УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ОДСЕК ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

И ЛИНГВИСТИКУ

Методичка припрема

Методичка пракса

Студент Ментор
Ненад Лазић спец. Наташа Добрић
Професори
др Гордана Штасни
др Јелена Редли
 Нови Сад, 2017
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Школа Основна школа „Петефи Шандор”

Наставни предмет Српски језик

Разред VIII6

Датум 7. III 2017.

реализације
Кандидат Ненад Лазић

Наставна Намјерне, допусне и поредбене реченице

јединица
Тип наставног Час обраде новог градива
часа
Облик рада Комбинација фронталног и индивидуалног рада

Наставне методе Говорне методе (дијалошка и монолошка) и метода

демонстрирања

Наставна Жива ријеч наставника, табла, креда, компјутер, видео-бим,

средства уџбеник Граматика 8 и наставни лист

Циљ часа Стицање знања о намјерним, допусним и поредбеним реченицама

и примјена стечених знања у новим ситуацијама.

Образовни задаци ‒Препознавање претходно обрађених врста зависних реченица у

тексту у циљу утврђивања стечених знања, али и ради припреме
за усвајање нових наставних садржаја.
‒Препознавање приједлошко-падежних конструкција и развијање
истих у зависну реченицу са истим значењем.
‒Закључивање о истовјетности реченичне службе (функције)
приједлошко-падежене конструкције и зависне реченице
добијене развијањем одговарајуће приједлошко-падежне
конструкције.
‒Усвајање нових реченичних функција ‒ прилошке одредбе за
намјеру или циљ и прилошке одредбе за допуштање.
‒Уочавање намјерних, допусних и поредбених реченица унутар
зависносложених реченица.
‒Препознавање везника у намјерним, допусним и поредбеним
реченицама, али и других средстава (прилога, партикула) којим
се претходно наведене зависне реченице уводе у зависносложену
реченицу.
‒Увиђање у којим се ситуацијама најчешће употребљавају
намјерне, допусне и поредбене реченице.
‒Уочавање условљености глаголских облика везницима да и како
и ријечцом ли у намјерним реченицама.
‒Усвајање и примјена правописних правила у вези са намјерним,

2
 допусним и поредбеним реченицама.
‒Оспособљавање ученика за разликовање категорије намјере или
циља од категорије узрока.
‒Стицање знања о поредбеним реченицама за једнакост и
поредбеним реченицама за неједнакост као типовима поредбених
реченица и уочавање разлика међу њима.
‒Примјена знања из ове наставне јединице у усменом и писменом
изражавању.
‒Функционално повезивање наставе језика са наставом
књижевности.

Васпитни задаци ‒Развијање осјећаја код ученика за схватање сложености језика.

‒Његовање културе изражавања и писања у складу са језичком
нормом.
‒Развијање свијести о важности исправног писања.

Практични ‒Развијање моћи за запажање, упоређивање и закључивање.

задаци ‒Побуђивање смисла за уочавање битних детаља и односа.
‒Појачавање радозналости и истраживачког духа ученика.

Образовни  Основни ниво:

стандарди CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас
и у себи
CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне
области) у једноставним примерима
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке
категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму,
предикатску реченицу и комуникативну реченицу)
CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним
(школским) примерима

 Средњи ниво:
CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да
одреди облик променљиве речи
CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте
синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у
сложенијим примерима

 Напредни ниво:
CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са
врстама и подврстама речи и њиховим граматичким
категоријама
CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица
(врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу
одломака, ликова, карактеристичних тема и мотива

3
Литература  Стручна:
Пипер, Предраг и др. (2005). Синтакса савременог српског
језика. Београд ‒ Нови Сад: Институт за српски језик САНУ ‒
Београдска књига ‒ Матица српска.
Пипер, Предраг и Иван Клајн (2014). Нормативна граматика
српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Станојчић, Живојин и Љубомир Поповић (2002). Граматика
српскога језика ‒ уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

 Методичка:
Илић, Павле (2006). Српски језик и књижевност у наставној
теорији и пракси. Нови Сад: Змај.
Николић, Милија (1992). Методика наставе српског језика и
књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Петровачки, Љиљана (2004). Синтакса у настави српског језика
и књижевности. Нови Сад: Змај.
Петровачки, Љиљана и Гордана Штасни (2008). Методичке
апликације. Нови Сад: Филозофски факултет.
Петровачки, Љиљана и Милица Савић (2014). Намерне реченице
у настави српског језика. Лексика, граматика, дискурс. Нови
Сад: Филозофски факултет.

