Besmrtna pesma ~ Miroslav Anti

[Tako zamiljam nebo]

1.
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
moda e i u tebi
odjednom neto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si kad razmiljao
o tome ta znai iveti!
"o sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
#rige...
$ar ima briga!
%uge...
$ar ima tuga!
&o merdevinama mate
u mladost 'rabro se popni.
%amo te eka ona
lepa, al lukava duga.
( ivi)
*asvim ivi)
Ne grickaj kao mi dane.
+iroko vai vazdu'.
&restii vetar i ptice.
,er svaka venost je kratka.
-djednom: nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
-djednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prsima stignu.
.odine postanu sivlje.
-djednom svet, dok 'oda
sve vie ti je uzan
i osme' sve tii
i tii
i nekako iskrivljen.
$ato ivi, al sasvim)
( ja sam iveo tako.
$a pola veka samo
stolea sam obiao.
&riznajem: pomalo luckast.
&onekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
/eno sam iao.
(ao...
(spredi iz svoje aorte
pozlaen konac trajanja
i zaij naprsla mesta
iz koji' dr'te u0enja.
( nikad ne zamiljaj ivot
kao uplaen oprotaj,
ve kao stalni doek
i stalni poetak bu0enja.
1.
A onda, ve jednom ozbiljno
razmisli ta znai i umreti
i gde to nestaje ovek.
+ta ga to zauvek ite.
Nemoj ii na groblja.
Nita nee razumeti.
.roblja su najcrnji vaar
i tuno pozorite.
(grajui se nemira
i svoji' bezoblija,
zar nema ponekad potrebu
da malo kriom za0e
u nove slojeve razuma!
u susedne budunosti!
-bjasniu ti to nekada
ako me tamo na0e.
$na ta u ti uiniti:
pokvariu ti igraku
koja se zove bol,
ako se bude odvaio.
Ne laem te.
,a izmiljam
ono to mora postojati,
samo ga nisi jo otkrio,
jer nisi ga ni traio.
2pamti: stvarnost je stvarnija
ako joj doda nestvarnog.
&repoznae me po utanju.
/eni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj vetinu sluanja.
/eliki odgovori
sami sebe otvaraju.
&osle bezbroj ro0enja
i neki' sitniavi' smrti,
kad jednom bude s'vatio
da sve to to si disao
ne znai jedan ivot,
stvarno nai0i do mene
da te dotaknem svetlou
i pretvorim u misao.
( najdalja budunost
ima svoju budunost,
koja u sebi uje
svoje budunosti glas.
( nema prazni' svetova.
%o, ega nismo svesni,
nije nepostojanje,
ve postojanje bez nas.
3.
Ako ti jave: umro sam,
evo ta e to biti.
4iljade areni' riba
leprae mi kroz oko.
( zemlja e me skriti.
( korov e me skriti.
A ja u za to vreme
leteti negde visoko.
2pamti: nema granica,
ve samo trenutni' granica.
,edriu nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
5azgrtau ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budunosti
lepotom nevidljivi' krila.
( kao neujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiu sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
&rostor je brzina uma
to sama sebe odmotava.
6ebdeu u mestu, a stizau
i nestajau u vremenu.
-dmoriu se od sporednog
kao galaktika jata,
koja su srasla pulsiranjem
to im u nderima traje.
-dmoriu se od sporednog
kao ogromne ume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
-dmoriu se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
-dmoriu se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
jo dok se nisu ni srele.
$ar misli da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava!
Da neka malecka tajna,
il neki treperavi stra',
mogu da postanu sutra
tiina,
tama
i pra'!
$na, ja sam stvarno sa zvezda.
*av sam od svetlosti stvoren.
Nita se u meni nee
ugasiti ni skratiti.
*amo u,
obino tako,
jedne sluajne zore
savom nekom dalekom suncu
zlatni' se oiju vratiti.
"anjavan za sve to pomislim,
a kamoli to poinim,
osumnjien sam za nenost
i proglaen sam krivim
to ljubav ne gasim mrnjama,
ve novom, veom ljubavlju
i ivot ne gasim smrtima,
ve neim drukije ivim.
&oslednji rubovi beskraja
tek su poetak beskrajnijeg.
"o traje dalje od trajnijeg,
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj muiti
pitanjem: kako preiveti,
nego: kako ne umreti
posle svi' umiranja.
7.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. 2 svakom stoleu
neko me sluajno pobrka
sa umornim i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom oveku.
Nigde toliko drugaijeg
kao u istim stvarima.
&roeprka li prostore,
iskopae me iz vetra.
(ma me u vodi.
2 kamenju.
2 svakom sutonu i zori.
#iti ljudski viestruk,
ne znai biti raoveen.
,a jesam deljiv sa svaim,
ali ne i razoriv.
A sva ta udesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
$na ta su proroanstva!
"alupi raniji' zbivanja
i zadi'anost istog
to vija sebe ukrug.
&a to bismo se opratali!
8ega da nam je ao!
Ako ti jave: umro sam,
ti zna 9 ja to ne umem.
6jubav je jedini vazdu'
koji sam udisao.
( osme' jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane neto
"ao leprav trag.
Nemoj da bude tuan.
%oliko mi je stalo
Da ostanem u tebi
#udalast, udno drag.
Nou, kad gleda u nebo,
( ti namigni meni.
%o neka bude tajna.
2prkost danima sivim,
"ad vidi neku kometu
Da vidik zarumeni,
2pamtu: to ja jo uvek
+aav letim i ivim.