1

SMEJAU SE SVUDA, PLAKAU GDE STIGNEM

1
Govore da sam lakomislena,
Da mnogo zujim i zunzaram.
Da ne marim za rad i red.
Da bazam i landaram,
Da na sedeljkama osvanjivam,
Da se danju unaokolo vozikam,
Da s nogu din ispijam,
Da tako i piskaram.
Govore da sam brbljiva,
Da povazdan toroem,
Da jezikom kao zmija palacam.
Da mi ga ve jednom treba otfikariti.
Da me treba po njuci zveknuti.
Da me treba ko muvu prikucati.
Govore da mora da imam dobra lea
Kad ne prezam ni od ega.

Govore da sam namigua,

Da flertujem bez pardona
Sa tuim momcima i muevima,
A da mi i ene nisu mrske.
Jedna opajdara i jedna kuja priaju
Da etam utokljunce a matorce erupam,
Da nikom nita ne dajem za dabe.
Govore da sam prolupala,
Da se na sav glas smejem,
Da se cerekam kao da sam enula.
Ako mi ta nije po volji
Da plaem kao trogodinje dete,
Gde god da se zateknem.

2
Smejau se svuda, plakau gde stignem.
ivot je kandirano voe & ocat,
U stihove ih umeem u jednakim dozama.
Moja je sintaksa timovanje orgulja u venama.
4

Gorim sa srcem od 500W,

Istina, ne grejem, al mogu da opeem,
Kao i jezikom
Koji ne perem i ne struem Vimom,
Al to zgotovim to i kusam redovno,
Toliko puta se oprljih, a ne zaceli niko.
Ipak, nisam riba na suvom,
Iako na suvom pecam mukarce,
Krajikom oka, duinom suknje.
Somii tovljeni poudom
Tu su da bi ih neko apio.
to i inim, ne poriem.
Ali ni ne hajem, za sve te trice i kuine,
to se oko moga imene spliu
Kao u pliaku kalj oko trske.
Iznad mene je nebo, u njega gledam,
U zvezde rasute, koje ne mogu skupiti,
Niti hou.
Nek se umnoavaju.
Nek se pare i nek se umnoavaju,
Neka bude tako.
5

LINE ZAPOVESTI

1.
2.

Ne uzdii i ne plai nad sveskama poezije.

Ne oekuj ni loe vesti ni obeane slasti.

3.

Gledaj iz sebe kao da gleda kroz mnoge

prozore.
Ne tumai, opisuj.
Uredno slai iskustva, uspomene, mrtvace.
Sa predmeta, rei i sa ivih stvorova skini i
zatitne maske i zavoje.
Ne zakljuavaj svoju krinjicu srce.
Izai iz kade, pokai telo jezik.
Unutranjost svoju poloi na hirurki sto.
Danonono zalivaj biljicu sebe.

4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

ENSKO PISMO

Neu da budem posluna i krotka,

Mazna kao maka, privrena kao pseto;
Sa stomakom do zuba,
Sa rukama u testu,
Sa licem od brana,
Sa srcem-ugljenom,
I njegovom rukom na mojoj zadnjici.
Neu da budem zastavica-dobrodolica
Na njegovom kunom pragu.
Ni zmija uvarkua pod tim pragom,
Ni zmija, ni Eva, iz prie o Postanju.
Neu da hodam izmeu vrata i prozora,
Da oslukujem i razabiram
Korake od nonih umova.
Neu da pratim olovno pomeranje kazaljki,
Ni padanje zvezda
Da bi se on pijan zaglibio u mene kao slon.
7

Neu da budem udenuta goblen-bodom

U porodinu sliku:
Kraj kamina s klupiima dece,
U vrtu s kuiima dece.
Pa ja kao hlad-drvo,
Pa ja kao zimski pejza.
Statueta pod snegom,
U venanici s naborima i volanima
Odleteu u nebo.
Aleluja! Aleluja!
Neu mladoenju.
Hou sedu kosu,
Hou grbu i kotaricu,
Pa da krenem u umu,
Da berem jagode
I skupljam suvarke.
Da je ve sve za mnom,
I osmeh onog mladia
Tada tako drag
I niim zamenjiv.
1988/89
8

ANTROPOMORFNI ORMAR

Vie nema mesta. Prepuni smo kao ormari.

