Me Unarodna Bezbednost: Teorije Sektori I Nivoi

FILIP EJDUS
MEUNARODNA BEZBEDNOST:
TEORIJE SEKTORI I NIVOI
FILIP EJDUS
MEUNARODNA
BEZBEDNOST:
TEORIJE SEKTORI I NIVOI
SADRAJ
Glava I
Teorijski pristupi u studijama bezbednosti
1. Pojam bezbednosti
1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2 Etimoloko i istorijsko poreklo pojma bezbednosti. . . . . .
1.3 Definicija i koncept bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4 Pojam i klasifikacija izazova, rizika i pretnji bezbednosti . .
1.5 Percepcija bezbednosnih pretnji . . . . . . . . . . . . . . . .
1.6 Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje bezbednosti
1.7 Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.17
18
24
27
29
32
33
2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2 Intelektualni temelji studija bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3 Strateke studije za vreme hladnog rata . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.4 Alternativne struje u studijama bezbednosti za vreme hladnog rata .
2.5 Studije bezbednosti nakon zavretka hladnog rata . . . . . . . . . . .
2.6 Pokretake snage studija bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.7 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
38
39
43
47
50
52
60
2. Razvoj studija bezbednosti
3. Tradicionalni pristupi u studijama bezbednosti
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.2 Realizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.3 Liberalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
3.4 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81
4. Alternativni pristupi u studijama bezbednosti

4.1 Uvod . . . . . . . . . . . .
4.2 Socijalni konstruktivizam
4.3 Kritike teorije . . . . . .
4.4 Feministiki pristupi . . .
4.5 Poststrukturalizam . . . .
4.6 Zakljuak . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
5.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2 Teorija sekuritizacije . . . . . . . . . . . . . . .
5.3 Sektorski pristup . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.4 Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa
5.5 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 96
. 97
. 105
. 108
. 110
1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2 Hladni rat i vojna bezbednost . . . . . . . . . . .
1.3 Zavretak hladnog rata i vojna bezbednost . . .
1.4 Dinamika sektora vojne bezbednosti . . . . . . .
1.5 Rat: istorija, definicije i uzroci . . . . . . . . . . .
1.6 Vrste ratova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.7 Meunarodno pravo oruanih sukoba . . . . . .
1.8 Proliferacija, razoruanje i kontrola naoruanja
1.9 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 114
. 114
. .17
. 117
. 119
. 123
. 126
. 128
. 132
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 134
. 135
. 136
. 139
. 142
. 146
5. Kopenhaka kola studija bezbednosti
83
84
86
88
89
94
Glava II
Sektori bezbednosti
1. Vojna bezbednost
2. Politika bezbednost
2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . .
2.2 Politiki sektor bezbednosti .
2.3 Snaga drave. . . . . . . . . .
2.4 Politike pretnje bezbednosti
2.5 Terorizam . . . . . . . . . . .
2.6 Zakljuak . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
8
~
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
3. Ekonomska bezbednost
3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2 Znaenja ekonomske bezbednosti
3.3 Ekonomski sektor bezbednosti . .
3.4 Ekonomske pretnje bezbednosti .
3.4 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . .
4. Socijetalna bezbednost
4.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2 Socijetalni sektor bezbednosti .
4.3 Pretnje socijetalnoj bezbednosti
4.4 Zakljuak . . . . . . . . . . . . .
5. Ekoloka bezbednost
5.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . .
5.2 Sekuritizacija ivotne sredine .
5.3 Ekoloki sektor bezbednosti . .
5.4 Ekoloke pretnje bezbednosti .
5.5 Zakljuak
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 148
. 150
. 153
. 157
. 163
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 166
. 167
. 175
. 179
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 182
. 183
. 186
. 190
Glava III
Nivoi analize u studijama bezbednosti
1. Nivoi analize
1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2 Problem akcije i strukture u drutvenim naukama
1.3 Nivoi analize u studijama bezbednosti . . . . . . .
1.4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Ljudska bezbednost
2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2. Istorijat odnosa dravne i ljudske bezbednosti .
2.3 Koncept ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . .
2.4 Kritika ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . .
2.5 Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Nacionalna bezbednost
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 195
. 196
. 197
200
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.203
.204
206
. 212
. 214
3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
9
~
3.2 Koncept nacionalne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.3 Nacionalna bezbednost, nacionalni interesi i nacionalni identitet
3.4 Mo, snaga i nacionalna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.5 Nacionalna i meunarodna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . .
3.6 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Regionalna bezbednost
4.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2 Region i studije bezbednosti. . . . . .
4.3 Regionalne bezbednosne organizacije
4.4 Evropska bezbednosna arhitektura . .
4.5 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 219
. 222
. 239
. 234
. 236
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 239
.240
.243
.246
.248
5.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2 Meunarodni sistem i bezbednost . . . .
5.3 Globalizacija i meunarodna bezbednost
5.4 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 252
. 253
. 258
.264
5. Globalna bezbednost
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10
~
UVOD
Pisanje ove knjige zapoeo sam 2009. godine, kada sam poeo da piem
doktorat na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu, ali i
da radim u ovoj ustanovi kao asistent profesora Miroslava Hadia na
predmetima iz oblasti studija bezbednosti. Ono to je bilo namenjeno
internoj upotrebi i radu sa studentima, poetkom 2010. godine pretvaram
u knjigu, zahvaljujui finansijskoj podrci Ambasade Kraljevine Norveke
u Beogradu. Stoga i ne treba da udi to to knjiga Meunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi gotovo u stopu prati nastavni plan i program
na predmetu Nauka o bezbednosti, koji pohaaju studenti etvrte godine
Meunarodnog smera. Osim sadrinom, trudio sam se da knjigu i formom prilagodim udbenikim standardima i potrebama studenata kako
bi, nadam se, na zanimljiv nain bili upoznati sa akademskom literaturom iz oblasti studija bezbednosti. Knjiga predstavlja, pre svega, kritiki
pregled akademske literature iz ove oblasti, koja je u poslednjih nekoliko
decenija doivela ekspanziju.
Ipak, nijedan pregled literature, koliko god on bio kritiki i obuhvatno napisan, ne moe biti potpuno objektivan i kompletan. Postoji
mnogo naina da se ovakva knjiga napie. Studije bezbednosti, kao
uostalom i iri korpus politikih i drutvenih nauka, sutinski se razlikuju od egzaktnih prirodnih nauka. Tanije, za razliku od matematike ili fi zike, u kojima se teorijske hipoteze precizno i kvantitativno
izraavaju i empirijski proveravaju, u politikim naukama i meunarodnim odnosima to nije uvek sluaj. Samim tim, u ovim drutvenim disciplinama postoji mnogo vei prostor za paralelno postojanje
17
~
MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI
podjednako validnih interpretacija. Kako e injenice biti odabrane,

objanjene i shvaene opet zavisi od konteksta u kojima istraivai
rade, kao i od njihovih linih sklonosti, vrednosti, iskustava ili interesa. Treba, stoga, na poetku jasno rei da pristup koji sam odabrao
nije ni jedini mogui ni najbolji od svih. Ova knjiga predstavlja samo
jednu moguu selekciju i interpretaciju tekstova za koje sam smatrao
da su nezaobilazni u studijama bezbednosti. Izbor tekstova sam vrio
na osnovu mnotva vie ili manje svesnih linih sklonosti, sposobnosti,
ogranienja i intelektualnih uticaja kojima sam bio izloen tokom proteklih godina.
Jedan od tih snanih uticaja na mene, koji svakako odmah pada
u oi, izvrila je literatura objavljena na engleskom jeziku. Meutim,
razlog zbog kog sam izabrao da se oslonim prevashodno na akademsku
literaturu objavljenu na engleskom jeziku ne proizlazi samo iz injenice da taj strani jezik najbolje poznajem ili pak iz toga to sam deo
svog kolovanja zavrio u Velikoj Britaniji. Mnogo znaajniji razlog
zbog kojeg sam napravio takav izbor, jeste injenica da je engleski jezik
zapravo glavni jezik nauke o meunarodnim odnosima, pa i studija
bezbednosti, kao uostalom i mnogih drugih savremenih naunih disciplina. To ne znai da na drugim jezicima nije objavljeno nita kvalitetno i vredno panje, ve samo da su ti doprinosi esto ostajali na margini, jer su se zbog jezike barijere retko kada utapali u glavne naune
tokove.
Disciplina studija bezbednosti je, kako primeuju Beri Buzan i Lene
Hansen, roena kao anglo-amerika disciplina zasnovana na zapadnoj
koncepciji drave.[1] S jedne strane, ovaj evropocentrizam je svakako
ograniavao validnost studija bezbednosti u onim nezapadnim delovima sveta gde je zapadna koncepcija drave nametnuta spolja ili gde
se u praksi nije konsolidovala. S druge strane, suverena drava i jeste
nastala u Evropi odakle se proirila u ostatak sveta.[2] Osim toga, tokom
proteklih dvesta godina zapadni meunarodni poredak zasnivao se najpre na hegemoniji Velike Britanije u 19. veku, a zatim i na hegemoniji
Sjedinjenih Amerikih Drava u 20. veku. Stoga i ne treba da udi to
to je engleski jezik postao lingua franca ne samo prakse, ve i nauke
o meunarodnim odnosima kao i studija bezbednosti.
Primera radi, meu 78 meunarodnih naunih asopisa koji su
u periodu od 1981. do 2010. godine bili najuticajniji u ovoj naunoj
[1] Buzan and Hansen, 2010, 19.
[2] Bull and Watson, 1984.
18
~
FILIP EJDUS
disciplini, samo etiri ne izlaze na engleskom jeziku i oni se nalaze

na samom dnu rang-liste koju objavljuje ugledni Thomson Reuters.[3]
asopisi koji izlaze na ostalim jezicima, meu kojima je i srpski jezik,
veoma malo utiu na nauku o meunarodnim odnosima i studije bezbednosti ako uopte i imaju nekakav uticaj.[4] ak su i nedavni pokuaji
sistematskog mapiranja nezapadnih doprinosa ovoj nauci doli sa
engleskog govornog podruja.[5] Kada se sve navedeno uzme u obzir,
nadam se da moja usmerenost ka izvorima prevashodno objavljenim
na engleskom jeziku postaje razumljivija.
Ova knjiga podeljena je analitiki na tri celine: teorije bezbednosti,
sektori bezbednosti i nivoi analize bezbednosti. Ovakav pristup ima
prednost zato to jednu izuzetno kompleksnu oblast analitiki razbija
na koherentne celine, koje su u studijama bezbednosti opteprihvaene
kao relativno zasebne. To studentima omoguava da analizu meunarodne bezbednosti organizuju saznajno (teorije) vertikalno (sektori) i
horizontalno (nivoi). Meutim, ovakav pristup ima i svoje nedostatke.
Najpre, o pojedinim temama se u knjizi raspravlja vie puta iz razliitih uglova, kao na primer o nacionalnoj bezbednosti. Takoe, usvajanje ovakvog analitikog pristupa dovelo je do toga da se neke teme
moda zapostave, poput nuklearnog oruja, meunarodnih mirovnih
ope racija ili privatnih vojnih kompanija. Konano, ovakav pristup
po dra zu meva to da su itaoci ve upoznati sa osnovama politikih
nauka i meunarodnih odnosa, bez kojih razumevanje meunarodne
bezbednosti nije mogue. Zbog toga je izostalo temeljno raspravljanje o nekim osnovnim pojmovima kao to su vlast, drava, suverenost, razvnotea snaga, ali i o optepoznatim istorijskim dogaajima
[3] To su Internasjonal Politikk (norveki) na 78. mestu, Internationale Politik (nemaki)
na 77. mestu, Revista de Derecho Comunitario Europeo (panski) na 76. mestu i Uluslararasi Iliskiler (turski) na 68. mestu. injenica da ostali visoko rangirani asopisi izlaze na
engleskom jeziku nikako ne znai da se preostali meunarodni asopisi objavljuju iskljuivo u dravama u kojima je engleski zvanini jezik, a jo manje to da u njima objavljuju
samo istraivai kojima je engleski maternji jezik. Podaci o rangiranju asopisa iz oblasti
meunarodnih odnosa u Journal Citation Report 19812010. Izvor: <www.kobson.nb.rs>
(26. novembar 2011).
[4] Nauni asopisi koji se objavljuju u Republici Srbiji iz oblasti bezbednosti: Bezbednost, Vojno delo, Nauka, bezbednost policija: urnal za kriminalistiku, Bezbednost
Zapadnog Balkana, Godinjak Fakulteta bezbednosti, a iz oblasti meunarodnih odnosa:
Meunarodni problemi, Meunarodna politika, Review of International Aairs, Evropsko
zakonodavtsvo i dr. Podaci su za 2010. godinu. Izvor: <http://www.mpn.gov.rs/nauka/
page.php?page=240> (26. novembar 2011).
[5] Videti: Buzan and Acharia 2009; Tickner and Wver 2009.
19
~
i procesima, kao to su svetski ratovi, globalizacija, evropske integracije, raspad Jugoslavije itd.
U odnosu na sline udbenike studija bezbednosti koji postoje na
engleskom jeziku, nastojao sam da u ovom postignem i dve dodatne vrednosti.[6] Prvo, trudio sam se da sadraj prilagodim kontekstu u kome se
nalaze Srbija i region Jugoistone Evrope na poetku 21. veka. Tanije,
namera mi je bila da, kada god je to bilo mogue, dominantne teorije i
koncepte studija bezbednosti ilustrujem primerima iz nacionalne, regionalne i evropske bezbednosti, kao i primerima iz oblasti popularne
kulture koji e, nadam se, itaocima biti bliski i razumljivi. Drugo, trudio
sam se da u knjizi sadraj maskimalno prilagodim njegovoj didaktikoj
nameni. Kljune koncepte ili zanimljive primere sam izvukao u posebne
odeljke (antrfilee), a svako poglavlje sam zavrio pitanjima koja podstiu
na raspravu, predlozima za izradu studija sluaja, kao i uputstvima o
tekstovima i filmovima koji ilustriju datu materiju.
Konano, elim da zahvalim koleginicama i kolegama koji su mi na
razliite naine pomagali da zavrim ovaj rad. Najpre, profesoru Miroslavu Hadiu, koji mi je pruao neprekidnu i bezrezervnu intelektualnu
i profesionalnu podrku, bez koje ovaj projekat ne bih mogao zavrim.
Zatim, zahvaljujem se Draganu ivojinoviu, Nikoli Vujinoviu, Marku
Kovaeviu, Denisu oragiu, Dejani Dimitrijevi, Svetlani urevi Luki i Ivanu Stanojeviu, koji su proitali ranije verzije ovoga teksta, delom
ili u celosti, i dali mi izuzetno korisne komentare i predloge kako da ga
unapredim. Iver Nojman sa Norvekog instituta za meunarodne poslove
(NUPI) pomogao mi je da bolje razumem koliko je za studije bezbednosti relevantan ne samo jeziki obrt, nego i relativno skorije okretanja
praksama u nauci o meunarodnim odnosima. Koleginicama i kolegama iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku dugujem zahvalnost
za mnoge ideje, koje sam svesno ili nesvesno preuzeo od njih tokom
svih godina uspene saradnje. Takoe zahvaljujem Folksvagen fondaciji
koja mi je omoguila da kao gostujui istraiva provedem est meseci
u Institutu za istraivanje mira u Frankfurtu (PRIF). Zahvaljujui pre
svega Sabini Manic, imao sam savrene uslove za rad kako na doktorskoj
disertaciji, tako i na ovoj knjizi. elim da naglasim da objavljivanje ove
knjige ne bi bilo mogue ni bez finansijske pomoi Ambasade Kraljevine
Norveke u Beogradu, koja je imala puno razumevanje za viestruka po[6] Tokom proteklih nekoliko godina objavljeno je nekoliko veoma kvalitetnih udbenika iz studija bezbednosti, kao to su, na primer, Hough 2004, Williams 2008, Cavelty
and Maurer 2010.
20
~
FILIP EJDUS
meranja zavrnih rokova. Ovaj tekst je takoe rezultat rada na projektu

Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (179076)
koji se realizuje u okviru Fakulteta politikih nauka, Univerziteta u Beogradu, a finansira ga Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
Zahvaljujem i recenzentima, uvaenim profesorima Vojinu Dimitrijeviu i Sinii Tataloviu, koji su mi svojim kritikim i temeljnim itanjem
ranijeg rukopisa pomogli da jasnije sagledam neke njegove nedostatke i
da ih, nadam se, prevaziem u ovoj konanoj verziji. Napokon, elim da
zahvalim i studenatima Fakulteta politikih nauka koji su me inspirisali
i motivisali da se u pisanje ove knjige uopte upustim. Nadam se da e
knjiga biti zanimljiva i studentima drugih fakulteta kao i svim ostalim
istraivaima koje zanimaju savremeni teorijski aspekti meunarodne
bezbednosti. Za sve eventualne greke, zablude i nedostatke ovog dela
samo sam ja odgovoran.
21
~
GLAVA I
TEORIJSKI PRISTUPI
U STUDIJAMA BEZBEDNOSTI
1.
POJAM BEZBEDNOSTI
1.1 UVOD
Danas je re bezbednost, u gotovo svim jezicima i kulturama, ula u upotrebu u velikom broju veoma razliitih drutvenih oblasti, kao to su
politika, zdravstvo, informatika, ekologija, sport, psihologija, ekonomija
i finansije, arhitektura itd. O njenom izuzetno velikom znaaju i rasprostranjenosti najbolje govori injenica da je ona na internetu zastupljenija
od rei bog, mir, rat ili politika.[7] U politikom diskursu bezbednost zauzima posebno, moda ak i centralno mesto. Oni koji odluuju u politici,
kada ele da istaknu egzistencijalni znaaj nekog problema i tako ga stave
na vrh dnevnog reda, kau da je on znaajan za nacionalnu, regionalnu ili
[7] Pretraga je izvrena na engleskom jeziku u pretraivau Google, 3. oktobra 2011.
godine. Rezultati o broju pojavljivanja ovih rei na mrei su: bezbednost (2,410 miliona
puta), bog (oko 289 miliona), mir (840 miliona), rat (509 miliona) i politika (909 miliona).
25
~
globalnu bezbednost. Isto tako, u politikim naukama, a posebno u nauci

o meunarodnim odnosima, bezbednost predstavlja jedan od kljunih
koncepata. U narednom delu teksta najpre e se analizirati etimoloko
i istorijsko poreklo rei bezbednost. Nakon toga, bie razmatrane neke
postojee definicije bezbednosti, kao i diskusije o konceptu bezbednosti.
U poslednja tri dela, bie razmatrani pojam, percepcija i oblici savremenih izazova, rizika i pretnji bezbednosti.
1.2 ETIMOLOKO I ISTORIJSKO POREKLO

POJMA BEZBEDNOSTI
Re bezbednost nastala je od predloga bez (nepostojanje, odsustvo) i imenice beda (veliko siromatvo, poloaj koji izaziva prezir, nevolja, nesrea,
zlo) i predstavlja stanje onoga koji je osiguran od opasnosti, zatien,
siguran, bezopasan. Pored rei bezbednost, u srpskom jeziku je u upotrebi jo i re sigurnost koja etimoloki potie od latinske imenice
scrtas, tis f. (mir duha, bezbrinost, sigurnost, bezopasnost) i prideva scrus (bez brige, bezbrian, bez bojazni, koji se ne boji nikakve opasnosti). Iako se u srpskom jeziku ove dve rei u svakodnevnoj upotrebi
esto koriste kao sinonimi, mogue je pretpostaviti da je sigurnost iri
pojam od bezbednosti, zato to osim odsustva opasnosti obuhvata i izvesnost, samopouzdanje, pa i lakomislenost.
Re bezbednost (lat. scrtas, tis f.) u upotrebu su u prvom veku
pre nae ere uveli epikurejci, posebno pesnik Lukrecije, stoici i rimski
dravnik Ciceron, podrazumevajui pod tim filozofsko i psiholoko stanje uma, odnosno subjektivno oseanje odsustva tuge i brige.[8] Budui
da je za njih re bezbednost, odnosno odsustvo brige, predstavljala
negaciju, Rimljanima bi verovatno savremena re nebezbednost zvuala
kao pleonazam.[9] Od perioda vladavine rimskog imperatora Avgusta
(1. vek nae ere), kao i tokom srednjeg veka, pojam bezbednosti upotrebljavan je u politikom smislu i dovoen u vezu sa pojmovima mira
(lat. pax Romana, pax christiana), slobode (lat. libertas) i postojanosti,
odnosno postojanosti vlasti (lat. securitas Augusti). U rimskoj mitologiji
olienje bezbednosti bilo je ensko boanstvo Securitas. Raspad Rimske
imperije doveo je do feudalizacije politikog ivota i do decentralizacije
moi u Evropi. U duhovnom pogledu, najviu vlast je posedovala crkva,
[8] Brauch, 2005, 6.
[9]
Wver, 2004, 54.

26
~
FILIP EJDUS
Slika 1: Dinar iz doba Marka Opelija

Makrina (217218)
a u politikom pogledu, to je nastojalo da postigne Sveto rimsko carstvo. Pored sukoba sa papstvom, carstvo je moralo da se nosi sa brojnim
i sve monijim kraljevima i njihovim vazalima.[10] Reformacija je dovela
u pitanje vrhovnu duhovnu vlast crkve, to je intenziviralo bezbednosnu
dilemu na svim nivoima, od pojedinca pa sve do papstva. Poev od 16.
veka, pojam bezbednosti vezuje se za javnu bezbednost (lat. securitas
publica), koja se odnosila na zatitu podanika u miru, kao i na podrku
podanika vladaru tokom rata. Verski graanski ratovi koji su u prvoj
polovini 17. veka besneli Evropom iznedrili su ideju o tome da o bezbednosti pojedinca moe brinuti samo suverena drava.
Od Vestfalskog mira sklopljenog 1648. godine pa nadalje, suverene
drave postaju najmoniji akteri u meunarodnom sistemu, koji jedini
poseduju monopol nad legitimnom primenom fizike sile i koji ne priznaju nikakav vii politiki autoritet.[11] Bezbednost je tako postala primarna funkcija suverene dravne vlasti. Meutim, re bezbednost se
u 17. veku i dalje odnosila pre svega na pojedince. Na taj nain je bezbednost shvatao i Tomas Hobs u delu Levijatan objavljenom prvi put
1651. godine.[12] Kod njega, kao i kod drugih mislilaca iz tog perioda,
[10] Prvi sluaj ograniavanja imperijalne vlasti bilo je priznanje pape Inoentija III
1202. godine francuskom kralju, pokazavi mu da ne postoji politika vlast iznad njegove
(lat. rex imperator in regno suo).
[11] Iako se 1648. godina esto u nauci o meunarodnim odnosima i studijama bezbednosti uzima kao annus mirabilis nakon ega se iz temelja izmenio meunarodni sistem,
mnogi smatraju da se radi samo o mitu ovih akademskih disciplina. Sklapanje Vetsfalskog
mira je bio samo jedan vaan korak u okviru dugotrajnog procesa transformacije od
hijerarhijskog ka anarhinom meunarodnom poretku koji je trajao vekovima. Videti:
De Carvalho and Leira, 2011.
[12] Hobs, 1961.
27
~
ultimativni referentni objekat bezbednosti je pojedinac.[13] Poto u prirodnom stanju pojedinci ive u stalnom ratu sviju protiv svih i nisu u
mogunosti da osiguraju svoju linu bezbednost, oni sklapaju drutveni ugovor i osnivaju dravnu vlast. U narednom periodu se pojam
bezbednosti sve vie vezuje za pojam suverene dravne vlasti, njenu
unutranju i spoljnu zatitu uz pomo pre svega policije i vojske, ali
i drugih politikih ustanova. Sa razvojem nacionalizma i nacionalnih
drava u 18. i 19. veku, bezbednost drave postaje bezbednost nacionalne drave. Zakljuno sa Prvim svetskim ratom, uspostavljanje drave kao centralnog referentnog objekta identiteta i bezbednosti bilo
je kompletno.[14]
Nakon zavretka Prvog svetskog rata, osnivanjem Drutva naroda napravljeni su prvi ozbiljni pokuaji da se ideja o kolektivnoj bezbednosti sprovede u praksi, a dolazi i do razvijanja posebne naune
discipline koja izuava meunarodne odnose.[15] Tokom meuratnog
perioda, re bezbednost prvi put ulazi u meunarodnopolitiki renik.
Ve u prvoj reenici Pakta Drutva naroda pie kako visoke strane
ugovornice, u cilju promovisanja meunarodne saradnje i osiguravanja mira i bezbednosti u svetu prihvataju obavezu da ne poseu
za ratom ve da sarauju i potuju meunarodno pravo.[16] Sintagmu
meunarodni mir i bezbednost koristile su tadanje status quo drave, pre svega Francuska i Velika Britanija, kako bi svoje nacionalne
interese predstavile kao interese itavog oveanstva.[17] Zbog toga,
kako odlino primeuje Ole Vejver, uopte ne udi da je prvu kritiku
[13]
Wver, 2004, 55.
[14]
MacFarlane and Khong, 2006.
[15] Jo je Vestfalski sporazum zakljuen 1648. godine sadrao elemente kolektivne bezbednosti. U lanu 123. ovog sporazuma, koji je trebalo da uspostavi trajni i univerzalni mir
u Evropi, pie kako su sve strane potpisnice obavezne da brane svaki lan ovog sporazuma
od bilo koga bez obzira na veru kao i da svoje meusobne sporove reavaju iskljuivo
mirnim putem i pravnim sredstvima. Prema lanu 124, ukoliko jedna od drava upotrebi
silu, a strane u sporu u roku od tri godine nisu na miran nain regulisale svoj spor, sve
ostale potpisnice su dune da priteknu u pomo napadnutoj strani ako treba i oruanim
putem. Meutim, ovi principi kolektivne bezbednosti nisu bili potovani u meunarodnoj praksi koja je usledila, ve je meunarodni poredak sve do 20. veka bio zasnovan na
principu ravnotee snaga. Sporazum je dostupan na:
<http://avalon.law.yale.edu/17th_century/westphal.asp > (4. decembra 2011).
[16] Tekst Pakta Drutva naroda dostupan je na: <http://www.ehl.icrc.org/images/resources/pdf/otherlanguages/Serbian/introduction.pdf > (5. novembar 2011).
[17]
Wver, 2004, 56.

28
~
FILIP EJDUS
koncepta bezbednosti napisao upravo jedan Nemac tokom tridesetih

godina 20. veka.[18]
Meunarodna bezbednost, kao jedan od mnogih aspekata meunarodnih odnosa, dolazi u prvi plan nakon okonanja Drugog svetskog
rata. U Povelji novoosnovane svetske organizacije verovatno je preuzeta sintagma o meunarodnom miru i bezbednosti upravo iz Pakta
Drutva naroda. Meutum, za razliku od osnivaa Drutva naroda, koji
su ignorisali ulogu moi u meunarodnim odnosima, osnivai OUN
shvatili su bolje ulogu velikih sila u ouvanju meunarodne bezbednosti.[19] Tako u lanu 42 Povelje OUN, usvojene 1945. godine, pie:
Ako Savet bezbednosti smatra da mere predviene u lanu 41 ne odgovaraju ili se ispostavi da su nedovoljne, Savet moe da preduzme
akciju koja je potrebna radi odravanja ili uspostavljanja mira i bezbednosti u svetu vazduhoplovnim, pomorskim ili peadijskim snagama.
Tokom prvih posleratnih godina, termin nacionalna bezbednost

ulazi na velika vrata u spoljnopolitiki diskurs pre svega SAD, a zatim
ubrzo i drugih zapadnih drava. Postojala je opasnost da e izolacionistiki orijentisana amerika javnost doiveti odravanje visokog nivoa
vojne mobilizacije u SAD nakon zavretka Drugog svetskog rata kao
pretnju po amerike liberalne vrednosti. Nacionalna bezbednost je
bila zgodan paravan da se nastanak vojno-industrijskog kompleksa, na
koji e 1961. godine u svom pozdravnom govoru upozoriti i odlazei
predsednik Dvajt Ajzenhauer, predstavi kao interes itave nacije.[20]
Ve 1947. godine, u SAD je usvojen Zakon o nacionalnoj bezbednosti
kojim su, izmeu ostalog, osnovani Savet za nacionalnu bezbednost
i CIA. Ubrzo e pojam nacionalne bezbednosti postati centralni deo
spoljnopolitikog renika i zapadnoevropskih saveznika SAD. Kako na
univerzitetima tako i u istraivakim institutima u Americi i Evropi,
oblast bezbednosti poee pedesetih godina da se izuava sistematski
u okviru stratekih studija. Za razliku od Zapada, komunistiki blok
je umesto nacionalne bezbednosti mnogo vie koristio pojam mir.
U marksistiko-lenjinistikoj ideologiji mir je igrao mnogo znaajniju
[18] Emil Winkler, Scurit u Abhandlungen der Preussischen Akademie der Wissenschaften., Philosophisch-historische Klasse, Nr. 10. (Berlin: Akademie der Wissenschaften,
in Kommission bei W. de Gruyter u. Co, 1939). Citirano prema: Wver, 2004, 56.
[19]
Kritiku meuratnog utopizma videti: Carr, 1939.
[20]
Wver, 2004, 56; Eisenhower, 1961.

29
~
ulogu nego pojam bezbednost koji se, na primer, u Lenjinovim delima

ne pominje nijednom.[21]
Krajem osamdesetih godina desile su se dve vane promene, koje
su uticale na redefinisanje pojma bezbednost. Prvo, to je bila serija
dogaaja, od kojih su najvaniji bili pad Berlinskog zida 1989, ujedinjenje Nemake 1990. i uruavanje Sovjetskog Saveza 1991. godine. Ovi
dogaaji podigli su gvozdenu zavesu sa evropskog kontinenta i doveli
do nestanka bipolarne strukture meunarodnih odnosa. Ideoloki, politiki i vojni rivalitet izmeu dve supersile i njihovih blokova nestao je
gotovo preko noi. Time je poprilino neoekivano i skoro bez ispaljenog metka okonana jedna epoha u meunarodnim odnosima, koja se
zvala hladni rat. Ovaj epohalni preokret potisnuo je u drugi plan strah
od nuklearnog rata, ali i od konvencionalnih meudravnih oruanih
sukoba veih razmera. Na dnevni red meunarodne bezbednosti dole su nevojne pretnje, poput uruavanja drava, unutranjih sukoba,
terorizma i organizovanog kriminala. Za razliku od perioda hladnog
rata, kada su mirovnjaki diskurs koristili samo komunisti i pacifisti sa
margine politikog ivota, nakon zavretka hladnog rata ovaj diskurs
sve vie usvajaju i oni koji odluuju na Zapadu. Ovo najbolje ilustruje
govor predsednika Dorda Bua u martu 1991. godine, pomenuo je
mir verovatno vie puta nego to je to uinjeno u svim hladnoratovskim predsednikim govorima zajedno.[22]
Druga velika promena, koja se odrazila na shvatanje pojma bezbednost, jeste paradigmatska tranzicija u drutvenim naukama od pozitivizma
prema socijalnom konstruktivizmu. Materijalistike i racionalistike osnove na kojima se temelji pozitivizam, filozofska tradicija koju je utemljio jo
francuski filozof i prvi sociolog Ogist Kont u 19. veku, bile su poljuljane.
Osnovna konstruktivistika pretpostavka jeste da sva drutvena stvarnost,
pa tako i ona koja se tie bezbednosti, ne predstavlja nekakvu objektivnu
materijalnu datost, ve plod drutvene konstrukcije, na koju presudno
utiu ideje, identiteti i vrednosti delatnika u drutvu. Za socijalne konstruktiviste materijalnost nije relevantna sama po sebi; ono to ja vano to
su znaenja koja materijalni svet ima za ljude. Zato je zadatak drutvenih
naunika kao i istraivaa meunarodne bezbednosti, da razumeju nain
na koji se ova znaenja konstruiu, interpretiraju i menjaju.[23]
[21]
Wver, 2004, 60.
[22]
Wver, 2004, 62.
[23] U modernoj sociologiji ovaj pristup je aktuelizovan 1966. godine objavljivanjem

