Univerzitet u Beogradu

Boban Zarkov
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Seminarski rad na doktorskim studijama
Fiziki fakultet
Beograd, 200
Elektrohemijski senzori i biosenzori
S!"#$!%
Uvod
&i'ovi biosenzora
(arakteristike biosenzora
)etode imobiliza*ije
Elektrohemijski biosenzori
+oten*iometrijski 'retvarai , '- metar
!m'erometrijski 'retvarai , (larkova elektroda
(onduktometrijski 'retvarai
Biosenzori 'rve genera*ije , membrane
Biosenzori druge genera*ije , medijatori, metalizovne elektrode i 'olimeri
Biosenzori tre.e genera*ije , elektrode sa ugra/enim enzimima
(alorimetrijski biosenzori
0'tiki biosenzori
1iteratura
strana
2
2
3
4
5
5
6
3
5
2
27
28
22
24
Uvod
2
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Biosenzori se mogu definisati kao analitiki ure/aji koji u sebi ukljuuju biolo9ki
aktivnu kom'onentu u bliskom kontaktu sa fiziko,hemijskim 'retvaraem i 'ro*esorom
elektronskog signala :;< =zraz biosenzor se esto u'otrebljava za detek*ione ure/aje koji imaju
za *ilj da odrede kon*entra*iju su'stan*e i drugih biolo9kih 'arametara od interesa ak i onda
kada ne koriste biolo9ki sistem direktno< Biosenzori se koriste u 9irokoj oblasti re9avanja
analitikih 'roblema u medi*ini, za9titi >ivotne sredine, 'roizvodnji hrane, industrijskim
'ro*esima, sigurnosnoj za9titi i vojnoj industriji< 0sobine koje ih ine toliko 'osebnim i
znaajnim u >ivotu ljudi su brzina i efikasnost<
?aunik koji je 'rvi izneo ideju o kon*e'tu biosenzora jeste +rofesor 1e@land "< Alark,
koji je 562 godine objavio rad vezan za kiseoninu elektrodu< 0slanjaju.i se na dugogodi9nje
iskustvo i veliku >elju da 'ro9iri oblast telesnih analita koji mogu biti mereni, na'ravio je
'rekretni*u kada je na konferen*iji u !merikoj akademiji nauka u ?ju %orku 522 godine
objasnio kako je mogu.e na'raviti elektrohemijske senzore dodavanjem enzimskih 'retvaraa
umetnutih izme/u dve membrane< (on*e't je izveden na eks'erimentu u kojem je glukozna
oksidaza bila umetnuta i fiksirana na (larkovu kiseoninu elektrodu kori9.enjem membrana za
dijalizu< Smanjenje merene kon*entra*ije kiseonika bilo je 'ror'or*ionalno 'ove.anju
kon*entra*ije glukoze u uzorku<
(ontinualno merenje laboratorijski ne'ri'remljenih uzorka i 'rodukata je bitno u
kontroli biohemijskog 'ro*esa< 0dnedavno mnogi biosenzori imaju razvijene i obezbe/ene
metode za brzo i kontinualano merenje razliitih kom'onenti< Biosenzor je o'9te gledano
enzim ili .elija kojoj je onemogu.eno kretanje a koja u kombina*iji sa 'retvaraem omogu.ava
'ra.enje 'romena 'arametara mikrookoline< Sam senzor je obino 'oto'ljen u tenost i on je u
direktnom kontaktu sa 'ro*esom< Biosenzor Bslika C se sastoji odD

C biolo9ki aktivne kom'onente Benzim, antitelo, .elija <<<C
2C sistemom koji onemogu.ava kretanje biolo9kog sistema
7C 'retvaraa Beng< &ransdu*erC koji ima s'osobnost da uoenu fiziku ili hemijsku 'romenu
'revede u signal 'ogodan za obradu
8C ure/aja za obradu elektronskog signala
3
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Slika < Shema biosenzora
U blizini odre/enog molekula biolo9ki sistem menja okru>enje koju osetljiv merni
ure/aj registruje kao 'romenu i 9alje u signal< &akav signal se dalje mo>e konvertovati u neki
'ogodan merni 'arametar< Biosenzori su s'e*ifini jer koriste sistem imobiliza*ije i
omogu.avaju na'rednu ne'rekidnu kontrolu merenja<
Bioelementi koji se koriste u biosenzorima su naje9.e enzimi i antitela mada mogu biti
i mikroorganizmi, organele, .elije, tkiva itd< Eeliki molekuli 'roteina koji ubrzavaju hemijske
reak*ije i do nekoliko miliona 'uta i iz nje izlaze hemijski ne'romenjeni nazivaju se enzimi<
0snovna ideja u'otrebe enzima kod senzora jeste da se na enzim 'ove>u molekuli reak*ije na
koju enzim deluje< &om 'rilikom se stvara kom'leks sastavljen od enzima i molekula reak*ije
koji nije dugoroan i iz te interak*ije dobijamo sada nove 'rodukte reak*ije koje mo>emo
meriti dok enzim izlazi iz reak*ije 'ot'uno ne'romenjen Bslika 2C<
Slika 2< Frafiki 'rikaz interak*ije enzima i molekula
4
Elektrohemijski senzori i biosenzori
U metabolizmu >ivih bi.a enzimi razgra/uju hranu, sinteti9u hemijske su'stan*e
'otrebne za normalano funk*ionisanje organizma, vr9e re*ikla>u razgra/uju.i enzime koji vi9e
nisu 'otrebni itd< Enzimi se tako/e svakodnevno koriste u 'roizvodima kao 9to su deterd>enti
za sudove, ve9 i razne druge ku.ne hemikalije< "o danas je 'oznato 'reko 6000 enzima<
?omenklatura enzima nam 'oma>e 'ri imenovanju ovog velikog broja enzima i 'o njoj
enzimima se daje ime koje se zavr9ava sa -za a 'refiks je hemijska stu'stan*a koja
transformi9e, odnosno na koju enzim utie<
"a bi neki enzim mogao 'retvoriti su'stan*u ! u su'stan*u B a nikada u su'stan*u A
on mora biti u stanju detektovati razliku atomske strukture molekula do na jedan atom< Enzimi
se mogu koristiti u istom obliku ali mogu biti 'risutni i u mikroorganizmima ili biljnom
materijalu bez 'rethodnog izolovanja< !ktivnost mnogih enzima ukljuuje oksido reduk*ione
