УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

Косовска Митровица

СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Биореактори

Ментор: Студенти:

Др. Дејан Гурушић Марко Агатоновић 1/16

Драган Обрадовић 6/16

Косовска Митровица, 2019

Садржај:

1.Увод.............................................................................................................3

2.Биореактори за извођење микробиолошких процеса.......................4

2.1.Биореактори за субмерзно гајење микроорганизама.......................4

2.2.Површински биореактори...................................................................8

2.3.Биореактори са чврстом и получврстом хранљивом подлогом......9

2.4.Биореактори са имобилисаним ћелијама.........................................10

2.5.Биореактори за субмерзно гајење анималних ћелија.....................10

3. Ензимски биореактори.........................................................................13

4. Поређење биореактора.........................................................................14

5. Избор биореактора................................................................................16

5.1. Утицај природе производног микроорганизма..............................16

5.2. Утицај особина хранљиве подлоге..................................................16

5.3. Проблеми при избору биореактора.................................................16

6. Закључак.................................................................................................17

7. Литература.............................................................................................19

2
 1. Увод

Биореактор је уређај на коме се обавља конверзија (трансформација)

сировина (супстрата) у жељене производе помоћу биокатализатора. У
биотехнолошким процесима биореактори су срце процес. Сви биореактори од
индустријско значаја су хетерогени системи који укључују најмање две, а обично
више фаза.
Зависно од врсте биокатализатора, биореактори се могу поделити на више
група, и то:
- Биореакторе за микробиолошке процесе у којима се трансформације
супстрата обављају помоћу живих ћелија микроорганизама,
- Биореакторе за биопроцесе са биљним и анималним и културом ткива и
органа и
- Биореакторе за ензимске процесе у којима се трансфомације супстрата
обављају помоћу ензима.
Главни задатак биореактора је да осигура снабдевање живих ћелија, ткива и органа
неопходним супстратима и оптималне процесне услове (температура, pH, мешање,
аерација) за раст и продукцију метаболита. У случају биореактора за
микробиолошке процесе често се у пракси користиназив ферментори, а за процес
ферментација.
Задатак ензимског биореактора је да обезбеди оптималне процесне услове за
активност и стабилност ензима.
Даља подела биоеактора могућа је према различитим критеријумима, и то:
- Према начину организације рада,
- Према начину организације производног организма,
- Према облику катализатораи
- Према потреби за присуство кисеоника у току процесу итд.
Тако према режимурада, биореакторе је могуће поделити на:
- Дисконтинуалне (саржне),
- Континуалне (проточне),

3
 - Семиконтинуалне (полушаржне и полупроточне).
Највећу практичну примену имају шаржнибиореактори, мада примена друга два
типа биореактора постаје шира из дана у дан.
Према начину гајења производног организма, биореактори се могу поделити
на:
- Дубинске (субмерзне),
- Површинске (емерзне),
- Биореактори са чврстом или полутечном хранљивом подлогом.
Биокатализатор може бити слободно суспендован у течном медијуму или
имобилисан на чврстом носачу.
Према облику катализатора, биореактору се деле на:
- Биореакторе са слободно суспендованим биокатализатором и
- Биокатализаторе са имобилисаним биокатализатором.
Према присуству или одсуству кисеоника у току биопроцеса, биореактори
се деле на:
- Биореактори за аеробне процесе и
- Биореакторе за анаеробне процесе.

2. Биореактори за извођење микробиолошких

процеса

2.1. 2.1.Биореактори за субмерзно гајење микроорганизама

Основна карактеристика овог типа биореактора је формирање и одржавање

међуфазне гас-течност дисперговањем гаса (ваздуха) у течности помоћу спољашње
енергије. Према врсти спољашње енергије помоћу које се обавља мешање и
дисперговање гаса, ова врста биореактора се може поделити на:
- Биореактори са механишким мешањем,
- Биореактори са принудном циркулацијом и мешањем течности помоћу
пумпе и
- Биореактори са мешањем аерацијом (продувавањем ваздуха).

4
 Према конструкцији за субмерзногајење се могу поделити у две групе, и то
на:
- Биореакторе без петље и
- Биореакторе са петљом (унутрашњом или спољашњом).
Биореактори са механичким мешањем:
1) Судови на мућкалици -основна предност овог типа биореактора је у
могућностизвођења великог броја експеримената у готово идентичним
условима на релативно једноставан и јефтин начин. Највећа мана судова за
мућкање је ограничена и мала запремина.