 Извори:
Ломпар, Весна (2010). Српски језик за осми разред основне
школе. Београд: Klett.
Ломпар, Весна и Зорица Несторовић, Златко Грушановић (2010).
Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе.
Београд: Klett.
Станковић-Шошо, Наташа и Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена
Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић (2010). Радна свеска за
српски језик за 8. разред основне школе. Београд: Нови Логос.
Ћећез-Иљукић, Драгана и Јелена Срдић, Слађана Савовић,
Светлана Вулић (2010). Граматика за осми разред основне
школе. Београд: Нови Логос.

Временска Уводни дио часа: 5 минута

структура часа Главни дио часа: 35 минута
Завршни дио часа: 5 минута

4
 Уводни дио часа

У уводном дијелу часа наставник поздравља ученике. С циљем да их мотивише

за обраду наставне јединице из области језика и провјери њихово познавање зависних
реченица, наставник налаже ученицима да ријеше 1. задатак са наставног листа.
Будући да су се ученици претходно упознали са различитим типовима зависних
реченица (изричним, односним, мјесним, временским и узрочним), наставник даје
ученицима текст који у својој структури садржи претходно наведене типове зависних
реченица. Након истека времена предвиђеног за реализацију наведеног задатка
наставник провјерава тачност рјешења, тако што сваки ученик чита по једну
комуникативну реченицу, у њој препознаје зависне реченице и одређује им врсту.

1. Пажљиво прочитај наведени текст, подвуци у њему све зависне реченице и одреди
им врсту:

Јутрос је мама послала Марка у пекару која је недавно отворена у суседној улици.
Мама му је рекла да је нова пекара боља од старе. Упркос киши стигао је брзо где га
је послала. Трчао је попут искусног атлетичара јер киша није престајала. Када је
дошао кући, лекцију је прочитао још једном ради бољег разумевања.

_________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________

Рјешење:

која је недавно отворена у суседној улици ‒ односна, да је нова пекара боља

од старе ‒ изрична, где га је послала ‒ месна, јер киша није престајала ‒ узрочна,
Када је дошао кући ‒ временска

Пошто су ученици успјешно реализовали наставников захтјев, наставник на

слајду приказује једну од реченица из наведеног текста којa ће му послужити за даљи
рад. Наиме, наставник ће на слајду приказати реченицу Лекцију је прочитао још
једном ради бољег разумевања. у којој ученици треба да пронађу приједлошко-
падежну конструкцију и одреде јој падеж. Наиме, од ученика се очекује да издвоје
приједлошко-падежну конструкцију ради бољег разумевања и саопште да се налази у
генитиву. Да би ученике информисао о служби (функцији) претходно наведене
приједлошко-падежне конструкције, наставник захтјева од ученика да закључе на која
питања одговара приједлошко-падежна конструкција ради бољег разумевања, при чему
очекује да ученици закључе да одговара на питања РАДИ ЧЕГА? и С КОЈОМ
НАМЈЕРОМ? Након што увиде на која то питања одговара претходно наведена
приједлошко-падежна конструкција, наставник саопштава ученицима да се она налази
у служби (функцији) прилошке одредбе за намјеру или циљ.

5
 Слајд бр. 1

Након што их обавјести да се претходно наведена приједлошко-падежна

конструкција налази у функцији прилошке одредбе за намјеру или циљ, наставник
налаже ученицима да наведену приједлошко-падежну конструкцију развију у
одговарајућу зависну реченицу, првенствено очекујући одговор да би је боље разумео.

Слајд бр. 2

Пошто су ученици претходно упознати да се реченични чланови могу исказати

ријечју, синтагмом, приједлошко-падежном конструкцијом и зависном реченицом,
ученици ће лако закључити да се и зависна реченица налази у служби (функцији)
прилошке одредбе за намјеру. Затим наставник захтјева од ученика да му саопште како
се назива такав тип зависних реченица, очекујући да ученици закључе да је ријеч о
намјерним реченицама, што биљежи на таблу, а ученици у своје свеске.

Главни дио часа

Пошто је наставник на слајду приказао реченицу Лекцију је прочитао још

једном да би је боље разумео. наставник ће питати ученике којим везником је у
зависносложену реченицу уведена претходно наведена реченица, очекујући да ученици
препознају зависни везник да. По добијању тачног одговора наставник налаже
ученицима да препознају који је глаголски облик употријебљен у зависној реченици,
очекујући да препознају потенцијал (кондиционал), након чега наставник налаже
ученицима да увиде који глаголски облик може доћи на његовом мјесту, очекујући да
ученици закључе да је ријеч о презенту. Након наведеног закључка наставник

6
обавјештава ученике да се у намјерној реченици уведеној везником да могу јавити и
презент и потенцијал (кондиционал).

