Biosenzori

Prof. dr Miodrag Manić

Bio metrija - Bio metrics
 To je grana nauke koja obuhvata merenje
fizioloških veličina i parametara
 BMI nudi alate pomoću kojih se ova
merenja mogu ostvariti
Input Output

Display
Senzor Obrada
signala
Element Recorder
merenja
2
Bioinstrumenti
 Dijagnostički bioinstrumenti se rutinski koristi u kliničkoj
medicini i biološkim istraživanjima za merenje širokog
spektra fizioloških veličina.
 Biomedicinski senzori ili pretvarači su glavni elementi
dijagnostičkih medicinskih instrumenata
 Oni se koriste in vivo za invazivni i neinvazivni monitoring
fizioloških parametara, kao i in vitro za razne dijagnostičke
postupke.
 Slični uređaji se takođe koriste i u nemedicinskih
aplikacijama kao što je monitoring životne sredine, u
poljoprivredi, bioindustriji, preradi hrane, kao i
petrohemijskoj i farmakoloških industrija

3
Postupak prikuplanja podataka
Senzor Kalibracija

A/D
konverzija

Upravljanje i Obrada Čuvanje

regulacija signala zapisa

Prikaz Prenos
signala podataka

4
 Uloga Bio senzora
 Biomedicinski senzori igraju važnu ulogu u
širokom spektru dijagnostičkih medicinskih
procedura.
 U zavisnosti od specifičnih potreba, neki senzori
se prvenstveno koriste u kliničkim laboratorijama
za merenje in vitro fizioloških veličina, kao što su
elektroliti, enzimi i drugi biohemijski elemenati u
krvi.
 Neki biomedicinski senzori, npr. za merenje
pritiska, protoka, koncentracije gasova, kao što su
kiseonik i ugljendioksid, koriste in vivo da prati
neprekidno (monitoring) stanje pacijenta.
5
Princip
 Svi biomedicinski instrumenti moraju da
imaju uredjaj - senzor (interface) koji je u
kontaktu sa biološkim materijalom
 Taj kontakt je direktni (merenje
temperature), ili indirektni (analiza krvi)
 Za direktni kontakt instrumenti moraju da
bude biokompatibilan

6
Biosenzori
 U širem smislu biosenzor je uređaj koji
pretvara biološki događaj u električni ili
optički signal
 Napravljeni su po analogiji sa senzorima
bioloških procesa u živim organizmima

7
Biosenzor Klasifikacija
 BS se najčešće klasifikuju prema vrsti merenih
veličina, i tipično mogu da budu za merenje
telesnih, električnih ili hemijskih veličina, u
zavisnosti od specifične primene.
 Biosenzori imaju dve različite komponente :
 biološki element prepoznavanja, kao što je
prepoznavanje enzima, antitela, i sl., ili
 receptor, koji funkcioniše kao posrednik, pretvarač
koji prepoznaje, odnosno reaguje na neke elemente i
pruža informaciju o elementima na koje je reagovao,
npr lakmus papir

8
“Biosensor” – Уређај који користи одређене
биохемијске реакције за детекцију хемијских
једињења у биолошким узорцима

Analyte –
Prikaz uzaorak

Analiza Detekcija Uzorak /

preparat
Signal

9
ANALYTE
Šta se detektuje?
Moleculi Protein, DNA, Glucoza, Vitamin, Šećet, Metal joni

Bacteria

Protein Glucose

DNA
Componentе Biosenzora

Detector
Primeri biosenzora

Test trudnoće

Detektuje hCG protein u urinu.

Glucose monitoring device (for diabetes patients)

Meri koncentraciju šećera u krvi.

