Univerzitet u Beogradu

Stomatološki fakultet

Autor: Valentina Lukić

PREVENCIJA ORALNIH OBOLJENJA

TRUDNICA I MALE DECE-VODIČ
Diplomski rad

Beograd, jul 2018.

Rad je ostvaren na Klinici za dečju i preventivnu stomatologiju

Mentor: prof. dr Mirjana Ivanović

Rad sadrži: 21 stranicu;

1 tablicu;

16 slika;

2 CD.
 SADRŽAJ

UVOD ................................................................................................................................ 1

KARIJES ZUBA .............................................................................................................. 2

GRANULOM TRUDNOĆE (EPULIS) ......................................................................... 4

GINGIVITIS TRUDNOĆE ............................................................................................. 5

PERIODONTALNA OBOLJENJA ............................................................................... 6

STOMATOLOŠE MERE U ODNOSU NA STADIJUME TRUDNOĆE .................. 7

SISTEMSKE PROMENE I PROMENE U USNOJ ŠUPLJINI TRUDNICE............ 8

MERE PREVENCIJE ORALNIH OBOLJENJA KOD TRUDNICA I MALE

DECE................................................................................................................................. 9

PREVENCIJA KARIJESA ZUBA ............................................................................................................ 9

PREVENCIJA PARODONTALNIH OBOLJENJA ............................................................................. 13

STOMATOLOŠKI VODIČ ZA TRUDNICE ............................................................. 15

ZAKLJUČAK................................................................................................................. 19

SAŽETAK....................................................................................................................... 19

LITERATURA ............................................................................................................... 20

BIOGRAFIJA ................................................................................................................. 21
 POPIS SKRAĆENICA I AKRONIMA

1. FDA-food and drugs administration

2. SZO-svetska zdravstvena organizacija

3. ppm-milioniti deo celine; F-fluoridi

4. NSAID-nesteroidni antiinflamatorni lekovi

 UVOD

Dobro oralno zdravlje i kontrola oralnih oboljenja štite zdravlje žene i kvalitet života pre
i tokom trudnoće i potencijalno redukuju mogućnost transmisije patogenih
mikroorganizama sa majke na decu.

Još uvek mnoge žene ne vode računa o oralnom zdravlju, kao delu opšteg zdravlja u
toku trudnoće i posle porođaja. Međutim, trudnoća je „poučni trenutak“ , kao i jedini put
kada neke žene imaju pravo na besplatnu stomatološku pomoć.

Barijere i granice za poboljšanje oralnog zdravlja i korišćenje oralnih zdravstvenih

servisa za trudnice i njihovu decu su multifaktorijalni i kompleksni u odnosu na sistem
zdravstvene brige i samobrige trudnice.

Prenatalni i oralnozdravstveni nosioci su ograničeni u sprovođenju oralnozdravstvene

nege tokom trudnoće uz nedostatak razumevanja o svom uticaju i sigurnosti.

Mnogi stomatolozi bespotrebno zadržavaju ili produžavaju tretman trudnica zato što
imaju strah da ne povrede njih ili fetus, ili se plaše mogućih komplikacija lečenja i
sudskih sporova. Zato što nisu naučeni da razumeju odnos između oralnog i opšteg
zdravlja, mnogi ginekolozi ne upućuju redovno svoje pacijentkinje stomatologu.

Stomatološki problemi kao što su karijes, erozije, epulis, oboljenja parodoncijuma,

gubitak zuba, bolne senzacija, fiksne i mobilne zubne nadoknade mogu imati specijalni
značaj tokom trudnoće.

Tokom trudnoće mogu se bezbedno koristiti antibiotici, izuzev tetraciklina, koji mogu da
utiču na prebojenost budućih stalnih zuba deteta. Takođe, tokom cele trudnoće mogu se
radiografisati zubi uz adekvatne mere zaštite trudnice. Prilikom samog akta porođaja,
posebnu pažnju obratiti na mobilne protetske nadoknade koje mogu da zadesno budu
progutane ili aspirirane.

Obzirom na značaj oralnog zdravlja, neophodno je naučiti buduće majke kako da ga

sačuvaju, a kasnije da dobre navike prenesu na svoju decu.

