гуиачннм спознаш Слмп

лијски рсд алфабета ne успсна Па nfiv Д* ***“ ,lrro синикломс- i#

цлгову оригиналну UOCTHKV Koiv 'ухпа11‘ свст 0,1 не Ра'*умс
Она иотичс из парадокса na шЈ- №Да*?° ou,,cao х Мешоиик.
припцпи реда алфабета за читаои^ 0 ,,аЈЈСД,,остав,,иЈи м најјачи
иридржава. »eh га нагони na самосталпот^ ^ "С ла га сс »a самостално
трагање за смнслом.
ц) Хазарн - гностнчки мит?

Давно ишчсзли „арод Хазара и сам je снмбол краја нс само

зато што je у историЈу отишао без трага. већ н зато nrro je -
очигледпо уживајуИи у паду - пожурио свом сопсгвсном
крају, ne делеКи aпокалиптнчno верова ње у пропаст евета
«eh оиисаиу у ’књизи народа (стр. 140). Овај народ je. панме.
нестао са историјскс сцепе одмах пакон urro су сс догоднла
прсобраИеи.а у јсдну од три всронсповести, као да je
нол>ппм самопоннштсњсм хтсо да избегнс коначпи суд. У
особитости хазарскс држапе саадају na np. ланап.е
иредности другим мањинским пародпма. прикривап>е n
постспено одбациван>е нмепа, иорекла. орпгипалпих
верских обнчаја. na n сопственог језика. Овакво се
попашање содстнцало, док су у исто време поштовали учепс
Јевреје, Гркс илн Араас. од којих иски чак пишу хазарску
историју, *али самим Хазаркма то није допуштепо н они о
сопственој проншости ne смеју да говорс и састављају књнге
*(стр.186. упоредн 83.142).

Став супротан ишчскивању апокалнисс хазарскн мнт узима од

Адама Кадмона који je 'старији брат Хриетов и млађи брат
Сотонин. створен од седам делова* (cnp. 229). Да ли je њега
Harnih преузео из Кабалс (гдс je Адам Кадмоп створен од
десст сманацнја или ссфирота као архетни човека) илн из
гностнчких извора. тешко je утврдити. У хазарској верзијн
сс самопопиигген.с овог народа na крају иојављује кроз
фигуру поповног ујсдињења: не сели се само Адамова душа
у све потоњс нараштаје. веН се н њихова смрт Bpaha у
Адамову смрт. као чсствце од којих IIOHOBO настајс
Адамово тсло н жнвот (стр. 229). У арапском извору то су
снови свих људи. који иоиово треба да оваплоте тсло аи|
>еоског претка. (cip.114).

д) Необичан доживл>ај врсмсна код Хазара

Овакав један народ има н свој посебаи одпос прсма времсну.
По
хрншћаиском извору хронологија je рађспа нрема хазарским
великнм годинама. a то су биле годнне ратова. a за развој. ток и
завршетак неке ствари важио јс разлнчитн поредак (стр.84).
Према исламском извору Хазари су сматрали * да сс TOKOM
чстири
 годишња доба увск смењују две. a ис једна година. при чему
једиа i#
течс у супротном смеру од друге" (јсдна из будућпости ка
ирошло-
сш. друга из прошлости у будућност. прн чсму се даин н
вскови
Moi7 мешати као картс. сгр. 140). У лсгендариом хоризонту
Књижевност /247
2
. „„„„лмто i фаитастици (која у заиадној да можс ...h.
паддап!) укида са КН,НЖСВЖК1Н срсдњсл пачунања врсмена: п>егов
точак сс
чакон.ггост нспромеиљиаог ра 1уд Р ^ и жун<;