Ono to smo slagali red po red,
Savijali, pakovali. Previjali na rane.
Ono to smo kaili na kuke,
Reali na vealice;
Zimske elje, letnje snove,
Suneve zalaske, snene vrhove,
Tvoje-moje uzdahe-jecaje
Sad ispremetano lei ovde-onde.
Zaboravljeno. Skinuto u urbi.
Baeno u oe. Okrenuto naopake.
Ono neophodno i ono manje vano
Nabacano jedno preko drugog sad je.
I okraalo. I tesno. I skrojeno po meri.
I izbledelo, i ljatee tu je.
Slomljeno Adamovo rebarce.
Otkinuto aneosko krilo.
9

Krzno ljubavi i ljubav s flekom.

Prstenje. eljevi. Duhovi. Moljci.
Niko se tu vie ne moe snai.
Gde se delo? Prevrni! Pomeri!
Izgubljeno. Pa u zagrljaj vraeno.
Leluja pauina. Mi gricka.
Leptir iri krilca.
Trn u oku. More na izdisaju.
Dan-no. Voli-ne-voli.
Izbaci-ubaci. Daj-uzmi.
Ovo na hemijsko. Ovo Luciferu.
Ovo Ciganki. A ovo nikako!
Nabori udnje. Isprano srce.
Plani muslin. Arijadnine niti.
Pridevske ipkice. Aoristi.
Reenice-restlovi. Krljuti rei
Iz fioka vire, vise. Obamrli. Veni.
Cure. Kaplju. Liju suze. Liju slasti.
Sline sati. ivot iznoeni.

10

KRIVA SAM
Kada me pitaju: Tko je kriv?
Odgovaram: ja sam.
Dubravka Ugrei
Nisam se spalila,
Nisam gorela kao badnje drvce.
Nisam presvisla,
Nisam naprasno umrla,
Nisam obolela od neizleive.
Nisam ubila Predsednika.
Nisam uinila nita radikalno,
Nita konano,
Nita za naslovnu stranu,
Ni za pamenje pokolenjima.
Ne tapu me po ramenu prijatelji,
Ne izraavaju suut znani i neznani.
Niti me kite lovorom,
Niti me stavljaju na krst
Domai-tui.
11

Na moju kuu nije pala bomba,

Niti se u nju uselio nepoznati.
Nisam pakovala-raspakivala kofere,
Nisam stajala u redu za vizu,
Ni dan-no u podrumu.
Nisam bila u logoru, ni u zbegu,
Nisam beala glavom bez obzira
Mimoiao me sluaj.
Nisam nianila, ni bila na nianu,
Nisam oslobaala-osvajala gradove-sela.
Nisam bajala, nisam sejala pamet,
Nisam pisala patriotske.
Nisam rodila junaka.
Moj prilog istoriji nitavan!
U svoju odbranu nemam ta da kaem.
1996.

12

ZADOVOLjSTVA

Nekoliko stihova.
Nekoliko redaka o stihovima.
Nekoliko gutljaja
Neeg gustog i gorkog niz grlo.
Vee to sputa svoje umorno telo.
Seanje. Tiina.
Jedva ujno tik-takanje.
Jo samo da padne letnji pljusak.
Leati uz neiji pupak. Da!

13

BIU OPAK BABAC

Vidim biu opak babac,

Mrava kao pljoska,
Kao i sad to sam.
Ne od onih debelguzih
to valjaju za sobom zadnjice,
Kako veli Selin.
Ne od onih dobroudnih baba-tetaka
Uz ije je meke i punake miice
Lepo prisloniti obraz.
Vie nalik onim strailima za ptice
U naim batama,
Punim rumenih paradajza
Kao deijih obraza.
Ima takvih bakutanera,
ivahnih i ljutih kao osice
14

Sa oima navrh ela,

Sve vide, sve uju, i imaju primedbe.
Gunala od roenja.
Zvocau i torokau povazdan.
Kokodakau kao kvoka piliima,
O vremenima kada bejah
Mlada i zgodna cura,
I kada momke vrteh oko malog prsta.
drepce i pastuve dok krotih
Sevom oka, sevom suknje.
Preutkujui sva neverstava,
I sve jade,
Kao izgubljene bitke general.
Kao bapcu sve e mi biti dozvoljeno.
Da igram brid i da pleem
Okretne igre moga doba.
Okretau se i saplitati
O sopstvene tapiaste noge
Udenute u trup kao akalice u evap.