reak*ije koje mogu biti detektovane elektrohemijskim 'retvaraima< +ostoji 'et glavnih klasa
enzima koje .emo samo nabrojati< &o su oksidoreduktaze, transferaze, hidrolaze, liaze i
izomeraze< +rednosti enzima sastoje se u tome 9to se veoma lako ve>u za odgovaraju.i su'strat,
9to su visoko selektivni i 9to imaju katalitiku aktivnost Bbrzo se aktivirajuC< )ane enzima
ogledaju se u gubljenu aktivnosti 'osle relativno kratkog vremenskog 'erioda i za vreme
imobiliza*ije na 'retvarau< %edna od mane jeste i njihova visoka *ena ko9tanja<
"ruga 'o u'otrebi familija biomolekula jesu antitela< !ntitela su 'roteini iz gru'e
imunoglobulina koje sinteti9u B,limfo*iti kao odgovor na 'risustvo stranog tela u organizmu
kao 9to su virusi, bakterije, im'lanti i slino< Za razliku od enzima, antitela ne kataliziraju
hemijske reak*ije ve. im je uloga da odre/en strani materijal obele>e, vrsto vezuju.i se za njih
i na taj nain svojom selektivno9.u jasno 'oka>u imunolo9kom sistemu koji antigen treba da
bude na'adnut i uni9ten< U 'raksi ako je antigen 'risutan u uzorku, on .e biti obavijen
antitelom u formi velikog antigen,antitelo kom'leksa< &o dovodi do 'romene fiziko,hemijskih
'arametara Bmase ili o'tikog 'arametraC u okolini 'ovr9ine 'retvaraa 9to se manifestuje
detektovanjem signala< +rednosti antitela su visoka selektivnost i osetljivost kao i veoma
sna>no vezivanje za antigen< %edina mana im je 9to nemaju katalitiki efekat<
Erlo esto kori9tena metoda za 'obolj9anje selektivnosti jeste 're'oznavanje oblika
molekula merene veliine Beng. Sha'e,s'e*ifi* re*ognitionC< &akava metoda se obino koristi
kod biosenzora koji tako bivaju osetljiviji na odre/ene molekularne strukture< +re'oznavanje se
'ot'oma>e filterom Bslika 7C koji 'ro'u9ta samo odre/ene molekularne strukture tako da
olak9ava aktivnom senzoru interak*iju sa >eljenom merenom veliinom<
5
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Slika 7< +re'oznavanje oblika
U'otreba elementa za biolo9ko 're'oznavanje je jedna od osnovnih razlika u
unutra9njoj strukturi funk*ionisanja biosenzora i ostalih hemijskih senzora< Element koji vr9i
're'oznavanje izuzetno dobro 're'oznaje molekule koje >elimo meriti i to na 'rin*i'u
molekularne strukture< +rimarna merena veliina 'ovezuje se sa svojim 'arom koji ima
kom'lementarnu strukturu< ?akon toga se merenje svodi ili na merenje kon*entra*ije
novostvorenih 'arova Beng< Bio,affinit@ re*ognitionC ili novo stvoreni 'arovi izazivaju neke od
hemijskih reak*ija iji .e nus'rodukti 'ostati 'redmet merenja Beng. Biometaboli* re*ognitionC<
Selektivnost se una're/uje i kori9tenjem odgovaraju.ih enzima ili katalizatora< ?jihova uloga
je u smanjenju tzv< aktiva*ione energije, energije 'otrebne za indukovanje hemijske reak*ije< U
'raksi to znai da .e senzor imati mnogo kra.e vreme odziva 9to je vrlo tra>ena karakteristika
senzora<
+rema 'rin*i'u detektovanja odre/ene veliine senzore je mogu.e klasifikovati na tri ti'aD
Fizike senzore za merenje daljine, mase, tem'erature, 'ritiska
-emijske senzore koji mere hemijske su'stan*e hemijskim ili fizikim odzivom
Biosenzore koji mere hemijske su'stan*e koriste.i biolo9ke detektuju.e elemente
Tipovi biosenzora
6
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Govek 'oseduje najmanje 'et senzora Bnos, jezik, u9i, oi, 'rstiC :;< 0ni 'redstavljaju
glavne ti'ove senzora< U laboratoriji jedan od naj'oznatijih ti'ova senzora jeste lakmus 'a'ir,
tester za kon*entra*iju kiseline odnosno kon*entra*iju baze koji nam mo>e dati kvalitativnu
indika*iju o 'risutnosti ili odsutnosti kiseline< )nogo 're*izniji metod za 'rikaz ste'ena
kiselosti je merenje '- 'omo.u '- metra< &o je elektrohemijski ure/aj koji daje elektrini
odziv koji se mo>e oitati analogno 'reko kretnog kalema ili digitalno 'reko dis'leja<
+rema nainu detektovanja kon*entra*ije analita od interesa senzore mo>emo 'odeliti
na dva ti'a< +rvi su enzim-metaboliki biosenzori koji u sebi ukljuuju u'otrebu enzimskih i
.elijskih elektroda< U reak*iji su'strata sa enzimom dolazi do su'strat enzimskog kom'laksa
koji kao rezultat vra.a enzim u izvornom obliku i 'rodukte koji su 'roizvod reak*ija< (od
ovakvog ti'a biosenzora meri se odnos 'otro9nje substrata i oslobo/enih 'roizvoda 9to se dalje
'revodi u kvantifikovani signal< "rugi ti' 'redstavljaju tzv< bioafinitetni senzori koji se
baziraju na interak*ijama vezivanja imobilizovanih biomolekula i analita od interesa< Bitna
karakteristika ovakvog ti'a biosenzora je visoka selektivnost interak*ija Bslika 8C< +rimeri
obuhvataju antitelo,antigen interak*ije, nukleinske kiseline za kom'lementarne sekven*e i
lektin za 9e.er<
Slika 8< Eisoka selektivnost bioafinitetnih senzora
7
Elektrohemijski senzori i biosenzori
U &abeli 'rikazani su naje9.e kori9.eni 'rin*i'i detek*ije< U desnoj koloni tabli*e
dati su i ti'ini 'redstavni*i za svaki 'rin*i'<
+rin*i' )erenje Bfizika veliinaC &i'ian senzor BdetektorC
(onduktometrin
i
0t'or &anko oksidni gasni senzor