knjige Socijalna konstrukcija strvarnosti Pitera Bergera i Tomasa Lukmana (Berger
30
~
FILIP EJDUS
Zavretak hladnog rata i paradigmatska promena u drutvenim naukama doveli su do produbljenja i obogaivanja koncepta bezbednosti.
Koncept se proirio, sa isto vojne na ostale dimenzije drutva, poput
politike, ekologije, ekonomije itd. Najslikovitiji primer predstavlja prvi
poslehladnoratovski Strateki koncept NATO, usvojen u novembru
1991. godine. U njemu se istie da su:
(...) za razliku od predominantnih pretnji iz prolosti, preostali rizici
po bezbednost Saveza multidimenzionalni i viesmerni (...) Danas je
mogue izvesti zakljuke iz injenice da bezbednost i stabilnost imaju
politike, ekonomske, socijalne i ekoloke elemente, kao i nezaobilaznu
odbrambenu dimenziju.[24]
Uporedo sa ovim promenama u percepciji strategijskog okruenja,

deo akademske zajednice je, takoe, poeo postepeno da proiruje
znaenje koncepta bezbednosti sa vojnog na druge sektore, poput politikog, ekonomskog, socijetalnog i ekolokog.[26] Meutim, koncept
/Luckmann, 1966). Socijalni konstruktivizam je dospeo u nauku o meunarodnim odnosima zaslugom Nikolasa Onufa i Fridriha Kratokvila (Onuf, 1989; Kratochwil, 1989).
[24]
NATO, 1991.
[25]
NATO, 2010.
[26] Na engleskom jeziku se termin societal security koristi da bi se napravila razlika

u odnosu na social security odnosno socijalnu sigurnost. Na srpskom jeziku bi se ovaj
pojam mogao prevesti kao drutvena bezbednost ime bi se napravila dovoljna razlika u
odnosu na socijalnu sigurnost. Ipak, autor ovoga teksta se odluio za termin socijetalna
31
~
bezbednosti se takoe i produbio, naputajui ideju da je drava jedini

referentni objekat bezbednosti, odnosno ono to je potrebno zatititi.
Tako poinju da se kao referentni objekti meunarodne bezbednosti
pojavljuju pojedinci, drutvene grupe, regioni ili ak sam meunarodni
sistem (tzv. globalna bezbednost).
Osim toga, koncept se i obogatio oslanjanjem na uvide iz drugih
naunih disciplina. Strateke studije su dugo izbegavale oslanjanje na
znanja razvijena unutar drugih humanistikih nauka. Njihov osnovni
zadatak je bio da reavaju probleme kao i da se konkretno primenjuju
u svetu meunarodne realpolitike. Ova je oblast tokom hladnog rata
bila tretirana kao odve ozbiljna stvar da bi bila preputena sociolozima, filozofima, antropolozima i ostalim drutvenim naunicima. [27]
Sa poputanjem globalnih tenzija krajem osamdesetih godina, studije
bezbednosti postaju otvorenije za ostale drutvene nauke, a posebno
za kritiku drutvenu teoriju koja nije bila zaokupljena reavanjem
problema ve njihovim kritikim preispitivanjem.
Teroristiki napadi od 11. septembra 2001. godine ponovo su preusmerili shvatanje bezbednosti. S jedne strane, intenzivirana je ve
postojea posthladnoratovska tendencija, prema kojoj su u prvi plan
poele da pristiu nevojne i nedravne pretnje kao to je, na primer,
terorizam. Pa ipak, dok je tokom devedesetih godina 20. veka ova tendencija posmatrana sa relativnim optimizmom, dogaaji od 11. septembra stvorili su novu sliku. Postalo je jasno da ove nove pretnje
predstavljaju ne samo veliki izazov za policijske i pravosudne organe
pojedinih drava ve da mogu predstavljati veliku opasnost po meunarodni mir i bezbednost. Kao rezultat toga, mnoge drave poele
su ponovo da se oslanjaju na tradicionalna vojna sredstva u odbrani
od ovih nevojnih pretnji. Uporedo s tim, relativno opadanje amerike
moi izazvano rastom ostalih, a posebno azijskih sila, pokrenulo je
regionalne bezbednosne dinamike irom sveta, a zajedno s tim i novu
trku u naoruanju.
bezbednost zbog injenice da je u ovom obliku taj termin uao u upotrebu u naunim
publikacijama na srpskom jeziku. Videti: Bajagi, 2006; Pani, 2009.
[27] Jedini interdisciplinarni transfer znanja, koji je tokom hladnog rata donekle postojao, odnosio se na oslanjanje stratekih studija na egzaktniji i kvantitativniji deo spektra
drutvenih nauka, u kome su se nalazile ekonomska nauka, teorija igara i slino.
32
~
FILIP EJDUS
SEKTORI
politi ki
socijetalni
ekonomski
ekolo8ki
regionalni
produbljenje
nacionalni
tokom
hladnog
rata
pro8irenje
individualni
NIVOI
globalni
vojni
Slika 2: Proirenje i produbljenje koncepta bezbednosti
1.3 DEFINICIJA I KONCEPT BEZBEDNOSTI

Postoji veliki broj definicija bezbednosti. Neki autori su zbog toga ovaj
pojam okarakterisali kao sutinski sporan koncept.[28] U svom osnovnom i najoptijem znaenju pojam bezbednost predstavlja tenju ka
[28]
Baldwin, 1997, 1012.

33
~
odsustvu pretnji.[29] Po stanovitu Edvarda Koloeja, bezbednost se moe

definisati kao poseban oblik politike, koji nastaje onog trenutka kada su
akteri spremni da zaprete silom ili da je upotrebe kako bi postigli eljeni
ishod.[30] Iako ograniava ovaj pojam na pretnju, odnosno na upotrebu
sile izmeu drutvenih aktera, ovakva definicija izuzetno je korisna, zbog
toga to bezbednost tretira kao oblik politikih odnosa. Zanimljiva je i
definicija Arnolda Volfersa, po kojoj bezbednost, u objektivnom smislu,
meri odsustvo pretnji po usvojene vrednosti, dok u subjektivnom znaenju ona predstavlja odsustvo straha da e date vrednosti biti ugroene.[31]
Volfersova definicija je znaajna zato to istie dve podjednako vane
dimenzije bezbednosti, subjektivnu i objektivnu. Opte je poznato da,
kako za pojedince tako i za drutvene grupe, odsustvo straha moe biti
podjednako znaajno, ako ne i znaajnije od objektivnog odsustva pretnji. Pored objektivnog i subjektivnog definisanja bezbednosti postoji i
tree intersubjektivno razumevanje ovog pojma. Prema ovom shvatanju, bezbednost nije ni objektivna ni subjektivna ve intersubjektivna,
odnosno diskurzivna konstrukcija.[32] Drugim reima, bezbednost je,
prema ovakvom razumevanju, govorni in kojim predstavnici dravnih ili nekih drugih vlasti proglaavaju stanje ugroenosti i na osnovu
toga dobijaju legitimitet za preduzimanje mera koje inae ne bi bile
legitimne.
Meutim, da bi jedan pojam prerastao u koncept politikih nauka, on mora imati odreenu logiku strukturu i biti jasno odvojen
od drugih srodnih koncepata. Zbog razliite politike upotrebe, ali i
zbog zloupotrebe ovoga pojma, kao i zbog este zabune oko njegovog
znaenja, mnogi autori su se sloili da je koncept bezbednosti neodreen, zaputen, nedovoljno objanjen, elastian, pa ak i sutinski
sporan koncept, koji je u tolikoj meri vrednosno optereen da je gotovo
nemogue postii konsenzus oko jednog opteprihvaenog znaenja.
Dejvid Boldvin nudi sedam dimenzija, koje pomau da se specifikuje
koncept bezbednosti. Ove dimenzije refl ektuju se u sedam pitanja,
koja mogu pomoi prilikom analize odreene bezbednosne politike
i njenog koncepta bezbednosti.[33]
[29]
Buzan, 1983.
[30]
Kolodziej, 2005.
[31] Wolfers, 485.

[33]
Baldwin, 1997.
34
~
FILIP EJDUS
Pitanje
Objanjenje
1. Bezbednost
za koga?
Ovo pitanje se odnosi na referentni objekat bezbednosti,

koji se eli zatititi, kao to su pojedinac, drutvo, drava,
meunarodni sistem itd.
2. Bezbednost za
koje vrednosti?
Vrednosti koje se ele zatititi mogu biti veoma razliite, a

neke od njih su fiziki opstanak, politika nezavisnost, demokratija, slobodna trgovina itd.
3. Koliko
bezbednosti?
S obzirom na to da je apsolutna bezbednost utopija, koncept bezbednosti moe teiti samo ka odreenom nivou
bezbednosti.
4. Od kojih pretnji? Pretnje mogu biti izazvane ljudskim ili prirodnim fakto-
rom, posredne ili neposredne, vojne ili nevojne, stare ili

nove, simetrine ili asimetrine, kratkorone, srednjorone
ili dugorone, a njihovi nosioci mogu biti akteri ili procesi.
5. Kojim
sredstvima?
Bezbednost se moe postizati razliitim sredstvima, kao

to su vojna, diplomatska, ekonomska, obavetajna, policijska itd.
6. Po koju cenu?
U bezbednosti, kao i u ekonomiji nema besplatnog ruka.

Zbog toga, svaka bezbednosna politika uvek ima svoju ekonomsku i drutvenu cenu. Odgovor na ovo pitanje zavisi
od toga da li bezbednost posmatramo kao primarnu vrednost (engl. prime value approach); kao jednu od centralnih
vrednosti (engl. core value approach) ili kao marginalnu
vrednost, ija upotrebna vrednost zavisi od potreba koje
iziskuje odreeni politiki i istorijski kontekst (engl. marginal value approach).
7. Za koji
vremenski
period?
Iako bi zdravorazumski odgovor na ovo pitanje uvek bio

da je to za dugi vremenski period, poznato je da sredstva
kojima se dostie dugorona bezbednost mogu kratkorono imati negativne bezbednosne posledice i obrnuto. Na
primer, ulaganje u obrazovanje i razvoj ne moe dati brze
rezultate u borbi protiv terorizma. Preusmeravanje sredstava, koja bi inae bila upotrebljena u represivne ili strateke svrhe, u oblast obrazovanja moda se moe kratkorono ili srednjorono gledano negativno odraziti na
borbu protiv terorizma. Ipak, dugorono, poveanje obrazovanja bez sumnje dovodi uglavnom do poveanja drutvenog blagostanja, do poboljanja razumevanja drugog
i do smanjenja sklonosti ka nasilnom reavanju sporova.
Tabela 1: Boldvinova pitanja
35
~
1.4 POJAM I KLASIFIKACIJA IZAZOVA,

RIZIKA I PRETNJI BEZBEDNOSTI
Opasnost, odnosno izloenost povredi i teti, predstavlja centralni element gramatike bezbednosti. Ukoliko nema opasnosti, nema ni potrebe
da se govori o bezbednosti. Stoga, iako to moe paradoksalno zvuati,
svet bez opasnosti ne bi bio svet bezbednosti, ve bi to bio svet bez bezbednosti (engl. asecurity). Za studije bezbednosti pojam opasnost jeste
ono to je sila za fiziku, ponuda/potranja za ekonomiju, linost za psihologiju ili mo za politiku, dakle, ona je centralni pojam. Bez razumevanja pojma, klasifikacije, procesa konstrukcije i percepcije bezbednosnih
izazova, rizika i pretnji, nemogue je sistematsko razumevanje bilo koje
bezbednosne dinamike.
Gramatika bezbednosti sastoji se od nekoliko osnovnih pojmova. To
su opasnost (ono to ugroava), referentni objekat bezbednost (ono to je
ugroeno), subjekat bezbednosti (onaj koji titi) i sredstva, odnosno mere
bezbednosti (nain na koji titi).[34] Opasnost se moe manifestovati kao
izazov, rizik ili pretnja (IRP). Iako se ove tri vrste opasnosti esto izgovaraju zajedno, bez pravljenja jasne konceptualne razlike meu njima, ovi
pojmovi nemaju isto znaenje. Izazov je situacija koja nekoga ili neto
stavlja na probu. Ova situacija moe imati negativan ili pozitivan ishod.
Na primer, globalizacija je izazov koji stavlja na probu drave, drutva i
pojedince. Ukoliko oni iz globalizacijskih procesa uspeju da izvuku dobit, ovaj izazov se za njih pretvara u priliku. Meutim, ukoliko drutva i
drave ne uspeju da se uklope u proces globalizacije ovaj izazov se moe
pretvoriti u izvor bezbednosnih pretnji. Drugi tip opasnosti jeste rizik,
koji se moe definisati kao mogunost gubitka, povrede, stvaranja neugodne situacije ili unitenja. Za razliku od izazova, rizik uglavnom ima
[34] Oslanjajui se na teoriju sekuritizacije, ovim elementima mogue je dodati jo i
sekuritizujue aktere, funkcionalne aktere i publiku. Videti Glavu I, Poglavlje 5 o kopenhakoj koli studija bezbednosti.
36
~
FILIP EJDUS
negativno znaenje.[35] Dok izazovi i pretnje koji ili postoje ili ne postoje,
rizik je samo vie ili manje verovatan. Na primer, u svakom relativno
razvijenom drutvu postoji manja ili vea verovatnoa, odnosno rizik,
od izbijanja prirodnih ili tehnolokih nesrea, udesa i katastrofa. Mogue je pripremati se za njih i upravljati njihovim posledicama ukoliko
i kada do njih doe, ali ih je jako teko predvideti i nemogue u potpunosti preduprediti. Konano, trei vid opasnosti jeste pretnja koja moe
biti definisana kao izrazita namera da se povredi, uniti ili kazni. Pojam
pretnje moe imati tri konkretna znaenja.[36] U teoriji igara pretnja je
strateki potez kojim akter A najavljuje sprovoenje odreenih potencijalno tetnih aktivnosti radi promene ponaanja aktera B. U socijalnoj
psihologiji, pretnja je oseanje aktera B da e mu akter A naneti tetu.
Prema treoj, relacionoj definiciji pretnja predstavlja odnos izmeu aktera A i B, u kome akter A tei tome da se akter B osea ugroeno i uspeva
u toj tenji.
Izazove, rizike i pretnje bezbednosti mogue je klasifikovati prema
nekoliko kriterijuma. Prema sektorima bezbednosti, mogue je razlikovati
vojne, politike, socijetalne, ekonomske i ekoloke IRP. Prema poreklu
opasnosti, razlikuju se one opasnosti koje su potekle unutar politike
zajednice unutranje IRP od onih koje su nastale izvan nje spoljne IRP. Teorijski gledano, za suzbijanje unutranjih IRP prevashodno
je zaduena policija, dok je za spreavanje ugroavanja spolja zaduena vojska. Meutim, u vreme sve intenzivnije globalizacije, koja u pitanje dovodi nekada neprikosnovenu razliku izmeu oblasti unutranje i
spoljne politike, stvarajui sve vei prostor unuspoljnih poslova (engl.
intermestic aairs), sve je manje IRP koji se na ovaj nain mogu definisati.[37] Tradicionalnih odnosno vojnih izazova, rizika i pretnji sve je manje.
Izmeu 1993. i 2003. godine ukupan broj oruanih sukoba u svetu se
smanjio za ak 40 posto.[38] S druge strane, organizovani kriminal i terorizam ne samo da su intenzivirani, ve sve vie poprimaju transnacionalni
karakter. Granicu izmeu unutranje i spoljne bezbednosti sve je tee
povui, a broj unuspoljnih IRP se poveava. Sve to dovodi do preklapanja
[35] Ovde stoji re uglavnom, zbog toga to racionalni akteri, bilo individualni bilo
kolektivni, tee tome da umanje rizik. Ima i aktera koji tee to veem riziku (npr. ekstremni sportisti)
[36] Baldwin, 1971.
[37] Termin unuspoljni poslovi (engl. intermestic aairs) za akademsku upotrebu je
uveo Bejlis Mening u: Manning, 1977.
[38]
Human Security Centre, 2005.

