Professional Documents
Culture Documents
Јунаци:
Девојчица
Дека Младић
Дечак Полицајац
Бака Девојчица 2
Марко Краљевић Девојчица 3
Вила Дечак 2
Пензионер Дечак 3
Свети Сава
Улази девојчица и води деку за руку. По поду разбацане играчке. Узима лутку.
ДЕВОЈЧИЦА: Деко, деко, сетила сам се једне чаробне игре! Хајде да се играмо!
ДЕКА: Чега си се сетила, паметнице мала?
ДЕВОЈЧИЦА: Играћемо се принца и принцезе!
ДЕКА: Заиста!? Ма шта ми наприча! Да то није она прича кад лепи девојчурак мора да се сакрије у
шуми јер хоће да је убије зла маћеха, па онда наиђе на патуљке који јој понуде склониште, па лепо с
њима живи, а онда упозна принца који се шврћка сам по шуми.
ДЕВОЈЧИЦА(одушевљено): Јесте, јесте! И ти ћеш имати дворац, па ћеш онда да ме нађеш у шуми јер
ме је успавала зла вештица, a o нда ћемо да бежимо кроз шуму и ти ћеш да ме спасеш и одведеш у
своје краљевство. (У једном даху изговара, а онда застане и лице јој постане забринуто.) Само ме
мало брине то што ћемо да бежимо кроз шуму, деко! Знаш, у шуми се крије зли вук, звани Велики!
ДЕКА: Ништа за то, имаћемо ми чиме да се бранимо! Понећемо оружје!
ДЕВОЈЧИЦА: Понећемо GPS!
ДЕКА: Ја сам мислио да понесемо буздован! Можемо и буздован и GPS!
ДЕВОЈЧИЦА: Добро си се сетио, деко! (Чешка се по глави, као да размишља.) Још само да ми
објасниш, шта ти је то тај буздован!
ДЕКА: Добро питање, мала моја, али то ће боље знати твоја учитељица! Мора да у твојим књигама
негде сигурно има и буздована, и мачева и јунака пошто већ има свуда GPS-ова!
(Излазе са сцене. Појављује се Марко Краљевић и вила Равијојла.)
МАРКО КРАЉЕВИЋ: Чујеш ли ти ово, верна друго моја?
ВИЛА: Чујем, чујем! Изгледа да ти је наоружање отишло у пензију!
МАРКО КРАЉЕВИЋ: А онај дека, светлост нашег усменог предања, ни реч да проговори, да објасни
лепо оном женском чељадету…шта женско чељаде зна о наоружању… Лепо да објасни да кад светли
буздован узмеш у руке, па њим чукнеш два-три пута о тинтару Црног Арапина, он ти се простре по
ливади зеленој ко бела лала! О томе шта он може великом злом вуку, нећемо ни да се расправљамо.
Види се према моме калпаку и бунди.
ВИЛА: Побро, ево још неко долази. ‘Ајмо у страну, да чујемо шта они кажу!
(Сакрију се с краја и посматрају.
Наилази дечак. Чита или игра игрице. Долази и бака, скоро се сударају.)
БАКА: Шта то читаш?
ДЕЧАК: Јеси ли чула за Хари Потера?
БАКА (одмахује главом): То је неки страни дипломата?
ДЕЧАК: Ма не, бако, што си ти необавештена! То је дечак чаробњак! А мора да си чула бар за
страшног капетана Куку? За гусара који је пљачкао по Карибима?
БАКА: Каква кука, црно дете?
ДЕЧАК(показује рукaма): Бако, ти си глува? (Чини покрете као да се мачује.) Јеси ли чула за
капетана Куку, Петра Пана, вилу Звончицу?
БАКА: Каква су то имена, Боже ме сачувај? (Крсти се и одмахује главом.) Ма, дете, јеси ли ти
Српче? Што помињеш те странце? Јеси ли чуо за наше јунаке: Марка Краљевића, Милоша Обилића,
Mалог Радојицу? (Одмахујући главом, излази са сцене.)
ДЕЧАК: И они су неке фаце, а? Као славни јунаци наше епске поезије? Доста су ми досађивали на
часовима књижевности! Кад су толико познати што их нема на неком диску, у некој игрици?