+oten*iometrijski ?a'on %on selektivni FE& za '-
(a'a*itivni (a'a*itet +olimerni senzor vlage
!m'erometrijski Struja Elektrohemijska .elija
(alorimetrijski &o'lota H &em'eratura +elistorni gasni senzor
Fravimetrijski )asa +iezo elektrini ili S!I
senzor
0'tiki "u>ina 'utanje H
a'sor'*ija
=nfra *rveni detektor za
metan
#ezonantni Uestanost +ovr9inski 'lazmon
Fluores*entni =ntenzitet Fiber
&abela < ?aje9.e kori9teni 'rin*i'i detek*ije kod biohemijskih senzora
Karakteristike biosenzora
0sobine biosenzora se mogu o'isati raznim 'arametara< !dekvatnim odabirom
'arametara mo>emo izabrati >eljeni biosenzor koji u 'ot'unosti is'unjava 'otrebne zahteve<
Flavne karakteristike biosenzora naje9.e se mogu o'isati navedenim 'arametrimaD
Osetljivost , 'redstavlja odgovor senzora na jedininu 'romenu kon*entra*ije analita<
Selektivnost , je s'osobnost senzora da da odgovor na *iljani analit< Eisok ste'en selektivnosti
je naj'o>eljniji 'arametar biosenzora<
Merni opseg J to je onaj o'seg merenih kon*entra*ija za koji je osetljivost biosenzora dobra<
+onekad se ovaj 'arametar naziva dinamiki o'seg ili linearnost<
Vreme odziva J je vremenski interval koji je 'otreban biosenzoru da registuje 27K maksimalne
vrednosti merenog signala za ste' 'romenu kon*entra*ije analita<
Reproduibilnost , je 're*iznost sa kojom se mo>e dobiti izlazni signal sa senzora 'ri detek*iji
identine 'romene kon*entra*ije analita<
8
Elektrohemijski senzori i biosenzori
!rania detekije J 'redstavlja najmanju vrednost kon*entra*ije analitaza za koju sistem mo>e
detektovati merenje<
Vreme "ivota J 'redstavlja vremenski 'eriod eks'loata*ije senzora za koji ne dolazi do
znaajnog 'ada 'erformansi Bradnih 'arametaraC senzora<
Stabilnost J je 'arametar koji nam 'okazuje kako se menja osetljivost u toku vremena za
konstantnu vrednost kon*entra*ije analita<
Metode imobilizacije
+ovezivanje selektivnih elemenata i njihova imobiliza*ija sa odgovaraju.om elektrodom od
velikog su znaaja za is'ravan rad biosenzora< +ostoji nekoliko naina vezivanja bioelemenata
sa elektrodom i to suD
adsor'*ijom selektivnog elementa na 'ovr9inu
kovalentnim vezivanjem
mikroka'sula*ijom
*ross,linking,om gde se koristi bifunk*ionalni agens da hemijski 'ove>e 'retvara i
selektivnu kom'onentu
LzarobljavanjemL gde se selektivni element nalazi uhva.en unutar gela, 'aste, ili
'olimera
Elektrohemijski biosenzori
Elektrohemijski senzori su najrazvijenija gru'a hemijskih senzora :;< +rema elektrinoj
veliini koju mere mogu se 'odeliti naD na'onske Beng< +otentiometri* sensorsC, strujne Beng<
9
Elektrohemijski senzori i biosenzori
!m'erometri* sensorC i senzore koji mere ot'or Beng< Aondu*tometri* sensorC< Zajednika
karakteristika im je da koriste 'osebne elektrode na kojima se odvijaju hemijske reak*ije ili
dolazi do modula*ije 'renosa naelektrisanja< Budu.i da je osnovna 'ret'ostavka delovanja
takvih senzora zatvoreno strujno kolo u 'raksi se koriste dve elektrode od kojih jednu zovemo
'ovratna a drugu radna elektroda< U 'raksi esto se elektrohemijski senzori nazivaju i
elektrohemijske .elije<
Potenciometrijski pretvarai - pH metar
+rin*i' rada ovakve vrste senzora zasniva se na merenju na'ona elektrohemijske .elije
:;< Elektrohemijska .elija se sastoji od dve 'olu.elije< Svaku 'olu.eliju 'redstavlja elektroda
uronjena u rastvor soli< ?a kontaktu elektroda,elektrolit dolazi do s'ontane hemijske reak*ije
tzv< redoks reak*ije< #edoks reak*ije su reak*ije razmene elektrona gde dolazi do 'romene
oksida*ionog broja su'stan*i koje uestvuju u 'ro*esu oksida*ije i reduk*ije< 0ksida*ija je
'ro*es ot'u9tanja elektrona ili 'ove.anja oksida*ionog broja su'stan*e< #eduk*ija je 'ro*es
'rimanja elektrona ili smanjenja oksida*ionog broja< #eduk*iona su'stan*a #
ed
se oksiduje
ot'u9taju.i elektrone a oksida*iona su'stan*a 0
M
se redukuje 'rimaju.i elektrone<
#azlikuju se hemijske i elektrohemijske redoks reak*ije< -emijske redoks reak*ije se
odigravaju u reak*ionom medijumu bez 'osredstva elektroda dok se elektrohemijske redoks
reak*ije odigravaju iskljuivo 'osredstvom metalnih elektroda< (on*entra*ije su'stan*i koje
uestvuju u redoks reak*ijama mogu se odrediti merenjem 'oten*ijala elektroda uronjenih u
rastvore elektrolita< Za neku elektrohemijsku reak*iju reduk*ijeD 0
M
N n
e
= #
ed
veza izme/u
elektrohemijskog 'oten*ijala E
oMHred
i kon*entra*ije nekog redoks 'ara u rastvoru daje ?ernstova
BI< ?ernstC jednaina B8C<
o#
red $
red o# red o#
a
a
ln
nF
#&
E E
H H
=
B8C
10
#
ed
0
M
N n
e
!noda BC
0
M2
N n
e
#
ed2
(atoda B2C
#
ed
N 0
M2
= 0
M
N #
ed2
B7C
Elektrohemijski senzori i biosenzori
gde jeD
E

oMHred
standardni 'oten*ijal elektrohemijske reak*ije
#&HF
(onstanta B # O 4,76 %Hmol (P & O 254, ( P F O 5,26 0
8
AHmolP
'rilikom 'relaska sa 'rirodnog na dekadni logaritam konstanta ima
vrednost od 0,065 E C
n broj elektrona koji uestvuju u reak*iji
a
red
i a
oM
aktivnost su'stan*e u redukovanom i oksidovanom obliku
U sluaju kada je kon*entra*ija su'stan*i manja od 0, mol/dm