37
~
bezbednosnih funkcija razliitih delova sektora bezbednosti, to se ogleda

u policizaciji vojske i militarizaciji policije.
U odnosu na izvor, IRP mogu biti izazvani ljudskim ili prirodnim
faktorom. Prema nosiocu, mogue je razlikovati IRP iji su nosioci akteri
i oni koji proistiu iz procesa. Akteri mogu biti drave ili nedravni akteri,
poput teroristikih ili kriminalnih grupa. Meutim, nosioci IRP mogu
biti i procesi. O tome da se globalizacija moe doivljavati ne samo kao
izazov ve i kao pretnja je ve bilo rei ranije. U tom sluaju, akteri poput
multinacionalnih kompanija samo su posredno nosioci IRP, dok sutina
opasnosti, prema takvom vienju, dolazi iz same strukture i dinamike
globalnog kapitalizma. Izazovi, rizici i pretnje se u odnosu na trendove
date epohe esto dele na stare i nove. Tokom hladnog rata nuklearna
pretnja bila je nova pretnja, dok je konvencionalni meudravni sukob
bio oblik stare pretnje. Nakon zavretka hladnog rata, meudravni
sukob u celini poeo je da se svrstava meu tradicionalne pretnje, dok
su sukobi niskog intenziteta, graanski ratovi i terorizam dobili etiketu
novih IRP. esto se prema odnosu snaga izmeu subjekta bezbednosti i nosioca pretnje pravi razlika na asimetrine i simetrine pretnje.
Asimetrine pretnje su one kod kojih se koristi nespremnost i slabost
subjekta bezbednosti i ranjivost referentnog objekta kako bi se nanela velika teta i time nadomestila velika razlika u odnosu snaga.[39] Ako
se izazovi, rizici i pretnje razvrstavaju prema vremenu koje je potrebno
za njihovu materijalizaciju, onda se oni mogu podeliti na kratkorone,
srednjorone i dugorone. U odnosu na stepen intenziteta tete koju
IRP mogu da izazovu, mogue je razlikovati IRP niskog, srednjeg i visokog intenziteta.
[39] Razlikovanje simetrinih od asimetrinih pretnji esto se dovodi u pitanje zbog

nedovoljne preciznosti znaenja ovih termina. Videti: Blank, 2003.
38
~
FILIP EJDUS
1.5 PERCEPCIJA BEZBEDNOSNIH PRETNJI

Bezbednost se, kao to pie Arnold Volfers, ne odnosi samo na odsustvo pretnji po usvojene vrednosti, ve i na odsustvo straha da e date
vrednosti biti ugroene.[40] Potrebno je podsetiti se na to da se i znaenje
samog pojma bezbednosti, kada je prvi put upotrebljen, odnosilo pre
svega na stanje duha, odnosno na bezbrinost (lat. securus). Subjektivan
oseaj bezbednosti, a ne nekakvo objektivno stanje, ak i kada bi ga bilo
mogue nauno izmeriti, inilac je koji ima presudan uticaj na ponaanje
aktera. Osim toga, intenzitet straha retko kada potpuno korespondira
s tim objektivnim, odnosno materijalnim potencijalom opasnosti da
nanesu tetu. Ljudi su, na primer, u potpunosti prihvatili rizik od saobraajnih nesrea, iako one samo u Srbiji odnose oko hiljadu ivota
svake godine. S druge strane, terorizam koji odnosi daleko manje rtava
doivljava se kao jedna od najopasnijih pretnji nacionalnoj bezbednosti.
Zbog ega se onda neke opasnosti tretiraju kao bezbednosna pretnja,
a neke ne? Analiza materijalnih sposobnosti nikada nije dovoljna za razumevanje zbog ega se neto doivljava kao pretnja.[41] Prema shvatanju
Stivena Volta, faktori koji presudno utiu na stepen (vojne) pretnje jesu:
agregatna mo neke drave, odnosno svi resursi koji joj stoje na raspolaganju (teritorija, populacija, ekonomski i tehnoloki razvoj itd.), geografska blizina, ofanzivne vojne sposobnosti i ofanzivne namere.[42] Meutim,
iskustvo govori da je objektivnu i realistinu procenu toga da li su namere
neke druge drave ofanzivne ili defanzivne u praksi veoma teko napraviti.
Upravo je sutina bezbednosne dileme, toga teko prebrodivog problema
u odnosima suverenih drava, u tome to se defanzivni postupci jedne
drave u drugoj dravi esto tumae kao ofanzivni. To delom proistie i
iz injenice da naoruanje koje se razvija u odbrambene svrhe moe lako
da se upotrebi za ofanzivne svrhe. Osim toga, veoma esto se sopstvene
aktivnosti posmatraju kao iznuene, dok se aktivnosti suparnika tumae
kao unapred promiljene, iza kojih esto stoji loa namera. U psihologiji
se ovo naziva greka uitavanja zlonamernosti (engl. sinister attribution
error).[43] Na percepciju pretnji utiu i odbrambene sposobnosti koje akterima stoje na raspolaganju. Robert Kejgen je to slikovito prikazao, rekavi:
[40] Wolfers, 1952, 485.
[41] Paradigmatian pristup koji se oslanja samo na analizu materijalnih (vojnih) sposobnosti je neorealizam razvijen kod Volca, 2008.
[42]
Walt, 1985.
[43] Kramer, 1994.

39
~
ovek koji je naoruan samo noem moe smatrati da je medved koji

se unja po umi opasnost koja se moe tolerisati, zbog toga to je lovljenje medveda noem rizinije nego kriti se uz nadu da medved nikada nee napasti. ovek koji je naoruan pukom napravie verovatno
drugaiju raunicu.[44]
Ali subjektivnost se ne odnosi samo na oseanje nivoa ugroenosti,

ve se, kako na to upozorava Vojin Dimitrijevi, odnosi i na sam izbor
referentnog objekta bezbednosti. On pie da e elita uvek najvie tititi
interese i vrednosti klase kojoj pripada, a koristie otvorenost definicije
nacionalne bezbednosti kako bi svoje specifine vrednosti prikazala kao
nacionalne.[45] Onaj subjekat koji ima manje zatienih vrednosti svakako
e imati i jai oseaj bezbednosti. Za razliku od njega, nesigurnim se
osea onaj odluiva koji polae na mnogo neprikosnovenih vrednosti i
sumnjiavo gleda na svet koji ga okruuje.[46]
Kako se formira percepcija bezbednosti? Prema miljenju Hansa Gintera Brauha, ona zavisi od pogleda na svet koje imaju analitiari i politiki
odluioci.[47] Pogledi na svet mogu biti hobsovski, grocijuski i kantovski.[48]
Hobsovski pogled svet vidi meunarodne odnose kao dunglu u kojoj je
drava dravi vuk, a mo je jedino sredstvo njihovog opstanka. Poto su
mo, resursi i status ogranieni, nikome se ne moe potpuno verovati. Dananji prijatelj sutra moe postati opasan rival. U hobsovskom svetu odnosi
izmeu drava su igra sa zbirom nula (engl. zero sum game). Dobitak za
jednu stranu, neumitno znai i gubitak za drugu stranu. Za razliku od toga,
grocijuski pogled na svet je pragmatian. Opstanak je mogue postii i saradnjom. Odnosi izmeu drava u grocijuskoj perspektivi mogu biti uspostavljeni na obostranu korist. Druge drave nisu neumitno meusobni neprijatelji, ve su u najgorem sluaju rivali, a u najboljem saradnici. Konano,
kantovski pogled na svet je idealistiki. U njemu su sve drave potencijalni
prijatelji, koji treba zajedniki da rade na ostvarenju univerzalnih vrednosti,
kao to su sloboda, demokratija i potovanje meunarodnog prava.
[44]
Kagan, 2003, 2.
[45]
Dimitrijevi 1973, 31.
[46]
Ibid., 32.
[47]
Brauch, 2005.
[48] Brauh je ovu podelu napravio nadovezujui se na englesku kolu meunarodnih

odnosa. Engleski filozof Tomas Hobs, holandski pravnik Hugo Grocijus i nemaki filozof
Imanuel Kant esto se uzimaju kao pretee triju kola miljenja u meunarodnim odnosima: realizma, liberalizma i idealizma.
40
~
FILIP EJDUS
Percepcija bezbednosti moe da zavisi i od linosti koja donosi odluke. Psiholog Erik Eriksen pisao je o tome kako se kod osoba, u zavisnosti od toga koliko su panje i ljubavi dobijale u ranom detinjstvu, razvija
vii ili nii nivo osnovnog poverenja u druge osobe (engl. basic trust).
Osnovno poverenje, prema shvatanju Eriksena, predstavlja preduslov za
oseanje ontoloke bezbednosti. Kada postoji oseanje ontoloke bezbednosti, subjekat doivljava socijalni poredak kao normalan i predvidljiv
svet, nad kojim on poseduje kognitivnu kontrolu. Stvara se zatitna aura, koja iz svesti iskljuuje sve potencijalne rizike i pretnje koji ga mogu
ugroziti. Ukoliko je nivo osnovnog poverenja mali, ontoloka bezbednost
lake moe biti ugroena. Tada subjekti gube oseanje poverenja u druge
osobe i bivaju paralizovani strepnjom od haosa te oni doivljavaju, kako
pie Lang, unutranju smrt. Mnogi paranoini diktatori, koji su u svemu
videli pretnju po linu ili nacionalnu bezbednosti, nisu imali najsrenije
detinjstvo. Na primer, Josif Visarionovi Staljin i Sadam Husein su imali
nasilne oeve, koji su ih ostavili jo dok su bili deca.[50] Meutim, sreno
detinjstvo i roditeljska ljubav, kakve je imao, na primer, Adolf Hitler, nisu
sami po sebi bili garancija da on nee postati paranoidni diktator, koji e
u svakome videti neprijatelja i u svemu opasnost i pretnju.
Konano, vano je istai da poveanje objektivne bezbednosti ne
mora neumitno da dovede do poveanja subjektivnog oseanja bezbednosti. Na primer, iako je nakon okonanja hladnog rata broj oruanih
sukoba na itavoj planeti poeo drastino da opada, mediji su stvorili atmosferu u kojoj se rairilo uverenje da se dogaa upravo obrnuto.
To je u velikoj meri bilo rezultat injenice da zapadna drutva sve vie
postaju drutva rizika, koje je kolonizovao strah.[51] Isto tako, poveanje
subjektivnog oseanja bezbednosti ne mora obavezno da prati poveanje objektivne bezbednosti. Vlade esto usvajaju bezbednosne mere koje
iskljuivo treba da poveaju sigurnost i spokoj graana, dok uopte ne
smanjuju objektivnu verovatnou nekog rizika. Pokazujui to na primeru
aerodromske sigurnosti, Brus najer ovakve mere, iji se oportunitetni
socijalni, ekonomski i politiki trokovi uglavnom ignoriu, naziva bezbednosnim teatrom.[52] Prema najeru, dobar deo sistema bezbednosti
[49]
[49] Za odlian pregled literature koja se bavi relevantnou psihologije za meunarodnu bezbednost videti: Goldgeier, 1997.
[50] Sadam Husein nikada nije upoznao svog biolokog oca, ve je odrastao uz majku
i nasilnog ouha.
[51] Beck, 1992; Svensen, 2008; Mosi, 2009.
[52] Schneier, 2003.
41
~
na aerodromima kroz koje u svetu svakodnevno prolaze milioni putnika

slui, pre svega, da kod njih stvori oseanje bezbednosti, dok su efekti na
njihovu objektivnu bezbednost veoma mali.
1.6 SAVREMENI BEZBEDNOSNI IZAZOVI,

RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI
Spisak dominantnih bezbednosnih, izazova rizika i pretnji na Zapadu
menjao se tokom vremena i zavisio je od mnogobrojnih faktora, od kojih
su najvaniji tehnologija, psihologija i politika. U srednjem veku ljudi su
se, pored najezda stranih vojski i njihovih plaenika, najvie plaili kuge,
vetica, inkvizicije i stranog suda.[53] Sa stvaranjem suverenih drava u
17. veku, izvor bezbednosnih pretnji postaju druge drave odnosno njihova vojna mo. Dvadeseti vek nije umanjio znaaj tradicionalnih vojnih
pretnji po bezbednost ve, ih je, naprotiv, stavio na ubedljivo prvo mesto. Razvoj nuklearnog naoruanja, uz pomo kojeg je mogue unititi
celokupan ljudski ivot na planeti Zemlji, prvi put je uinio da sve ostale
pretnje po bezbednost ljudi i drava deluju mnogo manje strano. Zavretkom hladnog rata, kada je strah od nuklearnog unitenja stavljen u
drugi plan, svet se zapravo vratio u normalu, a ljudi su ponovo poeli da
se umereno plae drugih opasnosti. Neke od njih su postojale i ranije, ali
nisu bile u prvom planu, poput terorizma, migracija, raznih pandemija
i graanskih ratova. Pretnje poput klimatskih promena postojale su i
ranije, ali su sada poele da se intenziviraju toliko da to postaje zabrinjavajue, dok su se neke, poput informatikih pretnji, pojavile prvi put u
istoriji zahvaljujui revoluciji u informacionim poslovima.
Drave se, uglavnom, trude da kljune bezbednosne izazove, rizike i pretnje sa kojima se suoavaju popiu u zvaninim dokumentima,
[53]
Delimo, 2003.
42
~
FILIP EJDUS
kao to su strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane i slino.

U ovim dokumentima je, takoe, navedena lista vrednosti, odnosno referentnih objekata bezbednosti, kao i strategija njihove zatite. Sve do
osamdesetih godina prolog veka ovi dokumenti su bili uglavnom poverljivi.[54] Od 1987. godine do danas, u SAD je, na primer, usvojeno dvanaest strategija nacionalne bezbednosti (1988, 1989, 1990, 1991, 1993, 1994,
1996, 1997, 2000, 2002, 2006. i 2010. godine). Dokument iz 2006. godine
poinje reima:
Amerika je u ratu. Ovo je ratnodopska nacionalna strategija bezbednosti, koju zahteva ozbiljan izazov sa kojim se suoavamo porast terorizma koji podstie agresivna ideologija mrnje i ubijanja, koja se amerikom narodu u potpunosti prikazala 11. septembra 2001. godine.[55]
Dalje, ovaj dokument kao glavne opasnosti sa kojima se SAD suoava identifikuje terorizam, tiraniju, irenje oruja za masovno unitenje,
regionalne konflikte, kao i itav niz pretnji koje proistiu iz procesa globalizacije, poput pandemija, nezakonite trgovine i klimatskih promena.
S druge strane Atlantskog okeana, glavni ameriki saveznik EU svoje
strateko okruenje doivljava dosta drugaije. Evropska strategija bezbednosti iz 2003. godine poinje dijametralno suprotnom ocenom: Evropa
nikada nije bila tako napredna, tako bezbedna, niti tako slobodna. Nasilje
iz prve polovine 20. veka ustupilo je mesto periodu mira i stabilnosti, bez
presedana u evropskoj istoriji.[56] Za razliku od Amerike, koja po svemu
sudei svet doivljava vie na jedan hobsovski nain kao gladijatorsku
arenu, dunglu u kojoj vreba mnotvo opasnih neprijatelja, EU se, voena kantovskim idealima, preselila u postmoderni raj. Zbog ove razlike
u percepcijama, Robert Kejgen je ironino napisao da Amerika i Evropa
ive na dve razliite planete, Amerika na Marsu, a Evropa na Veneri.[57]
No, kada se po strani ostavi razlika koja postoji u njihovom pogledu na
svet (nem.Weltanschauung) ubrzo postaje jasno da EU i SAD, kada je
re o percepciji pretnji, ne ive ba u radikalno sasvim drugaijem svetu.
[54] Jo je Sun Cu, klasini kineski vojni strateg iz 6. veka pre n. ere, upozoravao na
to da nije preporuljivo otkrivanje strategije neprijatelju, jer se tako gubi sposobnost
iznenaenja. Sun Cu, 1995.
[55]
White House, 2006.
[56] EU, 2006, 3. Ovom spisku su, u Izvetaju o implementaciji iz 2008, pridodate jo
piraterija na moru i energetska bezbednost.
[57]
Kejgan, 2003.
43
~
Tako, Evropska strategija bezbednosti navodi pet osnovnih pretnji po

