Venclović

O crkvama i sokačkim kućama –

Crkve su postale gore i rđavije od kuća, kućetina, zb og toga što je u njima graja, buka, metež, ne
poštuju se pravila i red

Ženama –

Žene ne dolaze u crkvu radi boga i pročišćenja svoje duše već da bi bile viđene od muškaraca.
Takođe neće ići u crkvu ukoliko nemaju lepa odela, a kad idu doteruju se, šminkaju, sve ono što
je nepotrebno

O knjigama i nauci –

Ljudi se žale kako ništa ne razumeju u crkvi, a pritom ne slušaju službu niti kod kuće čitaju
knjige. Kućama uzalud sede ili gledaju na sokak. Predlaže da ljudi bar jednom nedeljno i svecem
posčušaju službu u tišini. Ljudi su skloni da misle da je Biblija namenjena crkvi, sveštenim licima,
a moraju da shvate da je ona namenjena za sve i svakog. I predlaže obilazak Svete Gore i ostalih
svetih mesta

O sebičnosti –

Nisu svi jednaki. Bogati će uvek siromašnije ispevati tj šegačiti se sa njima umesto da se svi
međusobno poštuju.

Dvokolica pravde i greha –

Ovde Venclović želi da nas upozori da smo češće grešni nego pravični.

O ženama i devojkama –
Žena je smerna dok se ne venča, a tek kada se sa mužem združi onda i jezik pruži. Onda kaže
kako devojke idu u crkvu samo da bi ih ,uškarci odnosno momci videli, da bi našle muža.

O učiteljima –

Ako je učitelj dobar treba ga zadržati čak iako je stariji.

Pohvala knjizi –

Venclović govori kako se ništa ne može za jedan dan naučiti,a tako i ne treba, već postepeno
usvajati znanja. Kao što majka dete uči da jede, pomalo mu daje. Svako treba da čita i da uči,
makar to bilo samo nedeljom i praznicima. Knjige su vrednije od materijalnog bogatstva. Ako
skrenemo s puta knjiga nas može vratiti na pravi put.

O prijateljstvu –

Ko živi sam tom je život gorak i čemeran. Drug drugu treba da pomaže.

Svima i svakome –

Svima i svakome Bog je dao Sunce, kišu, dan, noć, zdravlje ili bolest, smrt....

Zlatna sredina –

Venclović nas uči da se ne trebamo mešati sa bludnicima, dosađivačima, pijanicama,

preotimačima, ubicama, ljudima koji samo zlo misle i tako dalje. Treba se držati srednje ruke.

O neravnopravnosti žena –

Venclović kaže kako oni koji kažu da su žene zle ne znači da su oni dobri. Ako je žena
problematična treba je prevaspitati, ukoriti. I da Bibliju ne treba tumačiti bukvalno već
alegorijski.

O lakrdijama, maskarama i vašarištima –

Sokačke šale i lakrdije odvraćaju ljudski um i uši. Poziva ljude da ne odlaze tamo jer to nije drago
Bogu. Iako ljudi imaju razne izgovore za odlazak.

Karanje visokoumnim sveštenicima –

Postoje svštenici koji se ne boje Boga niti za njega mare.

O crkvi i krčmi –

Ljudi se ne ponašaju primereno u crkvi. Odsutni su, spavaju, razgovaraju međusobno o raznim
poslovima...

Bludnicima –

Govori o muškarcima koji gledaju devojke ne misleći da je to greh, a zbog toga i na liturgiju
kasne. Ne samo da devojke gledaju momci već i oženjeni muškarci,a onda postaju nezadovoljni,
besne na svoje žene i porodicu.

Beseda na dan blagovesti –

Ovo je u dijaloškoj formi.

Pisana je na crkvenoslovenskom.

Govori kako je Arhangel Gavrilo došao u Nazaret da obavesti Bogorodicu da je u blagoslovenom

stanju. Ona mu ne veruje jer je još devojka. A onda se plaši da Josif neće njoj poverovati da je
ona trudna sa duhom svetim već će misliti da ga je prevarila.