Kršenje Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima sa nacionalnom

pokrivenošću je u porastu, pokazao je monitoring medija Saveta za štampu,

rađen od jula do decembra prošle godine. Mediji su najčešće kršili pretpostavku
nevinosti i otkrivali identitet žrtve. Posebno su ugrožena deca kojoj su nakon
medijskih objava „uništeni životi“.

Osam dnevnih novina prekršilo je Kodeks u 5.057 tekstova, što je 17 odsto više
nego 2018. godine, saopštili su juče predstavnici Saveta za štampu.

Titulu najneprofesionalnijeg štampanog medija ponovo je, kao i prethodne dve

godine, poneo tabloid Alo sa objavljenih 1.266 tekstova u kojim je prekršen
Kodeks, slede Kurir sa 1.106, Srpski telegraf sa 864, Informer sa 667
i Blic sa 511.

Najmanje prekršaja zabeležili su dnevni listovi Večernje

novosti (354), Politika (234) i Danas (55).

Mediji su najčešće kršili pretpostavku nevinosti i otkrivali identitet žrtava

(imena, privatne fotografije), a posebno su bila ugrožena deca. Primećeno je
417 tekstova u kojima se krše prava deteta.

Najviše ih je izašlo u Kuriru, čak 151, zatim u tabloidu Alo (141), Večernjim
novostima (70), Informeru i Srpskom telegrafu (21), u Blicu (8), ali i u listu
Danas (4), što pokazuje da se i u ozbiljnim medijima dešavaju greške.

Predstavnici Saveta za štampu naglasili su da je obaveza novinara i novinarki da

štite identitet maloletnog lica, što često ne rade. Povreda prave deteta posebno
je bila izražena u slučaju otmice maloletne devojčice, zbog čega je Savet za
štampu opomenuo pet medija.

Istraživanje je pokazalo da se često otkriva identitet dece – kako žrtava nasilja i

pedofila tako i identitet dece poznatih ličnosti.
Da Vas podsetimo:  Lažne vesti, korona virus i Srbija: Kome da
verujemo

Prema mišljenju Petra Jeremića, novinara koji je sprovodio monitoring,

ovakvim načinom izveštavanja mediji uništavaju deci život i utrkuju se s tim
ciljem.

Leševi na naslovim stranama

U porastu je i broj tekstova u kojima su pretpostavke predstavljene kao

činjenice, bez adekvatnih dokaza, naslovi često ne odgovaraju sadržaju, a sve
je više slučajeva u kojima se ne štiti dostojanstvo žrtve. Primetan je i veći broj
neobeleženih PR tekstova.

„Novinari i novinarke bi trebalo da štite dostojanstvo žrtve, a to ne čine, jer

konstantno imamo leševe na naslovnim stranama. Kada neko dođe u posed
takve fotografije, ona ne sme da ode u javnost. Mediji krše i tačku 6 Kodeksa, a
to je nepoštovanje kulture i etike javne reči. Mi imamo masakr javne reči kada 
štampani mediji prenose dijaloge iz rijalitija“, ocenila je Tamara Skrozza,
članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, koja je vršila monitoring.