Слајд бр. 3
Потом наставник на слајду приказује двије зависносложене реченице у чијем се
саставу двије намјерне реченице које нису уведене везником да: Како би је чули,
Марија је говорила гласно. и Милан је, не би ли стигао на време, позвао такси.
Пошто је наведене реченице приказао на слајду, наставник тражи од ученика да
у њима препознају намјерне реченице, очекујући да ученици препознају реченице:
Како би је чули и не би ли стигао на време. Пошто су препознали намјерне реченице,
наставник налаже ученицима да у реченици Како би је чули, Марија је говорила гласно.
препознају везник којим је уведена намјерна реченица, очекујући да ученици
препознају да је ријеч о везнику како. Наставник захтјева од ученика да му саопште
који је глаголски облик употријебљен у зависној намјерној реченици, очекујући да
препознају да је то потенцијал (кондиционал). Након исправно донесених закључака,
наставник константује да се предикат у намјерној реченици уведеној везником како
јавља у облику потенцијала (кондиционала).
Потом наставник пита ученике да ли је намјерна реченица не би ли стигао на
време уведена везником. Пошто добије одричан одговор, наставник саопштава
ученицима да је обиљежје наведеног типа намјерних реченица ријечца (партикула) ли,
након чега ученици добијају задатак да уоче којим је глаголским обликом исказан
облик предиката, при чему очекује да поново препознају потенцијал (кондиционал). По
добијању исправног одговора наставник захтјева од ученика да препознају да ли се
предикат налази у потврдном или одричном облику. Пошто ученици закључе да је у
одричном облику, наставник саопштава ученицима да је у намјерним реченицама са
ријечцом ли предикат увијек у одричном облику потенцијала (кондиционала).

Слајд бр. 4
7
 Након што су увидјели којим се средствима (везницима да и како и ријечцом ли)
могу увести намјерне реченице, наставник их записује на таблу, након чега их пита
шта се означава намјерним реченицама. По добијању ученичких одговора наставник
саопштава ученицима уобличену дефиницију ‒ да се намјерним реченицама означава
циљ или сврха вршења радње надређене реченице, што приказује и на слајду.

Слајд бр. 5

Пошто је дефинисан појам намјерних реченица, наставник ученике наводи да

закључе каква је употреба запете у намјерним реченицама. Пошто су на табли
приказане три различите могућности употребе зависних намјерних реченица (у
постпозицији, препозицији и интерпозицији), наставник очекује да ученици закључе да
се намјерне реченице одвајају запетом кад су у инверзији и кад су уметнуте.
Слиједи дио часа у којем наставник задацима на наставном листу провјерава
усвојеност ученичких знања о намјерним реченицама.

2. Истакнуте предлошко-падежне конструкције развиј у зависне реченице, а затим

наведи врсту зависне реченице:
а) Отишао је у болницу због болести. ______________________ ________________
б) Отишао је у болницу ради лечења. ______________________ ________________

Рјешење:

а) Отишао је у болницу због болести. јер је био болестан узрочна

1
б) Отишао је у болницу ради лечења. да се лечи намерна
Након што успјешно реализују задатак са наставног листа, наставник пита
ученике којом зависном реченицом се исказује садржај који је већ остварен, а којом
садржај који тек треба да се оствари, при чему очекује да ученици закључе да се
узрочном реченицом исказује садржај који је већ остварен, а да се намјерном
реченицом исказује садржај који тек треба да се оствари. Наставник наглашава
ученицима да се приједлози због и ради не могу међусобно замјењивати и да приједлог
због има узрочно, а приједлог ради намјерно значење.

1
Пошто долази уз глаголе са значењем свјесно предузетог кретања и има функцију допуне за циљ,
једино би прихватљив одговор био са предикатом у презенту ‒ да се лечи. Међутим, ученици се током
основношколског школовања не упознају са разликом између одредбе и допуне, стога ће се као исправан
одговор прихватити и намјерна реченица са кондиционалом у предикату ‒ да би се лечио. Да наведена
реченица допуњава глагол кретања и служи ексцлицирању показује и то што се реченица са субјектом
једнаким са субјектом глагола кретања може замијенити инфинитивом ‒ Отишао је у болницу лечити
се.

8
3. У следећој реченици из путописа Писма из Норвешке Исидоре Секулић подвучене су
све намерне реченице. Провери да ли је све тачно урађено.

С пролећа људи дотерају своју стоку да се преко лета гоји на пашњаку, а они се
врате; долазе само с времена на време да виде је ли све у реду, и да понесу кући нешто
млека.