bezbednost EU, koje se ne razlikuju drastino od pretnji koje zaokupljaju
SAD. To su: terorizam, proliferacija oruja za masovno unitenje, regionalni sukobi, neuspele drave i organizovani kriminal.
U Srbiji je prva Strategija nacionalne bezbednosti usvojena 2009. godine.[58] Ukoliko bi se ocenjivalo globalno bezbednosno okruenje, moglo
bi se rei da se strateka percepcija u Srbiji nalazi negde izmeu evropskog optimizma i amerikog pesimizma. U njoj je mogue uoiti pozitivan uticaj zavretka hladnog rata na meunarodnu bezbednost. irenje
demokratije i integracioni procesi u oblasti bezbednosti su, u skladu sa
kantovskom i grocijuskom logikom, pozitivno uticali na smanjenje rizika
od vojnog sukobljavanja drava. Ali ova strategija istie i niz negativnih posledica globalizacije, poput ekonomskih nejednakosti, finansijske
nestabilnosti, terorizma, klimatskih promena i iscrpljivanja energetskih
resursa. Kada je re o regionalnom okruenju, ono je u Strategiji prikazano sa neznatno manjim brojem optimistinih tonova nego globalnookruenje. Geostrateki poloaj Jugoistone Evrope, koji je tranzitna ruta
izmeu Istoka i Zapada, prikazan je kao mogui uzrok nastanka krize,
nestabilnosti i ugroavanja bezbednosti. Time se, zapravo, obnavlja pesimistika geopolitika imaginacija, koja je preovladavala tokom devedesetih godina 20. veka, a po kojoj je za sukobe u regionu zapravo, izmeu
ostalog, zasluan i njegov geostrateki poloaj. Problemi unutar regiona,
pokuaj revizije Dejtonskog sporazuma i Rezolucije OUN 1244, postkonfliktno naslee, organizovani kriminal, kao i izraen nacionalni, verski i
politiki ekstremizam ine region Zapadnog Balkana bezbednosno izuzetno osetljivim, barem prema slovu Strategije nacionalne bezbednosti
Republike Srbije.
Konano, u analizi stanja nacionalne bezbednosti Republika Srbija
preuzima prilino pesimistian, gotovo hobsovski pogled na svet. Strategija navodi dosta veliki broj izazova, rizika i pretnji sa kojima se drava
suoava, a meu njima su: protivpravno proglaena nezavisnost Kosova, opasnost od oruane agresije, separatistike tenje, terorizam, proliferacija oruja za masovno unitenje, nacionalni i verski ekstremizam,
obavetajna delatnost drugih drava, organizovani kriminal, korupcija,
problemi ekonomskog razvoja, neravnomerni ekonomski i demografski razvoj, nereen status izbeglih i raseljenih lica, nedovren proces
[58] Pre ovoga, dokumenta koja su definisala izazove, rizike i pretnje bezbednosti bila
su Bela knjiga odbrane Dravne zajednice Srbija i Crna Gora iz 2005. i Strateki pregled
odbrane iz 2006. godine.
44
~
FILIP EJDUS
razgranienja, nekontrolisano troenje prirodnih resursa i ugroavanje

ivotne sredine, elementarne nepogode i tehnoloke nesree, infektivne bolesti kod ljudi i ivotinja, narkomanija, destruktivne verske sekte,
visokotehnoloki kriminal, kao i zloupotreba novih tehnologija, poput
genetskog inenjeringa, meteorologije i informatike i tako dalje.
1.7 ZAKLJUAK
Pojam bezbednost menjao je svoje znaenje kroz istoriju. Danas postoji veliki broj definicija bezbednosti, koje zavise od konteksta u kome se
ovaj termin upotrebljava. U politikim naukama i nauci o meunarodnim
odnosima on predstavlja jedan od centralnih pojmova, a nastala je i zasebna poddisciplina studije bezbednosti u ijem se centru panje
nalazi ovaj pojam.[59] Tokom hladnog rata bezbednost je, pre svega, imala dravocentrino i vojno znaenje. Mogunost izbijanja nuklearnog ili
konvencijalnog rata izmeu supersila bila je centralna bezbednosna preokupacija. Danas se pojam bezbednosti s jedne strane proirio sa vojnog
na druge sektore, a s druge produbio, sa drave na nedravne referentne
objekte. Tako su nastali pojmovi poput ekonomske, socijetalne, ekoloke,
politike, ljudske, kolektivne i globalne bezbednosti. Osim toga, pojam
bezbednosti se i obogatio, tako da se sada ne razmatra samo sa stanovita
strategijskih studija u cilju reavanja problema ve i sa stanovita filozofije, sociologije, antropologije i drugih drutvenih disciplina u cilju
kritikog preispitivanja izvora (ne)bezbednosti.
U prethodnom poglavlju takoe su definisani pojmovi izazova, rizika
i pretnji po bezbednost. Opasnosti je mogue klasifikovati prema sektoru,
poreklu, izvoru, nosiocima, trendovima, odnosu snaga, vremenu, stepenu i intenzitetu tete. Zatim je razmatran znaaj percepcije bezbednosti
kao i faktora koji utiu na njenu konstrukciju. Konano, napravljena je
komparativna analizu savremenih izazova, rizika i pretnji bezbednosti
analiziranjem strategija nacionalne bezbednosti SAD, EU i Republike
Srbije. Ustanovljeno je to koje su slinosti, a koje razlike kako u optem
pogledu na svet koji inspirie ova dokumenta, tako i u konkretnim opasnostima koje ova dokumenta identifikuju. Na ovako razvijenoj podlozi,
sledea poglavlja se okreu razvoju studija bezbednosti kao i razliitim
teorijskim pristupima.
[59] Ova disciplina se ponekad naziva jo i nauka o bezbednosti ili studije meunarodne bezbednosti.
45
~
46
~
FILIP EJDUS
2.
RAZVOJ STUDIJA BEZBEDNOSTI
2.1 UVOD
Studije bezbednosti su nastale nakon zavretka Drugog svetskog rata
najpre kao zasebna oblast, a zatim postepeno sve vie kao poddisciplina
nauke o meunarodnim odnosima, koja se pre svega bavi fenomenom
rata.[60] Stiven Volt definie studije bezbednosti kao studije pretnje, upotrebe i kontrole vojne sile.[61] Meutim, nacionalna bezbednost ne zavisi samo od vojne moi, a vojne pretnje nisu jedine koje mogu ugroziti
dravu. Zbog toga Volt u predmet studija bezbednosti, pored upotrebe
vojne moi, ukljuuje i neke druge oblike upravljanja dravom poput
[60] Prvi posleratni istraivai strategije nisu svoj rad doivljavali kao deo nauke o
meunarodnim odnosima. Do kraja ezdesetih godina 20. veka strateke studije e se
utopiti u nauku o meunarodnim odnosima. Buzan and Hansen, 2010, 92.
[61]
Walt, 1991, 212.

47
~
diplomatije, upravljanja krizom, kontrole naoruanja itd. Pa ipak, zbog

sve veeg znaaja nevojnih pretnji bezbednosti i sve intenzivnijeg preplitanja unutranjih i spoljnih fenomena, ovakvu relativno usku definiciju
predmeta studija bezbednosti danas je teko odbraniti. Predmet ovih
studija se u poslednjih nekoliko decenija proirio zbog sve veeg znaaja novih pretnji, referentnih objekata i subjekata, kao i instrumenata
bezbednosne politike. Kada je re o pretnjama, savremene studije bezbednosti su izuavanje vojnih pretnji upotpunile izuavanjem nevojnih
pretnji bezbednosti, poput politikih, socijetalnih, ekonomskih i ekolokih pretnji. Kada su u pitanju referentni objekti, savremene studije
bezbednosti ne bave se vie iskljuivo problemom nacionalne, odnosno
dravne bezbednosti, ve i bezbednou drutva, pojedinca, regiona ili
globalnog sistema. Studije bezbednosti su, kada je re o subjektima bezbednosti i instrumentima bezbednosne politike, takoe napustile ideju
da je drava jedini subjekat bezbednosti, a da je njena vojna mo glavni
instrument bezbednosti. Prema instrumentima bezbednosne politike,
studije bezbednosti se mogu definisati kao studije pretnje, upotrebe i
kontrole sile, prinude i specijalnih bezbednosnih mera.
Kao akademska disciplina, studije bezbednosti predstavljaju poddisciplinu u okviru nauke o meunarodnim odnosima. One se snano
oslanjaju na druge discipline u okviru nauke o meunarodnim odnosima
pre svega na studije rata, vojnu istoriju, analizu spoljne politike, analizu
konflikata i svetsku politiku kao i na druge discipline u okviru politikih
nauka kao to su politika teorija, nauka o policiji ili obavetajne studije.
Konano, studije bezbednosti koriste se i saznanjima drugih disciplina
iz ireg korpusa drutvenih nauka pre svega sociologije, socijalne psihologije, filozofije, antropologije, lingvistike i drugo.
Razvoj studija bezbednosti poeo je u SAD da bi se kasnije proirio
prvo na ostatak Zapada, a kasnije i na itav svet. U narednom delu teksta
prvo se raspravlja o intelektualnim temeljima studija bezbednosti. Nakon toga, bie napravljen pregled nastanka i razvoja studija bezbednosti
od zavretka Drugog svetskog rata do savremenog posthladnoratovskog
perioda. U poslednjem delu ovog poglavlja diskutovae se o faktorima
koji su uticali na razvoj ove naune discipline.
2.2 INTELEKTUALNI TEMELJI STUDIJA BEZBEDNOSTI

Iako su studije bezbednosti kao disciplina nastale nakon Drugog svetskog rata, ljudi su mnogo ranije poeli sistematizovano da razmiljaju
48
~
FILIP EJDUS
o pitanjima rata i mira, kao i o bezbednosti pojedinaca i drutva. Meu

najznaajnim klasinim misliocima koji su doprineli savremenim shvatanjima bezbednosti istiu se Tukidid, Hobs i Kant.[62]
TUKIDID (460395. PRE N. E.)
U delu Peloponeski rat antiki istoriar Tukidid, koji je i sam sluio kao
general u atinskoj vojsci, ponudio je objanjenje Peloponeskog rata, koji
se u petom veku pre nove ere odvijao izmeu Delfskog saveza, na elu sa
Atinom, i Peloponeske lige, na elu sa Spartom.[63] Kao uzrok rata Tukidid
navodi rast moi Atine i strah koji je to izazvalo u Sparti. Posebno je
znaajan uveni meljanski dijalog, u kome predstavnici Atine pokuavaju
da ubede predstavnike ostrva Milos da im se pridrue u ratu protiv Sparte.
Meutim, Meljani ele da ostanu neutralni. U odbrani svog stava, Meljani
se pozivaju na pravdu, milost, ali i na svoje bogove. S druge strane, Atinjani
se plae da, ukoliko dopuste ostrvu Milosu da ostane neutralno, takav izbor
sutra mogu napraviti i drugi njihovi saveznici. Strahove Atine posebno je
podstakla pretnja Meljana da e prii Sparti ukoliko Atinjani ne odustanu
od svojih pritisaka. Ovo Atinjane posebno brine, te oni odbijaju zahtev
Meljana da ostanu neutralni i poruuju im da snani rade ono to mogu,
a slabi trpe ono to moraju. Meljani odbijaju ponudu Atinjana i poruuju
da ele da ostanu njihovi prijatelji, ali ne ele da budu niiji neprijatelji.
Atinjani, besni zbog takvog odgovora, opkoljavaju ostrvo Milos, ubijaju
sve odrasle stanovnike, a ene i decu alju u ropstvo pa kolonizuju ostrvo.
Atina je dobila tu bitku, ali je na kraju izgubila rat. Iscrpljen od meusobnih
borbi, ceo grki svet e ubrzo pasti u ruke Filipa Makedonskog.
Tukidid nije samo otac istorijske nauke, ve je i prvi autor koji je
uoio bezbednosnu dilemu.[64] U toj situaciji, aktivnosti koje jedna drava preduzima radi poveanja sopstvene bezbednosti dovode do toga
da se druga drava osea manje sigurnom. Ovo pokree spiralu akcije i
reakcije, koja strane uvlai u trku u naoruanju i konano u sukob koji
moda nijedna od njih na poetku nije elela. Jaanje Atine uplailo je
Spartu i ostale grke gradove-drave, pa i Milos. U strahu od koristi koje
bi Peloponeska liga mogla imati od neutralnosti Milosa, Atina porobljava
ostrvo. Time ona stvara jo vei strah kod ostalih gradova-drava, to ih
[62] Edvard Koloej ovde ne svrstava Kanta, ali dodaje Klauzevica. Kolodziej, 2005,
4877.
[63]
Tukidid, 1999.
[64] Tukidid nije koristio ovaj termin koji e skovati tek Don Herc u: Herz, 1950.
49
~
opet jo jae motivie na ujedinjavanje protiv Atine i, na kraju, dovodi

do njenog poraza.
Osim to je ukazao na bezbednosnu dilemu, Tukidid je pokazao i
ogranienja politike koja ovaj drevni problem meunarodnih odnosa
pokuava da prevazie iskljuivo oslanjanjem na vojnu mo i prinudu.
Atina je napravila tu greku zato to je svoju bezbednost videla iskljuivo
u tome da, stvarajui koaliciju, ostvari nadmo nad Spartom. Umesto
toga, ona je mogla da bude hegemon koji uvaava strahove i nesigurnost
drugih. Da je Atina raunala na to da su i drugi zabrinuti za svoju bezbednost, mogla je kao hegemon ostalim gradovima-dravama ponuditi
dogovor o kolektivnoj bezbednosti, koji bi itav grki svet mogao spasti
od tragedije i unitenja.
TOMAS HOBS (15881679)
Tukididovo delo Peoloponeski rat prvi put e u 17. veku na engleski jezik
prevesti engleski filozof Tomas Hobs. Svojim delom Levijatan iz 1651.
godine on e Tukididovom antikom realizmu dati novovekovni izraz.
Meutim, dok je Tukidid analizirao bezbednosnu dilemu vezanu za
gradove-drave u antikom svetu, Tomas Hobs se u delu Levijatan bavi
bezbednosnom dilemom sa kojom se suoava pojedinac.[65] U njegovoj je
prirodi, tvrdi Hobs, da zadovolji svoje elje za posedovanjem bogatstva,
statusa i moi. S obzirom na injenicu da su resursi koji ljudima stoje na
raspolaganju ogranieni, ne mogu svaije elje uvek biti zadovoljene. ak
i kada bi resursa bilo u izobilju, to ne bi bilo mogue, zbog toga to neke
vrednosti kojima ljudi tee, poput statusa i moi, imaju vrednost samo
ukoliko ih ne poseduju svi. Kada ono to ele ne mogu stei na miran
nain, ljudi pribegavaju upotrebi nasilja. Zbog toga je u prirodnom stanju svaki ovek neprijatelj svakom oveku, vlada rat u kome je svaki
ovek protiv svakog oveka a ivot ovekov je usamljeniki, siromaan,
opasan, skotski i kratak.[66]
Kako bi izbegli ovakvo stanje, pojedinci se dogovaraju da svoje prirodno pravo na upotrebu sile prenesu na Levijatana, odnosno na dravu.
No, jednom preneto na dravu, pojedinici ovo pravo nisu mogli zahtevati
nazad. Time ona stie, prema Veberovoj formulaciji, monopol nad legitimnom upotrebom fizike sile.[67] Njen zadatak jeste da zatiti sve podanike
[65] Hobs, 1961.
[66]
Ibid., 108109
[67]
Weber, 2008, 160.