7
aktivnost se mo>e
zameniti kon*entra*ijomD
o#
red $
red o# red o#
%
*
*
log
n
065 0
E E
H H
=
B6C
?ernstova jednaina omogu.ava izraunavanje i 'ro*enu slede.ih veliina bitnih za hemijske i
elektrohemijske redoks 'ro*eseD
izraunavanje elektrohemijskih 'oten*ijala
izraunavanje kon*entra*ije jona na osnovu elektrodnog 'oten*ijala
izraunavanje elektromotornih sila
'ro*enu ti'a elektrohemijske .elije
odre/ivanje smera redoks reak*ija u .elijama
odre/ivanje konstanti ravnote>e na osnovu izmerenih E)S .elija
Elektrode mogu da budu indikatorske kada 'oten*ijal elektrode direktno zavisi od
kon*entra*ije jona u rastvoru i referentne koje imaju konstantan 'oten*ijal< =ndikatorske
elektrode suD vodonina B-
N
,jonC, staklena B-
N
,jonC, srebrna B!g
N
,jonC i druge<
#eferentne elektrode suD zasi.ena kalomelova elektroda, standardna vodonina
elektroda, srebro,srebrohloridna elektroda B!gH!gAlC i druge< Elektromotorna sila E
11
Elektrohemijski senzori i biosenzori
'redstavlja razliku elektrodnih 'oten*ijala elektroda unutar elektrohemijske .elije<
Elektromotorna sila .elije se mo>e izraunati kaoD
E O E
katoda
E
anoda
B2C
Elektrohemijska .elija ili s'reg jeste ure/aj koji se sastoji od dve metalne elektrode
uronjene u rastvore odgovaraju.eg elektrolita koje su me/usobno odvojene 'olu'ro'ustljivim
'regradama< )etalne elektrode zajedno sa svojim rastvorima B'olu.elijeC su tako odabrane da
je 'oten*ijal u jednoj 'olu.eliji vi9i od 'oten*ijala u drugoj 'olu.eliji< +olu.elije su 'ovezane
'reko rastvora solnim mostom Beng< salt bridgeC 9to je 'rikazano na sli*i 6<
Slika 6< Ski*a elektrohemijske .elije
Elektrodu na kojoj je 'oten*ijal vi9i zovemo anodom a elektrodu kojoj je 'oten*ijal ni>i
nazivamo katodom < 0t'u9teni elektroni anode dolaze na katodu i tamo 'onovno redukuju jone
katode< Smanjenje jona na elektrodi katode neutrali9e se jonima su'rotnog 'redznaka iz solnog
mosta< !nalogno u 'olu.eliji katode ot'u9teni joni metalne elektrode u rastvoru 'redstavljaju
vi9ak naelektrisanja koji se neutrali9e jonima su'rotnog naelektrisanja iz solnog mosta< ?a taj
nain strujno kolo se zatvara<
12
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Slika 2< )erna i referentna '- elektroda
(od 'oten*iometrijskih senzora izmereni 'oten*ijal na selektivnoj memembrani ili
elektrodnoj 'ovr9ini koja je u kontaktu sa rastvorom 'ovezan je sa kon*entra*ijom jona u
analitu< +oten*ijal BrelativniC se meri 'ri nultoj struji i 'rema referentnoj elektrodi< U sluaju
merenja '- vrednosti tenosti Bnegativni logaritam kon*entra*ije vodonikovih jonaC merna
elektroda se naje9.e realizuje kao staklena elektroda ija membrana 'ro'u9ta samo
vodonikove jone Bslika 2C< )erna elektroda je tzv< jonski osetljiva elektroda koja daje odziv
'ro'or*ionalan kon*entra*iji jona koji merimo< Elektrolit unutar staklene kugle merne
elektrode je rastvor hloridne kiseline u kojoj je stavljena elektroda od srebra sa 'revlakom od
srebro hlorida B!gAlC< 0no 9to se >eli 'osti.i sa takvom mernom elektrodom je da na'on koji
se javlja izme/u rastvora hlorovodonine kiseline B-AlC i srebrne elektrode bude mali i
ne'romenjiv< ?a taj nain merna elektroda zavisi samo od na'ona na 'olu'ro'usnoj membrani
koji je odgovor '- vrednosti rastvora, tj< razliite kon*entra*ije vodonikovih jona unutar
staklene kugle< +rilikom merenja kon*entra*ija drugih jona mo>e se razlikovati ti' membrane
na mernoj elektrodi kao i rastvor u kojoj je 'oto'ljena merna elektroda ali krajnji *ilj ostaje istiD
uiniti na'on jonski selektivne merne elektrode zavisan samo od kon*entra*ije merenih jona u
rastvoru J kvantitativno izra>enom ?ernstonovom jednainom<
13
Elektrohemijski senzori i biosenzori
#eferentna elektroda se sastoji od vlastitog ku.i9ta i elektrolita u koji je uronjena
elektroda< U sluaju '- metra to je obino elektroda sa >ivom i >ivinim hloridom B-gAl
2
C
'rikazana na sli*i3<
Slika 3< Setu' mernog sistema 'oten*iometarskog senzora
Uslov za konstantnim na'onom 'ostavljen je unutar referentne elektrode kao i na mestu
dodira referentne elektrode sa teno9.u iju kon*entra*iju jona merimo< Za merenje
kon*entra*ija jona drugih hemijskih elemenata 'rin*i' je isti dok se sama realiza*ija referentne
elektrode izmenjena< )erenje '- vrednosti je u su9tini utvr/ivanje ste'ena kiselosti nekog
vodenog rastvora< (iselost je odre/ena kon*entra*ijom vodonikovih -
N
B0-
,
C jona< ?eutralan
rastvor ima 'odjednaku kon*entra*iju -
N
i 0-
,
iona< (onstanta diso*ija*ije ( je definisana na
'reko jednaine B3CD
B3C
(ako je kon*entra*ija nedisosovane vode mnogo ve.a od kon*entra*ije disosovane
vode Bkon*entra*ije slobodnih -
N
i 0-
,
ionaC mogu.e je deljenik izraza u jednaini B3C smatrati
konstantnim 'a ga tako/e staviti 'od konstantu (
Q
koja 'ri 26RA iznosi 0
,8
mol
2
dm
,2
'rikazano u jednaini B4CD
14
Elektrohemijski senzori i biosenzori
: -
N
;: 0-
,
; O (
I
O 0
,8
mol
2
dm
,2
: -
,
; O : 0-
N
; O 0
,3
mol dm
,7
neutralan rastvor B4C