Komponente biosenzora
 Bioreceptor,
 Pretvarač-
transducer, i
 Elektronske
periferije
Komponente biosenzora
 Bioreceptor: Deo koji
 Enzimi, Antitela, or
stupa u rekaciju sa biološkim nukleinske kiseline.
materijalom da identifikuje
željene molekule
 Pretvarač: Uređaj koji  Piezoelectrični,
ciljane molekule prevere u Termičkil,
električni signal Electrochemiskil, and
Optički
 Electronske periferije:
 LED Displej
Obrađuju i prevode
izmereni signal u željeni prikaz
Bioreceptor Transducer

Absorption
Antibody Fluorescence
Interference
Optical
potentiometric
Enzyme Electrochemical amperometric
conductimetric

Nucleic Acid (DNA) Mass based

Cell Temperature based

Dielectric properties
Electric & Permeability properties
MIP
Magnetic Voltage or Current
Pretvarač
 Svrha pretvarača u senzoru je konverzija
biohemijske reakcije u optički, električni, ili fizički
signal koji je proporcionalan koncentraciji
odredjene hemikalije.

16
Receptor
 Plavi lakmus se pretvara u crveni pod kiselim
uslovima a crveni lakmus papir prelazi
u plavi pod baznim (i.e. alkalnim) uslovima.
 Do promene boje dolazi u pH opsegu 4.5-8.3 na
25 °C.
 Neutralni lakmus papir je ljubičast.
 Lakmus se takođe može pripremiti kao vodeni
rastvor koji funkcioniše na sličan način. Pod
kiselim uslovima je crven, i pod baznim rastvor
je plav.

17
Pakovanje senzora
 Svaki senzor (indikator) mora da bude
upakovan tako da ostane u ispravnom i
sterilisanom stanju sve do upotrebe
 Posle raspakivanje se može da bezbedno
i kvalitetno koristiti, na propisan način, koji
je naznačen na pakovanju

18
 Senzori: osnovni pojmovi
• Zadatak senzora je dobijanje što tačnije informacije o procesnoj veličini koja
se meri.
• Često korišćeni sinonimi za senzore su: merni pretvarač, davač, merni član,
detektor i slično.
• U širem smislu senzor može predstavljati čitav merni sistem čije su osnovne
komponente prikazane na slici:

Izmerena
Predobrada Obrada Prikaz vrednost
DAVAČ signala
Tačna signala podataka
vrednost
Temperatura Termopar Pojačivač
A/D pretvarač Upravljanje
Sila Hallova sonda Kompenz. most
Moduli PLC-a
Pritisak Piezo element Oscilator
Mikroprocesor Displej ili kazaljka
Brzina Tahogenerator Miltiplekser instrumenta
Protok Tenzometar Upravljački računar

19
Senzor Senzor prima fizičku ili hemijsku
veličinu i konvertuje je u električni
signal
Stimulus
Signal (S)

Biološki Srnzor Obrada Željeni

medium prikaz

Temperatura Otpornost Napon Informacija

 Primer: SISTEM za merenje pritiska
mV

Merni Deformacija Traka na Otpor Otpornički mV V

senzor istezanje Pojačivač
Težina (naprezanje) (tenzometar) most

Davač Predobrada signala

Display Mikroprocesor
Izmerena A/D
(ili D/A (npr. line-
vrednost pretvarač
pretvarač) arizacija)

Sistem za upravljanje
Obrada signala

21
 Pregled tržišta senzora po državama (2000 g.)

Japan – 28%, Ostatak – 14%,

3.64 mlrd $ 1,82 mlrd $

Evropa – 26%,
3.38 mlrd $
USA – 32%,
4.16 mlrd $

Najznačajnija područja primene senzora – 2000. god.