окрсћс напрсд U натраг (сТр.Ш). . У Тнче иа neto -I

/ *o7V ono тако споро протнчс да нско за
уиатраг да лете (crp.127 . оно тако I , OIIO можс да
годдну дава остари колдко раииЈс за t л ( Р 2 ЦЈШ Б
сс потрошн унаирсд. као у орзом оик-д . i r , '
внНевој способности да уместо наредног даиа и л • ™
iiCKH другн свој дан (с«р. 35); оно се у сиу можс очитавати од кра ја ка почстку (стр.
39.131); оно иам пружа rajaiiCTBCiia ооравнања. као у случају
др. Сука: *У цепу су му лежали кључ КОЈИ намшНуЈс смрт н
jaje којс ra од смртиога дана може спасти (стр.76). При CBCMV
томс доминира прсдстава да хазарско врсмс протиче од краја
живота ка .ксговом вочетку (стр.131). н да je будућмосг Koja
допирс до Хазара исмилосрдна илн ech излизана (стр.142), оило
да принцеза Дтех мора да глуми живот своје мајкс (која joj je
"унаиред украла све љубавне додирс*. стр.26), било да je смрт
дсце образац смртима роднтеља: * Смрт je једино нгго се
наслеђује унатраг. уз матицу времена. прелази с млађих иа
старијс, са сина ua оца - смрт нреци наслсђују од нотомака као
неко нлем- ство*(стр.123).

е) Хазарска полемика
У којој мери су сс помешалн ПавиКсва фикција и историјска
сведочанетва, обзиром да je он хазарску полсмику из 8. и 9. века
реконструисао на основу внше нзвора • прсма сведочењима из тог
времена. хроничарима (међу којима je Јехуда Халеви са чувеннм
нзвором Liber Cosri из 1 1 4 1 ) и. коначио, истраживачнма 17. и 20.
вска. може одгонетнути само наука. Kao у Ековом Имс руже или
Хилдесхајмеровом дслу Марбот . тако се н у Павићсвом делу
уобичајено иовлачсн>е границе нзмеђу фикције и реалности не
може са сигурношћу извршити. јср измишљено, легендарно. na чак
и фантастично оставља утисак аутентичног и није ниигга даље од
историјске истине у одвосу на стварно доказано чнје значење нај-
ире истиче.
Овакав поступак je управо због тога модеран јер нс тврди да je открио последњу истину
догађаја: да ли je хазарска полсмика имала за последицу i#
npco6paheii)C у једну од три религије на крају остајс отворено.
Историјска истина се н на хоризонту фикцнје можс спознати само
издалска. Тиме je она у ироничном контрасту са тежљом
међусобно супротстављепих рслигнја да поседују апсолутпу
истину: да je ona педељива уираво je оиовргнуто распр- авом три
странс пред хазарским владаром који je имао добру намеру да се
преобрати у ираву всру. Да ли je иитаљс о коначној истиии, OKO
ког полемишу религијс. питање без одговора? Толико. да не би
била историјска случајиост да je хазарска полсмика оста-

Књнжсвност/248
3
Ханс РобсртЈаус

ПАВИЋЕВ ХАЗАРСКИРЕЧНИК

THE LAST THINGS BEFORE THE LAST"

I ФИГУРЕ КРЛЈЛ У ПАВИЋЕВОМ

ХАЗАРСКОМГЕЧПИКУ
a) Чежља за крајем

Аристотеловска сзруктурна формула са почстком, средином н Kpajesi обухвата зрн

основне могуИиости за разумевањс нстх> ријскш искуства
у внду ирнповеткс. Испрнчаиа, нсторнја можс да ДООНЈС
различнто значсње. већ прсма томе да лн њен смнсао грсба
да одредн почетак (нзвор). крај (tclos) или. иак. разлику
нзмсђу почетка и краја (conunutatio rcrum).

Антроиолошкн гледано, облмцн ирниовсда 1ва оријснтнсани на почстак односно крај

(библијскн: рај са ирвнм ipcxoM илн апокалипса са судњнм
даном) одговарају једиој подјсднако снажној. двострукој
пслрсби: чсжн.и sa спознајом иочстка из ког јс свс потскло
или њсговим поновним успоставл.аљем. али и сасвнм
суирошој чсжњи за спозпајом краја времена нли, иак.
самим остварнвањем тога краја.