50
~
FILIP EJDUS
Slika 3: Ilustracija iz prvog izdanja

knjige Levijatan iz 1651.
kako od drugih podanika, tako i od drugih drava. Inspirisan verskim i

graanskim sukobima sedamnaestovekovne Engleske, Tomas Hobs je
ukazao na to da je individualna bezbednosna dilema elementarni ljudski
problem. Jedini nain da se prevaziu ova individualna bezbednosna dilema i stanje anarhije meu pojedincima jeste, prema njegovom miljenju,
u stvaranju zajednike, mnogo vee sile, koja e brinuti o tome da svi
pojedinci unutar jedne politike zajednice budu bezbedni. Ta ustanova
kolektivne bezbednosti izmeu pojedinaca, jeste drava. Tako je, pomalo
paradoksalno, jedan od utemeljivaa realistike misli postao prvi teoretiar kolektivne bezbednosti. Uspostavljanjem drave, problem anarhije
i prirodnog stanja nije, meutim, u potpunosti prevazien. On je samo
sa nivoa pojedinaca gde je prevazien stvaranjem drave, premeten
na meudravni nivo. Trebae da proe nekoliko vekova pre nego to e
se sa stvaranjem Drutva naroda reenje za ovaj problem potraiti opet
u logici kolektivne bezbednosti.
IMANUEL KANT (17241804)
Poslednji autor koji je postavio intelektualne temelje savremenim studijama bezbednosti bio je nemaki filozof Imanuel Kant. U knjizi Veni
51
~
mir iz 1795. godine Kant je izneo projekat venog mira. Ugovor kojim bi
bio uspostavljen veni mir, prema njegovoj zamisli, imao bi preliminarne i definitivne lanove. Meu preliminarnim lanovima bi se nalazili:
zabrana tajnih sporazuma koji sadre klicu rata, zabrana nasleivanja i
poklanjanja drava, ukidanje stajaih vojski, zabrana zaduivanja radi
voenja rata, nemeanje u unutranje poslove i zabrana neasnog ratnog
lukavstva. Ovaj ugovor sadrao bi i tri definitivna lana. Prvo, drave
treba da budu republike.[68] Drugo, te republike treba da se ujedine u
federaciju slobodnih drava. Tree, i konano, ljudi bi morali da imaju
pravo da na stranoj teritoriji budu prijateljski prihvaeni.
Za studije bezbednosti je posebno znaajan prvi definitivni lan, koji
pretpostavlja da su sve drave republikanski ureene. Njega Kant brani
obrazloenjem da su republike miroljubivije od despotija. Ukoliko se od
svih graana trai saglasnost za rat, kao to to po pravilu predvia republikanski ustav, on smatra da onda nema nita prirodnije no to da e oni
dobro promisliti pre nego se upuste u tako opasnu igru da svojim glasovima sebi nametnu sve patnje rata.[69] Ova teorija, po kojoj su republike
miroljubivije od ostalih oblika vlasti, kasnije e biti nazvana monadinom
teorijom demokratskog mira.[70] Njeno polazite, odnosno pretpostavka da
pitanja mira i rata zavise od dravnog ureenja, inspirisae liberalne teorije
u studijama bezbednosti, o kojima e biti vie rei u narednom poglavlju.
2.3 STRATEKE STUDIJE TOKOM HLADNOG RATA

Razaranja koja je doneo Prvi svetski rat dovela su do formiranja izraenije svesti o tome da se meunarodni problemi moraju ozbiljno i nauno
izuavati. Ovaj stav najbolje ilustruje tadanja izjava francuskog premijera
ora Klemensoa da je rat suvie ozbiljna stvar da bismo je prepustili
generalima. Prva katedra za meunarodne odnose nastala je na velkom
Univerzitetu Aberistvit 1919. godine, a druga ve godinu dana kasnije na
Londonskoj koli za ekonomiju. Prvi meuratni profesori meunarodnih
[68] Treba imati u vidu da je Kant razlikovao republiku (u kojoj su izvrna i zakonodavna vlast podeljene i predstavnike) od demokratije, koju je shvatao u antikom smislu
direktne demokratije, pod kojom se podrazumeva da svi graani imaju pravo uestvovanja u politikom ivotu polisa.
[69]
Kant, 1995, 40.
[70] Kasnije je razvijena i dijadina teorija demokratskog mira. Prema njoj demokratije
nisu sklone ratovanju sa drugim demokratijama.
52
~
FILIP EJDUS
odnosa bili su uglavnom liberali i sledbenici idealistikih ideja Imanuela

Kanta.[71] Meutim, uprkos nastanku nauke o meunarodnim odnosima,
strategija i vojni poslovi su bili i dalje izuavani u okviru profesionalnih
vojnih institucija i, donekle, u okviru vojne i diplomatske istorije. Tek e
tokom Drugog svetskog rata civili prvi put uestvovati u vojnom planiranju. To je utrlo put nastanku studija bezbednosti, do kog e doi nakon
zavretka rata.
Tokom hladnog rata glavni tok istraivanja u studijama bezbednosti
bio je usmeren ka izuavanju vojne strategije. Zbog toga se ovaj pravac
naziva stratekim studijama.[72] Prvi put u istoriji strategija je postala
profesionalni predmet insteresovanja civila. Prema Hedliju Bulu, ova se
nova strateka misao od klasine strateke misli, koju su proslavili Sun
Cu i Klauzevic, razlikovala po svoje tri osobine.[73] Prvo, ove savremene
strateke studije nisu se bavile samo umeem ratovanja, ve i ratnom
pretnjom. Drugo, za razliku od klasine strateke misli kojom su se bavili
iskljuivo profesionalni vojnici, strateke studije su u velikoj meri razvijali civili. I tree, dok se klasina strateka misao uglavnom zasnivala
na iskustvu, savremene strateke studije su bile spekulativne, teorijske
i apstraktne.
Prvu deceniju nakon Drugog svetskog rata, Dejvid Boldvin opisuje
kao najkreativniji i najuzbudljiviji period u itavoj istoriji studija bezbednosti zbog razliitosti istraivakih pitanja kojima su se one bavile.[74] Dalji razvoj stratekih studija za vreme hladnog rata Stiven Volt deli
u tri faze: zlatno doba, faza opadanja i faza renesanse.[75] Zlatno doba
trajalo je od 1955. do 1965. godine. U ovom periodu prvi put u istoriji
civilni eksperti, koji su dali vaan doprinos tokom Drugog svetskog rata,
pre svega u SAD, specijalizovali su se za oblast bezbednosti, koja je za
[71] Osnivai prvih katedri meunarodnih odnosa na Univerzitetu Aberistvit (Dejvid
Dejvis) i na Londonskoj koli za ekonomiju (Filip Noel Bejker) bili su, takoe, idealisti
i snano su podravali Drutvo naroda i razoruanje. Ipak, to to Drutvo naroda nije
moglo da sprei izbijanje jo jednog svetskog sukoba, kao da je vakcinisalo narednu generaciju profesora i istraivaa meunarodnih odnosa protiv idealizma. Oni e gotovo
pola veka nakon toga uglavnom biti realisti.
[72] To je naziv koji je tokom hladnog rata najvie upotrebljavan u Velikoj Britaniji.
Tamo, je primera radi, 1958. godine osnovan Meunarodni institut za strateke studije
(engl. International Institute for Strategic Studies) poznati kao dabl aj dabl es. Ovaj
institut e imati kljunu ulogu u razvoju intelektualne infrastrukture hladnog rata.
[73] Bull, 1968.
[74]
Baldwin, 1995.
[75]
Walt, 1991.
53
~
razliku od oblasti rata mnogo bolje pokrivala civilni i vojni aspekt nacionalne odbrane.[76] Osim toga, troenje ogromnih sredstava na odbranu su
tradicionalno izolacionistiki orijentisani ameriki graani mnogo lake
prihvatili nego da se to inilo u ime voenja nekakvog novog rata.[77]
Glavna preokupacija stratekih studija u ovom periodu bila je izuavanje upotrebe nuklearnog oruja kako bi Zapad to bolje mogao da se
zatiti od sovjetske pretnje. Razvoj novih tehnologija pokrenuo je trku
u naoruanju izmeu dve supersile. O tome najbolje svedoi lansiranje
satelita Sputnjik koje je 1957. godine izveo Sovjetski Savez i koje je prestravilo Zapad. Meutim, zaotravanje blokovske napetosti dovelo je i
do preduzimanja prvih koraka u teorijskom miljenju o potencijalnom
nuklearnom i konvencionalnom ratu izmeu dve supersile. Osnovna
pretpostavka ovih prvih teorijskih pokuaja bila je da su drave racionalni akteri, ije se ponaanje u stratekoj utakmici moe predvideti
in abstracto pomou teorije igara. Tako su nastali prvi teorijski radovi
o nuklearnom odvraanju, eskalaciji sukoba, kontroli naoruanja, stabilnosti bipolarnog sistema, ulozi konvencionalnih snaga, kao i o ulozi
ogranienog nuklearnog rata.[78] Ipak, ovi prvi teorijski radovi nisu mnogo
panje posveivali konceptualnoj razradi pojmova kao to su bezbednost
ili strategija. Oni su polazili od jednog implicitnog razumevanja da je
kljuni referentni objekat bezbednosti nacionalna drava, a da su kljune
pretnje vojne prirode i da dolaze spolja.
Veina ovih prvih istraivanja obavljana je pod okriljem trustova

mozgova (engl. think-tanks), poput RAND korporacije, i po narudbi
[77]
Wver, 2004, 56.
[78] Neki od najuticajnijih autora iz ovog perioda su: Brodie, 1946; Wohlstetter, 1959;
Waltz, 1964.
54
~
FILIP EJDUS
Slika 4: Sovjetska potanska markica

posveena satelitu Sputnjik
Ministarstva odbrane SAD. Naalost, ovi radovi su bili prilino asptraktni

i nedostajala im je empirijska provera. Veina podataka o nuklearnim
sposobnostima bila je poverljiva, a osim napada na Hiroimu i Nagasaki
1945. godine, nije bilo istorijskog iskustva u odnosu na koje bi se vrile
teorijske generalizacije.
Od 1965. do 1975. godine dolo je do opadanja interesovanja za strateke studije, i to iz tri razloga. Prvo, tokom ovog perioda nuklearne sile
uveavale su svoj nuklearni arsenal (tzv. vertikalna proliferacija), a dolo
je i do irenja kruga drava koje su posedovale nuklearno naoruanje (tzv.
horizontalna proliferacija). Nuklearizovanje podmornica omoguilo je
drugi udar, odnosno nuklearnu odmazdu, pa prvi nuklearni udar vie nije
predstavljao garanciju pobede u nuklearnom ratu. Osim toga, do 1964.
godine pet drava na svetu imalo je nuklearno oruje.[79] Sa uveanjem
broja nuklearnih sila, njihovih nuklearnih arsenala, kao i sredstava isporuke poput balistikih raketa, znaajno je oteano izvoenje pouzdanih
teorijskih generalizacija o pravilnostima izbijanja, eskalacije i ishodima
potencijalnog nuklearnog sukoba. Drugo, rat u Vijetnamu i snaan antiratni pokret na amerikim univerzitetima uinili su strateke studije
u velikoj meri nepopularnom i, u moralnom pogledu, problematinom
naunom disciplinom. I tree, detant, odnosno poputanje u odnosima
izmeu supersila, rairio je uverenje da je dolo do smanjenja uloge vojne
sile, kao i do poveanja znaaja ekonomije u meunarodnim odnosima.[80]
[79] Sjedinjene Amerike Drave razvile su nuklearno oruje 1945, SSSR 1949, Velika
Britanija 1952, Francuska 1960, a Kina 1964. godine.
[80]
Keohane and Nye, 1972.

55
~
To je vreme nastanka i uspona nove discipline u nauci o meunarodnim

odnosima meunarodne politike ekonomije.
Faza renesanse poinje 1975. i traje sve do 1990. godine. Do obnove
interesovanja dolazi iz nekoliko razloga. Rat u Vijetnamu zavriose 1975.
godine, a etiri godine kasnije otpoeo je i tzv. drugi hladi rat sa SSSR-om.
Uporedo s tim, godine 1976. je osnovan i asopis Univerziteta Harvard
International Security, a velike fondacije, kao to su Karnegi, Mekartur,
Ford i Olin, poinju ozbiljnije da finansiraju nauna istraivanja iz oblasti
studija bezbednosti. Konano, tokom ovog perioda je poboljan i pristup
podacima, to je otvorilo put kvalitetnijim empirijskim istraivanjima.
Tokom ove faze strateke studije poinju da se oslanjaju i na neke druge
discipline drutvenih nauka, poput istorije, studija mira, meunarodne
politike ekonomije i organizacione nauke. Hipoteza o dravama kao o
racionalnim akterima dovodi se u pitanje, a sve vie se istie uloga ideja. Za razliku od zlatnog doba, koje je skoro iskljuivo bilo posveeno
pretnji i voenju nuklearnog rata, panja stratekih mislilaca sve vie
se okree konvencionalnim oruanim sukobima. Na dnevni red ponovo
dolazi diskusija o velikoj strategiji SAD.[81] Posebno je produktivan bio
teorijski razvoj u ovom periodu, s obzirom na to da dolazi do revizije
ideja klasinog realizma i do nastanka neorealizma.[82]
Ukratko, tokom itavog hladnog rata strateke studije predstavljale
su intelektualni napor da se teorijski i empirijski obuhvati odnos izmeu
dve nuklearne supersile u uslovima bipolarne strukture meunarodnih
odnosa.[83] Veliki broj koncepata koji su tokom ovog perioda osmiljeni,
poput zatvorenikove dileme, podrazumevaju samo dva relevantna aktera
meunarodne bezbednosti. Padom gvozdene zavese, nestankom bipolarnog sistema i promenama u strukturi meunarodnih odnosa upotrebljivost ovih koncepata postae upitna a strateke studije e izgubiti dobar
deo svog nekadanjeg sjaja.
[81] Primer velike strategije jeste strategija obuzdavanja, iji je otac Dord Kenan. Najpre u dugom telegramu iz 1946, koji je napisao kao tadanji zamenik efa misije SAD u
SSSR-u, a zatim i u tekstu The Sources of Soviet Conduct, koji je kao direktor Odseka za
planiranje politike u Stejt departmentu pod pseudonimom X objavio u asopisu Foreign
Aairs 1947. godine, Kenan je izneo tezu da je SSSR agresivna, imperijalistika sila, koja
SAD vidi kao ideolokog kapitalistikog neprijatelja. Shodno tome, politika SAD mora
dugorono, snano i strpljivo obuzadvati ekspanzionistike tendencije Sovjetskog Saveza.
Videti: Kennan 1947.
[82] Tome je najvie doprinelo objavljivanje knjige Teorija meunarodne politike Keneta
Volca 1979. godine. Videti: Volc, 2008.
[83]
Buzan, 1987, 173177.

56
~
FILIP EJDUS
Slika 5: Naslovna stranica amerikog

nedeljnika Tm iz 1983.
2.4 ALTERNATIVNE STRUJE U STUDIJAMA BEZBEDNOSTI

ZA VREME HLADNOG RATA
U savremenim predstavljanjima intelektualne istorije studija bezbednosti
esto se ponavlja teza kako je tokom hladnog rata koncept bezbednosti
bio dravocentrian i vojno orijentisan, a da je nakon pada Berlinskog
zida dolo do njegovog proirenja i produbljenja. Ali treba imati u vidu da
je u pozadini glavnih tokova stratekih studija jo za vreme hladnog rata
poela da se razvija alternativna misao o ratu i miru u meunarodnim
odnosima.[84] Studije mira predstavljale su najsnaniju alternativu zbog
svoje veze sa jakim mirovnim pokretom, posebno u Evropi. Dok su istraivai strategije pokuavali da razviju teorijska znanja, koja e njihovim
vladama pomoi da nadvladaju protivnika, istraivai mira nastojali su
da razumeju zato izbija rat i kako ga je mogue izbei. Iako je meu potonjima bilo dosta razlike u metodolokom pogledu, spajala ih je sumnja
u pretpostavku stratekih studija da su drave racionalni akteri, kao i
u to da je bipolarni sistem stabilan. Neki istraivai mira, poput Karla
[84] Buzan i Hansen smatraju da se radi o jednom od mitova ove discipline, Buzan and
Hansen, 2010, 4.
57
~
Sagana, zadrali su dravocentrian i vojnocentrian pogled na svet.[85]

Drugi autori, poput Johana Galtunga, osnivaa studija mira kao zasebne
discipline, ukazae na nasilje koje je usmereno prema pojedincu.[86] Uprkos ovim razlikama, svi su imali kritiki stav ne samo prema stratekim
studijama ve i prema samim pojmovima bezbednosti i nebezbednosti
umesto kojih su preferirali da razgovaraju o miru i ratu.
Za studije mira posebno je vaan izvetaj vedskog premijera Ulofa
Palmea, usvojen 1982. godine.[87] Ovaj izvetaj je ukazao na to da je nuklearno oruje dovelo dve supersile do takve strateke meuzavisnosti da
u njoj unilateralni potezi, uinjeni radi poveanja nacionalne bezbednosti, ne poveavaju bezbednost, ve samo dovode do trke u naoruanju i
do poveanja ansi za meusobno unitenje. U izvetaju se, kao najbolji
lek za prevazilaenje bezbednosne dileme, promovie ideja zajednike
bezbednosti.
Pored studija mira, poela se jo osamdesetih godina razvijati ideja o
proirivanju studija bezbednosti. Glavni argument zagovaraa ove ideje
bio je da vojnocentrini pogled na bezbednost proputa da uvidi znaajnu dinamiku koja se odvija u drugim nevojnim sektorima bezbednosti.
Meu prvima koji su, gotovo istovremeno, predloili proirenje bezbednosti bili su Beri Buzan i Riard Ulman.[88] Budui da je predmet studija
bezbednosti daleko iri od predmeta stratekih studija, Beri Buzan je
predloio razdvajanje ovih dveju disciplina, sledeim reima:
Smatram da studije meunarodne bezbednosti ne treba inkorporirati
i da ih verovatno i ne moemo inkorporirati u strateke studije. Ne
treba to initi, zbog toga to su strateke studije sastavljene od strunjaka za vojne aspekte meunarodnih odnosa, i tako treba da ostane.
Iako je ova strunost bez sumnje znaajna za studije bezbednosti, pokuaj da se itav iroki dnevni red ovog novog polja smesti u stari okvir
osiromaio bi i izokrenuo razvoj studija bezbednosti. To bi bilo kao
kada biste odgovornost za razvoj nacionalnog transportnog sistema
stavili u ruke proizvoaa automobila. Svakako da bi im njihova strunost pomogla da urade taj posao, ali bi njihova specijalizacija viestruko nepovoljno skrenula i ograniila prirodu itavog posla.[89]
[85] Sagan, 19831984.
[86]
Galtung, 1969.
[87] Palme, 1982.

