ДЕТЕКЦИЈА РАДИОАКТИВНОГ

ЗРАЧЕЊА
ЛУКА ЋЕТКОВИЋ IV-9

Физика
ШТА ЈЕ РАДИОАКТИВНО ЗРАЧЕ

• Радиоактивност је спонтани процес у

којем нестабилни атоми неког елемента
зраче вишак енергије у виду честица
или таласа. При радиоактивном
зрачењу честице које се емитују садрже
велику количину енергије која, када
дође у контакт са неким молекулом из
његовог атома избацује електрон па он
постаје јонизован.

2
СМРТОНОСТ РАДИЈАЦИЈЕ
• Радијација је по самој својој природи штетна по живот.
Већ при ниским дозама, она може да изазове рак или
генетска оштећења. При високим дозама, радијација
може да уништи ћелије, да оштети органе и да изазове
брзу смрт.

• Изазива генетске дефекте које могу да стекну деца,

унуци или чак даљи потомци озрачених.

• Оштећења које изазивају високе дозе постају

очигледна већ у року од неколико сати или дана

• Извори радиоактивног зрачења:

природни и вештачки

3
• Жива бића могу да буду озрачени на два начина.
Радиоактивне супстанце могу да остану изван тела и да га
озрачавају споља или могу да се прогутају са храном или
удишу са ваздухом тако да озрачавају изнутра.

• Када су у питању ниже дозе потребно је да прође много

времена да би ефекти постали приметни (на пример:
генетска оштећења се испољавају тек у наредним
генерацијама). У таквим случајевима није лако одредити
кривца.

• . Већина органа је способна да до извесне мере

регенерише оштећења од радијације, па боље толерише
низ мањих доза него укупну толику дозу примљену
одједном.

4
 ДЕТЕКТОРИ
РАДИЈАЦИЈЕ
• Наша чула не осећају присуство
радиоактивног зрачења док
интензитет јонизујућег зрачења не
достигне врло високе вредности.

• Ово постаје веома фатално због

силних последица радиоактивног
зрачења

• Да би се открила и утврдила основна

својства радиоактивног зрачења
потребни су посебни уређаји –
детектори.

5
 МЕТОДА ФОТОГРАФСКЕ ПЛОЧЕ

• Фотографска плоча, инструмент који је радиоактивно

зрачење откривено, се може сматрати првим
детектором.

• Метода фотографске плоче је усавршена, тако да се дошло

до примене нуклеарних емулзија, које су послужиле за
детектовање нуклеарног и космичког зрачења, као и за
проучавање нуклеарних реакција

• При проласку радиоактивног зрачења кроз радну супстанцу,

долази до различитих промена на чијим се ефектима заснива рад
детектора. Различити детектори могу да послуже за мерење
различитих карактеристика зрачења.

6
 ДЕТЕКТОРИ
• Према томе који физичке процес је у основи њиховог рада,
детектори се могу поделити у три групе:

1. Детектори који раде на принципу јонизујућег

зрачења

2. Сцинтилациони бројачи

3. Нуклеарне емулзије.

4. Визуелни детектори

5. Електрични детектори

Чернобилска катастрофа -
највећа нуклеарна катастрофа у историји човечанства.

7
ДЕТЕКТОРИ
Детектори који раде преко створених носиоца наелектрисања:
• Јонизациона комора

• Пропорционални бројач

• Гајгер-Милеров бројач

• Полупроводнички детектори

• Јонизујућа честица у детектору производи наелектрисање 𝛥𝑄 = 𝑒𝐸𝑔𝜂𝜔 −1

• е- елементарно наелектрисање Еg – енергија честице изгубљена у

детектору 𝜂 – ефикасност сакупљања наелектрисања 𝜔 –
енергија потребна за фромирање пара носица наелектрисања

8
 ЈОНИЗАЦИОНА КОМОРА

• У електронску цев је смештен радни гас. На обвојници цеви

се налази “прозор”, начињен од материјала који лако
пропушта зрачење.

• Када јонизујуће зрачење продре у унутрашњост цеви, у

интеракцији са атомима гаса изазива њихову јонизацију.

• Настали слободни електрони и позитивни јони крећу се ка

електродама (електрони ка аноди а позитивни јони ка
катоди).

• Број насталих слободних електрона (и позитивних јона),

приликом јонизације, пропорционалан је енергији упадног
зрачења.

9
 ПРОПОРЦИОНАЛНИ
БРОЈАЧ
• Пропорционални бројач даје импулс сразмеран енергији коју
цестица утроши у активном волумену.

• Он може,према томе, да се користи било да одбројава

честице,без обзира на њихову енергију, или да даје
енергетски спектар.

• У пропорционалном бројачу не долази до простирања

лавине дуж целе жице као код ГМ бројача.

• Улога фотона у простираљу лавина знатно се умањује

смањивањем поља и умножавања.Томе такође доприноси
употреба пара, као кос ГМ бројача. Уколико се не
употребљавају паре, већ само племенити гасови, поље и
умножавање треба још смањити.

10
 ГАЈЕРГЕР-МИЛЕРОВ
БРОЈАЧ
• Конструкциона разлика између јонизационе коморе и Гајгер –
Милеровог бројача је у примењеном напону. Једносмерни напон
(ДЦ) на Гајгер-Милеровом бројачу је велики, тако да електрони и
јони на путу до електрода изазивају додатну јонизацију радне
супстанце

• Долази до лавинског ефекта, где свака детектована честица

јонизујућег зрачења производи исти импулс у спољашњем делу
кола.

• Стога је излаз Гајгер-Милеровог бројача често спојен на звучник,

где се свака детектована честица оглашава “кликом”. Гајгер-
Милеров бројач не мери енергију зрачења, већ броји честице.
Користи се за брзо и ефикасно лоцирање извора зрачења.

11
 ДЕТЕКТОРИ
Додатна подела детектора:

1. Сами региструју радиоактивно зрачење, они не

разликују ни тип ни енергију честице.
2. Региструју и могу да мере енергију упадног
зрачења и препознају тип честице.

• Карактеристика свих детектора је постојање

периода када детектор не региструје нове импулсе
је мртво време.

• При већим брзинама бројања може доћи до нагомилавања

импулса тако да их детектор региструје као један.

• Време потребно да се два узастопна импулсна региструју

као један назива се време разлагања.

12
ЕЛЕК ТР ИЧНА Ш Е МА УР ЕЂ АЈА ЗА
ДЕТЕКЦИЈУ

Фаза 1.
𝑉𝑝/𝑉0 = 𝑎 ( 1 − 𝑒 *−𝑏𝑡) + 𝑒* −𝑏𝑡
𝑎 = 𝑅𝑖/ ( 𝑅𝑖 + 𝑅𝑒)
b = 1/ (𝑎𝑅𝑒𝐶)
𝐶 = 𝐶𝑒 + 𝐶

Фаза 2
𝑉𝑝/ 𝑉0 = 1 −( 1 − 𝑉𝑚/𝑉0 ) + 𝑒* − 𝑡 𝑅𝑒

a- фактор умножавања

Максималан пад напона:

𝛥𝑈 = 𝛥𝑄 𝐶

13
14
 ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Л У К А Ћ Е Т КО В И Ћ I V- 9 lukacetkovi10@gmail.com