Чежља за крајем je у мало ком тексту тако ирегнантно

садржана као у ПавиИевом Хазарском рсчнику. To сс види Beh у
ирвој реченици : "Садаиш.н нисац ове кн»иге уверава чнтаоца да
nche морати да умре ако ју ирочита. као игго je бно случај са
љсговнм претходником. корисником пздања Хазарског рсчника
лз 1691.* Издавач Даубманус je и један примсрак овог нздаља
отиснуо озровном штампарском бојом. na je ои измакао
уништељу од странс инквизицнје. Ииак. чнтаоца који je морао
умрети на дс!зетој сзрани тешко je могло угешнти nrro му се то
дешавало баш код рсчи ’vcrbum caro factum cst*(c-ip.l4). Да i#
слово може na убије дух није тек овде у noniynocni иримењено.
JOHI у 9. веку се ириицеза Атсх док спава од непријатеља
штитила тако umi je на очннм камцима имала испнсана слова -
слова забрањене хазарске азбуке • у Kojoj свако писмсно убија
чим се прочита’ (стр.25). Маравно. на крају су и отровни златнн
и помоћни сребрнн иримерак уништснн 'сваки на своме крају
света’ (стр. 16) Тсорија ’cloture du tcxtc’ je овде у дословно
прнмењсна, чак и вишс од тога: у овој ки.изн се тскст не затвара
само у ссбс. na тиме и ирсд светом: њпмс читав јсдан свет
налази свој крај. Док другс књигс чнтаоцу отвара )У неки нови
свет. ова му затвара хорнзонт очекиваног свега. претсћи смрИу
њсговој радозналоети.

Књижспност / 245
4

,kco: *Т»орЦУ СУ дРагс твојс намсг* \ ,У KaraHV У CBV ^ Ii") Задата*. ,

тројицс мудравд је .4'S J
-------------------------
.на„и Д» I« '«»ог смнспа р^ *У„^Р^м,.,с Па д»
„■матским разликама, a „а јс olm 1Ђ!^П'0™ВЈ““” cam.
;„v« ком ^ба »^11™ «6У* Ч«г*.
'модсраи 4irraj.au овдс размшцлао 0 ^ Мсђутим.
„ок
,by иа aofinv
|i;1„ добра дсла. у теолошким дистггич, - - —

„„iia. a ирактично

рИЈУМ no KOM трсба мсрити истишпхх^ L^6^0 » будс JJJJ1 т

читалац

с
°»» Р»м«шл,ао о
ДОбР* 11сла' У теолошкн“ дасвутнна о ^ У "а :,нЛР> иамсру

, мссто тога. прннцсза Лтех чује всжаи , Ј ' *•«» п>м£.

пчин у ЧОВСЧНЈСМ жквоту су попут кда a Jf'" И “Жс:' r'oc-

U4HI..1 Ilehc добро проКн onaj ко ,10сол‘

хао

.алијс колач. * (счр.100). Дли. „„ овај

 чтицао на расмраву. иоготово urro јс Атсх та ч i K°McUTaP ueic прнчс одлучујућс.
али (иронично). у сваком од Ј» i#
Л ,Пвора у К0 ИСТ
:lpyrc рслигијс (стр. 90.145.192). Р

Ono наЈЈСдноставниЈС. у Хазарском речиику скривено тумачен*

овс рсчсиице налази сс у Liber cosri. Оио .ласи:
'Твоје\мпс1м: ic гворду мило. алн нс н начин на који радиш И
при том јс он био 'голико HocBchcu релшији Хазара да јс
учсствовао у службн u прилагању жртве ' (сзр. 21). Према
томс. мотив npcobpaheiba био би тај да јс Богу било угодно
хазарско всровап,с. али нс и његов религиозни култ. Да ли би
аутор Хазарског рсчппка шгган.с иравог религиозног култа
хтсо да прошнри на стнчкн проблсм намерс и чињсња.
жсљс и радњс? Међутим. то нијс тсма три всрзијс хазарскс
полемике. којима ћсмо сс сада бавити.

Прн том на ирви поглед изненађује ла сс она не води на

догмат- ском нивоу. Само јс у представљаљу хртпћапских
взвора Кон- стантин Филозоф имао тежак задатак да оправда
тројство н пора- baibc дсвицс. Али у истинску неприлпку ra
доводн тск рабннов аргумснт да јс само њсгова релнгија
мирољубива. док сс хришћани и муслимани мсђусобно убнјају
и свстуалаче у рат ради владавинс својс всрс (стр.90). Овај
аргумент je био потпуно усмерсн на то да Убеди хазарског
краља. Међутнм. то што сс он на крају ичак одлучујс за
хришНанску религију последица јс угацаја привцсзс Koja je
јулсјство оборнла аргументом којег кагав сажима речима "како
Јсвреји сами признају да их je њихов Bor одбацио и расуо no
свсту *(стр.90).
ЈЈрема исламскпм изворима Фарабн Ибу Kopa je својим тумаче- tbCM кагановог спа побсдио
грчкс теологе. По њсму. кагану се нијс /авио ни а|фсо нозпаи>а ни
аиђео откровења. већ сам Ддам 1\хаии WV146). УзднНн се до њега
била би добра намсра хазарског всро- teiba, a направити од тога
књнгу - лоше дсло. Оно nm^ му нсдос-
Књнжсткт/249

5
■ гласинк љубавн измсђу бога и човс- raic
6ила
ic А/
. UYliaT,iTc ic ол iiac и поделите јс с иама.