15

Bakutaner i po!
Klicae i aplaudirae mi,
Mladi pametnjakovii skupljeni oko mene.
Bakuta kao re kifla sa susamom
Takva u biti,
Svakom zapadau za zube, kao i ranije.
Dok sa velikim eirom i haljinom do poda
Budem etala po predelima biveg ivota,
Miriui utilovku, divei se vresu,
O svaki iak zakainjui podsuknju-duu.

16

SORRY, GOSPODE
vorc sam, Gospode.
Prazno srce, prazna pica,
Izvrnuti depovi moje due.
U glavi tek poneto zvei
Kao u konzervi prilog za Crveni krst.
Tutni neto, Bogo, u moj buelar.
Prazna sam i bez prebijene
Srce mi piti ko ajnik.
Negde vidici pucaju od lepote,
Ovde sumrak pritisko kapke.
Sve sam protraila, proerdala.
Sve spiskala.
Sad Ti udeli, nahrani, isceli.
Pre nego to ubelei,
Daj pljugu, daj kintu,
Daj kitu, ovoj grenici.
Daj mi danas.

17

Niti sijem, niti anjem,

Niti predem,
Tebe posluah, Bogo,
Sad Ti pobrini se za me.
Izleavam se do podne.
Danju unaokolo cunjam, gluvarim,
Nou nad rukopisima il po barovima
Dredim, krvarim.
Ujutru stajem na hladan pod srca
Tvog sina, tvog eda.
Njuim njegovo meunoje
Kao kerua svoje male.
Jer, Ti kaza:
Sve to hoete da vama ine ljudi,
inite i vi tako njima.
Al utnu me taj ova,
Istrese me ko pesak iz sandale.
Vie mi nita ne ide od ruke
Uska vrata, tesan put.
Ne bulji u mene, Bogo,
Ne dri me zemljina tea,
Nacvrcana sam, gubim korak,
18

Ulica mi je sve krivlja,

Kua sve dalja,
Prui ruku, prui prst,
Ko luu, ne ko prut.
ivot cvili kao usna harmonika,
Daleko sam zabasala.
Ne razlikujem vie vrste ptica,
Biljaka, drvea, strane sveta,
Rene od morskih riba,
Izvor od ua.
Snove po kojima gacam
Od ulice kojom njiem kukovima.
Vie puta voleh zauvek,
Moje srce bee vrela ringla,
Sad je vr razbijen.
Seks neuprljan ljubavlju,
Moja je deviza.
Sve druge elje stresoh
Ko kine kapi sa kaputa.
Gospodi pomiluj!
Pevam o dui utopljenoj,
19

Koju ne mogu na obalu izvui.

Kao obeena divlja vise moje ruke.
Pomozi! Izbavi!
Daj mi usta na usta!
Voleh gorka pia, estoke momke,
I kojeta jo,
Priznajem Ti, Bogo,
Ne mimoie me nijedan greh.
Kao Tvoje telo,
Moje srce je jastui za igle.
Sorry, Gospode,
Nisam ja ni Marta ni Marija Magdalena.
Tvoj sam ispljuvak, tvoja slina.
Sad, sve stavi na kantar.
Ne pritei i ne zakidaj.
Odrei!
Obnevidi mi srce, lii me vida.
Patiti i platiti.
Gospodi pomiluj!

20

PISMO PRIJATELJU
Umirem svakodnevno,
Bez suze u tuem oku
I bez grumena o sanduk.
Nikoga jo moja smrt
Nije zatekla u krevetu,
Niiju ruku nije zaustavila
Pri ispijanju ae.
Nikoga jo presekla na putu
Niko jo
U lakovanim cipelama
Ne zagazi za mnom u ilovau.
Nestajem sa injem.
Topim se snegom.
Venem sa kukurekom.
Malo ta tu mogu:
Usta-na-usta,
Ispisivanje stihova.

