Електрохемијски

биосензори – основе и
примери

Професор: Далибор Станковић

Студент: Анђела Стефановић

Сензор
Биосензор
Биокомпонента
Претварачи
Електрохемијски биосензори
Области примене
 МЕМС СИСТЕМИ
Микро-електро-механички системи
(МЕМС) припадају минијатурним
електромеханичким системима
(уређаји и структуре) који могу да
региструју промене у околини, да
их анализирају и процесирају
помоћу микроелектронике.

Најзначајнији и најинтересантнији
елементи МЕМС система су
микросензори и микропокретачи.
То су уређаји који конвертују
енергију из једног облика у други.
 Под појмом биосензори се најчешће подразумевају сензори
код којих је детекција одређеног циљаног једињења базирана
на специфичној интеракцији тог једињења са био-
препознатљивим молекулом, која може бити ензим,
антитело, микроорганизам, или чак и читава ћелија.
 Биосензор се може дефинисати као уређај који има уграђену
биолошки активну компоненту у блиском контакту са
физичко-хемијским претварачем и процесором
електронског сигнала.
Принцип биосензора
 Биолошки системи обезбеђују
главне селективне елементе који
се користе у биосензорима. Оне
морају бити супстанце које се
могу везати за један одређени
супстрат. Четири главне групе
материјала могу то постићи, и
то:

Ензими
Антитела
Нуклеинске киселине
Рецептори
Уобичајене методе
имобилизације које се
користе у биовезивању:
 А) ковалентно везивање;
 Б) адсорпција;
 Ц) унакрсно повезивање;
 Д) инкапсулација; и
 Е) заробљавање.
 ДЕТЕКТОРСКИ УРЕЂАЈ – ПРЕТВАРАЧИ

Претварач је уређај који  Електрохемијски претварачи

прима физички стимуланс и  Фотометријски претварачи
претвара га у другу  Пиезо-електрични претварачи
мерљиву физичку величину.  Калориметријски
 Акустични
Структура претварача
Електрохемијски биосензори се могу
поделити на:

1. Потенциометријски биосензори
2. Амперометријски биосензори
3. Кондуктометријски биосензори
 Потенциометријски сензори / јон-селективна електрода (ISE)

 Потенциометрија, мерење потенцијала ћелије

при нултој струји.
 pH електрода је основни потенциомнетријски
претварач у биосензорима.
 Најпознатији потенциометријски сензор је јон-
селективна електрода (ISE)
 Јон-селективне електроде заснивају се на
принципу електрохемијских ћелија.

E = Eo + RT/nF ln[analit]
 pH - Ово су најједноставнији потенциометријски биосензори и применљиви су на било који систем код којих долази
до промене pH вредности током (хемијске) реакције. Одговарајући ензим мора бити имобилисан на pH електроди да
би се направио сензор.
Penicilin  peniciloate + H+
Glukoza + O2 glukonska kiselina + H2O2
CO(NH2)2 + 2H2O 2NH4+ + CO32-
 Амонијак - Свака реакција у којој се амонијак формира као производ може се пратити коришћењем амонијак
селективне електроде.
Kreatinin NH3 + kreatin
L -fenilalanin NH3 + trans-cinnamate
Adenozin NH3 + inozin
 Угљен-диоксид - Познато је неколико примена које укључују употребу ISE гасова угљен-диоксида у
биосензорима.
Oksalate CO2 + formate
Oksalati 2CO2 + H2O2
H2O2 + piogalol CO2
 Јодид - селективна електрода прати смањење
концентрације јодида што је проузроковано
дејством водоник-пероксида
Glukoza + O2 glukonska kiselina + H2O2
H2O2 + 2J- + 2H+ J2 + 2H2O
-фенилаланин H2O2
L

H2O2 + 2J- + 2H+  J2 + 2H2O

 Естрадиол
Одређивање естрадиола преко јодидне електроде
модификоване антителом: (а) механизам реакције; (б)
одговарајући калибрациони графикон потенцијала
као функција концентрације
 Амперометријски сензори
 Волтаметријски (амперометријски) сензори
имају одређену селективност због
редукционог (оксидационог) потенцијала.
Селективност је прилично ограничена, осим
ако се не користе модификоване електроде.
 Јачина струје која протиче је
пропорцијонална концентрацији аналита.
 Id = nFADsC/d
 Код амперометријских биосензора
електродни потенцијал се држи на
константној вредности довољној за
оксидацију или редукцију врсте од интереса
(или супстанце електрохемијски везане за
њу).
 Прва генерација - сензори базирани на
кисеоничним електродама
 Друга генерација - сензори засновани на
посреднику
 Трећа генерација – електроде са уграђеним
ензимима
Glukoza + O2 glukonska kiselina + H2O2
 Производ водоник-пероксид се оксидује на
+650mV у односу на Ag/AgCl референтну
електроду. Због тога се примењује
потенцијал од +650mV и мери оксидација
H2O2.
 Струја је директно пропорционална
концентрацији глукозе.
 ОБЛАСТИ ПРИМЕНЕ
 Глукоза
Све више модерних глукометара функционишу на
основу деловања NAD (никотинамид аденин
динуклеотид) коензима због веће селективности и
осетљивости у односу на претходне генерације
глукомера.
supstrat + NAD+ → proizvod + NADH + 𝐻 +  Супстрат у овом случају је
glukoza + NAD+ + H2O → glukonska kiselina + NADH
 Услед биохемијске реакције
ензима и супстрата настаје
нови производ, али и
оксидација или редукција
коензима.
глукоза чија концентрација се
одређује на основу
концентрације редукованог или
оксидованог коензима.
 Због модификације графитне
електроде, могуће је мерити
концентрацију NADH коензима
преко његове оксидације. Струја
одговора, при константном
потенцијалу електроде, је
пропорционална концентрацији
глукозе у крви.

 И поред великог потенцијала који поседују биосензори, до

данас се није појавило много биосензора који су досегли
тачку комерцијализације.
 Биосензор који се најчешће користи је глукометар.
 Глукометар је амперометријски биосензор који данас захтева
масовну производњу и употребу.
Хвала на пажњи!