Анализа одломка из романа „Петријин венац“ Драгослава Михаиловића (1975)

Оћу – хоћу (изостављање сугласника Х)

Под ону крушку- под оном крушком (локатив замењен акузативом)
Д идемо- да идемо (елизија)
Тва- твоја (губљење групе - ој)
Ма- моја ( губљење групе – ој)
Стигомо- стигосмо (1.л.мн. аориста са најстаријим наставком, са изостанком сигме)
Код њену децу- њене деце (генитив = акузатив)
Ће да ми каже- аналитички футур ( непроменљиво -ће- за свако лице)
Млого-?
Врнуо-?
С њене врачке- замена инструментала мн. са акузативом
За моном- инструментал јд. зам. 1. лица аналогијом према облицима типа „за тобом“
Кај- као
Врћу- враћају (полугласници су прешли у вокал – а)
Моје свекрве- хиперекавизам као последица екавске замене јата
После моје тровање- после мог тровања (акузатив уместо генитива)
Не мож- губљење вокала -е на финалном положају
Ју- енклитички датив зам. 3 л. јд. ж.р.
Жалос- упрошћавање групе -ст
На очи- локатив=акузатив
Каки- фонетски икавизам
Греј- сугласник -ј на месту сугласника - х
Трпење- трпљење
Код њу у собу – локатив = акузатив
Там- изостанак финалног вокала
Ди- фонетски икавизам
Пред моном- аналогијом са облицима типа „пред тобом“
Виде – видех (аорист 1.л.јд.) изостанак сугласника - Х
Сети – сетих (аорист 1.л. јд.) изостанак сугласника -Х
Заплака- заплаках (изостанак сугл. -Х у 1.л. јд. Аориста)
Сам- само
Немо- немој (изостa
Тела- хтела
Из топломер- генитив = акузатив
Мене је – мени је