• Automobilska industrija – 56% (brzina – 23%, temperatura – 13%, ubrzanje – 19%
pozicija – 21%, pritisak – 11%, ostalo -13% )
• Industrijske primene – 28%
• Biomedicinske primene – 8%
• Računarska industrija – 7%
• Potrošačka roba – 1%

22
 Senzori: podela
Najčešća podela senzora je po tipu merne veličine:

 Mehaničke (ugaona i linearna pozicija, ubrzanje, sila,

naprezanje, pritisak, masa, protok, nivo, moment,)
 Toplotne (temperatura, prostiranje, toplotna provodljivost, .)
 Električne (potencijal, struja, napon, snaga, ...)
 Magnetne (magnetno polje, indukcija, magnetni tok, ...)
 Radijacijske (energija i intezitet zračenja, ...)
 Hemijski (koncentracija odgovarajuće hemijske komponente)
 Optičke (amplituda, faza i brzina talasa, intezitet emisije i
refleksije talasa, )

23
Senzori: podela
Podela senzora može biti i prema tome da li mere kontinualnu ili
detektuju diskretnu veličinu:

 Kontinualni senzori – mere veličinu u nekom mernom području i

na izlazu daju signal koji je proporcionalan merenoj veličini. Izlazni
signal može biti strujni (4-20 mA, ±20 mA,..) ili naponski (100mV,
10V, ...) analogni signal, ili digitalni broj ukoliko senzor u sebi ima
integrisan A/D pretvarač i odgovarajući digitalni uređaj za dalju
obradu i prikaz signala (mikroprocesor, displej).

 Primer: Senzor za merenje pritiska od 0-10 bara na izlazu daje

signal od 4-20 mA, pri čemu 4 mA znače da je pritisak 0 bara, a 20
mA da pritisak iznosi 10 bara. U tom području izlazni signal se
proporcionalno menja u zavisnosti od pritiska.

24
 Senzori: podela
Podela senzora može biti i prema tome da li mere
kontinuiranu ili detektuju diskretnu veličinu:

 Diskretni senzori – detektuju kada merena veličina primi

neku vrednost. U tom trenutku na svom izlazu menjaju
digitalno stanje. Digitalni izlaz može biti elektronski
(tranzistor), mehanički (krajnji prekidač kod merenja
pomeraja) ili elektromehanički (relejni izlaz).

 Primeri: Foto-ćelija za detekciju položaja nekog predmeta,

krajnji mehanički prekidač za detekciju zatvorenosti vrata,
plovak za detekciju minimalne ili maksimalne visine tečnosti,
detektor pritiska za upravljanje radom kompresora.
25
Senzori: statičke karakteristike
 Merno područje (engl. range) definisano je maksimalnom i
minimalnom vrednošću merene veličine.

 Posebno se definiše ulazno i izlazno merno područje.

Primeri
- Senzori pritiska s ulaznim područjem od 0-10 bara i izlaznim od 4-20
mA.
- Termopar može imati ulazno područje od –100 do 200 0C, a izlazno
od 0-10 mV.

26
Senzori: statičke karakteristike
• Raspon (engl. span) predstavlja razliku između maksimalne i
minimalne vrednosti ulaznog ili izlaznog mernog područja.

Primer

- Termopar s ulaznim područjem od –100 do 200 0C, a izlaznim od 0-

10 mV ima ulazni raspon 300 0C, a izlazni 10 mV.

27
Senzori: statičke karakteristike
• Tačnost (engl. accuracy) je razlika između tačne i izmerene
vrednosti procesne veličine. Najčešće se prikazuje kao:

- apsolutna tačnost je maksimalna greška bez obzira na merenu

vrednost, npr. ± 10C ili ± 0,1 bar
- procentna greška u odnosu na izmerenu vrednost
- procentna greška u odnosu na celi merni opseg (raspon)

Primer
Apsolutna tačnost od 10C kod merenja temperature od 100 0C može
se prikazati kao greška 1% od merene vrednosti ili greška od
0,33% od mernog opsega 3000C (ako je merno područje od –100
do 2000C).
28
 Senzori: statičke karakteristike
• Linearnost (engl. linearity) – Idealna
y
linearna karakteristika senzora može se y  ax b
opisati kao: y*
y  ax  b Stvarna
karakteristika

gdje je: x - merena procesna veličina, y – Maksimalna

idealna izlazna vrednost, a, b – parametri nelinearnost

linearne karakteristike.
x
Ako je y* stvarna izmerena vrednost onda
je nelinearnost: N