ка* као што je Курап: ирихва Ј

одбацујуНи своју* (стр.146).

IIpc.Mii хебрејстш ко”

„рссул;... ча П|«<ЛраКс.м у HU. i^ оца „ мајку 0ца кој„ mije )iiao na одговорп. - ,.rery и
има (кљига) матср
 ум,,рс оилодшшш мајку i JW- "« мајка ваше
Ножпјс i#
Koia детс рађа, ДОЈИ И нушта V с iraranon
ran
Kt,inv>- (стр 192). Рабин Исак Сангари тумачи каганов сав
, '1 . W<J ..... io ствопно Јехова. и ibcroBor cima
uopehcibCM нзмсђу Адама. KOI ЈС CIBO|»»»U ^
Cc-ni. ког јс створио Адам: ‘Прама томс. Cer «i cm људ«i аа
њимс
јссу божнја намсра. али човечијс дело (СП’ ' Р 5
кагана у јудаизам завршава се тако што он разумсва јсаик КОЈИМ je

у рају Бог 1Х)ворио са Адамом (стр. 113).

ф) Поезнја каосупротиост'последњим стварима

Ham текст пред позадином јсдног. внше дидак'П1ЧК01

ирсдања од- ликујс upe свсга то да озбиљност теолошкс
расправс три светске рслнгије око крајње нстинс етално бива
довсдена на ннво есте- тичког колебан.а ироннчним духом
протнвтсзе коју отеловљам принцеза Атсх. Kao genius
malignus. којн ученим теолозима влада- ућих рслнгија догматско
оружје одузнма тиме што за сваког иропалази неки нсрсшиви
задатак, Атех истоврсмено; застуиа право поезије да оспори
захтев теологнје за апсолутношНу - право да се суснсндујс
питан>с о. у расирави не откривсној, послсдњој истини. и да се
задовол>и провизорним моралом. Из прнпцсзмних оиггрих
поређења. мрачпих сентенцн и нсрсшнвих загонеткн не говорн
само радоет нсгирања, Bch нстовремено и рсторичко лукавство
љеног ума. које расираву међу конфсснјама као да претаара у
такмнчељс између теологијс и поезије.

Kao примср узмимо љено (всћ цнтирано) пмтањс арапском изас- ланнку:’Ко je мајка вашс
Ножпјс књигеТ Овде чуди да сс мула нс познва једноставно na 12.
главу Курапа и Борхеса, не би лн објаснио појам свсте књиге. којн
води порскло са Оријснта:* (Муслимани) всрују да Курап
прстходи стварашу арапског језика; on je један од божанских
атрибута. нс божије дело; оц јс као 11>его- во мнлосрђс или
Његова праведност.У Курапу се на врло загонстан начин говорн о
мајци кљигс. Мајка кљиге je примсрак Курапа нспнсан na небу. To
би био платонски архстип Курапа. исписан II сачуван на нсбу.
атрибут Бога и старпјн од стварања. 1ако проиоведају мулс.
муслимански мудраци".

AKO претпоставимо да je Агех (односно 1 Iam.hy) ово било познато, онда форма њеиог питања
мули доводи у забуиу: ona дословно корнсти формулацију ‘мајка
књнгс", што je већ у тскс-iy Курапа апсолутиа метафора. да би
испитала њсн смисао. Јер. накои тога
 Књнжевиост/250
i#
6
раПо,к
грсГмло рсшнтв ви,|1(:сТрУК11 „ u fiyno истовремсио мум.кн " ' како то „ мај™
Ск:и
У ЈЗДиом. иестворсно „ ‘ ' " - »трибут ,,^рв" Mu*^