[88]
Buzan, 1983; Ullman, 1983.
[89]
Buzan, 1983, 23.

58
~
FILIP EJDUS
Treu alternativnu struju, koja se razvijala u pozadini stratekih studija, ine prvi pokuaji da se problemu bezbednosti prie sa filozofskog
i postpozitivistikog stanovita. Snanu kritiku stratekih studija tokom
osamdesetih godina izneli su poststrukturalisti poput Roba Vokera, Riarda Elija, Majkla apira, Dejmsa Der Deriana, Sajmona Dalbija, i drugih.[90] Naputajui racionalizam i pozitivizam svih prethodnih pristupa,
poststrukturalisti se usmeravaju na dekonstrukciju centralnih pojmova
studija bezbednosti i nauke o meunarodnim odnosima. Za njih pojmovi kao to su suverenost, drava i nacionalna bezbednost predstavljaju
istorijski uslovljene fenomene koji se reprodukuju politikom praksom.
Poststrukturalisti poseban znaaj pridaju odnosu identiteta i bezbednosti.
Oni tvrde da su spoljna i bezbednosna politika instrumenti za stvaranje
i reprodukciju narativa o sebi i drugom. Ovde je potrebno ubrojati i prve
postkolonijalne radove koji su nastali osamdesetih godina, a koji su kritikovali strateke studije zbog etnocentrizma i ignorisanja autentinih
bezbednosnih problema Treeg sveta. Posebno je kritikovana zapadna
koncepcija drave, koja je po shvatanju ovih autora potpuno neprimenljiva na veinu zemalja Treeg sveta, posebno na afrikom kontinentu.[91]
Na kraju, pred sam zavretak hladnog rata poeo je, kao alternativa
stratekim studijama, da se razvija i feministiki pristup. Njegove pristalice kritikovale su strateke studije da su, ba kao i voenje rata, konstruisane kao muka profesija. Prvi feministiki radovi o bezbednosti
ukazivali su na to kako stereotipi o mukarcima kao ratnicima i o enama
kao majkama reprodukuju nejednakost izmeu polova i tako prikrivaju
autentine bezbednosne izazove sa kojima se ene suoavaju.[92]
2.5 STUDIJE BEZBEDNOSTI NAKON ZAVRETKA

HLADNOG RATA
Zavretak hladnog rata strateke studije doekale su nespremne. Raspad
Sovjetskog Saveza i nestanak bipolarne strukture meunarodnog sistema posebno su negativno uticali na strateke studije. Glavni koncepti
ove discipline, poput nuklearnog odvraanja, bipolarne stabilnosti ili
ravnotee straha (da pomenemo samo neke), u dobroj meri su izgubili
relevantnost u svetu koji je nastajao. Ovi koncepti su veoma malo govorili
[90]
Ashley, 1984; Der Derian, 1987; Dalby, 1988.
[91] Ayoob, 1984.

[92]
Enloe, 1989.
59
~
o bezbednosnim problemima, kao to su, na primer, graanski ratovi,

propadanje drava, etniki sukobi i klimatske promene, a koji su izbili
u prvi plan nakon ruenja Berlinskog zida. Dok je tokom hladnog rata
postojala jedna tradicionalna struja i vie alternativnih, sada su se studije
bezbednosti pretvorile u renu deltu, u kojoj se glavna struja grana u
nekoliko ravnopravnih, paralelnih tokova.[93]
Strateke studije nisu nestale, ali su izgubile svoj dotadanji primat.
Jedna od prvih posthladnoratovskih preokupacija strateke misli bila je
rasprava o tome koji je sistem zamenio bipolarni i koliko je takav sistem
stabilan.[94] Ostale teme kojima su se bavili istraivai strategije, bili su
problemi nuklearne proliferacije i revolucije u vojnim poslovima, a sa
ogranienim uspehom bavili su se i etnikim konfliktima.[95] Nakon teroristikih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, strateki mislioci preusmerili su svoju panju na borbu protiv terorizma, nove aktere
u meunarodnim odnosima, ameriku veliku strategiju, privatne vojne
kompanije i protivraketni tit.[96]
Mirovne studije, poststrukturalizam, postkolonijalizam i feminizam
nastavili su da se razvijaju ubrzanim tempom, a nastali su i neki novi
pristupi, poput socijalnog konstruktivizma i kritikih teorija. Mirovne
studije naputaju svoj raniji antagonistiki odnos prema samom pojmu
bezbednosti, ime su spone koje su ih povezivale sa stratekim studijama
ojaale.[97] Najslikovitiji primer ove promene jeste odluka PRIO da svoj
poznati asopis Bilten mirovnih predloga (engl. Bulletin of Peace Proposals) preimenuje 1992. godine u Bezbednosni dijalog (Security Dialogue).
Meu onim misliocima koji su proirivali studije bezbednosti, i koji
su takoe potekli iz mirovnih studija, posebno veliki uticaj imali su pripadnici kopenhake kole studija bezbednosti nastale u okviru Kopenhakog instituta za istraivanje mira (COPRI). Oni su kombinovali proireni
koncept bezbednosti (sektorska analiza) sa poststrukturalistikom konceptualizacijom bezbednosti (teorija sekuritizacije), kao i sa nekim elementima neorealizma, pogotovo u teoriji regionalnih bezbednosnih kompleksa.[98] Veliki prodor napravio je socijalni konstruktivizam, raznorodna
[94]
Waltz, 1993; Huntington, 1996.
[95] Walker, 2000; Paarlberg, 2004; Posen, 1993.

[96]
Kejgen, 2009; Singer, 2004; Walt, 2006.
[97] Wver, 2004, 53; Buzan and Hansen, 2010, 13.

[98] Engleski termin securitization na srpski bi se moda mogao prevesti kao bezbednjavanje. Ipak, time se ne prevazilazi problem rogobatnosti, ali se zato doprinosi
60
~
FILIP EJDUS
skupina pristupa koji su u prvi plan stavili istraivanje uticaja kulture,

vrednosti, normi i identiteta na politiku nacionalne bezbednosti.[99] Takoe, razvio se i korpus pristupa koji su snano normativno kritikovali
dravocentrino shvatanje bezbednosti. Kritike teorije su na neki nain
preuzele etike argumente mirovnih studija, ali su odbacile njihovu pozitivistiku epistemologiju i prigrlile kritiku drutvenu teoriju.[100] Pojedinac u kritikoj teoriji postaje ultimativni referentni objekat, a drava
od subjekta bezbednosti postaje glavni izvor pretnje. Centralni koncept
kritikih teorija jeste emancipacija koju But definie kao oslobaanje
ljudi (individua i grupa) od fizikih i ljudskih prinuda, koje ih spreavaju
da ine ono to bi oni inae slobodno izabrali da uine.[101]
2.6 POKRETAKE SNAGE STUDIJA BEZBEDNOSTI

Beri Buzan i Lene Hansen su identifikovali pet osnovnih snaga koje su pokretale razvoj studija bezbednosti od zavretka Drugog svetskog rata.[102]
To su: politika velikih sila, tehonoloki razvoj, kljuni dogaaji, interna
dinamika akademskih studija i institucionalizacija studija bezbednosti.
(a) Politika velikih sila predstavlja verovatno najsnaniju pokretaku
snagu za razvoj studija bezbednosti. Od samog nastanka ovih studija,
do kojeg je dolo u kontekstu konfrontacije izmeu dve supersile, preko
zavretka hladnog rata, kada je jedna od njih dve uruena, pa sve do 11.
septembra 2001. kada je jedina preostala supersila proglasila globalni rat
protiv terorizma, politika velikih sila davala je glavni podsticaj razvoju ove
akademske discipline. Politika velikih sila kao pokreta moe biti podeljena na tri podelementa: na distribuciju moi izmeu vodeih drava, na
obrasce prijateljstva i neprijateljstva meu njima i na nivo njihovog intervencionizma. to se tie distribucije moi izmeu velikih sila, od samih
konfuziji. Osim toga, termin sekuritizacija ve je i u akademskim krugovima u Srbiji i
zemljama regiona odomaen. Zbog svega toga, i u ovoj knjizi e biti korien ovaj svakako
nesavren ali zasada najbolji predloeni termin.
[99]
Katzenstein, 1996; Adler and Barnett, 1996; Mitzen, 2006.
[100] Epistemologija odnosno nauka o saznanju odnosi se na pitanje kako dolazimo

do saznanja? (videti Antrfile br. 2). Studije bezbednosti, tanije strateke studije, sve do
osamdesetih godina 20. veka nisu se bavile epistemologijom. Ova tema poinje da se
otvara u okviru nauke o meunarodnim odnosima sredinom osamdesetih, a odatle stie
ubrzo i u studije bezbednosti. Buzan and Hansen, 2010, 32.
[101]
Booth, 1991.

61
~
poetaka ove discipline jedno od vanih pitanja je bilo kako polarnost u

meunarodnom sistemu utie na meunarodni mir i stabilnost o emu
se detaljnije raspravlja u Poglavlju o globalnoj bezbednosti (Trea glava,
Peto poglavlje). Osim toga, studije bezbednosti interesovale su se i za to
kako velike sile odnosno polovi u meunarodnom sistemu vide jedan
drugog kao prijatelje, saradnike, konkurente ili neprijatelje. Konano,
studije bezbednosti zanimale su se i za aktivnosti koje su velike sile na
vojnopolitikom planu sprovodile izvan svojih teritorija.
(b) Tehnologija predstavlja drugu snagu koja je pokretala studije bezbednosti. Razvojem novih tehnologija menjali su se priroda bezbednosnih pretnji i povredljivost referentnih objekata. Razvoj nuklearne tehnologije tokom etrdesetih godina bio je preduslov za razvoj stratekih
studija. Kasnije usavravanje sredstava isporuke poput balistikih i krstareih raketa kao i odbrambenih sistema, poput strateke odbrambene
inicijative, takoe je usmerilo istraivanja u okviru studija bezbednosti.
Dananji ratovi uglavnom predstavljaju asimetrine sukobe u relativno
urbanizovanim sredinama. U takvim uslovima neke druge tehnologije
dolaze u prvi plan. Na strani slabijeg, to su lako i lino naoruanje, poput
runih protivtenkovskih granata (engl. rocket-propelled granade) i popularnih kalanjikova, kao i razne improvizovane eksplozivne naprave. Jaoj
strani neophodni su razvijenija komunikacija, superiornije kretanje, bolja
odbrana oklopnih vozila itd.
U nekim delovima sveta, gde je HIV bezbednosna pretnja broj jedan, razvoj retroviralne tehnologije moe biti od egzistencijalnog znaaja.
Drugde to moe biti tehnologija alternativne energije. Na primer, izraelski
naunici intenzivno rade na razvijanju tehnologije za upotrebu solarne
energije. Njihov cilj nije samo stvaranje energetske nezavisnosti, poto
su jedna od retkih bliskoistonih drava koja doskoro nije posedovala na
svojoj teritoriji ili akvatoriji izvore gasa i nafte.[103] to je manja zavisnost
sveta od fosilnih izvora energije bie manja ekonomska ali i politika mo
mnogih neprijateljskih drava u arapskom svetu.
Na Zapadu je takoe sve izraenija potreba za alternativnim izvorima,
kako zbog potrebe da se umanji energetska zavisnost tako i zbog nastojanja da se uspori proces globalnog zagrevanja. Sve intenzivnija upotreba
biometrijske tehnologije takoe je pokrenula mnogobrojne akademske
[103] Nedavno je u istonom Mediteranu otkrivena velika koliina rezervi prirodnog
gasa. Ovo nalazite smeteno izmeu teritorijalnih voda Izraela, Turske, Kipra, Libana
i Palestine jo uvek nije eksploatisano i ve predstavlja potencijalni kamen spoticanja u
ovom regionu.
62
~
FILIP EJDUS
diskusije o njenim etikim, pravnim i bezbednosnim aspektima. Konano, razvoj informacione tehnologije, koji mnogi nazivaju revolucijom u
informativnim poslovima, do koje je dolo u proteklih nekoliko decenija,
doneo je i novu bezbednosnu dinamiku u virtuelnom prostoru. Tako
postoji sve vee interesovanje za ulogu novih medija, kao to su Tviter
(Twitter), Fejsbuk (Facebook) ili Uahidi (Ushahidi) ne samo u pokretanju
arapskog prolea 2011. godine ve u meunarodnoj politici uopte.[104]
Osim toga, digitalizacija poverljivih dokumenata i decentralizovanost interneta omoguili su organizaciji Vikiliks (Wikileaks) da izvede verovatno
najvee curenje tajnih diplomatskih depea u istoriji.[105] Ukratko, razvoj
tehnologije uticao je kako na bezbednosnu dinamiku u svetu politike,
tako i na naunu misao o bezbednosti.
(c) Trei faktor koji je uticao na razvoj studija bezbednosti bili su
istorijski dogaaji. Neki od dogaaja koji su najvie uticali na studije bezbednosti jesu: berlinske krize 1948/49. i 1961. godine, Korejski rat od 1950.
do 1953. godine, lansiranje Sputnjika 1957. godine, kubanska raketna kriza
1962. godine, bliskoistona kriza i naftni ok 1973. godine, Vijetnamski
rat od 1964. do 1973. godine, zavretak hladnog rata, do koga je dolo u
periodu izmeu 1989. i 1991. godine, rat u Jugoslaviji, teroristiki napadi
11. septembra 2001. godine, ratovi u Avganistanu i Iraku, ali i nedavno zapoeto arapsko prolee. Svaki od ovih dogaaja izazvao je veliku panju
akademske zajednice, to je podstaklo prilagoavanje starih i razvijanje
novih teorijskih koncepata.[106]
Blokada Berlina, Korejski rat i lansiranje Sputnjika uvrstili su u
SAD ideju, koju je meu prvima izneo Dord Kenan u svom dugom
telegramu iz 1946. godine, a to je da Sovjetski Savez predstavlja jednu
sutinski ekspanzionistiku silu koju je potrebno kontrolisati strategijom obuzdavanja.[107] Kada su SAD u oktobru 1962. godine ustanovile
da Sovjetski Savez skladiti nuklearno oruje na Kubi, svet je trinaest
dana bio na ivici nuklearnog rata. Ovaj dogaaj, koji je u literaturi ostao
[104] O skoranjem porastu interesovanja za ove teme najbolje svedoe arhive godinjih
konferencija Udruenja za meunarodne studije (engl. International Studies Association).
Na primer, broj izlaganja na ovoj uglednoj konferenciji koja su u saetku sadrala pojam
novi mediji proteklih godina konstantno je rastao: 2009. godine 12 radova, 2010.
godine 17 radova, 2011. godine 55 radova. Izvor: <http://www.isanet.org/pubs/paperarchive.html> (10. oktobar 2011).
[105] Page and Spence, 2011.
[107]
Kennan, 1947.
63
~
upamen kao kubanska raketna kriza, pokrenuo je veliko interesovanje za