___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

Рјешење:

Није све тачно урађено. Треба подвући и намерну реченицу да понесу кући
нешто млека.

Пошто је утврдио да су ученици схватили шта се означава намјерним

реченицама, наставник упућује ученике да у реченици Упркос киши стигао је брзо.
пронађу приједлошко-падежну конструкцију и одреде у којем је падежу. Након што
уоче приједлошко-падежну конструкцију упркос киши и саопште да се налази у дативу,
наставник поставља питање ученицима да ли је киша спријечила да Марко брзо стигне
у пекару. Добивши одричан одговор, наставник саопштава ученицима да се вршење
радње допушта и поред постојања препреке и да се наведена приједлошко-падежна
конструкција налази у служби (функцији) прилошке одредбе за допуштање.

Слајд бр. 6

Затим наставник захтјева од ученика да наведену приједлошко-падежну

конструкцију развију у зависну реченицу, очекујући првенствено одговор Иако је
падала киша, стигао је брзо. Пошто правилно развију приједлошко-падежну
конструкцију у зависну реченицу, наставник захтјева од ученика да му саопште у којој
се служби (функцији) налази наведена зависна реченица, при чему очекује да му
саопште да је у служби (функцији) прилошке одредбе за допуштање. По добијању
очекиваног одговара наставник пита ученике како се називају такаве зависне реченице,
очекујући да ученици закључе да је ријеч о допусним реченицама, што биљежи на
таблу. Пошто је записао наслов наставне јединице на таблу, наставник ће питати
ученике да наведу којим је зависним везником уведена допусна реченица, очекујући да
ученици препознају везник иако.

9
 Слајд бр. 7
Онога тренутка када ученици уоче којим је зависним везником уведена допусна
реченица наставник на слајду приказује још двије зависносложене реченице у чијем се
саставу налазе допусне реченице. Ученици добијају задатак да препознају допусне
реченице и везнике којима су уведене. Наиме, наставник очекује да ученици реченице
мада је знао пут и премда је кренуо на време одреде као допусне и да уоче везнике
мада и премда којим су те реченице уведене.

Слајд бр. 8
Пошто је на таблу записао везнике којим се уводе допусне реченице, наставник
пита ученике шта се означава допусним реченицама. Након што саслуша неколико
ученичких одговора наставник саопштава исправну дефиницију ученицима и
истовремено је приказује на слајду:

Слајд бр. 9
10
 Пошто су на слајду приказане три различите могућности у којима се допусна
реченица може појавити, наставник налаже ученицима да закључе када се уз допусне
реченице употребљава запета, при чему очекује да ученици саопште да се запета пише
када је допусна реченица у инверзији и када је уметнута.
Потом наставник на слајду приказује одговарајуће зависносложене реченице
које ученици треба да допуне одговарајућом ријечи. Наиме, наставник очекује да
наведене зависносложене реченице допуне ријечју ИПАК, којој ученици треба да
одреде и врсту, при чему се очекује да препознају да је то ријечца (партикула). Исто
тако, ученици треба да закључе да се наведена ријечца појављује у случају када јој
претходи допусна реченица и да се њоме истиче смисаона веза допусне и надређене
реченице, што касније наставник саопштава у виду резимеа.

Слајд бр. 10

Слиједи дио часа у којем наставник задацима на наставном листу провјерава

усвојеност ученичких знања о допусним реченицама.

4. У следећем низу подвуци реч која му не припада, а затим укратко објасни свој избор
у низу:
иако, да, мада, премда
__________________________________________________________________________

Рјешење:

иако, да, мада, премда

Једини везник у низу којим се не може увести допусна реченица.

5. Из следећих реченица издвој све допусне реченице:

а) Иако се нешто није осећао добро, замахну сабљом и посече још оних пет-шест
глава, које су немоћно сиктале са танких вратова. (Душко Радовић: Капетан Џон
Пиплфокс)
_________________________________________________________________________
б) Најпосле, и то се некако претурило, иако никад нисам успео да нађем одговор на
та питања. (Иво Андрић: Деца)
_________________________________________________________________________

11
Рјешење:

а) Иако се нешто није осећао добро

б) иако никад нисам успео да нађем одговор на та питања
Потом ће наставник питати ученике у којој се реченици допусна реченица
налази у инверзији, очекујући да ученици одговоре да је ријеч о првој реченици.

