Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam a bio sam ti drag, mozda e i u tebi odjednom neto posiveti. Na trepavicama magla. Na usni pepeljast trag. Da li si ikad razmiljao o tome ta znai iveti !o sneg u toplom dlanu u tebi detinjstvo kopni. "rige... #ar ima briga $uge... #ar ima tuga %o merdevinama mate u mladost &rabro se popni. $amo te eka ona lepa, al lukava duga. ' ivi( )asvim ivi( Ne grickaj kao mi dane. *iroko vai vazdu&. %restii vetar i ptice. +er svaka venost je kratka. ,djednom nasmejani u ogledalu nekom dobiju zborano lice. ,djednom: na ponekom uglu vreba poneka suza. Nevolje na prstima stignu. -odine postanu sivlje. ,djednom svet, dok &oda sve vie ti je uzan i osme& sve tii i tii i nekako iskrivljen. #ato ivi, al sasvim(

' ja sam iveo tako. #a pola veka samo stolea sam obiao. %riznajem: pomalo luckast. %onekad naopak. Al nikad nisam stajao. .eno sam iao. 'ao... 'spredi iz svoje aorte pozlaen konac trajanja i zaij naprsla mesta iz koji& dr&te u/enja. ' nikad ne zamiljaj ivot kao uplaen oprotaj, ve kao stalni doek i stalni poetak bu/enja. 0. A onda, ve jednom ozbiljno razmisli ta znai i umreti i gde to nestaje ovek. *ta ga to zauvek ite. Nemoj ii na groblja. Nita nee razumeti. -roblja su najcrnji vaar i tuno pozorite. 'grajui se nemira i svoji& bezoblija, zar nema ponekad potrebu da malo kriom za/e u nove slojeve razuma 1 susedne budunosti ,bjasniu ti to nekada ako me tamo na/e. #na ta u ti uiniti: pokvariu ti igraku koja se zove bol, ako se budes odvaio.

Ne laem te. +a izmiljam ono to mora postojati, samo ga nisi jos otkrio, jer ga nisi ni traio. 1pamti: stvarnost je stvarnija ako joj doda nestvarnog. %repoznae me po utanju. .eni ne razgovaraju. Da bi nadmudrio mudrost, odneguj vetinu sluanja. .eliki odgovori sami sebe otvaraju. %osle bezbroj ro/enja i neki& sitniavi& smrti, kad jednom bude s&vatio da sve to to si disao ne znai jedan ivot, stvarno nai/i do mene da te dotaknem svetlou i pretvorim u misao. ' najdalja budunost ima svoju budunost, koja u sebi uje svoje budunosti glas. ' nema prazni& svetova. $o, ega nismo svesni, nije nepostojanje, ve postojanje bez nas. 2. Ako ti jave: umro sam, evo ta e to biti. 3iljade areni& riba leprae mi kroz oko.

' zemlja e me skriti. ' korov e me skriti. A ja u za to vreme leteti negde visoko. 1pamti: nema granica, ve samo trenutni& granica. +edriu nad tobom u svitanja niz vetar klizav ko svila. 4azgrtau ti obzorja, obrise doba u povoju i prizore budunosti lepotom nevidljivi& krila. ' kao neujno klatno zaljuljano u beskraju, visiu sam o sebi kao o zlatnom remenu. %rostor je brzina uma to sama sebe odmotava. 5ebdeu u mestu, a stizau i nestajau u vremenu. ,dmoriu se od sporednog kao galaktika jata, koja su srasla pulsiranjem to im u nedrima traje. ,dmoriu se od sporednog kao ogromne ume, koje su srasle granama u guste zagrljaje. ,dmoriu se od sporednog kao ogromne ptice, koje su srasle krilima i celo nebo oplele. ,dmoriu se od sporednog kao ogromne ljubavi, koje su srasle usnama jo dok se nisu ni srele. #ar misli da moja ruka, koleno, ili glava, mogu da postanu glina,

koren breze i trava Da neka malecka tajna, il neki treperav stra& mogu da postanu sutra tiina, tama i pra& #nas, ja sam stvarno sa zvezda. )av sam od svetlosti stvoren. Nista se u meni nee ugasiti ni skratiti. )amo u, obino tako, jedne sluajne zore svom nekom dalekom suncu zlatni& se oiju vratiti. !anjavan za sve to pomislim, a kamoli to poinim, osumnjien sam za nenost i proglaen sam krivim to ljubav ne gasim mrnjama, ve novom, veom ljubavlju i ivot ne gasim smrtima, ve neim drukije ivim. %oslednji rubovi beskraja tek su pocetak beskrajnijeg. !o traje dalje od trajnijeg ne zna za kratka znanja. Nikad se nemoj muiti pitanjem: kako preiveti, nego: kako ne umreti posle svi& umiranja. 6. Ako ti jave: umro sam, ne brini. 1 svakom stoleu neko me sluajno pobrka sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi kao u jednom oveku. Nigde toliko drukijeg kao u istim stvarima. %roeprka li prostore, iskopae me iz vetra. 'ma me u vodi. 1 kamenju. 1 svakom sutonu i zori. "iti ljudski viestruk, ne znai biti raoveen. +a jesam deljiv sa svaim, ali ne i razoriv. A sva ta udesna stanja i obnavljanja mene i nisu drugo do vrtlog jednolik, uporan, dug. #na ta su proroanstava !alupi raniji& zbivanja i zadi&anost istog to vija sebe ukrug. %a to bismo se opratali 7ega da nam je ao Ako ti jave: umro sam, ti zna 8 ja to ne umem. 5jubav je jedini vazdu& koji sam udisao. ' osme& jedini jezik koji na svetu razumem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane neto kao leprav trag. Nemoj da bude tuan. $oliko mi je stalo

da ostanem u tebi budalast, udno drag. Nou kad gleda u nebo, i ti namigni meni. $o neka bude tajna. 1prkos danima sivim, kad vidi neku kometu da vidik zarumeni, upamti: to ja jo uvek aav letim i ivim. 9iroslav Anti