21

AUTOBUSKE ENE
(itati ubrzano, zadihano)

s torbama zembiljima korpama

kesama kesama kesama tanama
tanicama kiobranima eirima
haljinama mantilima kaputima
kratkim pantalonama dugim
suknjama gaama i bez njih
karminima trepavicama nalakiranim
izgrizenim noktima starakim pegama
miicama stomacima grimasama
dugim debelim tankim vratovima
upave s punama zaeljane
na tiklama u ravnim gojzericama
patikama papuama opankama
mrckave znojave s podonjacima
podbule valave debelguze trusne
suvonjave trbuate same u drutvu
avrljaju ute mljackaju telefoniraju
crne sede crvenokose blede rumene
22

guraju se uzmiu stiskaju se sede

vrpolje se vau grickaju uzdiu
glede pogleduju oko sebe pred sebe
u daljinu dremaju dremuckaju blude
namrgoene sve do jedne

23

PESNIKINJA
Ko bi rekao da je pesnikinja?!
Svaki dan ide na posao.
Tana kao sat.
Stalno nekud uri,
Natovarena brigama i torbama.
Zar pesnikinja nije
Usedelica iz predgraa?
Babadevojka sa sela,
Uvijena u dugake,
U raznorazne suknje,
Koje se za njom vuku kao govorkanja.
U Penelopine crne krpe.
Kao slepi mievi,
Zar nisu pesnikinje?
Ili brze majune veverice,
Ili zeice crvenih oiju
to neprestano mrdaju briima,
Zar nisu takve pesnikinje?

24

Uvek u poodmakloj dobi,

Ali hitre i rumenih obraza,
Kao tek zadevojene.
Pomalo namoraste,
Kao osiromaene plemkinje.
Ko je video pesnikinju
Da dvori mua,
Ili uspavljuje decu?
Ili pesnikinju sa dekolteom do pupka
Kako nabada na tiklama?
Zar je to pesnikinja?!
Ta obina ena,
to ljubazno se javlja?
Zar ne bi trebalo da je ve mrtva,
I da je u itankama.
Nego tegli te torbe,
Zakucava eksere.
Usisava po celu no,
ekajui Odiseja da se vrati.

25

MRTAV PESNIK
Mrtav pesnik je najbolji predmet ljubavi.
Josif Brodski

Bolje je biti mrtav pesnik nego iv.

ivog pesnika najvie voli on sam.
Mrtvog pesnika vole svi.
Kada postane mrtav pesnik,
Mnogi tek onda saznaju
Da je uopte bio pesnik.
Do jue mu i brat, uja
Koma i kum,
Sada je Pesnik.
Sahranjen o dravnom troku,
I hvaljen na grobu,
Mrtav pesnik postaje
Veliki pesnik,
Ili bar jedan od najveih.
Pesnik naeg naroda,
26

Nae slavne nacije,

I drave u stalnom nastajanju.
O mrtvog pesnika
Svi se otimaju.
Svojataju ga drave i nacije,
Gradovi i mesne zajednice.
Niko se nije odrekao mrtvog pesnika.
Svaki grad i selo bi da je zaviaj
Mrtvom pesniku.
Tako e ui u istoriju,
Biti upisan u geografsku kartu,
Dobiti donacije, manifestacije...

Dok je iv, pesnik

Moe biti nenagraen,
Kada umre, knjievna nagrada
Nosi njegovo ime.
Mrtav pesnik dobija ulicu
Sa svojim imenom.
Istu onu kojom je iao
Sam i neprimeen.
27

Do jue bez stana,

Kada umre, osiguran mu je dom
I mir veni.
Moda i Aleja velikana Ako je bio lan, ili bar simpatizer,
Ovih na vlasti.
Dok je iv, pesnik moe biti sam,
I nevoljen,
Kada umre, nikad voljeniji.
Staju u red
Bive ene i ljubavnice;
One odbaene,
I one nikad zaboravljene.
Ne zna kojoj da izjavi sauee.
One koje su ga ostavile
Postaju najprivrenije
Ucveljene udovice.
Kada umre pesnik
Prijatelji se mnoe
Kao peurke posle kie.
Nikad vie prijatelja.
28