Затим наставник упућује ученике да у реченици на слајду Трчао је попут

искусног атлетичара. пронађу приједлошко-падежну конструкцију и одреде падеж у
којем се налази. Пошто уоче приједлошко-падежну конструкцију попут искусног
атлетичара и саопште да је у генитиву, наставник ће одмах затражити да претходно
наведеној приједлошко-падежној конструкцији одреде службу (функцију), при чему се
очекује одговор да је у функцији прилошке одредбе за начин. Уколико ученици буду
гријешили при одређивању функције наведеног реченичног члана, наставник им
сугерише да закључе на које то питање он одговора, очекујући КАКО? као одговор. У
том случају, увидјевши на које питање одговара наведена приједлошко-падежна
конструкција ученици су у стању да препознају прилошку одредбу за начин.
Након успјешно реализованог наставниковог захтјева слиједи нови ‒ да
наведену приједлошко-падежну конструкцију развију у зависну реченицу, очекујући
као одговор Трчао је као што трчи искусни атлетичар.

Слајд бр. 11

Затим ће наставник питати ученике у којој се служби (функцији) налази

претходно наведена зависна реченица, очекујући да саоште да је у функцији прилошке
одредбе за начин. Пошто успјешно одреде њену функцију, наставник пита ученике
како се називају такве реченице, при чему очекује да закључе да се називају начинске.
Онда ће наставник питати ученике шта се то пореди у наведеној зависносложеној
реченици, при чему очекује да ученици одговоре да се пореде Марко и искусни
атлетичар. Наставник пита ученике како се назива такав тип зависних реченица,
очекујући да ученици претпоставе да је ријеч о поредбеним реченицама. Након што
исправно закључе, наставник ће оба назива за ову врсту реченица записати као наслов.
Потом наставник пита ученике да ли се једнака особина приписује Марку и
искусном атлетичару. Пошто потврдно одговоре, наставник саопштава да се такав тип
поредбених реченица назива поредбене реченице за једнакост и да је то један од типова
поредбених реченица, што биљежи на таблу.

12
 Пошто је на таблу записао „поредбене реченице за једнакост” наставник налаже
ученицима да увиде чиме је уведена наведена поредбена реченица, очекујући да уоче
везнички спој као што, који ће записати на таблу.

Слајд бр. 12
Потом наставник на слајду приказује три реченице у којим ученици проналазе
поредбене реченице, питајући ученике да ли се у њима једнака радња или особина
приписује појмовима који се пореде. Одговоривши потврдно, наставник саопштава
ученицима да су и то поредбене реченице за једнакост, након чега ученици треба да
препознају чиме су уведене наведене реченице. Очекује се да ученици издвоје
везнички спој као да и прилоге како и колико у везничкој функцији, што ће наставник
записати на таблу.

Слајд бр. 13

Наставник се поново служи текстом из првог задатка и на слајду приказује

реченицу Нова пекара је боља од старе. у којој ученици проналазе приједлошко-
падежну конструкцију од старе, одређују да је у генитиву и коју потом треба да
развију у зависну реченицу. Наиме, наставник очекује да претходно наведену
контрукцију развију у зависну реченицу него што је стара. Пошто то исправно учине,
наставник пита ученике који се то појмови у наведеној реченици пореде и да ли се
једнака особина приписује појмовима који се пореде. Очекује се да ученици увиде да
се пореде нова пекара и стара пекара и да се њима не приписује иста особина. Потом
наставник саопштава да наведена реченица илуструје други тип поредбених реченица,
а то су поредбене реченице за неједнакост.

13
 Пошто је на таблу написао „поредбене реченице за неједнакост” ученици треба
да увиде чиме је поредбена реченица уведена, очекујући да издвоје везнички спој него
што, што наставник записује на таблу.

Слајд бр. 14

Наставник саопштава ученицима да поредбене реченице за неједнакост могу

бити уведене још једним везничким спојем и тим поводом наставник на слајду
приказује реченицу:

Слајд бр. 15

Пошто ученици уоче везнички спој него да наставник га записује на таблу, уз

израз него што.
Потом наставник приказује на слајду претходно наведене реченице у којима су
истакнуте ријечи боља и лепше, којим ученици треба да одреде врсту. Након што
саопште да је прва ријеч придјев, а друга прилог, наставник пита ученике шта је
наведеним ријечима заједничко, очекујући да закључе да су обје ријечи у облику
компаратива. Уколико буду имали потешкоће при рјешавању наведеног питања,
наставник ће их питати која је граматичка особина заједничка придјевима и неким
прилозима или ће их навести да наведу основне облике наведених ријечи.

14
 Слајд бр. 16

Наставник ће затим констатовати да се у реченици надређеној за поредбену

реченицу за неједнакост јавља облик компаратива (придјева или прилога).
На крају, наставник пита ученике шта се означава поредбеним (начинским)
реченицама. Пошто саслуша неколико ученичких одговора, наставник на слајду
приказује исправну дефиницију и саопштава је ученицима.