,„к|„1Па нспризиаилпу фнкциЈу

По томе. неслагање хрншћанскцх an

,w КОЈИХ свакн исход п р с о б р а Н е , « “ ic','pciCK'«

«УЛр.ца „„ло нсслагање различитих ,„uop a IKh ,, "а "ржп,№
ссб";,ГС г,„

,ама Атах. За „,у r,„ г,„ла са8 ^ ло ког јс довсла

Те ,ош,!1
суаротстави логику лукавства тердсКи “ >1
„росветитељска адеја толсравцијс- "ITO ■* "евучит* тск јсднако добро можс
живети чим се i„,„ Са саак<'м Рллигијом чисто угодног всроваља. Ј д ,ом

Чижиие пладавнна

г) Умссто аиокалнпсс - излаз Хазарскогрсчппка

Су ii ponio очекввању да сс ‘Роман лсксикон v 100 non ~ • ши иоследњнм словима зри

азбуке. Павић je стГрГо jcZ ироничну фи.7ру Kpaja. Kao да je
заи.гтсрссова Jer да сс .н^Га истина тражи кроз религијску
полсмику несгша чим cv Хазат. постали ирсдмет модсрног
проучаваља. тск. код ipehc и послсдњс репризе хазарске
полемике нсма више иикаквог теолошког дие- пута. Уместо
тога. на самом крају се као Appendix U иојавл>ујс *Извод из
судског протокола са нзјавама очсвидаца у вези са убиством
Др Абу Кабир Муавнје*. којн доиоси всрску раснраиу иа
последњсм, да нс кажемо најмлађем. суду. Симболично мссго
одвијзња јс Иетанбул. у ком јсдан коигрсс оријенталистикс из
1982. поново окунља зрн представннка старих рслнгаја како
бн разменилн мишл>сња о својнм истраживаљима Овај
догађај са евојим фаталннм исходом на модериој сцснн,
помсшапој са нссум- њнво преузстнм легендарним мотивима.
очнгледно показује цртс враИања crape копстелације,
прошлости која je 'узндана у то cana- шње времс" (сзр.132).

Karan додушс не. али се некадаппва принцеза Атех враћз Kat)

конобарнца хотсла "Кннгстон"; из њсног свсдочсња поново IOBO-
ри нсуништив дух иосгичие противтсзе. који збуњује суд Јсдан on
гостнју се увсче може чутн како лепо свнра у ншлрумснт сачнљен
од беле корњачинс корс - очнгледно отеловљспл Акшанија.
чувеног свмрача дефа из XVII вска, чијс je нме 11С ^,ЈГп- Ј*
ђаво (шејтан); и»сгов мали син hc ка^”с™ 1,рофс<- ^
омалити из пнштоља на Др Муавнја (стр^З?). Kao unx) cy мссго и
dramatis personae тако јс .« врсмс дсо фигурациЈС KPaja. Да.ум
 1Г ж4Гар адЛ с фаталан за V>« У"‘"'ака' ‘lolKK" » ВИШС i«, октооарje
I жнвотне иричс и истоврсмено i#
наврата иговепггсн крај ............. пр„„,рком хазарског
аа
хиљадугоди.швег т n01lc0 ,вс,ов п«лс„н,и ислра-

A««^ др дороте шул,(

7
6) Рсчннк - кондчна вид сиознајс cncra.
У супротиости са оваквим
™ ™Г бро7иачш.а ’ ■ к«а сс склопи. Moic«
^■МТГо 1 S свог iicraaiuibcr и са„а1Ш1л‘ дописиваги. к . у будуНпосги none списатсље
лсксикографа. мо jg\ р0 urro je изворни тскст био
С
у сс&!Тнако,, рековструкивјс постао отворсна к.вига, сс upe евсга тимс nm, овде ,.Hje
изложси као прича са »очстком. срсднпом и крајем. »eh
дсксмкофаф«,.. у виду lp„
. ......... Расморед у ........... . одрсђев je "рема различигам
листајући са лсва на деено. или с десна на лсво - да чита све у једном даху да бн добно
слику цслиие - прсскачући од упутства до уиутства да би боље
разумсо неки догађај - дијагонално. ради nopcljeiba колико
разлнчпто три речника говоре о истнм личпостима н догађајима.
Мсђутим, како год да чнта, слагалица љеговог трагања за
смнслом никада се ne сложн до краја.
хебрејским. арапским и грчким азбукама. гако да сс имсна и одредпнцс ие нојављују
истим редом. Тимс сс модерном читаоцу ускраИује ono што je
било приуиггсио чигаоцу Даубмапусовог издања: -да из
редоследа одрсдшша ишчита скривенв смнсао кљнге'.
Међутнм. таквн читаоци су • сматра аутор - свакако eeh одавно
ишчсзли са земл>е (стр.18). Модсрном чнтаоцу сс пушта na
вољу да Kibliгу користи на пачин који њсму највишс одговара:

Из одредница трнју главних извора произилазс три нсрснсктивс

које ее час доиуњују. час једна другој противречс, нс
дозвољавајуНи притом да се полазећи од саевим ирепознатљнвог
парти прнс аутора према историјско-критичкој мсгодн закључи
'како je заираво бнло'. One се супротстављају покушају да се
објективно рекоиструише ток всрске иолемике чији je нсход
свака страна ириписала ссбн у корист. Отуд сс тсшко може
веровати да je Даубмапус тражно идсалног читаоца: "јср само
onaj ко уме правим рсдом да прочита дсловс једнс књиге. можс
наново створнтн свст * (стр.17). Поигго je већ и Даубманусово
издан>с би- ло алфабстски урсђспо, on mije могао да навсдс
"прави" рсдослед. осим aко рсдослед одредница nnje одговарао
редослсду ствари.

Всровање да рсд алфабега открнва поредак ствари (a ие. дакле.

љсгов апстрактпи рсдослед нсурсђености света) у Хазарском
речпику wz палази потврду. Kao отворсна слагалица ои се сврстао у
 ред чувених енциклопедијских модела света како би кроз "folic
dans I'ordre alphabetique’ истоврсмено ироиично иегирао ндсал i#
коначног вида њсгове спознаје. Ако се већ јсдан јсдиии историј-
ско-легендарни догађај не можс упамтити iiimi у иотпуноетн
спозиати. колико се уопште може очскивати да сс свет као мрирода
и као исторнја у тезаурусу ссћања. граматичкој комби- наторици
или најсуптилиијој таксономнји учиии потпуно прис-

Књижсвност / 246
8
„ мтмбулу увек заиршавају речепицом:'
•inja со нисма о иресуди У ' а* /стр.239).

I laiua лажиа жртвз нас je с

о OBOI иеразумллвој рсчешши или
смисјду

Умссго да рачмшчљам« „здиња Хазарскогрочппка, »j*

Г— И-.МС0У *«««.. » ;
к )јсм />™™- јсдац

бн требали размислити • hyJC 1W савремепу историју.

јслини иут upoко <ЖГЈХ i • ддестија апокалипсе

иманс»пж-
xopU-ny ™.*h,r дРугог icKtiy. оа чаводк д 0
четворогодниамм дечаку
™е резултати Дсмокрапфл
којГ, каже-‘ Дгсал су велики иароди угњс гавалн малс
иароде. Сала јс STO Сада у нне лемократлјс мали нарол«
тсрори..|у вслии, Погледај свет окс нас: Оо,,,, Дмерика
6oj. се ириаца. «р„ц„ Hop. ,х,рмк.'.1.аиа. Јсареја Лранн.
Срби Длбанаца. Кинсзи се бо,е ПЛЈСТ- памаш. Еиглези
Ираца Мале рибс једу уши великнм рибама/
ЗачуђујуНа прогноза. рекло бн сс. обзнром да je ки.ш a настала npe распада совјетскс
импсрнјс која ис само да je омогућила затнран.е универзалинх
цил.сва просвстител»ства враНањем на слспи иартнкуларизам
нацноналннх ндентитета, већ нстоврсмсно н поново оживсла
всрски фанатнзам. Уколико ere кљнгу читалн као нотајиу
критику верског фундамевтализма, њен аутор вас je iicurro
касннјс уиознао II са једним join горнм . који je нсдавио. пред
борбом ’еви iiponm свих’ која je беснела у његовој земљн.
 сматрао да треба да пружн јавио прнзпаље идеологији велике
Србије. i#
* Папшација ирсма чствртом нздању
М Павић. Хазарскн речннк. Просвста. Бсоград 1985. (прим.прсв) 'jff
Превела с немачког Љубипка Ilcipjur -
'A1

of
o*
c

of

iid

**

of
0*

И
С1

Kp
;

nH
I

33t

ca

BI
>

via
Ди
X
H
M
Hit

B
H

ал

Pe

TP
pe

m
 i#

Књижемккт /
252