikom grljenja,

obraz se nasloni na obraz druge osobe.

9
Tua deca se ne ljube, osim ako nisu bliski roaci.

U automobilu

Lepo ponaanje u automobilu ne znai samo

pridravati se saobraajnih pravila i propisa.
Postoje i mnoga nepisana pravila ponaanja koja
treba potovati ako hoemo da nam vonja bude
bezbedna i da ne ometamo druge uesnike u
saobraaju.

Dunost vozaa je da ue zadnji u vozilo, posle svih ostalih putnika.

Ako je voza amater, na poasno mesto pored sebe smestie enske osobe, ljude kojima odaje
potovanje, starije i krupnije osobe.
Ako je voza profesionalac, poasno mesto je sa desne strane na zadnjem seditu. To vai i ako
se slubenim kolima vozi vie putnika.
Deca se voze na seditu pored vozaa tek kada napune petnaest godina.
Kada stigne na cilj putovanja, voza treba da izae prvi i pomogne enama i starijim osobama da
izau.
Ako neko u automobilu hoe da otvori prozor ili da pui, treba prvo da se dogovori sa ostalim
putnicima. Isti je sluaj i sa korienjem radija u kolima.
Na kraim relacijama razgovor u koli-ma bi mogao da ometa vozaa, ali na duim relacijama je
koristan, jer razbija monoto-niju putovanja. Prilikom vonje kolima nepristojno je davati
instrukcije vozau, jer takvo ponaanje moe imati suprotan efekat. Ako elimo da vonja bude
sporija, moemo to napomenuti na poetku putovanja, a primedbe moemo saoptiti na kraju
vonje.
Voza treba da ima obzira prema osta-lim uesnicima u saobraaju. Ne sme bezobzirno da
pretie ostale uesnike, bez obzira koliko mu vreme bilo dragoceno. Prema peacima treba da
bude krajnje korektan i da ih uvek propusti na peakim prelazima. Uvek treba da uspori ako
prolazi pored kole, vrtia, deijeg igralita. Ne sme da zatrubi iza lea peaka u uskoj ulici. Ako
je voda na putu, treba da uspori da ne bi isprskao peake.
Vozai treba da se uzdravaju od svae sa ostalim uesnkcima u saobraaju. Ako smatraju da ih
je neko ugrozio, treba da zapiu registraciju vozila, vreme pre-kraja i lokaciju i da ih prijave
nadlenim organima. Takoe je nekulturno svaati se, raspravljati ili psovati saobraajce.
Sirenu treba koristiti samo u sluaju opasnosti.
Pri nonoj vonji ne smemo svojim velikim svetlom zaslepljivati vozila koja nam dolaze u
susret.
Ako se na putu primeti vozilo u kvaru ili saobraajna nesrea, treba stati i ponuditi pomo.
Vozilo nikad ne treba parkirati tako da se ometaju drugi uesnici u saobraaju. Takoe se ne sme
parkirati na travnatim povrinama u gradu.
Vozai ne smeju svojim ponaanjem ugroavati prirodnu sredinu u kojoj se kreu bacanjem
otpadaka kroz prozor, istre-sanjem pepeljara, isputanjem motornog ulja u vodu ili zemlju ili
pranjem vozila na rekama i potocima.
Nikada ne smete voziti pod uticajem alkohola. Ako ste popili vie nego to treba, bolje je da kui

10
odete taksijem ili da vas neko odveze.
Nikada nemojte nagovarati vozaa da konzumira alkohol dok vozi kola, niti da sedate sa pijanim
vozaem u kola.

U autobusu

Prilikom ulaska u autobus, osim putnika koji su ranije

doli, prednost imaju trudnice, mala deca, majke sa
decom, invali-di, stare i nemone osobe. Ovim
osobama treba i ustupiti stolicu u autobusu. Naalost,
izgleda da kultura ponaanja u ovom prevoznom
sredstvu jo nije zaivela, pa se mogu videti mnoge
mlae osobe koje leerno sede, dok starije stoje pored
njih.

Deava se i da se neka starija osoba uvredi ako joj ponudite mesto, jer se ne osea dovoljno
starom i iznemoglom da bi prihvatila. U svakom sluaju, prilikom ulaska u vozilo ne smete se
gurati, niti laktovima kriti sebi put.
Ako nosite pakete ili torbe, smestite ih tako da ne smetaju drugim putnicima. Jo vie treba voditi
rauna ako nosite kiobran sa koga se cedi voda.
Otpaci se nipoto ne smeju bacati na pod ili kroz prozor.
Ako putujemo sa malim detetom, treba paziti da ono svojim nogama ne isprlja susedne putnike
ili im smeta na neki drugi nain.
Ako u autobusu sretnemo poznanika, razgovor s njim treba svesti na najnunije. Nepristojno je
konverzirati tako da svi u autobusu mogu to da sluaju.
Nije nepristojno obratiti se nepoznatom saputniku, ali ako osetimo da nije raspoloen, razgovor
treba prekinuti.
Puenje u autobusu zabranjeno je i putnicima i voznom osoblju.
Ne treba se uputati u razgovor ili prepirku sa vozaem autobusa ako nam se neto ne dopada
prilikom vonje. Jo je neukusnije vreati ili psovati putnike ili vozaa.
U autobusu nije pristojno zavirivati u novine saputnika, ni sedeti rairenih ruku ili nogu.
Ako je neko nezadovoljan uslugom gradskog prevoza, moe se obratiti saobraajnom preduzeu
i saoptiti svoje prigovore i primedbe.

U avionu

Kao i u drugim prevoznim sredstvima i u avionu je najvanije

da pazimo da svojim ponaanjem ne smetamo drugima. Poto
je avion specifino prevozno sredstvo, naa najmanja
nepanja moe izazvati nervozu kod drugih.Za vreme leta za
sve se moemo obrati-ti stjuardesi. Ako nam je neto
potrebno, dozvaemo je pritiskom na dugme iznad glave i vrlo
brzo emo biti uslueni.

U zavisnosti od duine leta, biemo poslueni osveavajuim piima i obrocima. Treba pomoi
stjuardesi i dodati obrok putniku koji sedi do nas pored prozora.

11
Ako nam je hladno, moemo dobiti ebe, a ako nam je muka, donee nam aspirin i aj.
Ako putujemo sa decom, stjuardesa nam moe pomoi oko hranjenja i oblaenja.
Za obavljanje usluga stjuardesama se ne daje napojnica.

U vozu

Ako vozom putujete duom relacijom bez spavaih kola,

putovanje moe biti veoma naporno. Treba se truditi da
budete to manje nametljivi ostalim putnicima u kupeu.
Potrudite se da stignete na stanicu dovoljno pre polaska
voza, da ne bi taksijem ili automobilom jurili kroz grad.
Takoe bi trebalo da se pre putovanja raspitate sa kog
perona polazi voz, da se ne bi u zadnjem trenutku gurali
pred alterima na stanici radi obavetenja.