0vako za'isano, kiselost rastvora se mo>e odrediti kon*entra*ijom vodonikovih katjona -
N
gde
je u kiselim rastvorima kon*entra*ija velika B ve.a od 0
,3
C a u baznim mala Bmanja od 0
,3
C< =z
'raktinih razloga se '- vrednost rastvora oznaava eks'onentom 'rema jednaini B5CD
'- O , log :-
N
;
'- S 3
'- T 3
'- O 3
kiselo
bazno B5C
neutralno
=ako se oekuje da jon,selektivna elektroda reaguje samo na 'rimarne jone ne 'ostoji ni
jedna koja ne.e reagovati na 'risustvo drugih jona< =z ovoga 'roizilazi da .e u 'risustvu
interferuju.ih jona 'oten*ijal elektrode zavisiti i od kon*enta*ije 'rimarnih i kon*entra*ije
interferuju.ih jona< (od merenja glukoze koristimo jodid selektivnu elektrodu< #eak*ije koje se
de9avaju uz 'risutvu enzma oksidaze su
glukoza N 0
2
U glukozna kiselina N -
2
0
2
B0C
-
2
0
2
N 2 =
,
N 2 -
N
U =
2
N 2 -
2
0 BC
%odid,selektivna elektroda 'rati smanjenje kon*entra*ije jodida 9to je 'rouzrokovano
dejstvom vodonik,'eroksida<
Amperometrijski pretvarai Klarkova elektroda
(od am'erometrijskih 'retvaraa elektrodni 'oten*ijal se dr>i na konstantnoj vrednosti
dovoljnoj za oksida*iju ili reduk*iju vrste od znaaja :;< 0vaj ti' senzora meri jainu struje kroz
elektrohemijsku .eliju uslovljenu kon*entra*ijom merene veliine< +rin*i' merenja sastoji se u
'ro'u9tanju kiseonika iz okoline kroz 'olu'ro'usnu membranu do same elektrode< +orast
vrednosti struje uslovljen kon*entra*ijom 'ro'u9tenog kiseonika kroz membranu rezultat je
redoks reak*ije u dva korakaD
0
2
N2-
2
0N2e
,
U -
2
0
2
N20-
,
B2C
15
Elektrohemijski senzori i biosenzori
-
2
0
2
N2e
,
U 20-
,
B7C
(od ovih reak*ija 'rati se 'otro9nja kiseonika ili 'roizvodnja vodonik 'eroksida< +rvi
razvijeni biosenzor bazirao se na kori9.enju kiseonine elektrode< Alark je 'rouavao reduk*iju
kiseonika na metalnim 'latinskim elektrodama< U toku rada je do9ao na ideju da uz 'ovr9inu
'latine 'ostavi enzime koji reaguju sa kiseonikom< 0ekivao je da .e aktivnost enzima mo.i
'ratiti 'romenom kon*entra*ije kiseonika oko elektrode< (onkretno odabrani enzim je tzv<
glukoza oksidaza senzor BF0"C< Slika 4 'rikazuje 'ojednostavljeni 'rikaz delovanja F0",a<
Slika 4< +rin*i' delovanja F0",a
Flukoza reaguje sa F0",om i 'retvara se u glukoznu kiselinu ali 'ri tome ostavlja dva
elektrona i dva 'rotona J redukuju.i tako F0"< Zatim kiseonik iz rastvora reaguje sa F0",
om 'rihva.aju.i dva 'rotona i dva elektrona i gradi -
2
0
2
Bvodonik 'eroksidC 'a se tako
regeneri9e Boksidiraju.iC F0" koji je sada 'onovno s'reman za reak*iju s glukozom< Alark je
'okazao u svojim eks'erimentima da 'otro9nja kiseonika zavisi od koliine glukoze< Vto je bilo
'risutno vi9e glukoze to se tro9ilo vi9e kiseonika na elektrodama Balternativa je detektovati
-
2
0
2
umesto 'otro9nje kiseonika budu.i da je sistem manje osetljiv na 'romene kiseonika u
uzorkuC< ?a taj nain se us'ostvila veza izme/u kon*entra*ije glukoze i 'oten*ijala Alarkovih
elektroda<
16
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Slika 5< +rimer (larkove elektrode :; 'age 605<
?a gornjoj sli*i 'rikazan je 'rin*i'ijalni izgled Alarkove elektrode< )erna elektroda
'redstavljena u obliku e'a 'lemenitog metala 'latine B+tC i referentna elektroda srebro,
srebrohlorida B!g,!gAlC u obliku >i*e uronjene su u rastvor kalijum hlorida B(AlC< %aina
struje koja 'rotie izme/u elektroda 'ro'or*ijonalna je kon*entra*iji analita 9to je analitiki
'rikazano jednaom B8CD
B8C
gde je F,Farada@eva konstanta, !-'ovr9ina elektrode, W,konstanta membrane, "-difuziona
konstanta membrane, '-'ar*ijalni 'ritisak kiseonika i XM - debljina membrane<
+rodukt reak*ije vodonik 'eroksid B-
2
0
2C
se oksiduje na N 260 mE u odnosu na
referentnu ele*trodu< Zbog toga se 'rimenjuje 'oten*ijal od N 260 mE i meri oksida*ija
vodonik 'eroksida< =s'ostavlja se da je jaina struje direktno 'ro'or*ionalna kon*entra*iji
glukoze Bslika 0C<
17
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Slika 0< Zavisnost jaine struje od kon*entra*ije glukoze
)ana kiseoninih senzora je 9to su veoma skloni smetnjama od strane s'olja9njeg
kiseonika< Zbog toga je 'o>eljnije 'ratiti kon*entra*iju 'roizvedenog vodonik 'eroksida a ne
kon*entra*iju kiseonika koji se tro9i u reak*iji<
Kondktometrijski pretvarai
(od ove vrste 'retvaraa *ilj je izmeriti 'rovodljivosti elektrolita u elektrohemijskoj
.eliji :;< U homogenom elektrolitskom rastvoru 'rovodljivost elektrolita F je inverzno
'ro'or*ionalana du>ini segmenta elektrolita 1 du> elektrinog 'olja a direktno 'ro'or*ionalna
'ovr9ini 'o'renog 'reseka ! u'ravnog na smer 'olja, jednaina B6CD
B6C
gde je Y,s'e*ifina 'rovodljivost :Z
,
*m
,
; elektrolita 'ovezana sa kon*entra*ijom merenih
jona u rastvoru< +rema (ohlaraus*h,u 'ostoji direktna veza izme/u 'rovodljivosti i
kon*entra*ije data jednainom B2C
F O F
0
J [ *
0,6
B2C
18
Elektrohemijski senzori i biosenzori
gde je [,karakteristika elektrolita, F
0
,'rovodljivost elektrolita uz u'otrebu idealnog rastvora
Beng< infinite dilutionC< +raktino merenja 'rovodljivosti elektrolita vr9i se u'otrebom