upravljanje krizom, problem njene eskalacije i proces donoenja odluka
u spoljnoj politici uopte. Izraelsko-arapski rat 1973. godine i naftni ok
koji je nakon toga uzdrmao svet, stavili su na dnevni red meunarodne
bezbednosti jednu staru temu ekonomiju i jednu relativno novu, a to je
meunarodni terorizam. Neoekivani zavretak hladnog rata okrnjio je
reputaciju tradicionalnih teorija bezbednosti, pre svega realizma, i otvorio put alternativnim pristupima. Rat u Jugoslaviji ukazao je na znaaj
identiteta za razumevanje bezbednosne dinamike, a teroristiki napadi
na SAD, kao i intervencije u Avganistanu i Iraku, koje su zatim usledile, obnovili su diskusije o asimetrinim sukobima i protivpounjenikim
operacijama. Arapsko prolee i intervencija u Libiji su na dnevni red
vratili humanitarni intervencionizam i demokratizaciju, ali su otvorili i
neke nove teme kao to je uticaj novih drutvenih mrea poput Fejsbuka
i Tvitera na politiku i socijetalnu bezbednost.
(d) Trea pokretaka snaga razvoja studija bezbednosti je, kako saoptavaju Beri Buzan i Lene Hansen, interna dinamika akademskih debata.
Najpre, radi se o raspravama koje su voene u drutvenim i politikim
naukama uopte, i koje su kasnije pristigle u nauku o meunarodnim odnosima i studije bezbednosti, a koje se tiu ontologije, epistemologije i
metodologije. Kao to je ranije istaknuto, tokom prvih nekoliko decenija
studije bezbednosti se nisu bavile mnogo ovim temama, ve su polazile,
uglavnom implicitno, od pozitivistikog, materijalistikog i racionalistikog shvatanja nauke. Studije bezbednosti su povremeno uvozile i znanja
iz drugih drutvenih disciplina, na primer, iz kognitivne psihologije koja
se bavila opaanjima u bezbednosnoj politici, mada je to bio vie izuzetak
nego pravilo.[108] Tokom osamdesetih godina, u okviru nauke o meunarodnim odnosima dolazi do prvih postpozitivistikih i reflektivistikih
kritika ovakvog dominantnog pristupa, to se ubrzo prelilo i u studije bezbednosti. Tada dolazi i do velikog raskola izmeu tradicionalnih racionalistikih pristupa, koji su insistirali na pozitivizmu prirodnih i ekonomskih
nauka, i alternativnih reflektivistikih pristupa, koji su se sve vie oslanjali
na interpretativne epistemologije, aktuelne u drutvenim naukama.
Pored ovih metodolokih rasprava, studije bezbednosti su razvijane i
pod uticajem diskusija koje su voene u drugim disciplinama. Od osamdesetih godina nadalje, one se sve vie povezuju sa drugim drutvenim
naukama poput lingvistike, sociologije, filozofije, feministikih i postkolonijalnih studija, politike i drutvene teorije. Na taj nain su akademski
[108]
Jervis, 1976.
64
~
FILIP EJDUS
koncepti iz drugih disciplina pristigli u studije bezbednosti i definisali

njihov dalji razvoj. Neki od tih koncepata su: govorni in iz lingvistike,
ontoloka bezbednost i kognitivna disonanca iz socijalne psihologije, potinjenost (engl. subalterity) iz postkolonijalnih studija, sopstvo/drugost
iz poststrukturalnih pristupa, emancipacija iz kritike teorije, drutvene
prakse iz sociologije i tako dalje.
Konano, potrebno je uzeti u obzir i unutranju dinamiku diskusija
samih studija bezbednosti. Pored spoljnih faktora, poput tehnologije ili
dogaaja, na njihov razvoj je uticala i priroda samog istraivakog polja o
kome je re. S jedne strane, profesionalni istraivai bezbednosti imali su
imperativ da ostanu politiki i praktino relevantni. Oblast bezbednosti je
izuzetno politizovana i sami istraivai su esto tokom karijera prelazili
formalno ili neformalno iz uloge istraivaa u ulogu odluioca i savetnika
ili ak politikih ideologa. Osim toga, neretko su i sredstva namenjena
istraivanjima u oblasti bezbednosti usmeravana ka reavanju praktinih
pre nego teorijskih problema. S druge strane, istraivai bezbednosti naunu reputaciju stiu preko svojih veza sa svetom univerziteta i instituta.
U ovim ustanovama kredibilitet se stie u najveoj meri objavljivanjem u
vodeim naunim asopisima. Kao i u drugim disciplinama drutvenih
nauka, pritisak da se stalno objavljuju novi radovi (engl. publish or perish) uticao je na istraivae da konstantno tee konceptualnoj i teorijskoj
inovativnosti. Teko je rei u kojoj meri je ovo obogatilo studije bezbednosti, a u kojoj meri je dovelo do pomodarskog prepakivanja starih ideja
u nove ambalae. Sve u svemu, interna dinamika studija bezbednosti je
pokretaka snaga koja je, svakako kroz interakciju sa drugim pokretakim snagama poput dogaaja, politike velikih sila ili razvoja tehnologije,
takoe uticala na razvoj ove discipline.
(e) Konano, peti inilac koji je pokretao studije bezbednosti bila je
njihova postepena institucionalizacija. Ona, kao to pokazuju Buzan i
Hansen, ima nekoliko aspekata, a to su uspostavljanje akademskih programa na univerzitetima, stvaranje naunih udruenja, razvoj specijalizovanih naunih asopisa i osnivanje instituta i trustova mozgova.[109]
Na univerzitetima, pre svega tokom ezdesetih godina u SAD i u Velikoj
Britaniji, a kasnije i u drugim delovima sveta, razvijaju se studijski programi iz stratekih studija i studija bezbednosti. Prvi univerzitetski centar
posveen stratekim studijama osnovan je na Univerzitetu Kolumbija
(Institute of War and Peace Studies) 1951. godine. Nakon toga i drugi
veliki univerziteti poput Kraljevskog koleda u Londonu (Departement
65
~
of War Studies), Dravnog univerziteta u Ohaju (Mershon Centre for International Security Studies), Harvarda (Belfer Centre for Science and
International Aairs), Stenforda (Arms Control and Disarmament Program), Oksforda (Strategic Studies Group), Univerziteta u Kopenhagenu
(Centre for Advanced Security Theory) itd, osnivaju istraivake centre
koji se specijalizuju za oblast bezbednosti.
Isto tako, poevi od sedamdesetih godina, nastaju i nauna udruenja poput, na primer, sekcije za studije bezbednosti u okviru Udruenja za meunarodne studije (engl. International Studies Association) 1971. godine.[110] Osim toga, poinju da se objavljuju prvi put i
nauni asopisi specijalizovani za meunarodnu bezbednost. Prvi
asopis specijalizovan za strateke studije jeste Survival osnovan
1958. godine u okviru IISS (Meunarodni institut za strateke studije),
a zatim su nastali i mnogi drugi International Security, Security and
Cooperation, European Security, Security Dialogue itd. bez kojih bi razvoj akademske discipline i akademske zajednice bio nezamisliv.[111] Osim
u ovim specijalizovanim asopisima, studije bezbednosti su se razvijale i
u drugim asopisima usmerenim na iru oblast meunarodnih odnosa,
poput Foreign Aairs, World Politics ili European Journal of International
Relations kao i u asopisima iz oblasti politikih nauka, kao to je American Political Science Review.
I na kraju, posle Drugog svetstkog rata se osniva i veliki broj trustova
mozgova (engl. think-tanks) i instituta koji su svojim radom oblikovali
kako bezbednosne politike pojedinih drava tako i teorijske diskusije u
akademskom svetu. U oblasti stratekih studija najpoznatiji instituti nastali
tokom hladnog rata jesu RAND korporacija nastala 1948. godine u SAD
i IISS osnovan 1958. godine u Velikoj Britaniji.[112] Ovi trustovi mozgova
su dobijali sredstva od svojih drava kao i od velikih privatnih fondacija
kako bi razmatrali gorue bezbednosne probleme sa kojima su se njihove
vlade suoavale. Za razliku od univerziteta ili mirovnih instituta trustovi
mozgova su po pravilu manje zainteresovani za teorijske i konceptualne
teme, a daleko vie za politiki relevantne odnosno za praktinu politiku.
[110] Zvanina prezentacija ove sekcije: <http://www.isanet.org/isss/> (17. oktobar 2011).
[111] Pre nastanka studija bezbednosti postojali su istraivaki centri i specijalizovani
asopisi koji su se bavili ratom i mirom. Na primer, sa tim ciljem je osnovan RUSI (Royal
United Services Institute) 1831. godine, a asopis ove organizacije The RUSI Jorunal poeo
je da izlazi 1857. godine. <http://www.rusi.org/> (17. oktobar 2011).
[112] Pre Drugog svetskog rata osnovan je samo mali broj nezavisnih trustova mozgova
koji su se bavili ovim temama, poput Carnegie Endowment for International Peace osnovan 1910. godine i Brookings Institution osnovan 1927. godine.
66
~
FILIP EJDUS
U ovim organizacijama esto se sprovode istraivanja, organizuju konferencije i tampaju publikacije koje svojim kvalitetom zadovoljavaju naune
standarde. Meutim, neretko se deava da neki od ovih trustova mozgova,
iako izuzetno uticajni u oblasti praktine politike, budu toliko politiki
pristrasni da njihov rad teko moe biti okarakterisan kao nauni, nego pre
kao ideoloki ili usko interesni.[113] U Evropi se od ezdesetih godina osniva
itav niz instituta koje se bave studijama mira. To su: Institut za istraivanje
mira u Oslu PRIO (1959), Norveki institut za meunarodnu politiku
NUPI (1959), Institut za istraivanje mira u Stokholmu SIPRI (1966), te
u Frankfurtu PRIF (1970), u Kopenhagenu COPRI (1985) i drugi.
U Srbiji su studije bezbednosti poele da se institucionalizuju relativno
kasno. Ustanova na kojoj je poelo izuavanje studija bezbednosti, ako se
izuzme sistem vojnog, policijskog i obavetajnog obrazovanja, jeste Fakultet narodne odbrane. Osnovan 1978. godine, ovaj fakultet je prerastao u
Fakultet civilne odbrane 1990. godine, a u Fakultet bezbednosti 2006. godine. Druga institucija u kojoj je razvijen program studija bezbednosti jeste
Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu. U nevladinom sektoru
postoji nekoliko desetina organizacija koje se deklarativno bave bezbednosnim temama.[114] Meutim, postoji samo nekoliko trustova mozgova, koji
se bave istraivanjem, poput Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
(bivi Centar za civilno-vojne odnose), fonda ISAC, Meunarodnog instituta za bezbednost i Centra za bezbednosne studije. Konano, to se tie
asopisa, postoji i nekoliko naunih asopisa koji se bave bezbednosnim
temama, a to su Ljudska bezbednost, Bezbednost Zapadnog Balkana, Revija
za bezbednost, Vojno delo, Nauka, bezbednost, policija i Bezbednost.
[113]
Bojovi, 2009.
[114] U Srbiji su 2008. godine izbrojane ak 43 organizacije civilnog drutva koje su se

interesovale za oblast bezbednosti. Izvor: CCVO, 2008.
67
~
2.7 ZAKLJUAK
Studije bezbednosti su prele dugaak put od svog nastanka do danas.
Od zlatnog doba tokom pedesetih godina 20. veka, pa sve do arapskog
prolea spoetka druge decenije 21. veka, one su stalno proirivane, produbljivane i obogaivane. Na poetku, bile su iskljuivo vezane za vojne,
pre svega, nuklearne izazove SAD i drugih velikih sila. Prvi istraivai
koristili su pozitivistiku metodologiju, a nalazi su, pre svega, bili namenjeni odluiocima u vojnom sektoru bezbednosti. Danas su studije bezbednosti teorijski daleko raznovrsnije, spiskovi tema kojima se bave su
mnogo dui, a broj korisnika njihovih saznanja daleko vei. Ponekad je
ta raznovrsnost ak tolika da se na momente moe uiniti kako su izgubljeni intelektualna koherentnost i jasan istraivaki dnevni red. Ipak, u
pluralizmu tema i perspektiva se i nalazi bogatstvo koje studije bezbednosti ini uzbudljivom i dinaminom naunom disciplinom.
68
~
FILIP EJDUS
69
~

Me Unarodna Bezbednost: Teorije Sektori I Nivoi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Me Unarodna Bezbednost: Teorije Sektori I Nivoi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

FILIP EJDUS

2. Razvoj studija bezbednosti

3. Tradicionalni pristupi u studijama bezbednosti

4. Alternativni pristupi u studijama bezbednosti

5. Kopenhaka kola studija bezbednosti

3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

3.2 Koncept nacionalne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

podjednako validnih interpretacija. Kako e injenice biti odabrane,

disciplini, samo etiri ne izlaze na engleskom jeziku i oni se nalaze

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

meranja zavrnih rokova. Ovaj tekst je takoe rezultat rada na projektu

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

globalnu bezbednost. Isto tako, u politikim naukama, a posebno u nauci

1.2 ETIMOLOKO I ISTORIJSKO POREKLO

Wver, 2004, 54.

Slika 1: Dinar iz doba Marka Opelija

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

Wver, 2004, 55.

MacFarlane and Khong, 2006.

Wver, 2004, 56.

koncepta bezbednosti napisao upravo jedan Nemac tokom tridesetih

Tokom prvih posleratnih godina, termin nacionalna bezbednost

Kritiku meuratnog utopizma videti: Carr, 1939.

Wver, 2004, 56; Eisenhower, 1961.

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

ulogu nego pojam bezbednost koji se, na primer, u Lenjinovim delima

Wver, 2004, 60.

Wver, 2004, 62.

[23] U modernoj sociologiji ovaj pristup je aktuelizovan 1966. godine objavljivanjem

Uporedo sa ovim promenama u percepciji strategijskog okruenja,

[26] Na engleskom jeziku se termin societal security koristi da bi se napravila razlika

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

bezbednosti se takoe i produbio, naputajui ideju da je drava jedini

Slika 2: Proirenje i produbljenje koncepta bezbednosti

1.3 DEFINICIJA I KONCEPT BEZBEDNOSTI

Baldwin, 1997, 1012.

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

odsustvu pretnji.[29] Po stanovitu Edvarda Koloeja, bezbednost se moe

[31] Wolfers, 485.

Ovo pitanje se odnosi na referentni objekat bezbednosti,

Vrednosti koje se ele zatititi mogu biti veoma razliite, a

rom, posredne ili neposredne, vojne ili nevojne, stare ili

Bezbednost se moe postizati razliitim sredstvima, kao

U bezbednosti, kao i u ekonomiji nema besplatnog ruka.

Iako bi zdravorazumski odgovor na ovo pitanje uvek bio

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

1.4 POJAM I KLASIFIKACIJA IZAZOVA,

Human Security Centre, 2005.

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

bezbednosnih funkcija razliitih delova sektora bezbednosti, to se ogleda

[39] Razlikovanje simetrinih od asimetrinih pretnji esto se dovodi u pitanje zbog

1.5 PERCEPCIJA BEZBEDNOSNIH PRETNJI

[43] Kramer, 1994.

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

ovek koji je naoruan samo noem moe smatrati da je medved koji

Ali subjektivnost se ne odnosi samo na oseanje nivoa ugroenosti,

Dimitrijevi 1973, 31.

[48] Brauh je ovu podelu napravio nadovezujui se na englesku kolu meunarodnih

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

na aerodromima kroz koje u svetu svakodnevno prolaze milioni putnika

1.6 SAVREMENI BEZBEDNOSNI IZAZOVI,