Kada ulazite u kupe, potrebno je da po-zdravite putnike koji tu ve sede, stavite svoj prtljag
iznad svog sedita i smestite se a da pritom torbama ne ometate ostale.
Ako nemate rezervaciju, ljubazno upi-tajte putnike da li ima slobodnog mesta. Isto tako, duni
ste da ljubazno ponudite slobodno mesto ako ve sedite u kupeu a neko vam se obrati za pomo.
Vozne karte i sva potrebna dokumenta tebalo bi da drite na jednom mestu pored vas da ne biste,
traei ih, ometali druge putnike.
Hrana koju nosite na put ne bi smela da bude aromatina, jer bi to moglo nekom da smeta.
Prilikom obeda pazite da ne mrvite po kupeu ili sluajno nekog isprljate. Niste obavezni da
nudite ostale putnike, osim ako ih poznajete.
U vozu je zabranjeno puenje, osim u kupeu za puae. Ako je nekom putniku zaguljivo,
potrebno je da se dogovori sa ostalima da li da otvori prozor ili ne. Ako bi to drugima smetalo ,
moe izai u hodnik i tamo stati kraj otvorenog prozora.
Ako se nekom prispava, treba da izbegava naslanjanje na ostale putnike.
Nije dozvoljeno preveliko raskomoivanje, niti izuvanje cipela, ak ni nou. Takoe je
zabranjeno stavljati noge na sedite preko puta.
Ako biste eleli da se ugasi svetlo, morate se dogovoriti sa ostalima.
Moete voditi razgovor ak i sa onima koje prvi put sreete, ali nemojte preterivati u tome, da ne
zamorite sago-vornika. Nikada nemojte priati o svojim problemima, privatnim ili slubenim.
Ako vam je dosadno, moete se zabaviti itanjem novina ili knjige.
Ako sa sobom vodite decu, potrebno je da im ponesete omiljene igrake ili knjige, da bi se
zabavila kada im postane dosadno, da ne ometaju druge. Takoe je potrebno poneti dovoljno
maramica, salveta, pelena i stvari za presvlaenje ako je dete malo.
Treba paziti da vae dete prilikom obroka ili igranja ne isprlja ostale putnike.
U vozu je nepristojno eljati se, popravljati odeu ili se minkati u prisustvu ostalih putnika.
Kada izlazite iz kupea, treba pomoi enskim osobama i starijim saputnicima da skinu prtljag.
Takoe se pozdravite sa osta-lima pre nego to izaete.
Ako putujete spavaim kolima, pozdravite saputnike pri ulasku. Starijoj osobi ili invalidu treba
ponuditi donji leaj.
Saputnici iz kupea se dogovaraju kada e lei i ustati. Dok se jedan putnik sprema za spavanje,
drugi treba da izae u hodnik ili vagon-restoran.
Prilikom jutarnjeg umivanja, preko piame ili spavaice treba obui kuni ogrta. Sa ostalim

12
putnicima ne treba vodi-ti duge razgovore, naroito ako nam sagovornik nagovesti da to ne eli.
U vagon-restoranu pravila su ista kao i u drugim restoranima. Ako je restoran pun, treba se
zadrati samo toliko da bismo bez urbe mogli da ruamo. Prema drugim osoba-ma za stolom
treba biti ljubazan, ako je potrebno dodati im vodu ili slanik, jer je prostor u vagon-restoranu
uglavnom skuen.
Ako elimo da zapalimo cigaretu, moramo da zatraimo dozvolu ostalih, pogotovo ako jo nisu
zavrili sa jelom.
Ne treba se meati u razgovor drugih osoba za stolom, osim ako nam one to ne dozvole.
Ako se nalazimo u kupeu i primetimo da se drugi saputnici spremaju da jedu, treba-lo bi da
izaemo u hodnik i tamo se zadrimo izvesno vreme, da bi se oni oseali slobodnije. Ali, ako nas
ponude, moemo pri-hvatiti, s tim da ne preteramo u jelu. Na narod je poznat kao gostoljubiv i
moemo uvrediti saputnike ako se niim ne posluimo.

Na brodu

Za razliku od drugih prevoznih sredstava, brod

svojim komforom i prostorom omoguava da se
putnici oseaju kao u hotelu. Zato je vrlo vano
pridravati se pravila plovila.
Ako sa nekim delite kabinu a putovanje je due,
potrebno je da se meusobno predstavite, ali ako ste
zajedno samo jednu no, dovoljno je pozdraviti se pri
dolasku i pre odlaska.
Sa saputnikom se dogovarate oko odlaska ujutru u
kupatilo, izbora leaja, puenja u kabini, gaenja
svetla pre spavanja itd.

Kada idete u restoran, morate biti pristojno obueni, naroito za vreme veere.
Ako vas kapetan pozove na ruak ili veeru, to treba shvatiti kao veliku ast i prihvatiti poziv.
Ali, nikako ne smete pre kapetana poeti obed.
Ako putujete turistikom klasom, prtljag treba drati pored sebe, ali tako da ne smeta ostalim
putnicima.
Posle obeda, ostatke hrane ne smete bacati u more, ve ih stavite u kesu i bacite u korpu za
otpatke.
Na kraju putovanja treba se pozdraviti sa putnikom koji je sedeo do vas, bez obzira da li ste sa
njim razgovarali tokom putovanja ili ne.
Na duim putovanjima moete napraviti i poneko poznanstvo, tako e vam putovanje biti
prijatnije, ali vas to ne obavezuje da sa poznanstvom nastavite po zavretku putovanja.

Auto-stop

Vonja auto-stopom je nekada bila esta pojava. Sada je toga daleko manje, ali jo uvek postoje
osobe koje koriste taj nain putovanja. Naroito su mlade osobe sklone da tako putuju, jer sa
malim sredstvima mogu da proputuju i svoju, i strane zemlje.
Ako ste voza, budite veoma oprezni ako u vozilo primate nepoznatu osobu. Ako se ve odluite
na to, prema saputniku se ponaajte fer i korektno. Nikada nemojte nuditi svoje ljubavne usluge,

13
bez obzira to moda smatrate da ste neodoljivi. Prema
stoperu se ponaajte onako kako biste eleli da se drugi ponaaju prema vama.
U suprotnom sluaju, koristite tue usluge samo ako ste zaista u nevolji i tada ljubazno objasnite
vozau zato ste morali da se posluite autostopom. Tom prilikom i va izgled, i va prtljag
moraju biti uredni.
Kada budete u vozilu, ne smete biti suvie buni. Takoe, ne smete sami pojaavati radio u
kolima ili svoj radio bez dozvole vlasnika. U svakom sluaju, vozau treba da bude prijatno to
vas je primio u kola.

PONAANJE ZA STOLOM KOD KUE I U GOSTIMA

Osnovnim merilom neijeg ponaanja

smatra se ponaanje za stolom. Meutim, i
tu ima mnogo preterivanja i vetaki
stvorenih pravila, pa se mnogi boje da odu
na neki prijem da ne bi u neemu pogreili.
Po pravilu bi trebalo da se za stolom
ponaamo na isti nain i u svojoj kui i kod
rodbine i kod prijatelja, u restoranu ili na
nekoj sveanosti. Meutim, ipak se svi
leernije ponaamo u svom porodinom
krugu.