Слајд бр. 17
Наставник обавјештава ученике да за писање запете уз поредбене реченице важе
иста правила као и за претходне двије врсте, те наставник захтјева да их неко од
ученика понови. Наиме, наставник очекује да ученици саопште да се запета уз
поредбене реченице пише када су у инверзији или кад су уметнуте.
Слиједи дио часа у којем наставник задацима на наставном листу провјерава
усвојеност ученичких знања о поредбеним реченицама.
6. Одреди службу (функцију) издвојених чланова реченице из народне новеле Дјевојка
цара надмудрила.
Сиромах послуша шћер и искаже цару као што га је она научила.

Пример Служба (функција)

а) сиромах
б) шћер
в) искаже
г) цару
д) као што га је она научила

15
Рјешење:

Пример Служба (функција)

а) сиромах граматички субјекат
б) шћер прави (ближи) објекат
в) искаже прост глаголски предикат
г) цару неправи (даљи) објекат
д) као што га је она научила прилошка одредба за начин

7. Повежи десну и леву страну, тако што ћеш иза зависносложених реченица написати
одговарајући број:

а) Поштујемо га као што он поштује нас. ____

1. поредбена реченица за једнакост
б) Време је лепше него што сам очекивао. ____
в) Све се завршило како је требало. ____
2. поредбена реченица за неједнакост
г) Учинио је више него да је пријатељ. ____

Рјешење:

а) Поштујемо га као што он поштује нас. 1

б) Време је лепше него што сам очекивао. 2
в) Све се завршило како је требало. 1
г) Учинио је више него да је пријатељ. 2

8. Заокружи слова испред неправилно написаних реченица:

а) Састали су се, како би се договорили о сарадњи.
б) Колико си заслужио толико ћеш и добити.
в) У космосу има много више галаксија него што је нама познато.
г) Марко је иако је био уморан завршио посао до краја.
д) Мада нема добро памћење, Милош је запамтио целу песму.
ђ) На такмичењу сам прошао као што сам и очекивао.

Рјешење:

а) Састали су се, како би се договорили о сарадњи.

б) Колико си заслужио толико ћеш и добити.
в) У космосу има много више галаксија него што је нама познато.
г) Марко је иако је био уморан завршио посао до краја.
д) Мада нема добро памћење, Милош је запамтио целу песму.
ђ) На такмичењу сам прошао као што сам и очекивао.

Пошто ученици уоче неправилно написане реченице, наставник захтјева да

саопште како би оне исправно гласиле.

16
9. Напиши реченице у којима ћеш употребити следеће врсте зависних реченица
уведене наведеним везницима:
а) намерна реченица у инверзији са везником да
_______________________________________________________________________
б) допусна уметнута реченица са везником иако
_______________________________________________________________________
в) поредбена реченица са везничким спојем него што са предикатом у перфекту
_______________________________________________________________________

Рјешење:2

а) Да би стигао на време, позвао је такси.

б) Ана је, иако је била болесна, ипак отишла у школу.
в) Јован је бољи него што сам очекивао.

10. У следећим стиховима подвуци све зависне реченице, издвој их на линије и одреди
им врсту:
Не бојте се, браћо моја драга,
већ ујутру, кад данак осване,
ви дозов’те агу Бећир-агу,
па му каж’те да ј’ умро Раде,
не би ли ме ага закопао.
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

Рјешење:
Не бојте се, браћо моја драга,
већ ујутру, кад данак осване,
ви дозов’те агу Бећир-агу,
па му каж’те да ј’ умро Раде,
не би ли ме ага закопао.
кад данак осване ‒ временска, да ј’ умро Раде ‒ изрична, не би ли ме ага закопао ‒
намерна

Пошто успјешно ријеше задатак, наставник пита ученике из које епске пјесме су
преузети наведени стихови, очекујући да се сјете народне епске пјесме Мали Радојица.

Завршни дио часа

У завршном дијелу часа наставник врши додатна објашњења уколико за то има

потребе. Потом се врши систематизација градива о намјерним, допусним и поредбеним
реченицама, тако што наставник поставља питања у вези са везницима и другим
језичким средствима којим се оне уводе у зависносложену реченицу.

2
Овдје су, ради компактности методичке припреме, наведени могући одговори.

17
 За домаћи задатак ученици треба да ураде задатке из радне свеске који се односе
на намјерне, допусне и поредбене реченице.