1
 KARIJES ZUBA

U nas postoji verovanje da svaka trudnoća odnosi po jedan zub i da se u toku trudnoće
naglo pogoršava stanje oralnog zdravlja.Razlozi za to su traženi u povećanju kiselosti u
usnoj šupljini zbog čestog povraćanja u toku trudnoće (hyperemesis gravidarum) i zbog
dekalcifikacije zuba u toku trudnoće.Promene u ponašanju trudnice se prvensteno
ogledaju u promeni načina ishrane (uzimanje većih količina hrane, češće uzimanje hrane
i napitaka, posebno bogatim ugljenim hidratima) i zanemarivanje oralne higijene. Razne
predrasude, koje su još uvek prisutne u našoj sredini, kao što je verovanje da u trudnoći
ne treba odlaziti kod stomatologa, da ne treba kontolisati ili sanirati oboljenja usta i
zuba, odnosno, da određene stomatološke intervencije mogu imati negativne posledice
na fetus, takođe doprinose smanjenju brige o sopstvenom oralnom zdravlju.

Karijes mlečnih zuba najčešće se javlja neposredno posle nicanja prvih zuba i to zbog
lošeg održavanja oralne higijene,
neobaveštenosti roditelja o značaju
mlečnih zuba, kao i o mogućnostima za
njihovu prevenciju. Karijes najčešće
zahvata veći broj zuba i širi se veoma
brzo. Prema nekim istraživanjima iz
1998. godine 33% dece već u trećoj
godini života imaju jedan ili više
karijesnih mlečnih zuba.
Karijesom su najčešće zahvaćeni donji i
gornji mlečni molari, pa zatim gornji sekutići. Slika 1. Karijes mlečnih zuba

Cirkularni karijes se karakteriše

veoma ranom pojavom, odmah nakon
nicanja zuba. On daje veoma
karakterističnu kliničku sliku. Veoma
brzo po nicanju prednjih gornjih zuba
dolazi do stvaranja zelenkastih
naslaga ispod kojih se može uočiti
kredasta boja demineralizovane gleđi.
Ubrzo nakon toga dolazi do stvaranja
karijesa. Oni se spajaju i formiraju
kružni karijes oko krune zuba.

Slika 2. Cirkularni karijes

2
Uticaj dojenja na pojavu cirkularnog karijesa

Majčino mleko je najkompletnija hrana za odojče u prvim mesecima života. Pored

čitavog niza zaštitnih materija, sadrži dovoljno kalcijuma i fosfora, neophodnih za dobru
mineralizaciju tvrdih zubnih tkiva. Dojenje utiče na celokupan razvoj organa za
žvakanje, razvoj vilica, čime se stvaraju preduslovi za bolju izgradnju zuba i postavu u
zubnom nizu, odnosno, umanjuje se mogućnost pojave karijesa.

Tabela 1. Uticaj dojenja na pojavu cirkularnog karijesa (Stošić i saradnici)

Trajanjedojenja u mesecima % decesacirkularnimkarijesom

0 16,4
1 15,3
2 13,1
3 16,9
4 6,1
5 8,6
6 6,4
7 4,6
8 4,8
9 5,7
preko 9 3,8

Kariogeni mikroorganizam je prvenstveno Streptococcus mutans iz usta majke sa

nesaniranim i prljavim zubima je jako acidogen i naseljavanjem usta deteta vrlo brzo
ispoljava patogena dejstva na tek izniklim mlečnim zubima.

Tretman karijesa: karijes stalnih zuba trudnica, karijes mlečnih zuba i cirkularni karijes
se sanira adekvatnim lečenjem i plombiranjem zuba. Neophodno je korišćenje koferdam
gume prilikom endodontskih i restaurativnih tretmana. Većina anestezija koje se koriste
u stomatologiji je bezbedna za upotrebu (klasa B po FDA standardu), osim mepivakaina
i bupivakaina (klasa C po FDA standardu). Lokalna anestezija pasivnom difuzijom
prolazi placentalnu barijeru, ali nema teratogena svojstva. Ukoliko postoji potreba za
snimanjem zuba, smatra se da je uz upotrebu zaštitne kecelje snimanje bezbedno.

3
 GRANULOM TRUDNOĆE (EPULIS)

Epulis je inflamatorna ili tumoru slična lezija koja obično potiče od interdentalne papile,
veoma je vaskularizovan i nalazi se na peteljci. Kompromituje estetiku, a može da ometa
govor i mastikaciju. Oko 10% trudnica ima granulom trudnoće. Granulom je ljubičasto-
crvene boje zbog stagnacije krvi u njemu. Etiolološki potiče od iritacije toksinima
proizvedenih od strane mikroorganizama plaka, zatim ishranom, nikotinom, alkoholom i
raznim medikamentima. Bezbolan je i lako krvari na dodir, veličine do 2 cm u prečniku.

Slika 3. Epulis

Tretman epulisa:

*uklanjanje mekih i čvrstih naslaga;

*ekscizija ako je suviše veliki, krvari i ometa mastikaciju i govor;

*krioterapija;

*hemijska i elektro kauterizacija;

*korišćenje lasera;

*može regredirati spontano posle porođaja.