Слика 1.

2) Биореактори са механичким мешањем или принудном аерацијом –у ову

групу спадају биорактори опремљени са механичком мешалицом и
дистрибутером за продувавање стерилног ваздуха. Најчешће коришћен тип
је класичан биореактор са механичким мешалицом.

5
 Слика 2.

Задаци мешаља у биореакторима су остваривање:

- Хомогеног састава течности,
- Униформне суспензије микроорганизама,
- Ефикасног суспендовања чврстих честица,
- Ефикасног дисперговања гаса у циљу повећања брзине преноса масе
кисеоника,
- Ефикасног емулговања течности које се не мешају и
- Задовољавајућег преноса топлоте.

6
 Слика 3
За мешање течностималог вискозитета користе се пропелерска мешалица, за
течности средњг вискозитета препоручују се лоптасте мешалице. У случају јако
вискозних течности користе се спирална и сидраста мешалица.
3) Биореактори са циркулацијом течности помоћу пумпе
Хранљива подлога сталмо циркулише кроз биореактор помоћу спољашње
пумпе. Дисперговање гаса се може извршити на више начина, и то:
- Помоћу двофазне млазнице,
- Помоћу млаза
- Комбинацијом пумпе и компресора.

7
 Слика 4
4) Биореактори са мешањем и аерацијом –овој групи припадају сви биореактори
код којих се компримовани ваздух удувава кроз статички дистрибутор (млазница,
перфорирана плоча, синтерована плоча итд.поставњеним близу дна биореактора.
Формирани мехурови се крећу навише кроз течност под дејством потиска и
напуштају дисперзију на слободној површини.

2.2.Површински биореактори

Код површинских биореакторамикроорганизми се налазе на површиниечне

хранљиве подлоге или континуалној овлаженој чврстој повшини. Снабдевање
кисеника је из околног ваздуха, без или са минималним улагањем спољашње
енергијеза обнављање међуфазне површине.Типични представници ове групе
биореактора судати у табели 1.

8
 Табела 1
Биореактор са непокретним слојем- овај биореактор је типа колоне са
пуњењем преко кога се хранљива подлога равномерно прелива, док се стерилни
ваздух удувава при дну.
Биореактор са обнављањем контактне површине- овде спадају сви
биореактори код којих се снабдевање микроорганизама са супстратом и
кисеоником остварује правилним понављањем урањања површине прекривене
микробиолошким културом у течну хранљиву подлогу и пролазом овлажене
површине кроз гасни простор.

2.3.Биореактори са чврстом и получврстом хранљивом подлогом

Чврсте хранљиве подлоге се користе углавном у лабораторији у истраживачке

сврхеи за одржавање сојева. Одликује се малим инвестиционим и погонским
трошковима и лошом контролом процеса. Сложенији уређаји састоје се од већег
броја плитких тава постављеним у вертикалном низу.

9
2.4.Биореактори са имобилисаним ћелијама

Поред тога што се микроорганизми могу користити у суспендованом обику

у течној хранљивој подлози, они се могу користити имобилисани на носачу.У овом
случају се микроорганизми практично користе као чврсти катализатори.
Као биореактори са имобилисаним ћелијама користе се:
- Биореактори са непокретним слојем,
- Биореактори са флуидизованим слојем,
- Биореактори са мешалицом и,
- Мембрански биореактори.
Мембрански биореактори спадају у хибридни тип реактора, којима се предвиђа
велика експанзија у будућности. Ћелије имобилисане на селектвно пропустљивој
мембрани на којој се одвија биопроцес. Ова врста биореактора се може користити
код синтезе растворних метаболита.

2.5.Биореактори за субмерзно гајење анималних ћелија

Према режиму рада биоректори за биљне ћелије и ткива се деле на шаржне,

проточне и полупроточне. Избор режима рада зависи од динамике специфичне
културе. Независно од режима рада, биореакторски систем треба да,
оптимизацијом биолошких и инжењерскоих фактора, обезбеди потрбанкпацитет
квалитет производа са минималним трошковима рада. Ово захтева адекватну
контролу фактора који утичу на раст ћелија и настајање жељеног производа.