Изглед табле

Намерне реченице
‒везници ДА и КАКО и речца ЛИ

Допусне реченице
‒везници ИАКО, МАДА и ПРЕМДА

Поредбене (начинске) реченице

‒поредбене реченице за једнакост: КАО ШТО, КАО ДА
(везнички спојеви)
КАКО, КОЛИКО (прилози)

‒поредбене реченице за неједнакост: НЕГО ШТО, НЕГО ДА

(везнички спојеви)

Методичко образложење

У уводном дијелу часа, с циљем да мотивише ученике за обраду наставне

јединице из области језика, наставник ученицима даје задатак да у тексту који је лично
осмислио пронађу зависне реченице и одреде им врсту. Тим задатком, којим наставник
жели да провјери усвојеност знања о зависним реченицама, успоставља се веза између
раније стечених знања и оних које тек треба стећи, чиме се реализује и систематичност
у изучавању градива. Наиме, наставник је лично креирао текст који се налази у 1.
задатку наставног листа, будући да није могао пронаћи текст који у свом саставу
садржи оне типове зависних реченица који су претходно обрађени (изричне, односне,
мјесне, временске и узрочне). С друге стране, текст је начињен на такав начин да у
својој структури, поред наведених типова зависних реченица, садржи и оне
приједлошко-падежне конструкције које развијањем у зависну реченицу представљају
једну од врста зависних реченица са којом ученици тек треба да се упознају. Текст који
је креиран за потребе ове наставне јединице примјерен је узрасту ученика и притом
садржи реченице које су ученицима искуствено блиске. Провјера тачности рјешења
врши се фронталним путем, тако што ученици читају по једну комуникативну
реченицу, издвајају из ње зависне реченице и одређују им врсту. Наставник се у
уводном дијелу часа служи фронталним начином рада и објема говорним методама ‒
монолошком, када сарадничким императивима налаже индивидуализован колективни
рад, када им износи информације о оним појмовима о којима немају предзнање (овдје

18
је то случај са прилошком одредбом за намјеру или циљ) и када им врши најаву нове
наставне јединице, али и дијалошком, када ученике подстиче на мисаону и говорну
активност. У уводном дијелу часа наставник се користи и PowerPoint презентацијом,
којом се остварује не само принцип очигледности (чулности), него и принцип
економичности ‒ наставно градиво се ефикасније обрађује.
С циљем да ученике упозна ученике са намјерним реченицама наставник на
слајду приказује реченицу са приједлошко-падежном конструкцијом у функцији
прилошке одредбе за намјену или циљ. Наиме, прије него што упознају појам
намјерних реченица ученици се прво упознају са прилошком одредбом за намјеру или
циљ. Будући да су претходно упознати да се реченични чланови могу исказивати
ријечју, синтагмом, приједлошко-падежном конструкцијом и зависном реченицом,
ученицима није проблем да закључе да зависна реченица добијена развијањем
приједлошко-падежне конструкције у функцији прилошке одредбе за намјену или циљ
има исту ту функцију у зависносложеној реченици. Након што увиде коју функцију
врше намјерне реченице у оквиру зависносложене реченице, ученици су у обавези да
уоче којим се везницима уводи намјерна реченица у зависносложену, а том приликом
се упознају и са тиме да намјерна реченица у зависносложену реченицу не мора бити
уведена везником, што не чине први пут у оквиру наставе посвећене зависним
реченицима ‒ претходно су уочили да зависне реченице могу бити уведене
придјевским замјеницама, при обради наставне јединице посвећеној односним
реченицама, или прилозима, какав је случај био при обради зависних реченица са
временским и мјесним значењем. При обради наставне јединице посвећене намјерним
реченицима ученици треба да донесу ваљане закључке како о употреби глаголских
облика у намјерним реченицама, тако и о писању запете уз намјерне реченице. Исто
тако релеватно је уочити дистинкцију између категорије узрока и категорије циља
(намјере), што ученицима представља изузетан проблем, како у усменој, тако и у
писаној комуникацији.
Усвајање појма допусних реченица тече готово по истом принципу као и код
намјерних ‒ трансформацијом приједлошко-падежне конструкције са допусним
значењем, при чему се ученици упознају и са прилошком одредбом за допуштање.
Потом се уочавају везници којим се допусне реченице уводе у зависносложену, а затим
доносе закључци о правилној употреби запете уз допусне реченице.
Појам поредбених реченица стиче се такође трансформисањем одговарајуће
приједлошко-падежне конструкције у зависну реченицу. Указује се на два типа
поредбених реченица у зависности од тога да ли се појмовима обухваћеним поређењем
приписује заједничка радња или особина, или пак не. Писање запете уз поредбене
реченице посебно се не објашњава, будући да за њих важе иста правила као и за остале
прилошкоодредбене реченице.
Принцип примјерености (приступачности) наставник је остварио тиме што је
ученике обавјештавао о оним садржајима који су Наставним програмом превиђени за
обраду у VIII разреду основне школе. У том контексту ученицима није објашњавано
када су намјерне и поредбене реченице у функцији прилошке допуне.
Будући да се ученицима пружају научна, провјерена и чињенички
поткријепљена знања, остварује се у низу дидактичких принципа онај најважнији ‒
принцип научности. Овај принцип остварује се и истраживачким увиђањем и доказним
поступцима који су актуелни током наставног часа.
У главном дијелу часа дијалошка метода, у виду магистарске еротеме, остварена
је наставниковим питањима, како репродуктивним, којим се ученици упућују на
казивање већ усвојених садржаја (нпр. питање у вези са писањем запете уз претходно
обрађене типове зависних реченица), тако и продуктивним, намјењеним изазивању

