Imenice druge vrste

Po drugoj imeničkoj deklinaciji menjaju se imenice koje u genitivu jednine imaju nastavak –E

To su imenice ženskog roda koje se u nominativu jednine završavaju na –A ( žena-žene, majka-majke,

knjiga-knjige, Jelena-Jelene..)

Kao i imenice muškog roda koje se u nominativu jednine završavaju na –A ( kolega-kolege, tata-tate,
Nikola-Nikole, sluga-sluge..)

Vokativ jednine:

U ženskom rodu javlja se nastavak –o (majka- majko, baka-bako, škola-školo..), a kod višesložnih
imenica na –ica nastavak je –e ( Milica-Milice, nastavnica-nastavnice, drugarica-drugarice, Zorica-
Zorice..), kod nekim imenica vokativ može biti kao i nominativ ( Nikola-Nikola, Jelena-Jelena, mama-
mama, tetka-tetka, Nemanja-Nemanja..).

Kod dvosložnih imena nastavak zavisi od akcenta: ako je akcenat kod dvosložnih imena dugouzlazni onda
je u vokativu nastavak –o ( Mira-Miro, Maja-Majo, Toma-Tomo..), a ukoliko je kod dvosložnog imena bilo
koji drugi akcenat onda je vokativ jednak nominativu ( Ana-Ana, Branka-Branka, Jovana-Jovana...)

Genitiv množine:

U genitivu množine javljaju se nastavci –A,-I, -U.

Nastavak –a imaju imenice čija se osnova završava jednim suglasnikom ( žene-žena, kuće-kuća, škole-
škola, kolege-kolega, sudije-sudija..)

Takve imenice nekada mogu imati i proširenja u vidu nepostojanog a ( pesme- pesama, zemlje-zemalja,
devojke-devojaka, sestre-sestara..)

Nastavak i imaju imenice koje svoju osnovu ne proširuju nepostojanim a ( majke-majki, lopte-lopti,
Amerikanke-Amerikanki..)

Samo tri imenice mogu imati u fenitivu jednine nastavak u ( ruku,nogu,slugu)

Neke imenice u genitivu množine druge vrste mogu imati i nastavak –a i –i (voćke-voćki-voćaka, bitke-
bitaka-bitki, pripovetke-pripovedaka-pripovetki,olovke-ovolaka-olovki..)