Sluajni poznanik,
Saputnik iz voza,
Sapatnik iz kafane,
Kolege-pisci.
Neprijatelji postaju lanjski snegovi.
Oni koje je pesnik izbegavao govore
O danononom druenju.
Oni koji su ga izbegavali
tampaju nedovrene razgovore s njim.
Nekrolozi, izjave,
Feljtoni u nastavcima,
Tirane biografije, fotografije...
Mrtav pesnik se umnoava.
Nikad ivlji pesnik
Nego kada je mrtav.
Kada umre pesnik
Pria se o njemu kao da je iv,
Tek zamakao za ugao.
Bitanga , skriboman i debeovac,
Sada je uklet i neshvaen, patriota,
nesrenik.
29

Kada postane mrtav Pesnik

Sve njegovo postane dragoceno,
Sve ega se dotakao,
Sve to ga je taklo...
Ljubavna pisma,
I pisma mladim pesnicima.
Tube i pritube,
Plaeni i neplaeni rauni... sve se uva.
Radni sto bez stolice,
Pesnikovo pero s ueglim mastilom,
Fotelja u kojoj je dremao,
Nokir, nona kapa... ve zavisno do veka
U kom je krepao.
Zaostavtina se uveava iz dana u dan.
Nikad vie imovine nego kad te nema.
Ako sluajno nema sobu
Sagradie ti spomen-sobu,
Samo ti budi mrtav.

30

TAKVE PESME PIEM

Trebalo bi da imam novog ljubavnika,

Ovog da se ratosiljam
Kao konzerve kojoj je istekao rok upotrebe.
Trebalo bi brza kola da vozim
Kroz prozor kosa da mi vijori
Kao kod kakve Rozamunde
to na konju jezdi.
Takve pesme piem.
Trebalo bi do podne da spavam,
Da se izleavam na irokom krevetu
Kao poleglo ito po majici zemlji.
Trebalo bi da ne marim za vreme;
Da ne kaskam, da ne urim.
Da ispijam dan za danom, do dna naiskap!
No po no, kao cigaretu za cigaretom.
Pa opuke pod potpeticu!
Rei na ar. Vruicu u pesme.
Takve pesme piem.

31

Trebalo bi usku haljinu da nosim.

Ramena krznom da ogrem.
Na visoke tikle da se penjem.
Da se nafrakam i nakinurim,
Kao boina jelka
Da me ne prepozna ni roena majka.
Trebalo bi da sam vedra, nasmejana, zavodljiva.
Da pevam i pleem do tri izjutra.
Da sam svesna svojih enskih drai
Kad mi kakav pastuv prie.
Takve pesme piem.
Trebalo bi da me ne dotiu
aoke i bodlje bumbara i osa.
Maramicom kao kap znoja sa ela
Da obriem svaku boru, brigu.
Trebalo bi da imam dovoljno love
Za kiriju, porez i jo pride.
Lova dobro doe kad ponestane ostaloga.
Kad zature se poljupci, kad iscure rei.
S lovom mogu disati na kredit!
32

Trebalo bi telo svoje da sunam

Na kakvoj steni,
Daleko od dokova Sunovrata.
Trebalo bi iz zemlje Apatije
U zemlju elja da emigriram,
Sve da elim nieg da se ne odriem.
Trebalo bi u miriljavoj peni da se kupam
ilet veni da primiem.
Takve pesme piem.

33

///////////////////////////////////////////////////Radmila Lazi
Roena u Kruevcu, ivi u Beogradu.Pie poeziju, eseje
i publicistike tekstove. Objavila je deset zbirki pesama i
etiri izbora poezije (Najlepe pesme Radmile Lazi, Srce
me zubima, Poljubi il ubi, Magnolija nam cveta, itd.).
Autorka je antologije savremene enske poezije Make ne
idu u raj i antologije srpske urbane poezije Zvezde su lepe,
ali nemam kad da ih gledam. Pokrenula i ureivala asopis
za ensku knjievnost ProFemina.