Dok sedimo za stolom, bilo da je to kod kue ili na nekom skupu, treba se ponaati oputeno i
prirodno. Ne smemo uriti sa jelom. Uvek treba paziti da ne smetamo onom ko sedi do nas.
Laktove treba drati uz telo, nikada rairene. Nad stolom se ruke dre samo do lanaka, a lice
uvek treba da bude u visini ivice stola.
Kod kue obino svaki lan porodice ima svoje mesto za stolom za vreme jela. Ako smo u
gostima, domaica poziva sve da sednu za sto i svakom odreuje njegovo mesto. U sveanim
prilikama domaini pozivaju sve goste da zauzmu svoja mesta za ve postavlje-nim stolom.
Domaica pre nego to sedne za sto pokae gostima mesta na koja treba da sednu.

Domaini sede za stolom na dva supro-tna kraja, jedan naspram drugog. Sa desne strane
domaice sedi najvaniji gost (po poloaju ili godinama), a sa leve strane drugi gost po vanosti.
Sa desne strane domaina sedi najvanija goa, a sa leve druga po vanosti. Ostali gosti se
razmetaju za stolom naizmenino ena-mukarac. Brani parovi ne treba da sede zajedno, ali se
mladenci ne odvajaju.
Domaica tako postavlja jelo da ne mora svaki as da ustaje. Hranu joj moe dodavati domain
koji jo ima zaduenje da see peenje i suhomesnate proizvode za predjelo. On takoe gostima
slui i pie. Domaici moe pomagati i mlai enski lan porodice i najmlaa goa kada su u
gostima porodini prijatelji.
Dok sedimo za stolom, stolicu dovo ljno primaknemo, ni suvie blizu da nam bude neudobno, ni
suvie daleko, da se ne bismo klackali prilikom sedenja. Na stolicu sedamo sa leve strane.
Ako nismo sigurni kako se neko jelo jede, teba saekati da nai susedi ponu sa jelom. Tanjir ne
smemo prepuniti jelom. Ako nam se neko jelo posebno svia, moemo sipati i drugi put. Ako
domaica primeti da nam jelo prija i poslui nas, moemo sipati i trei put. Supa se sipa samo

14
jednom. Obino roditelji sipaju deci hranu u tanjir.
Salvetu za vreme jela drimo na kolenu i njome se moemo koristiti da ovla obriemo usta ili
vrhove prstiju. Neukusno je vezati je oko vrata ili staviti za pojas, haljinu ili bluzu.
Dok jedemo, treba drati zatvorena usta i vakati neujno. Ne smemo nikada biti halapljivi.
Nepristojno je razgovarati punim ustima. Takoe je nepristojno odbijati da se posluimo i drati
se uzdrano za stolom. Ako nam se neko jelo ne svia, ne treba ga kritikovati, ve vie uzeti od
dru-gog jela. Ne treba podrigivati, ni tucati dok sedimo za stolom, ali ako nam se sluajno desi,
moramo se izviniti ostalima. Ako nam malo hrane padne na odeu prilikom jela, izvinimo se i
obriemo mrlju krpom ili salvetom.
Kada jelo sipamo u tanjir, nikada to ne inimo svojim priborom, ve onim iz inije koji je
predvien za sipanje jela. Posebnom kaikom se sipaju jela, sosovi itd.
Za stolom se ne smemo suvie nisko naginjati nad tanjirom. Ukoliko nekome treba neto dodati,
to inimo iza lea, a ne susedu ispred nosa.
Ako nas neko neto pita, prvo treba progutati hranu koju imamo u ustima pa tek onda odgovoriti.
Za vreme jela ne smemo biti suvie glasni ni u govoru, ni u smehu. Ako priamo sa nekim, treba
se okrenuti prema njemu i govoriti to tie. Za stolom ne zapoinjati razgovor koji nekoga moe
uvrediti ili raalostiti. Teme razgovora su obino kratke i lake. Ne priati o odsutnim osobama,
niti sebe stavljati u sredite razgovora. Ne smemo praviti suvine gestove drei no i viljuku u
ruci.
Ako enska osoba nosi tanu ili rukavice, moe ih staviti pored sebe na sto, ako ima mesta. Ako
je tana vea, stavlja je na stolicu iza sebe, a ako je veoma velika, sputa je na pod pored svoje
stolice.
Kod nas je uobiajeno akanje zuba posle jela, mada u inostranstvu na stolu nikada neete
videti akalice. To nije znak nemara, ve pridravanje propisima da se zubi ne akaju za
stolom. Ako se na stolu nalaze akalice, moemo ih upotrebiti, ali usta zaklanjamo rukom.

Kako treba jesti

Sendvii, pogaice sa salamom ili unkom ili kiflice se uzimaju rukama. Ako su veliki, preseku
se noem i grizu. To vai i za pite sa makom i orasima i neke suve kolae.
Sitni kolai se rukom prinose ustima. Trenje, batenske jagode, vinje i ljive se uzimaju rukom.
Od jela se rukama sluimo kod rakova i nekih vrsta riba.
Suia se jede kaikom koju drimo u desnoj ruci. Ako je vrua, ne smemo duvati u nju da bi je
ohladili, ve treba malo saekati. Kad je supa pri kraju, tanjir se moe malo podii, ali na
suprotnoj strani, ne prema sebi. Ako se supa seriira u olju, pri jelu se koristi mala kaika. Pri
kraju, kaiku moemo izvaditi i staviti na tanjir, a supu popiti. Rezance i knedle ivicom kaike
lagano seemo u tanjiru.
Kako emo jesti predjelo, zavisi od njegove vrste. To vidimo po postavljenom priboru. pagete
jedemo viljukom i kaikom, a francusku salatu i prutu noem i viljukom.
Jaja se jedu na razliite naine, zavisno od naina pripremanja. Meko kuvano jaje se servira u
ai i jede kaiicom. Ako nije oljuteno, ljuska se sa gornjeg dela skida kaiicom. Kajgana i
jaje na oko jedu se viljukom, preno jaje sa sirom ili unkom, viljukom i noem. Oljuteno
tvrdo kuvano jaje jede se rukom. Jaja se nikada ne jedu srebrnim priborom za jelo.
Hleb i pogaa se otkidaju i stavljaju u usta ili se premazuju nekim namazom. Nije lepo drobiti i
umakati hleb u mleko, kakao, ili kafu. Izuzetak su regionalna jela (na primer pogaa i so) koja i
propisuju kako treba jesti.