N  y* -y x

29
 Senzori: statičke karakteristike
 Maksimalna nelinearnost je najveća
y
razlika između izmerene vrednosti i idealne y  ax b
linearne karakteristike. y*
Stvarna
karakteristika
 Ako je nelinearnost poznata može se
linearizirati analognim ili digitalnim putem. Maksimalna
nelinearnost

 Danas se češće koristi digitalna x

linearizacija, pri čemu se snimljena
nelinearna karakteristika zapiše u memoriju N
mikroračunara, a primjenjuje se postupak
linearne interpolacije između snimljenih x
tačaka.

30
 Senzori: statičke karakteristike
• Ponovljivost je definisana razlikom
rezultata merenja dobijenih uzastopnim
merenjem procesne veličine u istoj radnoj
tački.
• Pritom se merenja moraju sprovesti na isti
način. Npr. ako se ukupna težina od 5
različitih komada meri 10 puta, svaki put se
ti komadi na vagu moraju stavljati istim
redosledom.

31
 Senzori: statičke karakteristike
• Rezolucija merenja predstavlja najveću
promenu vrednost koja se ne može meriti,
ili se može definisati kao najmanji iznos
promenljive koju je moguće meriti.
y

 Primer – merenje pozicije pomoću žičanog

potenciometra.
Rezolucija
Najmanji merljivi iznos je jedan navoj
potenciometra. Ako ulazno merno područje
ugla iznosi 900 a potenciometar ima ukupno
x
180 navoja, rezolucija merenja iznosi
90/180=0.50.
Drugi primer je upotreba A/D pretvarača za
digitalno prikazivanje merene veličine.

32
 Senzori: statičke karakteristike
• Zona neosetljivosti (engl. dead –
band) predstavlja deo mernog y
područja u kome se za promenu
merene veličine na izlazu senzora x
dobiva nulti signal. Dead-band

• Pojas greške – U mnogim primenama

teško je sve prethodno navedene y Stvarna
Pojas greške
karakteristike meriti, pa se u poslednje karakteristika
vreme često definiše ukupna greška ili
pojas greške koji uzima u obzir sve Idealna
navedene greške. karakteristika
x

33
 Senzori: statičke karakteristike
• Uticaj okoline – Tačnost senzora y
definiše se za tačno definisane uslove
okoline, kao što su npr. konstantna
spoljna temperatura, napon napajanja,
pritisak vazduha, relativna vlažnost, ...
• Uticaj okoline obično se definiše kao
x
postotna greška tačnosti za određenu a) Pomak oko nule
promenu okoline.
y
• Ta se greška može manifestovati kao
pomak karakteristike oko nule (tzv.
drift) ili kao promena osetljivosti pri
čemu se menja nagib karakteristike.

b) Promena osetljivosti x

34
Biopotencijal
 Električni potencijal
neke tačke u živoj
ćeliji ili tkivu, često
je naziv za razliku
potencijala, tj.
električni napon,
Između neke dve
tačke
35
Šta je biopotencijal (biopotential)

 Električni potencijal (napon) koji se

meri između tačaka u živim ćelijama,
tkivima, ili organizmima, i koji prati sve
biohemijske procese.
 Takođe, opisuje prenos informacija
između i unutar ćelija
Biopotencijal

37
Biopotencijal

38
Biopotencijal

39
Senzori bipotencijala
 Merenja biopotencijala se vrše pomoću
različitih vrsta specijalizovanih elektroda.
Funkcija ovih elektroda je snimanje jonskog
potencijala koji se generiše unutar tela.
 Elektrode su klasifikovane kao neinvazivne
(na površina kože ) ili invazivne ( unutar
tela) .

40
ECG elektrode za merenje
biopotencijala

41
EMG Elektrode

42
Mikroelektrode za biopotencijal

43
Дискусија и питања?

44