Милица Теофиловић, 01, 2017/1064 31.10.2019.

Други домаћи задатак из Лексикологије

Обрада речи „СМРТ“

(синоними)

Свака реч може имати неки синоним, па и именица „смрт“.

Дакле, синоними су речи које су по значењу идентичне, али се од ње разликују по облику.
Употреба синонима зависи од тога шта се говори или потребе прецизнијег саопштавања
нечега. С обзиром на то, приметила сам да се реч „смрт“ користи у различитим облицима,
а ипак је јасно на шта се мисли и шта тај други облик значи. Како бих сазнала у којим се
све облицима ова именица може јавити, отворила сам неколико речника.

Први речник који ми је донео највише података које сам желела, дакле, где је реч „смрт“
најдетаљније обрађена јесте речник Миодрага Лалевића који носи назив: „Синоними и
сродне речи српскохрватскога језика“.

Лалевић „смрт“ дефинише као потпуни престанак живота и свих животних функција. Чак и
цитира Д. Ћосића („ Од смрти нема лијека. Сви смо криви, каже ми он на самрти“). Затим
Лалевић говори о морији и помору као о речима које су коренски сродне речи „смрт“ и
значе умирање које коси народ, смрт од заразних болести, масовно умирање.
Следећи синоним који наводи јесте погибија. Погибија је насилна смрт од оружја или
других средстава којима се одузима живот, па и уопште нагла, изненадна смрт на путу.
Умор, умрће значе што и смрт, час смрти. У оквиру овог примера Лалевић је цитирао М.
Селимовића („ Дубровчанин је отишао кући, а журило му се, добио је вијест да му је мајка
на умору.“). На основу ових Лалевићевих цитирања можемо лакше да схватимо у ком
контексту се најчешће користи неки синоним.
Следећи синоним који аутор спомиње је крај, конац. Ове речи фигуративно значе крај
живота, смрт ( при концу-при крају живота ). Скончање је такође свршетак, крај живота.
Као синоним за „смрт“ може се користити и умрли час који представља описни назив за
тренутак умирања ( рећи нешто на умрлом часу, тј. завештати или изјавити на самрти ).
Када неко испусти последњи дах то представља издисај, те издисај представља последњи
тренутак. Као што можемо уочити, Миодраг Лалевић је навео заиста доста примера, али
има их још, попут речи скап или скапаније. Скап представља тешку смрт после страдања,
смрт каквом скапавају животиње када угину.
Вечни сан је такође веома популаран синоним, сан из којег се не буди. Затим, суђени час,
судњи дан, задњи час, последња ура, све су ово фигуративна значења смрти, час када је
судбином одређен за смрт. Може се још користити и реч свршетак, у смислу свршетка
живота, краја. За час страдања Лалевић је навео и црни петак, јер је и Христ страдао, умро
на крсту у петак („ Не кажем да и уходама не дође црни петак.“- Р. Константиновић).
Умирање је сам ток смрти, процес нестајања живота, те је овде аутор цитирао Б.
Радичевића („Не зато што се бојао смрти. Плашио се умирања.“).

Како бих утврдила да је Лалевић обрадио све синониме именице „смрт“ отворила сам и
речник чији је аутор Павле Ћосић а који носи назив „Речник синонима“.

Павле Ћосић у свом речнику разврстава синониме речи „смрт“ у две групе. Тако да је у
прву групу навео: ништавило, онај свет, загробни живот, вечни сан, тамни вилајет, вечни
мрак, мрак, вечна ловишта. Друга група садржи синониме попут: свршетак, издисај,
умирање, скончање, суђени час, самртни час, судњи дан, конац, одлазак, крај, нестајање.

Попис свих синонима именице „смрт“ :

самрт, свршетак,
морија, црни петак,
помор, умирање,
погибија, онај свет,
умор, ништавило,
умрће, загробни живот,
крај, тамни вилајет,
конац, вечни мрак,
скончање, мрак,
умрли час, вечна ловишта,
издисај, одлазак,
скап, последња ура,
скапаније, задњи час,
вечни сан, судњи дан
суђени час,
Након што сам обрадила ову реч схватила сам да за неколико синонима нисам никада
чула или јесам, али су веома ретко у употреби. То су на пример: морија, конац, тамни
вилајет, последња ура...

Да бих утврдила да ли само ја не знам за те синониме морала сам питати породицу да ли

су за њих некада чули. Испоставило се да јесу, али су се такође сложили да се веома ретко
користе и да их они никада не би искористили у говору.

Најчешће коришћени синоними, бар код мене и моје породице јесу: погибија, издисај,
суђени час, умирање, судњи дан...

Извори:

1) Миодраг Лалевић :“Синоними и сродне речи српскохрватскога језика“

2) Павле Ћосић и сарадници: „Речник синонима“