Iheatston,ovog mosta gde je ot'or u jednoj grani mosta zamenjen elektrolitskim rastvorom<
+ri merenjima se 'o 'ravilu elektrode 'olarizuju niskona'onskim i niskofrekvetnim
strujama< +rimena jednosmerne struje za 'olariza*iju elektroda mo>e da dovede do
elektrohemijskih 'romena BelektrolizeC koja menja 'rirodu elektroda Bmodifikuje 'ovr9inuC ili
dovodi do redoks reak*ija koje menjaju sastav i kon*entra*iju elektrolita< Zbog toga se ot'or
elektrolita odnosno s'e*ifina 'rovodljivost menjaju odmah 'o ukljuivanju kola jednosmerne
struje< 0ve 'romene su ve.e i br>e ukoliko su na'on i jaina jednosmerne struje ve.i a vreme
merenja du>e< +ored toga 'ri merenju 'rovodljivosti naizmeninom strujom treba obratiti
'a>nju na zagrevanje elektrolita ukoliko se u'otrebe jae struje< +otrebno je u'otrebiti slabije
struje 'olariza*ije a .eliju ukljuivati samo u toku merenja< +rovodljivost elektrolita zavisi 're
svega od njegove kon*entra*ije a kon*entra*ija zavisi od ste'ena diso*ija*ije molekulskog
oblika su'stan*e< +rema 0hm,ov zakonu jednaina B3C, struja kroz ot'ornik iznosiD
R
&
' =
B3C
Elektrini ot'or homogenog 'rovodnika dat je jednainom B4C, gde je k , s'e*ifini ot'or, l
,du>ina, S , 'ovr9ina
S
l
k R =
B4C
S'e*ifina 'rovodljivost elektrolita data je jednainom B5C, gde je A,ot'orni ka'a*itet 'osude,
#,ot'or<
(
R
=
B5C
S'e*ifina 'rovodljivost elektrolita meri se na udaljenosti od *m izme/u elektroda od
'latina ija je 'ovr9ina M*m< 0t'orni ka'a*itet 'osude A se uvek odre/uje eks'erimentalno
merenjem ot'ora elektrolita iju s'e*ifinu 'rovodljivost znamo iz rastvora kalijum,hlorida<
19
Elektrohemijski senzori i biosenzori
-ronolo9ki gledano mo>emo na'raviti 'odelu 'o genera*ijama na osnovu mehanizma
dejstva biosenzora :;< &ako jeD
'rva genera*ija J senzori bazirani na kiseoninim elektrodama
druga genera*ija J senzori bazirani na medijatorima
tre.a genera*ija J elektrode sa ugra/enim enzimima
Fiziko , hemijskim modifika*ijama 'reduzeti su razliiti 'ristu'i za 'ove.anje
selektivnosti detektuju.e elektrode kori9.enjem membrana, medijatora, metalizovanjem
elektroda i u'otrebom 'olimera<
Prva !eneracija biosenzora
(ao 9to je 'omenuto, 'rva genera*ija glukoznih biosenzora je bila bazirana na merenju
kon*entra*ije vodonik 'eroksida na elektrodi :;< Elektroda koje su obino od metala ili
ugljenika ima ulogu 'retvaraa gde tok elektrona mo>e 'roizvesti merljivu struju< 0vakvo
re9enje ima i svojih nedostataka< (ao 'rvo 'ra.enje kon*entra*ije vodonik 'eroksida zahteva
visok radni 'oten*ijal< "rugo, ne'o>eljne biolo9ki elektroaktivne su'stan*e koje mogu biti
zastu'ljene u okru>enju kao 9to su urin ili druge kiseline mogu reagovati sa elektrodom,
'rouzrukuju.i interferen*iju u merenju< (iseonik ima ogranienu rastvorljivost u mnogim
biolo9kim fluidima koji ograniavaju enzimsku reak*iju a samim tim i odgovor biosenzora<
Una're/ene verzije 'rve genera*ije biosenzora su razvijene sa zadatkom da odstrane
ove efekte< %edna od 'rimera jeste u'otreba ugljenine elektrode 'resvuene grafitnom 'astom
u kojoj su dis'ergovane metalne esti*e< Za metale kao 9to su ruthenium, rhodium, 'latinum i
iridium se 'okazalo da 'roizvode 'obolj9anje rezultata u odnosu na standardne uljenine 'aste i
da legure kao 9to je ruthenijum 'latina dodatno una're/uju osetljivost biosenzora< Elektrode
konstruisane na ovaj nain smanjuju radni 'oten*ijal 'otreban za reduk*iju vodonik 'eroksida
na elektrodama 9to elimini9e ne>eljene reak*ije drugih elektroaktivnih su'stan*i koje se nalaze
u okolini<
20
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Fore 'omenute grafitne 'aste nanose se na elektrode u obliku me9avine grafitnog
'udera i me9avine organskih tenosti< (iseonik ima rastvorljivost mnogo 'uta ve.u u
odre/enim organskim rastvaraima nego u vodi i koriste.i 'ojedine fluorohemikalije kao
me9avinu tenosti za grafitne 'aste dobijamo 'obolj9anje odziva biosenzora 'rve genera*ije do
take gde su mogu 'orediti sa biosenzorima druge genera*ije 'o karakteristikama< 0rganske
tenosti tako/e 'ove.avaju stabilnost biosenzora tokom dugog vremenskog 'erioda a 'osebno
termostabilnost< #azlog za to jeste 9to su enzimi zarobljeni unutar organske tenosti mnogo
stabilniji nego kada su 'oto'ljeni u vodi< "ehidrirani enzimi imaju veoma krutu konfigura*iju i
u kontaktu sa slobodnim molekulima vode dolazi do deaktiva*ije enzima< 0vakvo 'obolj9anje
biosenzora dovelo je do njihove masovne 'roizvodnje i 'rimeni u razliitim a'lika*ijama<
Membrana je tanak 'olu'ro'usni film koji omogu.ava izdvajanje odre/enih
kom'onenti iz tene faze rastvora jer deluje kao selektivna barijera za transfer sus'endovanih i
rastvorenih materija< (oja .e materija biti 'ro'u9tena a koja ne.e zavisi od fiziko,hemijskih
karakteristika te materije i od dimenzija 'ora i elektro,hemijskih svojstava membrane< Ea>no je
uoiti da membrana nije 'asivna ve. funk*ionalna barijera transferu rastvorenih su'stan*i ija