Vie na www.radmilalazic.com
34

////////////////////////////gost u knjizi: Ivanica eri

35

GUBEC, JERNEJ, VINJI

ekam da me tata nazove,

s neba ili iz govornice,
kao da je mogue i kao da e,
svaki as.

Zamiljam kako okree meu zvijezdama

brojanik.
Moj otac, moje plavo u oku.
Ljeto je, i kalje u slualicu,
u uniformi koja smrdi na kiu.
Zamiljam kako zastaje, nad brojanikom, i plae.
Moj otac, moje crno pod noktom.
Pa kae:
I niko batu ne zalijeva,
I niko ljive ne bere,
I niko rue da obree,
Pred svitanje.

36

Zamiljam kako ih mrvi, otrgane, pod prstima.

Moj otac, moj obru na Ba eliku.
Ne Gubec, ali sirotinja.
Ne Jernej, ali bez prava.
Ne Vinji, ali slijep.
Taj cvijet na jagodici, taj barut na plavim usnama?
Tata?

37

STOPALA, STAKLO
Zapaliu mirisnu svijeu za svoje mislee ja.
U uglu sobe e spavati duh moje umrle majke.
Ona se digla iz groba da zagrije promrzle prste
Kojim je dugo i snano kopala hladni snijeg.
Ja u zatvoriti oi i bez molitve plakati
uz otvoreni prozor kroz koji odlazi dim.
I njihau se srce, samo se utke njihati, ranjena kao
stopala kada idu po staklu.

38

EKSPIR
Tako mnogo toga da se uradi
a sanjala sam da odmaram s nogama u parfemu.
Moji mali noni prsti. Gadim ih se ponekad.
Kao ljud koji piletinu pohlepno komadaju rukama
i kao mahnite ljubomore konano glupog Otela.
Goodbye Othello, addio, you have to trust somebody.
If you dont, you are dead. Dont you agree?

39

BITI LJUBAV, BITI KORPIJA KRVNIKU

Biti ljubav, biti korpija krvniku.
Samo da diem ivot. Samo da diem. Da diem.
Dogorjee svijea u pluima i mene e plaiti mrak.
Biti sloboda. Biti voda u kretanju. U kretanju voda.
U kretanju.
Jutro koje se raa modri se kao tinta.
I kao na vratu masnice kad ljubavnici zaspu.
Sva su gospoda daleko i sva je odluka moja.
Biti ljubav, biti korpija krvniku.
Kao sloboda, gospodo, i kao voda u kretanju.

40

////////////////////////////////////////////////Ivanica eri je
roena 1969. Odrasla je u Prijedoru, studirala novinarstvo
u Zagrebu, magistrirala u Otavi, ivela u Torontu, a sada
je u Vankuveru. Objavila je romane Zemlja u zrnu kafe,
Bosanci tre poasni krug i Prirunik za zloin i zbirke
pesama Otvorenost i Sa moga prozora, odlian je moj ivot.
Odrava svoj sajt www.ivancicadjeric.com
41

edicija Mala kutija

knjiga trea

Radmila Lazi
SMEJAU SE SVUDA, PLAKAU GDE STIGNEM

Izdava: Grupa 484 /www.grupa484.org.rs

Za izdavaa: Vladimir Petronijevi
Izabrala i uredila: Ruica Marjanovi
Urednica izdanja: Zagorka Aksentijevi
Autor teksta na poleini knjige: Bojan Marjanovi
Lektura i korektura: Slavica Mileti
Grafiki oblikuje: kart
tampa: Standard 2
Beograd, 2010.
.......................................................................................................

Ova publikacija je uraena uz pomo Evropske unije.

Sadraj publikacije je iskljuiva odgovornost autora
i ne predstavlja stanovita Evropske unije.

42

43

Zato to je jezik kojim pie Rada Lazi drugaiji,

grublji i neposredniji nego to nas itanke
ue da jezik Pesnika treba da bude (a naroito
Pesnikinja!). Ovo nije lepa poezija, izoptena
od vremena i prostora u kom nastaje, ali nije ni
psovaka literatura iji je jedini kvalitet to je
oponent neemu.

44