19
истраживачке пажње (нпр. питања у вези са значењем намјерних, допусних и
поредбених реченица). У том контексту продуктивна питања искључују могућност
репродуковања раније стечених знања, а њихова функција огледа се не само у
подстицању ученика на свјесну активност, него и у развијању културе вођења дијалога,
чиме се постиже уланчавање наставних садржаја који припадају настави језика и
настави културе изражавања. Стицање знања дијалошким подстицањем и самосталним
откривањем гаранција је његове трајности. Дијалошка метода у главном дијелу часа у
корелацији је са монолошком методом и методом демонстрирања, будући да се
комбиновање разговора са монологом и показивањем намеће као методолошка
неминовност. Монолошка метода у главном дијелу часа резервисана је за изношење
оних информација о којим ученици немају предзнање (нпр. обавјештавање ученика о
прилошкој одредби за допуштање), за давање упутстава о реализацији задатака са
наставног листа и за допуњавање непотпуних ученичких исказа. Метода
демонстрирања темељи своје поступке на начелу очигледности, које је примарно
остварено сврховитошћу PowerPoint презентације којом се градиво брже презентује.
Поступност је остварена системским поступањем на часу. У највећој мјери је
реализована дидактичким захјевом „од познатог ка непознатом”, будући да се кренуло
од препознавања приједлошко-падежних конструкција ка одговарајућим типовима
зависних реченица које су у истој функцији као и приједлошко-падежна конструкција.
Главни дио часа почива на комбинацији фронталног и индивидуалног рада.
Функционалност фронталног (колективног) рада огледа се у чињеници да се њиме
градиво обрађује, обнавља и утврђује истовремено са свим ученицима. Индивидуални
рад ученика, праћен наставниковим инструкцијама, остварен је тиме што сви ученици
раде исте задатке, чиме се остварује принцип индивидуализације као један од кључних
принципа на којем почива настава српског језика. Оваквим обликом рада ученици
стичу самопоуздање увиђајући да сопственим снагама могу постићи успјех. Након
усвајања сваке од зависних реченица ученици добијају на рјешавање по два задатка,
којим се провјерава степен усвојености знања о одређеним типовима зависних
реченица, чиме се остварује принцип повезивања теорије са праксом. Задаци се раде
индивидаулно, а провјера се врши фронтално. Наставник се трудио да задаци буду што
разноврснији, стога су присутни задаци типа допуњавања, трансформисања,
„избацивања уљеза”, препознавања, повезивања и задаци вишеструког избора. По
успјешном рјешавању задатака који се односи на поредбене реченице слиједе три
задатка који су у вези са наведеним типовима зависних реченица и који се односе на
правилну употребу запете у зависносложеној реченици и састављање реченица према
задатом моделу, чиме се код ученика развија креативност. Посљедњим задатком
наставног листа функционално се повезује настава језика са наставом књижевности ‒
након што уоче зависне реченице и одреде им врсту наставник захтјева од ученика да
препознају дјело из којег су преузети стихови, а које су читали у претходном разреду.
Наиме, функционално повезивање наставе језика са наставом књижевности остварује
се и другим задацима са наставног листа, будући да се ученичко знање провјерава на
оним текстовима са којим су се ученици претходно упознали. Дакле, тежи се оним
задацима којима се његују виши облици знања и умјења ‒ примјенљивост, чему
свједочи 10. задатак, али и стваралаштво, које се остварује 9. задатком.
У завршном дијелу часа, уз евентуална питања ученика, врши се
систематизација градива о намјерним, допусним и поредбеним реченицама, тако што
се постављају кључна питања у вези са претходно наведеним типовима зависних
реченица. Домаћим задатком градиво се употпуњује и увјежбава, самим тим и
примјењује на новим примјерима и у новим ситуацијама.

20