4
 GINGIVITIS TRUDNOĆE

Gingivitis usled akumulacije plaka je najčešći klinički periodontalni status žena tokom
trudnoće, koji se javlja kod 60-75% trudnica. Ukoliko je gingivitis bio prisutan i pre
trudnoće, doći će do pogoršanja stanja. Otečene i bolne desni otežavaju pravilno
održavanje higijene što dovodi do daljeg nakupljanja zubnog plaka i pogoršanja stanja.
Nelečeni gingivitis može dovesti do nastanka parodontopatije.

U kliničkoj slici su prisutni inflamacija gingive, otok gingive i krvarenje gingivanje pri
iritacijama. Trudnice mogu imati ili suva usta (kserostomia) ili višak pljuvačke
(ptialismus).

Težina gingivitisa se povećava u drugom mesecu trudnoće i ponovo se otok gingive

povećava u trećem trimestru trudnoće.

Slika 4. Trudnički gingivitis

Tretman gingivitisa:

*instrukcije i obuka o pravilnoj i redovnoj oralnoj higijeni;

*uklanjanje mekih i čvrstih naslaga;

*obrada parodontanih džepova ako su prisutni.

5
 PERIODONTALNA OBOLJENJA

Periodontalna oboljenja su posledica infekcije gram-negativnim anaerobnim

bakterijama. Te bakterije izazivaju inflamatorni odgovor domaćina (trudnice) koji
stimuliše pojačano lučenje medijatora zapaljenja: prostaglandina, interleukina i tumor
nekrosis faktora. Povećano prisustvo medijatora zapaljenja u krvi indukuje kontrakcije
materice i stvara uslov za prevremni porođaj.

• Periodontalna infekcija
• rezervoar gram-negativnih bakterija

Direktno
• Odgovor domaćina dejstvo
• povišen nivo hemijskih medijatora (PG, IL, TNF) toksina

• Prevremeni porođaj
• prisustvo medijatora može uzrokovati prevremeni
porođaj i malu težinu beba na rođenju

Slika 5. „Da li su periodontalna oboljenja povezana sa prevremnim porođajem i

malom težinom bebe?“ The Colgate Oral Care Report 11 (3);2001; page 3

Prevremenim porođajem se smatra rođenje bebe pre 37.nedelje trudnoće, a mala telesna
težina bebe je težina manja od 2500 grama.

Slika 6. Parodontopatija u trudnoći

6
 STOMATOLOŠE MERE U ODNOSU NA STADIJUME TRUDNOĆE

U različitim stadijumima trudnoće sprovode se specifične mere stomatološke zaštite.

1. Prvi trimestar (1-12 nedelja)

Formiranje i diferencijacija organa fetusa.

Period najviše pogodan za ispoljavanje teratogenih efekata.

Izbegavati sve nepotrebne intervencije, ali sprovoditi negu koja je neophodna.

Stomatološke mere:

*kontrola plaka;

*uputstva o pravilnoj i redovnoj oralnoj higijeni;

*uklanjanje mekih i čvrstih naslaga, poliranje, kiretaža parodontalnih džepova;

*izbegavati obiman tretman;

*samo hitna stanja.

2. Drugi trimestar (13-24 nedelja)

Rast fetusa i maturacija.

Najbezbedniji period za sprovođenje stomatoloških intervencija.

Stomatološke mere:

*kontrola plaka;

*uputstva o pravilnoj i redovnoj oralnoj higijeni;

*uklanjanje mekih i čvrstih naslaga, poliranje, kiretaža parodontalnih džepova;

*rutinska stomatološka nega.

3. Treći trimestar (25-40 nedelja)

Nastavak rasta fetusa.

Fokus na mogući rizik od početka trudnoće i sigurnost i udobnost za trudnicu.

7
Stomatološke mere:

*kontrola plaka;

*uputstvo o pravilnoj i redovnoj oralnoj higijeni;

*uklanjanje mekih i čvrstih naslaga, poliranje i kiretaža parodontalnih džepova;

*rutinska stomatoloka nega (posle sredine trećeg trimestra treba izbegavati

stomatološke procedure).

SISTEMSKE PROMENE I PROMENE U USNOJ ŠUPLJINI TRUDNICE

SISTEMSKE PROMENE:

*povećanje nivoa progesterona (30 puta);

*povećanje nivoa estrogena (10 puta);

*CD4:CD8 nivo može biti smanjen;

*smanjen odgovor limfocita.