15
Sir se jede na razliite naine, u zavisnosti od vrste. Meki kravlji sir i sir sa kajmakom jede se
kaiicom. Tvrdi sirevi se seku noem i prinose ustima na komadiu hleba. Ako se sir slui na
tanjiriu u tankim krikama, jede se viljukom i noem.
Kobasice i virle se negde u prolazu (u staninom bifeu, na ulici) mogu jesti rukom, ali kui, za
stolom, noem i viljukom. Treba pritom paziti da nam, kad zabodemo viljuku, mastan sok ne
iscuri na odelo. Zato najpre vrlo paljivo zabodemo viljuku, pa onda seemo neposredno kraj
viljuke.
Pilee meso jedemo noem i viljukom. Jedino u intimnom krugu moemo zubima glodati meso
sa kostiju. U restoranu to nikada ne treba raditi, ve noem i viljukom paljivo odvojiti meso od
kostiju. Ostale vrste mesa jedemo noem i viljukom, osim ako nije usitnjeno ili seeno na
komadie i servirano u sosu. Tada koristimo samo viljuku.
Ne treba odmah isei svo meso u tanjiru, ve postepeno sei komad po komad.
Sve vrste jela od krompira (kuvan, restovan, pomfrit) jedu se samo viljukom. Ne sme se sei
noem tokom jela, ni gnjeiti u sosu ili gulau. Samo se ips jede rukom.
Guija pateta se jede viljukom i noem, a uz nju se pije dobro vino (na poetku ruka belo
polusuvo, a na kraju crno). Jede se bez salate, sa tostom i maslacem.
pagete moemo jesti viljukom (u desnoj ruci) i kaikom (u levoj ). Viljukom namotavamo
pagete pomaui se udubljenom stranom kaike. Ako tako ne umemo, moemo jesti kao i ostala
jela.
Salate se jedu iz tanjiria koji se nalazi sa leve strane iznad glavnog tanjira. Jedu se samo
viljukom.
Kuvana testa (knedle, valjuci) jedu se samo viljukom.
Artioke se jedu tako to prstima odvajamo listi po listi. Ako su listii ve odvojeni, sredina se
jede viljukom.
pargle se jedu viljukom, tako to se presee zeleni kraj.
Ostrige se dre u levoj ruci, a otvaraju se viljukom.
Kavijar se stavlja noem na hleb namazan maslacem i jede iz ruke. Ukusniji je ako se na njega
nacedi i malo limuna.
Sosovi se nikada ne jedu kaikom, niti se u njih umae hleb. Najbolje je ostaviti jedan krompir,
izgnjeiti ga i tako pojesti sos.
Rakovi se jedu prstima. Moe se rak uzeti desnom rukom iz inije i levom pridravati na tanjiru,
dok ga odvajamo od trupa. Isto tako, moemo drati oklop desnom rukom, a levom povlaiti
noge da izvuemo unutranjost, pa meso prihvatiti viljukom. Repne prstenove otvaramo
specijalnom viljukom (prvo odstranjujemo utrobu). Noge se nikako ne siu, ve ih jo u kuhinji
istucaju, a meso se krckalicom odvaja od kore. Posle jela peremo ruke u inijici sa toplom
vodom i limunom.
Ribe se jedu posebnim irokim noem i viljukom. Noem se prepolovi riba du kime i odvoji
od kostiju koje se stave ili na ivicu tanjira, ili na poseban tanjir za kosti.
Kompot jedemo srednjom kaikom. Kotice isputamo na kaiicu i stavljamo na ivicu tanjiria.
Torte, voni i okoladni kolai jedu se malom viljukom.
Kreme i pudinzi se jedu kaiicom.
Palainke se jedu viljukom.
Sladoled se jede pljosnatom ili obi-nom kaiicom iz metalne ili staklene ae. Ako u njemu
ima voa ili peenog testa, oni se raseku ivicom kaiice.
Jabuke i kruke razreemo na krike, oljutimo i jedemo rukom.
Naranda se zaree noem po kori, olju-ti i jede rukom, kriku po kriku.

16
Breskve i kajsije se nabodu na viljuku, ogule noem, zatim se seku mali komadi i jedu.
Banane se ogule (prethodno se vrh odree noem), seku na komadie i jedu.
Trenje, vinje i groe jedemo rukom, a kotice i ljusku vraamo rukom na tanjir.
Batenske jagode posluene sa pete-ljkom jedemo rukom, a zaeerene, dezertnom kaiicom
srednje veliine.
umske jagode, maline, kupine, bobice jedu se kaiicom.
Grejpfrut se servira prepolovljen i jede kaiicom.
Lubeniia, dinja i ananas se serviraju u krikama i jedu noem i viljukom.
Bela kafa, aj ili kakao serviraju se u restoranima za doruak u posebnoj olji, nezaslaeni. Za
belu kafu moe se mleko servirati i odvojeno. U posebnoj inijici servira se eer. Vlastitom
kaiicom samo meamo pie, onda kaiicu odloimo
i pijemo. Uz aj se servira i limun u krikama sa korom ili ve isceen. Moe se
servirati i rum u boci i po elji sipati u aj.
Ako smo u gostima, pie ne pijemo dok domain (ili domaica ako je on odsutan) ne da znak za
poetak, tako to nazdravi svima. Kasnije i ostali gosti mogu nazdravljati. ene nazdravljaju
samo ako su domaice na kunim prijemima.

Postavljanje stola

Na prvom mestu treba voditi rauna o broju gostiju koje treba pozvati. Gosti ne bi smeli da sede
suvie zbijeni za stolom (izmeu svakog gosta treba predvideti bar 50 cm).
Za ruak se moe staviti beli stolnjak ili stolnjak u boji ako smo pozvali roake ili bliske
prijatelje. Umesto stolnjaka mogu se staviti setovi u boji (podmetai za svaki pribor za jelo). Za
veeru se obavezno stavlja beli stolnjak. Stolnjak mora prelaziti 15-20 cm. rub stola na svakoj
strani.
Salvete se za ruak stavljaju na tanjir (ili se sloe u trougao ili tako da stoje uspravno u tanjiru), a
za veeru pored tanjira sa desne strane. Obavezno su od platna. Samo ako su gosti izuzetno
bliski, upotrebljavamo papirnate salvete.
Sto moemo ukrasiti cveem koje se aranira u plitkim vazama du stola. Ako je sveana veera,
moemo na sto staviti svenjake sa sveama koje se upale neposredno pre ulaska gostiju i
prostoriji daju topliju atmosferu.
Osim pribora za jelo o kome je ve bilo rei, na sto stavljamo i dovoljan broj slanika sa solju i
biberom. Ako se iz slanika ne sipa so ili biber, uz njih se stavlja kaiica. Gosti nikada svojim
priborom ne uzimaju zain.
Veoma je koristan stoi za posluivanje. Koristi se za donoenje jela i rezervnog pribora za
posluivanje i odlaganje upotrebljenog posua. Na sveanim trpezama je preporuljivo uz svaki
pribor za jelo staviti i mali karton sa rukom ispisanim menijem. Tako e gosti unapred znati koja
e jela biti sluena.
Pre ruka ili veere slue se aperitivi. Oni se nalaze na jednom manjem stolu, ve sipani u au.
Pri izboru aperitiva treba paziti na ukus i navike gostiju, ali i na svoje mogunosti. Ponekad gosti
prilaze i slue se sami, a ponekad ih slue domaini. Uz aperitiv se slue slani bademi, slani
tapii i sl. Posle sluenja aperitivom, gosti prilaze stolu. Meutim, aperitiv se moe sluiti i za
stolom. Tada domain nudi pia i donosi gostu ono koje on eli. Ovako se aperitiv slui u
restoranu.