'ro'usnost zavisi od fiziko,hemijskih interak*ija izme/u membrane i rastvorenih materija<
#azvijene su razliite 'ermiselektivne membrane koje kontroli9u vrste koje sti>u do elektrode
na bazi naelektrisanja i veliine< &ako na 'rimer u'otrebom membrane od *eluloze a*etata
mo>emo kontrolisati i naelektrisanje i veliina 'ro'u9tene materije, nafionom samo
naelektrisanje dok membranom od 'olikarbonata samo veliinu< ?edostatak membrana
'rilikom u'otrebe je njihov veliki uti*aj na difuziju<
"r!a !eneracija biosenzora
"ruga genera*ija biosenzora 'oku9ala je izbe.i nedostatke i ogranienja ure/aja 'rve
genera*ije zamenom kiseonika sa s'olja9njim 'osrednikom elektron ak*e'torskim molekulom
koji je u stanju da 'renese elektron od enzima do 'retvaraa :;< +roblem sa malom
rastvorljivo9.u enzima i fluktua*ijom nivoa kiseonika izbegnut je 'rimenom ove genera*ije
biosenzora< 0stali nedosta*i su ostali 'risutni, biosenzori su jo9 uvek osetljivi na 'risustvo
21
Elektrohemijski senzori i biosenzori
kiseonika iz su'stan*i u okru>enju koji interferira sa merenim nivoom kiseonika u analitu<
"rugi nedostatak je 9to je ve.ina mediatora veoma toksina 'a ograniava 'rimenu merenja in
vivo<
)nogi oksidaza enzimi mogu da koriste ve9take elektron ak*e'torske molekule koji se
nazivaju medijatori< )edijator je niskomolekulski redoks 'ar koji mo>e da 'renese elektrone
sa aktivnog mesta enzima na 'ovr9inu elektrode i na taj nain da us'ostavlja elektrini kontakt
izma/u njih< 0vi medijatori imaju 9irok o'seg struktura a samim tim i osobina, ukljuuju.i i
o'sege redoks 'oten*ijala< (ao medijatori se koriste katjoni 'relaznih metala i njihovi
kom'leksi< %edan od boljih medijatora je fero*en BF*C J sendvi kom'leks gvo>/a i dva
*iklo'entadienil BA'C anjona< +rin*i' dejstva medijatora na bazi fero*ena sa odgovaraju.im
hemijskim reak*ijama jednaine B20C, B2C i B22C dat je na sli*i <
Slika < +rin*i' dejstva medijatora na bazi fero*ena
glukoza N F0"
0M
U glukonolakton N F0"
#
N 2-
N
B20C
F0"
#
N 2F*
N
U F0"
0M
N 2F* B2C
2F* J 2e
,
U 2F*
N
B22C
"obri medijatori kao 9to je Fero*en bi trebalo daD
brzo reaguju sa enzimima
22
Elektrohemijski senzori i biosenzori
reverzibilno izvode transfer elektrona
imaju mali nad'oten*ijal 'ri regenera*iji
da su nezavisni od '- vrednosti
stabilni i u oksidovanom i u redukovanom obliku
ne reaguju s kiseonikom
nisu otrovni


Svrha kori9.enja metalizovanih elektroda je u tome da se steknu uslovi 'ri kojima se
oksida*ija enzimski generisanog -
2
0
2
mo>e 'osti.i na ni>em 'rimenjenom 'oten*ijalu
stvaraju.i jako osetljivu katalitiku 'ovr9inu< +ored toga smanjuju.i efekat smetnji zbog ni>eg
'rimenjenog 'oten*ijala odnos signal,9um raste zbog 'ove.anja elektrohemijski aktivne
'ovr9ine< )etaliza*ija se 'osti>e talo>enjem odgovaraju.eg 'lemenitog metala na stakleno
ugljeninu elektrodu kori9.enjem *ikline voltametrije< Us'e9ni rezultati 'ostignuti su sa
nekoliko 'lemenitih metala kao 9to su 'latina, 'aladijum, rodijum i rubidijum od kojih se
najvi9e mo>e oekivati<
Slika 2< Zavisnost odgovora detektora od
'oten*ijala Flass Aarbon elektrode Bne
katalizuje oksida*iju -
2
0
2
C
Slika 7< Zavisnost odgovora detektora od
'oten*ijala )etalizovane Flass Aarbon
elektrode
=dentino kao i membrane, polimeri imaju ulogu da s'ree ometaju.e vrste da stignu do
'ovr9ine elektrode i izvedu diferen*ija*iju na osnovu veliine i naelektrisanja< +olimeri koji se
naje9.e koriste u 'raksi suD 'oli'irol, 'olitiofen, 'olianilin, diaminobenzen i 'olifenol<
23
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Tre#a !eneracija biosenzora - Elektrode sa ugra/enim enzimima
&re.a genera*ija biosenzora realizovana je u direktnoj vezi izme/u enzimske reak*ije i
'retvaraa bez 'otrebe za difuzijom stim 9to je enzimima onemogu.eno kretanje na samoj
elektrodi :;< ?a ovaj nain mo>e se na lak nain ne'rekidno meriti nivo glukoze u krvi bez
'otrebe za uno9enjem bilo koje su'stan*e u analit od interesa< "irektna veza izme/u enzima do
elektrode mo>e biti 'ostignuta tzv< elektrinim vodom Beng< IiringC 'reko nosio*a
elektronskog 'renosa kao 9to je dugolanani 'olimer< +rilikom hemijskih reak*ija ne dolazi do
reduk*ije ili oksida*ije enzima direktno na elektrodi ime se s'reava gubitak enzimske
aktivnosti< (od ove visoko tehnolo9ke genera*ije biosenzora neo'hodno je ugraditi medijator
zajedno sa enzimom u elektrodu< U tom sluaju ne dolazi do reduk*ije ili oksida*ije enzima
direktno na elektrodi ime se s'reava gubitak enzimske aktivnosti<
Kalorimetrijski biosenzori
)nogo katalitikih enzimskih reak*ija je egzotermno< 0slobo/ena energija u vidu
to'lote mo>e biti iskori9.enja kao osnov za merenje brzine reak*ije i kon*entra*ije analita< 0vo
'redstavlja najo'9tiji ti' 'rimenjenih biosenzora koji se zovu kalorimetrijski biosenzori<
+romena tem'erature obino je odre/ena vrednostima ot'ora na termistorima koji se nalaze na
ulazu i izlazu male *ilindrine ka'sule u kojoj se nalazi imobilizovani enzim< (a'sula je