PROMENE U USNOJ ŠUPLJINI:

*promene u mikroflori (Prevotella intermedia, Porphyromonas gingivalis,

Tannerella sp. dominiraju u trudnoći);

*povećanje količine gingivalne sulkusne tečnosti;

*gingivitis trudnoće (Pregnancy gingivitis);

*granulom trudnoće (Epulis);

*oboljenja parodoncijuma i pokretljivost zuba.

8
 MERE PREVENCIJE ORALNIH OBOLJENJA KOD TRUDNICA I MALE
DECE

Preventivna stomatologija ja usmerena na sprečavanje pojave specifičnih oboljenja usta

i zuba (primarna prevencija), ranu dijagnostiku oboljenja usta i zuba i sprečavanje
njihove dalje progresije preventivnim i jednostavnim terapijskim merama (sekundarna
prevencija) i funkcionalnu rehabilitaciju organa za žvakanje terapijskim merama i
merama za održavanje postignutih terapijskih efekata (tercijarna prevencija).
Preventivna stomatologija je najvećim delom usmerena na mere primarne prevencije.

PREVENCIJA KARIJESA ZUBA

1. Primena fluorida

Fluorisanje vode za piće. Ovo je najmasovnija i najjeftinija preventivna mera gde se uz

pomoć hemijskh preparata natrijum-fluorida, natrijum-silikofluorida i
silikofluorovodonične kiseline obezbeđuje odgovarajuća koncentracija fluorida u vodi.
Smatra se, generalno, da koncentracija fluora u vodi za piće ne bi smela biti manja od
0.5-0.6 mg/L da bi on uopšte imao profilaktičko antikarijesno dejstvo. Sa druge strane, u
vodi za piće ne bi smelo da bude ni više od 1.5 mg/L fluora, kako bi se sprečilo
eventualno ispoljavanje njegovih neželjenih i toksičnih efekata.

Fluorisanje kuhinjske soli. Gde ne postoje uslovi za fluorisanje vode za piće ili ne
postoji politička volja, fluorisana kuhinjska so je alternativa, što je preporuka eksperata
SZO. Izveštaji zemalja u kojima se koristi fluorisana kuhinjska so u prevenciji karijesa
ukazuju da je redukcija karijesa slična onoj koje daje fluorisanje vode za piće.
Najznačajnija primedba na ovu metodu je što najmanji uzrast dece unosi vrlo malo
kuhinjske soli, pa se za njih moraju upotrebiti druge metode.

Fluorisanje mleka. Humano i kravlje mleko sadrži veoma niske koncentracije fluorida
(0,02-0,03 ppmF). Kako mleko predstavlja važan element u ishrani beba, male dece i
trudnica i organizovano se distribuira deci u vrtićima i školama širom sveta, mnogi
smatraju da ono može predstavljati dobru osnovu da se optimalne količine fluorida
redovno dopremaju deci u cilju prevencije karijesa.

9
Tablete sa fluoridima. Koriste se u
područjima gde se voda za piće ne
fluoriše i gde su količine fluorida u
lokalnim izvorima male (<0,6 ppmF).
Najveći nedostatak ove metode je što
zavisi od volje pojedinca, a drugi
nedostatak je što postoji mogućnost
zadesnog trovanja tabletama u male
dece. Ukoliko je koncentracija fluorida u
vodi za piće manja od 0,3 mg/L, maloj
deci se preporučuje tableta fluorida od Slika 7. Tablete sa fluoridima
0,25 mg. Trudnicama se, prema protokolu, ne oridiniraju tablete sa fluoridima.

2. Oralna higijena

SREDSTVA ZA ODRŽAVANJE ORALNE HIGIJENE

*Osnovna sredstva

Četkica za zube. Osnovna uloga je mehaničko

odstranjivanje svih stranih materija sa zuba i gingive, u
prvom redu plak, meke naslage, ostatke hrane, bakterije,
sluz, i da istovremeno onemogući stvaranje plaka i
čvrstih naslaga na zubima i izvrši masažu desni.
Pranjem zuba četkicom može da se očisti samo 60%
zubnih površina koje su dostupne, dok se čišćenje manje
dostupnih (aproksimalne površine) moraju upotrebiti i
druga sredstva (zubni konac, čačkalica za zube, vodeni
mlaz i sl.). Svaka četkica se sastoji od glave, vrata i
Slika 8. Četkice za zube za decu i odrasle
drške. Na glavi se nalaze vlakna kojim se čiste zubi.
Vlakna četkice mogu biti prirodna i veštačka, a za upotrebu se preporučuju veštačka
vlakna. Tvrdoća četkice može biti tvrda, srednje tvrdoće i meka, ali se za upotrebu
najčešće preporučuju meke četkice za zube. Po dimenzijama četkice se dele na četkice
za decu, koje su manje i četkice za odrasle, koje su veće. Boje četkice mogu biti
raznovrsne, a šarene četkice jarkih boja obično podstiču decu na pranje zuba.