Шаржни биореактори-услови околине у шаржномбиореактору се током гајења

стално мењају. Овим начином гајеа могу се синтетизовати метаболити по било ком
кинетичком закону. Продужено гајење културе може се остварити контролисаним
додавањем лимитирајуће хранљиве компоненте у полупроточном биореактору.

Полупроточни биореактори-код проточних биореактора, течна хранљива подлога

се стално доводи, да би се надокнадиле хранљиве компоненте које су потрошене.
Овај начин гајења биљних ћелија одговара хемостату. Због мале специфичне раста
биљних ћелија (време генерације између 20 и 60 сати), потребан је релативно
10
дугачак период да би се достигло стационарно стање. Поред тога, запремински
проток течне подлоге је мали, тако да се свежа подлога додаје у капима. Секреција
полисахаридаможе отежати одржавање доброг мешања, које је предуслов
стациоарног рада проточних биореактора.

Проточни реактори са рециклисањем ћелија- ови биореактори су, тзакође,

применљиви за гајење култура биљних ћелија. Ако се само мали део враћа, онда је
овај биореакторски систем близу рада хемостата, а ако се укупна количина ћелија
враћа у биореактор, онда се овај систем, тзв. перфузиона култура, приближава
биореактору са имобилисаним ћелијама, па је погодан за производњу метаболита,
чија синтеза није везана за раст ћелија.
Као код биореактора за микробиолошке процесе, основни захтев је оптимално
искоришћењесупстрата и кисеоника, што се постиже клипним струјањем
ваздуха(без повратног мешања) и идеалног мешања течне подлоге, које обезбеђује
услове за ћелијских раст и настајање метаболита. У случају култура биљних ћелија
овај захтев може испунити велики број различитих типова биореактора.

Према начину мешања и аерације- биореактори за иљне ћелије се могу сврстати у

три групе, и то:
- Биореактори са механичким мешањем и аерацијом,
- Биореактори са пнеуматичком аерацијом и
- Биореактори без мешања.

Биореактори са механичким мешањем и аерацијом-могу имати разне трипове и

геометрије мешалица. Мешалица треба да обезбеди ефектно мешање,
дисперговање ваздуха, суспендовање ћелија и да спречи настајање великих
агрегатаћелија у суспендованој култури. Различити типови мешалица могу да
испуне ове захтеве, али се најчешће користе мешалице са лопатицам и спиралне
мешалице, као и вибрационе мешалице са перфорним плочама. Мешалице са
великим лопатицама могу да обезбеде добро мешање и при малој брзини обратања.

11
Употрба турбинских мешалица се избегава због постојања зона јаких смицајних
сила.

Хоризонтални ротирајући добоши- су, такође, ефективни биореактори који

обезбеђују пренос масе са много мањом снагом мешања, као резултат значајног
односа слободне површине и запремине течне подлоге. На унутрашњем
зидудобоша се налазе се одбојници који помажу мешање. Такође, на зиду добоша
се формира танак слој течне подлоге који се лако аерише.

Слика 5
12
Биореактори са пнеуматском аерацијом- укључују барботажне колоне и аир-
лифт биореакторе. Мешање, циркулација и аерација течне подлоге постиже се
удувавањем ваздуха кроз погодан дистрибутер гаса при дну биореактора. Ваздух
се, при проласку кроз дистрибутер, распрскава се у мехурове, који се крећу
навише, мешајући течну подлогу. Основна разлика између ова два типа
биореактора је у дефинисанијем стријању код air-lift биореактора, што је резултат
постојања унутрашње или спољашње рециркулационе петље. Њихова главна
предност је релативно једноставна конструкција, одсуство јаких смицајних сила,
прилично велике брзинепреноса масе и топлоте релативно високи приноси
производа уз релативно малу потрошњу енергије. Њихови недостаци су везани за
лошије мешање и пренос масе кисеоника и интензивније стриповање есенцијалних
испарљивих метаболита, у односу на суд са механичким мешањем.

3. Ензимски биореактори

Биореактори у којима се одигравају реакције катализоване ензи има треба да

обезбеде оптималне услове (температура, pH) за максималну активност и
стабилност ензима, чиме се остварује максимална производност таквих
биореактора. У биореакторима се могу одигравати ензимски биопроцеси помоћу
слободно суспендованих или имобилисаних ензима.
Код процеса који се одвијају у биореакторима имобилисани ензими имају одређене
предности о недостатке. Предности су:
- Задржавање изолованог ензима,
- Спречавање губитака скупог ензима
- Поједностављење поступка изоловања производа и
- Одржавање ензимске активности у дужем временском периоду.
Недостатак биореактора са имобилисаним ензимима су углавном дифузиона
ограничења, која успоравају транспорт супстрата до ензима и производа у средини.