Posue za jelo

17
Posue za jelo za sveane prilike treba da bude boljeg kvaliteta.
Osnovni plitki tanjir stoji na dnu u sredini pribora za jelo i svojim spoljnim rubom dopire do
ivice stola. Na njega se tokom obeda nikada ne servira hrana, ve slui da se preko njega
stavljaju tanjiri za pojedine vrste jela.
Plitki tanjir slui za predjelo, meujelo i glavno jelo (ne jedan za sve , nego poseban tanjir za
svako jelo).
Iz dubokog tanjira jede se supa ili varivo. On se obino donosi napunjen i stavlja na glavni tanjir.
Tanjir za toplo jelo se zagreva.
Tanjirii slue za predjelo, salatu i hleb. Tanjirii za hleb i salatu su sa leve strane glavnog
tanjira. U posebnim tanji-riima se slue kolai i dezert.
inije slue za supu ili salatu. One se stavljaju na sto, a gosti sami uzimaju kutlaom ili
posebnom kaikom ponueni sadraj.
inijice (plitke ili duboke) slue za salatu, predjelo, kompot, puding, sladoled, supu. Kada se
jedu rakovi, pargle ili oljuteno voe, s leve strane glavnog tanjira stavlja se inijica sa toplom
vodom i krikom limuna za pranje prstiju.
oljice slue za duplu crnu kafu, belu kafu, aj, mleko, kiselo mleko, supu, kakao i dr. Obavezno
se stavljaju na tanjiri. Ako se slui aj sa limunom, limun se donosi na posebnom tanjiriu,
nikako na tanjiriu sa oljicom. Ako se supa slui u oljici, stavlja se zajedno sa tanjiriem na
glavni tanjir.

Pribor za jelo

Osnovni pribor za jelo su kaika, viljuka i no. Kada smo kod kue, obino se sluimo jednim
priborom za jelo, osim kada jedemo voe i kolae. Na sveanom ruku ili veeri, u gostima za
svako jelo postavlja se poseban pribor. Kaike i noevi se stavljaju sa desne strane tanjira i to
onim redom kako e se upotrebljavati, a viljuka sa leve strane. Ponekad se kaika moe staviti i
popreno iznad tanjira. Ako se uvek sluimo priborom od spoljne ka unutranjoj strani, nikada
neemo pogreiti, bez obzira to nismo sigurni koji deo pribora zata slui.
Dok jedemo, no drimo u desnoj, a viljuku u levoj ruci. Ako jedemo samo viljukom, drimo
je u desnoj ruci. No i viljuka se dre tako da se njihova drka obuhvati palcem i kaiprstom, a
oslanja se na ostala tri prsta koja su savijena. Da bismo lake sekli hranu, kaiprstom pritiskamo
no, ali ne prejako, ni preblizu otrici. Noem se na viljuku u tanjiru dodaje sos, varivo i dr.
Pritom treba paziti da ne struemo po iniji. Noem se nikako ne sme prinositi hrana ustima. Ni
viljuka se ne stavlja u usta, ve se njenim vrhom hrana prinosi ustima.
Kaika se dri u desnoj ruci tako da palac stoji na gornjoj strani drke, a a kaiprst i srednji prst
na donjoj. Kaika se prinosi ustima sa ue strane. Nikada se ne stavlja cela kaika u usta, ve se
samo srkne bez uma. Tokom jela glavu drimo mirno, a kaiku prinosimo ustima. Nikada se ne
uzima jelo prepunom kaikom. Kada zavrimo sa jelom, ostavljamo kaiku u tanjiru.
Ako jo elimo da jedemo, prekrstiemo u tanjiru no i viljuku, a ako smo zavrili, pribor
stavimo parale-lno od desne strane prema sredini tanjira. Na ovaj znak tanjir i pribor se mogu
skloniti sa stola.
Pribor za jelo nikada ne stavljamo na sto! Takoe ga ne treba stavljati na rub tanjira!
Kaikom se jede supa i razna kuvana jela. Malom kaikom se jede kiselo mleko, jogurt, meko
kuvano jaje, kompot, sladoled, krem, torte sa kremom, umske jagode, borovnice, maline i
kupine. Njome se takoe mea kafa, aj, mleko i kakao.

18
Viljukom se jede meso, krompir riba, gusto varivo, burek, jaja, testenine. Malom viljukom se
jedu predjela i kolai.
Viljukom i kaikom se jedu pagete, ali se samo viljuka prinosi ustima.
Rukom se otkida hleb, iogaa, tvri kolai, (npr. trudla), sendvi, utipak, keks, suvi kolai i
neke vrste voa kao to su domae jagode, breskve, trenje, ljive.

ae

Svako pie ima svoju au i od toga zavisi i oblik ae. Posebnog oblika su ae za aperitiv ,
posebno za crno vino, za belo vino, za ampanjac, za pivo, za vodu.
ae se postavljaju desno iznad tanjira i to po redosledu upotrebe sa desne strane na levo. Po
pravilu, aa stoji vie desno to e se pre upotrebiti. Izvan reda, najee sasvim levo, stoji aa
za vodu. Ona se pri poetku jela napuni hladnom ili kiselom vodom. ae za pivo imaju po-
dmetae. Rakija se slui u malim aama. Viski se slui u aama istim kao za vodu. ae za
vinjak su sline onima za crno vino, ali imaju krau drku. Belo vino se slui u aama sa duom
drkom, konusnog oblika ili u obliku lale. Za crna vina su ae sa kraom drkom ovalnog oblika
i trbuaste. Za penuava vina (ampanjac) koristi se aa suena pri dnu.
Flairana vina se toe iz origina-lnih boca zatamnjenog stakla. Otvorena i konzumna vina se toe
iz bokala od prozirnog stakla. Mineralna voda se slui u originalnim bocama, a obina u
prozirnom bokalu.

POSEIVANJE

Posete mogu biti slubene i neslubene. Slubene

se danas odravaju samo u diplomatskim
krugovima ili u izuzetnim sluajevima (kada
nekome neto estitamo ili ga poseujemo da mu se
zahvalimo na neemu). Za takvu posetu oblai se
sveanije odelo. Najbolje je u posetu ii ne-deljom
od 11 do 13 asova, ili izmeu 17 i 18 asova.
Obino se zadravamo kratko (od petnaest minuta
do pola sata).
U neslubene posete spadaju susreti lanova
porodice, prijatelja, kolega sa posla, poznanika itd.
Posetu bi trebalo najaviti uvek kada je to mogue.
To moemo initi pismenim putem, putem telefona
ili u neposrednom kontaktu. I prilikom neslubenih
poseta najpogodnije vreme za posetu je od 10,30 do
12,30 ili izmeu 17 i 19 asova. Ako idemo kod
dobrih prijatelja, ne moramo se uvek drati ovog
vremena. Ako su njihove obaveze takve da su
slobodni u neko drugo vreme, moemo tada otii u
posetu.