10
Interdentalni konac. Koristi se za čišćenje aproksimalnih površina stalnih zuba, a
izrađuju se od velikog broja međusobno isprepletanih svilenih, tankih, najlonskih
vlakana.

Čačkalica za zube. Koristi se za čišćenje međuzubnog prostora i aproksimalnih površina

zuba. Obično su drvene i na poprečnom preseku mogu biti okruglog i trouglastog oblika.
Kod dece nije neophodna njihova upotreba.

Interdentalni stimulatori. Koriste se za masažu desni blagim pritiskom, za čišćenje i

glačanje interdentlanih prostora i aproksimalnih površina zuba. Obično su gumeni ili
plastični i imaju oblik konusa.

Trake za poliranje.Različite su finoće (na papiru, platnu ili metalu) i koriste se za

poliranje ispuna na aproksimalnim površinama.

Aparati sa vodenim mlazom („Water pik“, „Dentoclean“). Izbacuju pod pritiskom mlaz
tečnosti kojim se pročišćava interdentlani prostor. Mlaz tečnosti može biti stalan ili
pulsirajući, a intenzitet se može podešavati. Veoma je efikasan kod postojanja
parodontlanih i gingivalnih džepova, fiksnih protetskih ili ortodontskih aparata. Za
ispiranje se može koristiti mlaka voda ili rastvori za ispiranje usta.

*Pomoćna sredstva

Pasta za zube. Smatra se da je korišćenje fluorida u pastama za zube najšire korišćen

način primene fluorida u svetu i da je verovatno najvažniji pojedinačni faktor za
izraženu redukciju karijesa u razvijenim zemljama sveta. Prednost ove metode primene
fluorida je u tome što je pranje zuba rutinska mera lične
higijene koju bi trebalo da upražnjavaju svi, ne menjajući
neke svoje ustaljene navike. Smatra se da paste za zube
sa koncentracijom fluorida manjom od 1000 ppmF treba
da koriste samo deca predškolskog uzrasta u područjima
sa fluorisanom, prirodno optimalnom ili povećanom
koncentracijom fluorida u vodi za piće. Povećana
koncentracija fluorida u pastama za zube, do 1500 ppmF,
u poređenju sa konvencionalnim (1000-1100 ppmF)
dovodi do umerene, ali statistički značajne redukcije
karijesa.
Slika 9. Pasta za zube

11
Sredstva za otkrivanje dentalnog plaka. Dentalni plak je teško uočljiv golim okom, pa se
zbog toga koriste sredstva za njegovo otkrivanje u obliku rastvora, tableta ili želea.
Najčešće se koristi eritrozin i bazični fuksim, rastvoreni u vodi ili alkoholu. Eritrozin u
vidu tableta prebojava zubni plak ružičastom bojom. Rastvor gencijane violet veoma
jako prebojava plak u plavičastu boju, što deluje efektno na decu i roditelje. Za manju
decu je preporučljivo koristiti rastvore koji se na zube nanose vaticom.

Slika 10. Prebojeni dentalni plak

Vodice za ispiranje usta. Ispiranje usta makar i običnom vodom može biti veoma
korisno za odstranjivanje ostataka hrane, bakterija i slično, ali ne uklanja zubni plak.
Mogu imati kozmetičku, profilaktičku i terapijsku namenu. Ova sredstva su potpuno
bezbedna za korišćenje u toku trudnoće. Upotreba rastvora za ispiranje usta, izuzev sa
fluoridima, treba izbegavati kod dece. To naročito važi za rastvore koji mogu stvoriti
rezistentne sojeve mikroorganizama ili izazvati alergijske promene na sluzokoži usta,
kao što je to slučaj sa vodicama koje sadrže antibiotike.

 Rastvori sa fluoridima koriste se prvenstveno za redukciju karijesa, a

preporučuju se osobama kod kojih je zbog medikamentne, hirurške ili
radioterapije došlo do smanjenog lučenja pljuvačke, koje nose fiksne ortodontske
aparate, koje nisu u stanju da dobro i redovno održavaju oralnu higijenu,
osobama sa brojnim plombama i protetskim nadoknadama, starijim osobama kod
kojih je došlo do povlačenja desni, deci sa akutnim karijesom itd.

 Hlorheksidin i njemu slična jedinjenja vezuju se za oralne strukture i zatim

postepeno oslobađaju u narednih 6-8 sati. Pored antibakterijskog dejstva
molekuli hlorheksidina sprečavaju i samu apsorpciju plaka na površinu zuba, a u
većim količinama dovode do odvajanja i dezintegracije plaka. Može da izazove

12
 prebojavanje jezika žuto-braonkastom bojom, zatim određeni poremećaj čula
ukusa, osećaj peckanja, suvoću usta i slično.