13
Биореактори у којима се одигравају имобилисаним ензимима могу бити са
пакованим или флуидизованим слојем.

Слика 6

4. Поређење биореактора
Различите врсте биореактора заснивају се наколико основних типова, од којих су
најважнији конвенционални биореактор са механичким мешањем и биореактор
типа барботажне колоне. Изведене варијанте биореактора имају побољшања
основног типа која су битна за посебну намену биореактора. У табели 2. дати су
подаци о максималној запремини биореактора, укупној потрошњи снаге мешања,
времена мешања, сдржаја гаса и брзини преноса кисеоника (максимална или
публикована вредност) за поједине типове биореактора.

14
Табела2.

15
5. Избор биореактора
Избор биореактора зависи од више фактора који се могу груписати у четири врсте
које су везане за:
- Природу радног микроорганизма,
- Особине хранљиве подлоге и ферментисане течности и
- Параметре биохемијског процеса.

5.1. Утицај природе производног микроорганизма

Од фактора везаних за природу радног микроорганизма који имају утицај на избор

биореактора треба истаћи следеће:
- Стабилност соја,
- Облик и величина ћелије,
- Потребе кисеоника и
- Тендецију раста на површини.

5.2. Утицај особина хранљиве подлоге

Бројни су фактори везани за хранљиву подлогу који утичу на избор и рад

биореактора, а од њих најважнији су следећи:
- Агрегатно стање подлоге,
- Биокинетички ефекти супстрата или производа,
- Проблеми везани за стерилизацију ваздухом,
- коалесценција гасних мехурова и
- реолошке особине подлоге.

5.3. Проблеми при избору биореактора

Пракса показује да је класични биореактор са мешањем и пнеуматичком аерацијом

најкоришћенији тип биореактора. Други тип који се користи у многим
биопроцесима је биореактор типа барботажне колоне, чија запремина се креће и до

16
4.000m3, уз релативно ниску потрошњу снаге. Ова врста биореактора се користи за
добијање протеина једноћелијских микроорганизама, пекарског квасца, сирћетне
киселине, стероида, пречишћавање отпадних вода итд.
При избору биореактора мора се изабрати место за изградњу погона. На тај избор
утичу бројни фактори:
- Извори природних сировина и трошкови (на пример, шећер у облику
скроба, меласе, глукозног сирупа.)
- Тржишни капацитети у односу на производе и сировине,
- Карактеристике тржишта (стабилна продаја- једно постројење; променљива
продаја- флексибилно постројење),
- Цена и расположивост енергије и воде (под одређеним условима боље је
радити са велиоким капацитетом и нижом продуктивношћу да би се
уштедела енергија),
- Регулатива везана за рад и сигурност,
- Регулатива везана за заштиту животне средине и
- Могућност економичног коришћења споредних производа.

17
6. Закључак

Биореактор је уређај на коме се обавља конверзија (трансформација)

сировина (супстрата) у жељене производе помоћу биокатализатора. У
биотехнолошким процесима биореактори су срце процес.
Главни задатак биореактора је да осигура снабдевање живих ћелија, ткива и
органа неопходним супстратима и оптималне процесне услове (температура, pH,
мешање, аерација) за раст и продукцију метаболита.
подела биоеактора могућа је према различитим критеријумима, и то:
- Према начину организације рада,
- Према начину организације производног организма,
- Према облику катализатораи
- Према потреби за присуство кисеоника у току процесу итд.

При избору биореактора мора се изабрати место за изградњу погона. На тај избор
утичу бројни фактори:

18
7. Литература

1. https://www.fkit.unizg.hr/_download/repository/Uvodno%5B2%5D.pdf
2. https://fi.wikipedia.org/wiki/Bioreaktori
3. https://www.scribd.com/document/63361131/bioreaktori-seminarski-Autosaved
4. http://ims.tmf.bg.ac.rs/files/OSNOVI_BIOPROCESNOG_INZENJERSTVA.pdf

19