Ako smo ve zakazali posetu, ne treba preuzimati neke druge obaveze u to vreme, ali ako
smo primorani na to, treba se blagovremeno izviniti. U svakom sluaju, prilikom zakazivanja

19
posete uvek treba odgovoriti da li emo doi ili ne, da domaina ne ostavimo u nedoumici.
U posetu ne moramo doi tano u minut u dogovoreno vreme, ali ne smemo ni pustiti domaine
da nas ekaju due od petnaest mi-nuta.
Ako posetilac doe u iznenadnu pose-tu, domain ne mora da ga primi, osim ako nije u pitanju
neki vaan razlog. Posetioca moemo sasluati u hodniku i izviniti mu se zbog urbe. Meutim,
ako nigde ne urimo, lana porodice, prijatelja i po-znanika treba ponuditi da sedne. Ako smo
planirali da idemo nekud, nije nekulturno rei mu da bude kratak. Ako posetilac doe
nenajavljen,a domaini mu ne otvore vrata, ne sme se uvrediti, ve treba da ode kui i ugovori
posetu za neki drugi put.
Ako doemo kod nekog u posetu, a on ve ima goste ili je u toku ruak, treba se izviniti i odloiti
posetu za neku drugu priliku. Ako nas domain zamoli da uemo, zadraemo se vrlo kratko.
Ako nas ponudi da ruamo, zahvaliemo se, ali moemo popi-ti pie i otii posle toga.
U posetu nikad ne treba dovoditi svog prijatelja ili neku drugu osobu nepoznatu domainu, ako
to prethodno ne najavimo.
Ako u trenutku kada nameravamo da odemo doe novi posetilac, treba malo priekati pa tek
onda otii, da ne bi novi gost pomislio da odlazite zbog njega. Pri odlasku, dovoljno je da se
pozdravimo samo sa domaicom i domainom. Ostalim gostima je dovoljno samo se malo
nakloniti.
Ako kod nekoga idemo u prvu posetu, unapred treba ugovoriti vreme dolaska. Treba se sveanije
obui (odelo sa kravatom, haljina ili kostim). Domaici se obavezno donosi cvee, a ako je
domain sam, gosti mu mogu doneti neku knjigu ili bocu pia, Ako dolazimo sa decom, posetu
treba skratiti to vie, a prilikom posete paziti da deca budu pristojnog ponaanja.
Ako nam domaica otvori vrata, predajemo joj cvee po dolasku, a ako nam otvori domain ili
neko drugi, prvo se skinemo, pa onda predamo domaici cvee u sobi. Domaica odmah stavlja
cvee u vazu na neko vidljivo mesto.
Mukarac ne sme da sedne dok to ne uini domaica. ena koja dolazi u posetu sme sesti i pre
domaice.
Tokom posete, treba se drati teme koja je razlog nae posete. Sagovornika treba gledati tokom
razgovora pravo u oi, ne prekidati ga, ne upadati u re, ne stavljati svoju linost u svakoj
situaciji na prvo mesto, ne priati o licima koja nisu prisutna, ne priati ale koje bi bile
neprijatne domainima.
Goste treba ponuditi ajem, kafom, sokom ili nekim alkoholnim piem. Ako je poseta kratka, ne
mora se nuditi neko posebno jelo ili pie, moe se eventualno izneti neto za grickanje.
Ako u posetu idemo dobrim prijateljima, nae ponaanje moe biti slobodnije. Ako prijatelji
imaju dece, moemo voditi i svoju decu, s tim to e domain odrediti gde e se deca zabavljati,
da ne bi ometala odrasle. Ako imamo malo, nemirno dete, moramo paziti da ne dosauje
drugima i ne pravi tetu.
Ako je poseta vezana za roendan ili neki drugi radostan dogaaj, obavezno treba doneti poklon.
Ako smo prilikom dolaska u posetu zatekli goste koji su stigli ranije, prvo se pozdravljamo sa
domaicom, zatim sa domainom, a onda sa gostima koje poznajemo, dajui pritom prednost
starijim osobama. Sa gostima koje ne znamo upoznaje nas domaica ili domain.
Ako je domaica u sobi sa gostima, a domain uvodi novog gosta, ona ustaje i polazi gostu u
susret, bilo da se radi o enskoj ili mukoj osobi.
Ako se gosti meusobno slabo poznaju, domaini treba svima da posvete podjednaku panju i da
usmeravaju razgovor tako da svima bude prijatno. Nikada ne treba zajedno pozivati goste koji
nisu u dobrim odnosima.

20
Ako gost eli da pripali cigaretu, domaica mu prua ibicu ili upalja, ali mu nikada ne
pripaljuje cigaretu. Ako enska osoba eli da pripali cigaretu, pripaljuje joj najblii mukarac, ali
ne svojom cigaretom, ve upaljaem ili ibicom.
Ako su domaini pre dolaska gostiju gledali televizijski program ili sluali radio, treba da
prekinu s tim kada gosti dou. Mogu nastaviti jedino ako gosti izraze elju da im se pridrue.
Ako poseujemo bolesnika, prvo se treba raspitati da li su dozvoljene posete i ta mu moemo
doneti. Poseta uvek treba da bude kratka.
Ako je prijatelje ili poznanike zadesio smrtni sluaj u porodici, treba ih posetiti odmah poto
saznamo za to (ako smo bliski sa njima) ili posle sahrane i izjaviti im sauee. Tokom posete se
vladamo u skladu sa tunom atmosferom koja vlada u kui.
U posetu nikada ne idemo ako smo prehlaeni ili gripozni.
U posetu se nikada ne dolazi puei cigaretu ili lulu.
U posetu nikada ne vodimo svoje kune
ljubimce.
Ako je u posetu doao brani par, ena treba da najavi odlazak.
Kada gost odlazi, domaini ga ispraaju do vrata. Ako pritom neki gosti ostaju, domaica ispraa
onog ko ide, a domain ostaje sa ostalima. Ako je domaica sama, izvinjava se onima koji ostaju
i ispraa goste koji idu.
Na odlasku se treba zahvaliti domainima, a oni su duni da u roku od najvie petnaest dana
uzvrate posetu.
Poseta se uzvraa onolikim brojem gostiju koliko ih je dolo kod nas. Prijatelj uzvraa posetu
prijatelju, brani par branom paru, porodica porodici. Mladom branom paru koji nema svoj
stan ne moramo uzvratiti posetu.