 Antibiotski rastvori svojom antibakterijskom aktivnošću redukuju stvaranje

zubnog plaka i nastanak oboljenja parodoncijuma. Međutim, nose potencijalnu
opasnost od senzibilizacije organizma, stvaranja rezistentnih sojeva
mikroorganizama, poremećaja u ekologiji oralne flore, te se ne preporučuje
svakodnevna rutinska primena. Indikovani su ako je prisutna neka bakterijska
infekcija u ustima.

PREVENCIJA PARODONTALNIH OBOLJENJA

*Opšte strateške mere

 Promocija zdravlja parodoncijuma je deo opšte promocije zdravlja i treba da

obezbedi dobro razumevanje značaja zdravlja parodontalnih tkiva i značaja dobre
i efikasne oralne higijene za prevenciju gingivitisa koji predstavlja stalnu
potencijalnu opasnost za razvitak destruktivnih oboljenja drugih parodontalnih
tkiva. Zdrave desni obezbeđuju lep izgled i prijatan dah iz usta, a time i bolje
socijalne kontakte, zdravlje i zadovoljstvo.

 Ishrana i oralna higijena. Eksperimentalnim istraživanjem je dokazano da se

plake na zubima stvaraju bez obzira na prisustvo ili odsustvo hrane u ustima.
Brojnim istraživanjima je dokazano da tradicionalno mišljenje o prirodnom
„čišćenju“ tvrdom, abrazivnom hranom nije validno i predstavlja zabludu jer ima
vrlo ograničen efekat na smanjenje akumulacije ili uklanjanje dentalnih plaka.
Trudnicama se preporučuje balansirana ishrana, koja uključuje dovoljne količine
kalcijuma, proteina, fosfora i vitamina A, C i D. To je važno za dentalno zdravlje
kako trudnice, tako i bebe.

Slika 11. Ishrana u toku trudnoće

13
 *Mehanička kontrola plaka

Strateško opredeljenje za efikasan program kontrole plaka u prevenciji gingivitisa i

parodontopatija zasniva se na stomatološkom zdravstvenom vaspitanju, instrukcijama za
održavanje oralne higijene i profesionalnom uklanjanju čvrstih i mekih naslaga sa zuba.

 Zdravstvenim vaspitanjem pacijent postaje svestan da može da oboli od

parodontopatije, da parodontopatija može značajno da remeti zdravlje, da se
parodontopatija može sprečiti i da je potrebno preduzeti mere za njeno
sprečavanje. U tom smislu, potrebno je svakodnevno dovoljno često, dovoljno
dugo i na pravilan način održavati oralnu higijenu.

 Instrukcija i obuka za održavanje oralne higijene. Pacijenta treba dobro obučiti

tehnikama pranja i mogućnostima samokontrole čišćenja usta. Poznato je da
instrukcije o održavanju oralne higijene nemaju dugotrajne efekte, te je
neophodno predvideti ponavljanje obuke i periodične remotivacije. Najčešće se
preporučuju Gottlieb-Orban-Kürer-ova i Bass-ova metoda pranja zuba. Kada su
u pitanju mala deca, tehnike za pranje zuba i sve vezano za pravilno održavanje
oralne higijene neophodno je obučiti njihove roditelje.

Slika 12. Bass-ova tehnika pranja zuba

14
  Profesionalno uklanjanje plaka, kamenca i konkremenata. Uklanjanje plaka i
kamenca sa gleđi zuba je relativno jednostavna intervencija iza koje ostaju čiste i
glatke površine zuba. Ako se uz to izvrši i poliranje površine gleđi (pastama,
četkicama ili posebnim gumicama), inhibira se retencija mikroorganizama i za
duži period odlaže ponovno formiranje plaka. Samu intervenciju izvodi
stomatolog u stomatološkoj ordinaciji. Ova vrsta intervencije je bezbedna za
obavljanje u svim trimestrima trudnoće.

*Hemijska kontrola plaka

Hemijska sredstva obično utiču na stvaranje supragingivalnog plaka, dok su sredstva

protiv subgingivalnog plaka više predmet terapijskih postupaka. Najbolji antiplak i
antigingivit efekat u odnosu na sva druga hemijska sredstva koja se koriste u hemijskoj
kontroli plaka ima bisbigvanidin chlorhexidin. Fenolna jedinjenja ( listerin) su srednje
efikasna, dok efikasnost triklozana još uvek nije dobro ispitana.