tem'eraturno izolovana od okru>enja< +od tako strogo kontrolisanim uslovima mo>e se
registrovati ak 40K 'roizvedene to'lote 'rilikom 'rotoka jedininog uzorka kroz za'reminu
ka'sule< +romena tem'erature mo>e se kvantitativno izraunati 'romenom ental'ije izolovanog
sistema< !ko mol) reaktanta kom'letno bude 'revedeno u 'rodukt reak*ije 'roizvode.i 'ri
tome 00 (%Hmol onda svaki mmol) 'roizvodi 0, % to'lote< Sa 40K efikasnosti to .e
'rouzrokovati 'romenu tem'erature u konanom iznosu od a'roksimativno 0,02 A< "a bi
kalorimetrijski biosenzor bio u'otrebljiv, mora is'uniti uslov da rezolu*ija 'romene
tem'erature bude reda 0,000 A<
24
Elektrohemijski senzori i biosenzori
#eaktant Enzim (oliina to'lote
k%Hmole
Aholesterol Aholesterol oMidase 67
Esters Ahzmotr@'sin 8,2
Flu*ose Flu*ose oMidase 40
-@drogen 'eroMid *atalase 00
+eni*illin F +eni*illinase 23
+e'tides &r@'sin 0,70
Star*h !m@lase 4
Su*rose =nvertase 20
Urea Urease 2
Uri* a*id uri*ase 85
&abela 2< "etektovana 'romena to'lote za razliite reaktante i odgovaraju.e enzime
Slika 8 Shematski dijagram kalorimetrijskog biosenzora
?a sli*i 8 vidimo kako uzorak BaC 'rotie kroz s'olj9nji tem'eraturni izolator BbC do
izmenjivaa to'lote B*C unutar aluminijumskog bloka BdC< 0datle, reaktant 'rolazi kroz
referentni termistor BeC i enzimsku ka'sulu B za'remine ml C koja sadr>i biokatalizator u kojoj
se odvija reak*ija< +romena tem'erature odre/uje se 'reko termistora BgC a 'reko izlaznog
25
Elektrohemijski senzori i biosenzori
otvora BhC reaktant na'u9ta merni ure/aj< S'olja9nja elektronika BiC odre/uje 'romenu o'ora,
odnosno 'romenu tem'erature me/u termistorima< &ermistori se koriste za detek*iju 'romene
tem'erature tako 9to im elektrina 'rovodnost, odnosno ot'ornost zavisi od tem'erature 'o
slede.oj zavisnostiD
O B
B27C
Fde su #

i #
2
ot'ornosti termistora na a'solutnim tem'eraturama &

i &
2
dok je B
karakteristina tem'eraturna konstanta termistora< (ada je 'romena tem'erature veoma mala
kao u navedenom sluaju B SS i datu rela*iju mo>emo u'rostiti< Uzimaju.i
a'roksima*iju kada je MSS da je e
M
TT NM P M je ovde B
#

O#
2
B28C
#elativno smanjenje eletrine ot'ornosti termistora 'ro'or*ionalno je 'ove.anju tem'erature
B&C< &i'ina konstanta 'ro'o*ionalnosti , je , < +romena ot'ornosti 'revodi se 'omo.u
balansiranog Iheatstone,ovog mosta u 'ro'o*ionalnu 'romenu na'ona<
$ptiki biosenzori
0'tiki biosenzori se baziraju na detek*iji 'romene o'tikih karakteristika Ba'sor'*ija,
emisija, 'olariza*ija, indeks 'relamanjaC odre/enog dela s'ektra zraenja< +rin*i' rada sastoji
se u 'rostiranju svetlosti odre/ene talasne du>ine kroz merni uzorak usled ega dolazi do
'romena o'tikih karakteristika svetlosti< =mamo dve metode detek*ijeD direktnu i indirektnu
Beng< *om'etetive bindingC< (od direktne metode merena veliina i senzorski materijal se
vezuju u 'arove ili nus'rodukte koji su dalje odgovorni za 'romenu neke od o'tikih
karakteristika< =ndirektna metoda o'isuje 'ostojanje tzv< analognih molekula koji 're izlaganju
svetlosti grade 'arove sa senzorskim materijalom< (ada se takav 'ar sada izlo>i dejstvu
svetlosti odre/ene talasne du>ine dolazi do raskidanja veza izme/u 'arova analognih molekule
i senziraju.eg materijala i na mesto analognih molekula dolazi merna veliina< &o znai da
'orast slobodnih analognih molekula, menja o'tike karakteristike u'adne svetlosti Bslika 6C<
26
Elektrohemijski senzori i biosenzori
U veliini tih 'romena se nalazi informa*ija o kon*entra*iji merene veliine jer je ona direktno
odgovorna za stvaranje slobodnih analognih molekula<
Slika 6< 0'tiki senzor , indirektna metoda
?a sli*i 2, 'rikazan je 'rin*i'ijalna shema o'tike detek*ije A0
2
'omo.u foto
ot'ornika< Fotoot'orni*i koji su deo Iheatsonovog mosta izlo>eni su dejstvu infra*rvenog
zraenja< (ada se izme/u izvora zraenja i fotoot'ornika na/e molekul A0
2
dolazi do
a'sor'*ije zraenja 9to se manifestuje kao neravnote>no stanje mosta< #azliit intenzitet
svetlosti koji se detektuje na fotoot'orniku, 'ro'or*ionalan je koliini a'sorbovane svetlosti
odnosno kon*entra*iji A0
2
<
27
Elektrohemijski senzori i biosenzori
Slika 2< 0'tika detek*ija A0
2
0'tiki senzori nude odre/ene 'rednosti u odnosu na elektrohemijske senzore< ?ije
'otrebna referentna elektroda Bkoristi se referentni nivo svetlostiC< 0'tiki kablovi su imuni na
elektronski 9um ali su jako osetljivi na svetlost okoline< )ogu.e je izvesti vi9estruko merenje
vi9e veliina na razliitim talasnim du>inama< )ana im je relativno usko 'odruje linearnosti
Bdva reda veliine kon*entra*ijeC u odnosu na elektrohemijske senzore kao i *ena<
1iteraturaD
1. !dvan*es in Biosensors, Eolume 6, Elsevier S*ien*e B<E< Aha'ter , 'ages ,
72, "esigning a sim'le biosensor, +<Shantilatha, Shaill@ Earma and Ahan*hal (<
)itra
2< B<Eggins, Ahemi*al sensors and biosensors,Iila@, 2002
3. -andbook of modern 'h@si*s, %a*ob Fraden, Aha'ter 3, Ahemi*al sensors,
'age 855,670
4. E1EA7082 =ntrodu*tion to ?anobiote*hnolog@, !ssignmentD &he Flu*ose
Biosensor, )i*hael Ball
28