Viednevne posete

Ako idemo u viednevnu posetu ili nam dolaze gosti, treba se unapred dogovoriti o datumu i
trajanju posete. Prilikom gostovanja, gosti se prilagoavaju kunom redu domaina. Treba da
paze na istou i urednost sobe u kojoj borave. Ako domaini idu na posao, treba ih to manje
ometati.
Isto tako, ukuani treba gostima da posvete panju. Svoje obaveze tokom posete treba da svedu
na minimum, da bi se to vie posvetili gostima. Takoe, treba da ih odvedu u pozorite, muzej,
izlobu ili na neku drugu manifestaciju, da im pokau grad i njegove znamenitosti. Mogu, ako su
u mogu-nosti, da izvedu goste na veeru u neki bolji restoran.
Gosti treba da se pridravaju dogovorenog datuma odlaska. Mogu u znak zahvalnosti za
gostoprimstvo izvesti domaine na oprotajnu veeru.
I u ovakvu posetu se ne pozivaju lica nepoznata domainu ili nepozvana od strane domaina. I
ova poseta se mora uzvratiti, osim ako materijalne prilike to ne dozvoljavaju.

Na stanici

Ako imate goste, vaa obaveza kao domaina bie da ih ispratite na stanicu. U toj situaciji treba
prikriti svoje uzbuenje, naroito suze, ma kako vam rastanak bio teak. To ne znai da treba biti
ukoen i hladan prilikom pozdravljanja. Najbolje je da vedrim raspoloenjem doprinesemo da
rastanak bude to manje tuan.

21
Kao znak panje deci bi trebalo pripremiti slatkie, a odraslima asopis koji e itati za vreme
puta, ili mali buket cvea.

Treba ostati na stanici dok voz ne krene. Izuzetno, ako je vreme loe ili nai gosti putuju
spavaim kolima, moemo otii sa stanice pre polaska voza kad ih smestimo u kupe i oprostimo
se sa njima

POZDRAVLJANJE

Svakodnevno na ulici, u prodavnici, u zgradi u kojoj stanujemo, na radnom mestu ili prilikom
etnje, susreemo veliki broj ljudi. Pravila lepog ponaanja zahtevaju da po-zdravimo sve
poznate osobe. Takoe treba po-zdraviti nepoznatu osobu na stepenitu svojs zgrade, u liftu, ako
je zateknemo kod prijate-lja u kui ili stanu.
Kada ulazimo u prodavnicu ili neku javnu ustanovu, prvo pozdravljamo osoblje koje tu radi, pa
onda saoptimo razlog dolaska. Takoe, osoblje je duno da prvo pozdravi kupca ili stranku, pa
da ga uslui.

U svakoj prilici mlae osobe su dune da prve pozdrave starije. Mukarac prvi pozdravlja ensku
osobu, sem ako nije mnogo stariji od nje. Oni koji nose eir treba prilikom po-zdravljanja da ga
kratko podignu sa glave, pa onda vrate. eir se skida u svim zatvorenim prostorijama, javnim i
privatnim, kao to su: bioskop, bolnica, prevozna sredstva, restoran, pozorite itd. Kaket, bereta,
kapa ili ubara se ne skidaju prilikom po-zdravljanja na ulici, ali se skidaju u javnoj prostoriji.
Pravila bontona strogo zabranjuju da se prilikom pozdravljanja cigareta dri u ustima i ruka u
depu.

POZIVNICE

Pozivnice se alju ako se radi o nekoj sveanoj

prilici, bilo da je to svadba, roenje ili krtenje
deteta, odlazak u armi-ju, prijem, sveani ruak ili
koktel partija. Ako se radi o veoj sveanosti rok za
slanje pozivnica je dve nedelje do mesec dana rani-
je. Pozivnica se tampa na belom, vrstom papiru, sa
preklopom ili ne. Ako je povodom roenja deteta,
moe se tampati i na manjem formatu. Ako je
pozivnica za venanje, obino se tampa zlatnim
slovima, moe i sa prigodnom slikom.

22
Pozivnica sadri zbog ega se prireuje prijem, mesto, datum i vreme odravanja, ponekad
kakvo odelo treba obui, zatim broj pozvanih osoba i molbu za odgovor u odreenom roku. Na
pozivnicu obavezno treba odgovoriti, a vodimo samo onoliko osoba koliko je navedeno na
pozivnici.

ROENJE DETETA

Roenje deteta za roditelje predstavlja najsreniji trenutak u ivotu. Zato se i obeleava na

poseba nain.
Otac deteta treba da se na odgovarajui nain odui svojoj supruzi tako to e joj kupiti neki
poklon trajne vrednosti (npr. nakit). Za ovu priliku obavezno e joj pokloniti i cvee.
Obino se u to vreme roditelji dogo vore oko imena deteta. Treba dobro paziti da tom prilikom
ne idete za trenutnim pomodarstvom i dati ime koje e moda kasnije vaem detetu biti smetnja i
koga e se stideti. Nije sve jedko ko ima kakvo ime, jer ga ono obeleava za ceo ivot .

RUKOVANJE

Rukovanje je obiaj koji datira iz davnih vremena,

kada se drugoj strani stavljalo do znanja da se u ruci
ne nalazi oruje i da se eli kontakt bez zadnjih na-
mera. Stisak ruke prilikom rukovanja je kratak i vrst,
ali ne preterano, jer oni koji se rukuju ne odmeravaju
snagu. Sagovornik se gleda pravo u oi.

Starija osoba prva prua ruku mlaoj, ena mukarcu,

a onaj ko je na viem poloaju, osobi na niem
poloaju.

Ako osoba ima cigaretu u ustima i ne moe da je odbaci prilikom rukovanja, treba da je pridri
palcem i kaiprstom leve ruke tako da ar bude okrenut unazad. Ako mukarac nosi rukavice,
treba da ih skine prilikom rukovanja, ena to ne mora.

23
Prilikom rukovanja, leva ruka se ne sme drati u depu.
Ako su vam ruke zaprljane zbog nekog posla, treba se izviniti i rukovati se tek kada operete ruke.
Ako mukarac nosi eir, prilikom rukovanja treba da ga skine (ako se rukuje sa enskom
osobom) i tek po zavretku ruko vanja i razgovora ponovo stavi na glavu.

Sa ljudima u susedstvu ili na poslu nije potrebno da se svakodnevno rukujete, osim ako idete na
dui put ili se due vreme niste videli.

Ako nekom neto estitate ili mu izraavate sauee, treba se rukovati, bez obzira da li ste se
ve ranije s njim rukovali ili ne.

UPOZNAVANJE, PREDSTAVLJANJE I OSLOVLJAVANJE

Moe vam se na prvi pogled uiniti da upoznavanje i

predstavljanje imaju isto znaenje. Meutim, razlika
postoji, mada je veoma mala. Predstavljanje ima
zvaniniji karakter i uglavnom se upotrebljava pri
slubenim susretima, a upoznavanje pre-dstavlja
slobodniji izraz i manje obavezuje pri drutvenim
kontaktima.Kada se samostalno upoznajemo, treba
razgovetno rei svoje ime i prezime, saekati da druga
osoba kae svoje, pa rei:" Drago mi je" ili "Milo mi
je".Mlaa osoba se uvek prva predstavlja starijoj, a
mukarac eni, osim ako nije mnogo stariji od nje.
Isto tako, osoba nia po poloaju predstavlja se osobi
vioj po poloaju.
Razgovor obavezno prva poinje ena, odnosno starija
osoba. Tokom upoznavanja, a i prilikom razgovora,
sagovorniku treba gledati pravo u oi. Isto tako,
poeljno je nasmeiti se, osim ako se ne radi o tunoj
prilici.