Hlorheksidin deluje antiinflamatorno i baktericidno i preporučuje se najmanje 2x dnevno

(ispiranje usta 1 minut sa 10 ml 0,2% vodenog rastvora). Ne ostavlja posledice na sastav
oralne flore posle prekidanja korišćenja, a normalan broj bakterija u ustima se povrati u
roku od 48 časova, a u plakama čak i 24 sata.

Listerin pokazuje umeren antimikrobni efekat slabiji od hlorheksidina.

Triklozan – brojne studije su pokazale da triklozan ne umanjuje efekat fluorida i ne

remeti mikroekološku sredinu u ustima.

STOMATOLOŠKI VODIČ ZA TRUDNICE

Prevencija, dijagnostika i tretman oralnih oboljenja su vrlo korisni i mogu biti

preduzetia bilo kad u toku trudnoće, bez opasnosti za trudnicu i njenu bebu

Stomatološka nega može poboljšati celokupno zdravlje trudnice i zdravlje njenog

budućeg deteta

Slika 13. Saveti za trudnice

15
 Pranje zuba 2 puta
dnevno pastom sa Ne odlagati neophodan
fluoridima, posebno stomatološki tretman
pred spavanje

Slika 14. Edukovanje trudnica i podsticanje navika koje stimulišu dobro

oralno zdravlje

16
 Jesti malu količinu
hranjivih sastojaka
bogatih proteinima,
kao što je sir (tokom
celog dana)

Korišćenje sredstava Razmutiti kašičicu sode

za ispiranje usta sa bikarbone u vodi i isprati
fluoridima usta nakon povraćanja;
izbegavati pranje zuba
neposredno pre nakon povraćanja
spavanja (podsticanje (mogućnost pojava erozija
remineralizacije) na zubima)

Koristiti meku četkicu

za zube i pastu sa
fluoridima 2 puta
dnevno

Slika 15. Saveti za trudnice sa čestim mučninama i povraćanjima za

redukovanje erozija na zubnim površinama

17
 Brisanje desni i zuba novorođenčeta mekom krpom, posebno duž ivice
gingive nakon dojenja ili hranjenja putem flašice.

 Pranje zuba deteta malom četkicom i pastom (veličine zrna graška),

posebno pred spavanje. Deca starija od 2 godine mogu da koriste pastu sa
fluoridima, a mlađi od 2 godine samo ako postoji visok rizik za nastanak
karijesa.

 Pomaganje detetu da pere zube sve do 7. godine .

 Izbegavanje stavljanje deteta u krevet sa cuclom ili flašicom koja sadrži

bilo šta osim vode.

 Prestati sa navikom ljubljenja bebe u usta, korišćenja iste kašičice u toku

hranjenja bebe, brisanja bebinih usta krpicom ovlaženom salivom koja
nije njena. Za stariju decu važi pravilo izbegavanja deljenja slamčica,
čaša ili posuđa.

 Korišćenje flašica za bebe koje sadrže vodu je jedino preporučljivo

između obroka.

 Početi sa odvikavanjem deteta od korišćenja flašice oko 12. meseca .

 Odabir svežeg voća i pravljenje voćnih sokova bez dodatnih zaslađivača.

 Redovna kontrola zuba deteta (da li su prisutne bele i braon „tačke“ na

zubima).

Slika 16. Saveti za majke kojima smanjuju rizik za nastanak karijesa njihove dece

18
 ZAKLJUČAK

Trudnoća je jedinstveni momenat u životu žene i karakteriše se kompleksnim

psihološkim promenama. Te promene mogu da utiču na oralno zdravlje tokom trudnoće.
Trudnoća je jedinstvena prilika kada se žena edukuje o prevenciji zubnog karijesa svog
budućeg deteta, što je jedan od najznačajnijih problema u detinjstvu. Dokazano je da
karijes koji deca dobijaju u ranom detinjstvu potiče od bakterija koje potiču iz usta
majke. Novi dokazi pokazuju vezu između periodontalnih oboljenja i prerano rođene
dece i dece sa malom telesnom težinom na rođenju. S toga je neophodno trudnice
podučiti pravilnom održavanju oralne higijene, motivisati ih i edukovati. Budućim
majkama je neophodno objasniti da nema potrebe za odlaganjem rutinskih stomatoloških
intervencija, a da je najsigurniji period od 13. do 24. nedelje trudnoće, tj. u drugom
trimestru trudnoće. Za vreme stomatološke intervencije se može koristiti lokalna
anestezija sa vazokonstriktorom, a ako postoji potreba za rendgen snimanjem zuba,
neophodno je zaštititi pacijentkinju olovnom kecenjom (vrat, grudi i stomak). Upotreba
analgetika ne bi trebala da prelazi preporučene dnevne doze, a antibiotici u vidu
penicilina, cefalosporina i eritomicina se mogu bezbedno koristiti, a preporuka je
izbegavati tetracikline. NSAID nisu rutinski u upotrebi, koriste se u retkim kliničkim
situacijama i maksimalno vreme upotrebe je 48-72 sata.