Mlaa osoba se uvek prva predstavlja starijoj, a mukarac eni, osim ako nije mnogo stariji od
nje. Isto tako, osoba nia po poloaju predstavlja se osobi vioj po poloaju.
Razgovor obavezno prva poinje ena, odnosno starija osoba. Tokom upoznavanja, a i prilikom
razgovora, sagovorniku treba gledati pravo u oi. Isto tako, poeljno je nasmeiti se, osim ako se
ne radi o tunoj prilici.
U drutvu, domain, domaica ili organizator drutvenog sastanka upoznaju
goste meusobno. Oni koji dolaze, pre- dstavljaju se ve prisutnim osobama. enske osobe
koje ve sede ne treba da ustaju prilikom upoznavanja i rukovanja, dok muke osobe obavezno
ustaju.
U veem drutvu, prisutne moe da upozna i najstarija osoba po poloaju ili godinama. To
takoe moe da uradi i lice koje u tom drutvu poznaje najvei broj prisutnih.
Kada je drutvo vee i meovito, oni koji dolaze prvo se predstavljaju enama, pa onda
mukarcima. Na primer: brani par koji dolazi bie prvo predstavljen enama koje su prisutne, pa
onda mukarcima.

24
Ako gosti ve sede za stolom, pa bi predstavljanje novopridolog gosta pore-metilo raspored i
razgovor gostiju, on ne mora da se sa svima pojedinano upozna. Treba da sedne za sto na svoje
mesto, a domain ili domaica e glasno izgovoriti njegovo ime i tako ga predstaviti ostalim
gostima. Kada se obed zavri i drutvo ustane sa stola, domain treba da ga pojedi-nano upozna
sa ostalim gostima.
Kada udata ena predstavlja svog brata, kae njegovo ime i prezime; devojka kae:"Ovo je moj
brat Duan", a majka e rei:"Ovo je moja kerka Maja".
Prilikom razgovora sa nepo-znatom osobom duni ste da joj persirate, bez obzira na moguu
razliku u godinama, jer se onda izbegava mogunost da se osoba uvre-di zbog oslovljavanja na ti
(moe ga shvati-ti kao uvredljivo ili omalovaavajue). Prelazak na ti ini se tek posle dueg po-
znanstva na predlog starije osobe. enska osoba prva predlae da se pree na oslo-vljavanje na
ti, osim ako mukarac nije mnogo stariji od nje. Meutim domain, ili najstariji po godinama,
moe u drutvu po-znatih osoba da predloi da se kolektivno pree na ti zbog jednostavnijeg i
nezva-ninog druenja.
Ako nekome persirate, obavezno ga oslovljavate sa gospodine, odnosno gospoo. Po imenu se
oslovljava samo dobro poznata osoba koja je mlaa od vas. Mlaoj osobi moe starija predloiti
da se uzajamno oslovljavaju po imenu, suprotno je nepristo-jno. Ovo vai i kod osoba koje su
razliitog ranga ili na razliitim funkcijama ili imaju razliite inove u slubi.

Svoje titule i oznake poloaja treba upotrebljavati samo u poslovnim kontakti-ma, mada su ljudi
skloni da ih koriste i u privatnom ivotu. Svako treba sam da odlui u kojoj e prilici
koristiti svoju titulu, ali treba paziti da ne izgledamo neumesno i smeno. Jedino se doktorska
titula smatra sastavnim delom imena i moemo je uvek upotrebiti kada se obraamo osobi koja
je ima.

VETINA GOVORA

Potrebna je velika vetina da bismo vodili

konverzaciju saeto, zanimljivo i duhovito ili
govorili na nekom javnom mestu ili skupu. Treba
dobro paziti da ne budemo dosadni i nametljivi. To
emo postii tako to emo imati strpljenja da
sasluamo osobe koje su sa nama u drutvu. Treba ih
pustiti da kau ta misle i ele. Ako sa nekim prvi
put razgovaramo, uglavnom odabiramo neku optu
temu kao to je na primer: muzika, literatura, film,
aktuelna zbivanja, sport itd. Nikako ne smemo
govoriti o linim problemima.

Prianje viceva je poseban problem. Ne moemo ih priati u svakom drutvu i u svakoj prilici.
Ako drutvo ne poznajemo dobro, treba izbegavati slobodnije viceve. Moemo ih priati samo u
drutvu intimnih prijatelja.
Ako primetimo da se ostali usiljeno smekaju na na vic, bolje je prekinuti sa prianjem, jer
verovatno nismo uspeli da dobro ispriamo. Bolje je da to ostavimo onima koji su vetiji.
Bez obzira to su slobodniji izrazi i psovke postali deo imida modernog izraavanja, po
pravilima bontona veoma je nekulturno koristiti ih, bilo da smo u poznatom ili nepoznatom

25
drutvu. Ako njihovu upotrebu izbegavamo u kui i pri razgovoru sa najbliima, nee nam se
desiti da ih upotrebimo u drutvu koje nam to moe zameriti.
Ako smatramo da neko ne govori istinu, ne treba mu rei da lae, nego da se moda vara.
Prilikom razgovora sagovornika ne smemo drati za kaput, niti mu upadati u re dok govori.
Takoe je nepristojno gledati okolo dok nam sagovornik neto saoptava.
U toku razgovora ne smemo previe isticati sebe, niti se toliko uzbuivati da ponemo unu
raspravu o temi razgovora.
Ako nismo sigurni u znaenje neke strane rei bolje je ne koristiti je, da ne bismo ispali smeni.

VIZIT KARTE

Posetnica je uobiajeno sredstvo komuniciranja za

sve one koji uestvuju u javnom ivotu, kreu se u
poslovnim krugo-vima i dolaze esto u kontakt sa
stranim ljudima.
Postoje dve vrste posetnica. Prva je poslovna ili
slubena. Ona sadri ime i prezime vlasnika, poloaj
u ustanovi ili preduzeu, adresu i telefon ustanove ili
preduzea.

Privatna posetnica sadri ime i prezime, titulu i zanimanje (dr, mr, knjievnik, dizajner,
akademski slikar, vajar, profesor), adresu vlasnika i broj telefona. Dame ne treba da tampaju
adresu i telefon, ve ih mogu pisati u skladu sa prilikom.
Posetnicom se nekome moe neto estitati (roendan, diplomiranje, Nova godina i sl.), moe se
poslati neka poruka na poleini, izjaviti sauee, zahvaliti za uinjenu uslugu. Ona se takoe
redovno alje uz cvee ili neki drugi poklon. Ako elimo da nas neko slubeno primi, aljemo
mu posetnicu preko pomonog lica koje nas tom prilikom najavi. Po odlasku ili jo u toku
poslovnog razgovora moemo ostaviti posetnicu svojim poslovnim partnerima.

26