Obzirom na značaj oralnog zdravlja, neophodno je naučiti buduće majke kako da ga

sačuvaju. Ako su one dobro obučene one će, kasnije, da dobre navike prenesu i na svoju
decu. Na taj način aktivno učestvuju u očuvanju oralnog zdravlja svoje dece.

SAŽETAK

Usled nepravilnog i nedovoljnog održavanja oralne higijene u toku trudnoće stvara se

mogućnost za nastanak karijesa i oboljenja mekih oralnih tkiva. Dokazano je da
parodontopatija u toku trudnoće direktno utiče na prevremeni porođaj i na rađanje deteta
sa malom telesnom težinom. Sve rutinske stomatološke intervncije, kao što su lečenje i
plombiranje zuba, vađenje zuba, snimanje zuba, uklanjanje mekih i čvrstih naslaga sa
zuba, mogu se izvoditi tokom cele trudnoće, ali je najbezbedniji period i za majku i za

19
fetus drugi trimestar. Trudnički gingivitis i granulom trudnoće se po porođaju mogu
spontano povući.

Već sa nicanjem mlečnih zuba može se pojaviti karakterističan zubni kvar na njima, koji
se naziva cirkularni karijes. Dokazana je transmisija kariogenih mikroorganizama sa
majke na dete.

Osim dobre oralne higijene, koju postižemo osnovnim i pomoćnim sredstvima,

neophodno je redovno unošenje fluorida, koji smanjuju mogućnost nastanka zubnog
kvara. Uz navedeno, preporučuju se sredstva za ispiranje usta.

U toku trudnoće neophodne su bar 2 posete stomatologu. U toku njih bi se izvršila

redovna kontrola stanja usta i zuba i eventualne intervencije. Pacijentkinja se u toku tih
poseta može edukovati o sopstvenom oralnom zdravlju, kao i o oralnom zdravlju svog
budućeg deteta.

LITERATURA

1. „Preventivna stomatologija“, M.D.Vulović, D.Beloica, R.Stevanović,

M.D.Ivanović, M.R.Carević, Z.R.Vulićević, D.LJ.Marković; Beograd, 2005.
2. „Practice Guidelines, oral health during pregnancy and early childhood“, New
York State Department of Health; 2006.
3. Ivanović M., Carević M., Marković D. program preventivne stomatološke
zdravstvene zaštite dece i omladine. U: Zbornik referata XXV Simpozijuma
zdravstvenog vaspitanja u stomatologiji; 2009. Novi Sad. Stom Glas S 2009; Vol
56 (Suppl 1): 36-43.
4. Ivanović M., Carević M., Marković D., Vulićević Z., Stevanović R., Petrović V.
Protokoli u stomatologiji, Beograd: Stomatološki fakultet Univerzitet u
Beogradu; 2009.
5. www.mydr.com
6. www.simplyteeth.com
7. www.elsevier.com
8. www.intechopen.com
9. www.stetoskop.info
10. www.aponia-dental-center.com
11. www.trudnocaizdravlje.rs

20
 Fotografije su preuzete sa sledećih internet stranica:

 Slika 1. www.dalaldental.com
 Slika 2. www.smilecreationdental.com
 Slika 3. www.zdravlje.eu
 Slika 4. www.drcucic.com
 Slika 6. www.intechopen.com
 Slika 7. www.top-elternblogs.de
 Slika 8. www.groupon.com
 Slika 9. www.zdrav-osmeh.rs
 Slika 10. www.feedyeti.com
 Slika 11. www.foodpower.info
 Slika 12. www.clinicadentalteran.com

BIOGRAFIJA

Valentina Lukić je rođena 4.10.1993.u Beogradu. Osnovnu školu „Branko Radičević“

pohađala je u Malom Zvorniku. Osmogodišnje školovanje je završila sa prosekom 5,00 i
nosilac je Vukove diplome. Gimnaziju „Vuk Karadžić“ u Loznici je upisala 2008. i
završila je 2012. godine sa prosekom 4,73. Iste godine se upisuje na Stomatološki
fakultet Univerziteta u Beogradu. Poslednji ispit na fakultetu je položila 21.6.2018. a
prosečna ocena je 8,40. Govori engleski i nemački jezik, a služi se i ruskim jezikom.

21