ЕЛЕКТРАНЕ И РАЗВОДНА ПОСТРОЈЕЊА

ПРАКТИКУМ
ЕЛЕКТРИЧНА ОПРЕМА РАЗВОДНИХ ПОСТРОЈЕЊА

1. САБИРНИЦЕ И НЕИЗОЛОВАНИ ПРОВОДНИЦИ

1.1 Опште о сабирницама
Сабирнице су у електричном погледу темељ разводног постројења. Сви
водови су спојени са сабирницама, па су оне за нормалан погон разводног
постројења од највеће важности.
Сабирнице се изводе од неизолованих бакарних или алуминијумских
проводника.
За разводна постројења назначеног напона до 35 kV користе се округли,
пљоснати (правоугаони) или цевни профили.
У разводним постројењима вишег напона употребљавају се ужад или цеви.
Избор пресека сабирница обавља се:
- с обзиром на максималну струју у нормалном погону,
- с обзиром на повишење температуре за време трајања кратког споја и
- с обзиром на механичко напрезање при кратком споју.
Сабирнице омогућавају међусобно повезивање водова којима се енергија
доводи са водовима којима се енергија одводи.
Неизоловани проводници служе за повезивање генератора и
трансформатора са сабирницама или међусобно. Они се генерално користе
за међусобно повезивање делова опреме кроз које теку велике радне
струје.
Сабирнице су најчешће неизоловани бакарни или алуминијумски
проводници.
Профили који се уобичајено користе су:
• за средњи и ниски напон: пљоснати (правоугаони), округли и У-профил
• за високи напон: ужад и цеви.

1
Сабирнице су активни део разводног постројења (део постројења који се
налазе под напоном и кроз које теку струје) и представљају његову
електричну окосницу и главну "саобраћајницу". На њих се везују, преко
одговарајућих расклопних апарата, водови и трансформатори. Сви водови
спојени са су сабирницама, па су оне за нормалан погон разводног
постројења од највеће важности.
У затвореним разводним постројењима назначеног напона 35 kV користе се
округли, пљоснати или U профили, док се у разводним постројењима виших
напона, употребљавају ужад или цеви. Због механичке чврстоће у
постројењима до 35 kV не изводе се сабирнице профила мањег од
40x5 mm.
За напоне 110 kV и више минимални пресек ужета, односно пречник цеви,
одређен захтевом спречавања короне (губици који су обрнуто сразмерни
пречнику проводника). Тако је за постројење назначеног напона 110 kV
најмањи пресек 95 mm2, а најмањи пречник цеви 30 mm, док је за напон 220
kV најмањи пресек ужета 300 mm2, а најмањи пречник цеви 50 mm.
Сабирнице се постављају на потпорне изолаторе, а у постројењима у
којима су сабирнице изведене од ужади као носачи сабирница
употребљавају се висећи ланчасти изолатори на челичној носећој
конструкцији (стубовима или порталима).
Један систем сабирница садржи три сабирничка проводника (шине, ужад),
јер се употребљава искључиво трофазни наизменични систем преноса.
Сабирнице у разводним постројењима често се боје, јер се бојењем
побољшава одвођење топлоте.

1.2 Распоред проводника

Крути проводници су најчешће распоређени у хоризонталној или
вертикалној равни (слика 1.1).
Могући су и распореди у косој равни или у теменима троугла.
Размак између сабирничких проводника одређен је назначеним напоном
(ТАБЕЛА 6 - ПРИЛОЗИ).

2
 Слика 1.1
Скица распореда
проводника сабирница
1) хоризонтални
распоред;
2) вертикални распоред

1.3 Избор пресека према загревању у трајном раду

Под максималном струјом у нормалном погону, меродавном за избор
пресека проводника, подразумева се највећа струја која у нормалном
погону протиче кроз најоптерећенији део сабирнице. Према
најоптерећенијем делу димензионишу се целе сабирнице.

Загревање изнад температуре околине јесте мера за одређивање

дозвољеног оптерећења сабирница, под претпоставком да максимална
јачина струје траје неограничено дуго. Дозвољено је повишење
температуре сабирница за 30°C изнад температуре околине.
Дозвољена оптерећења одређују се експериментално.

На сабирнице је прикључено више прикључака. Смерови снага појединих

прикључака се обично разликују. Могуће су и разлике у уделима активне и
реактивне снаге код појединих прикључака.
Прорачуни се поједностављују занемаривањем разлика у факторима снаге
појединих прикључака, а са привидним снагама се рачуна као са скаларним
величинама.
Једна могућа комбинација прикључака и одговарајућа расподела снага по
деоницама сабирница приказана је на слици 1.2.

3
Сабирнице се димензионишу према деоници кроз коју протиче највећа
снага Smax,r.
Из генераторске јединице снага има смер ка сабирницама.
Снага прикључка једнака је назначеној снази генератора. Ако је предвиђен
и форсирани рад генератора, онда је то снага генераторског прикључка.
Када је прикључак трансформатор, такође треба узети у обзир његов
форсирани погон.
Иако су форсирани погони за генераторе и трансформаторе краткотрајни,
за сабирнице су они трајни због великих разлика у временским константама
загревања.

Слика 1.2
Расподела снага по
деоницама сабирнице

На основу одређене вредности Smax,r израчунава се максимална радна

струја

S max, r
I max, r = [израз 4.3.3]
3 ⋅U ns

где је
Uns – назначени међуфазни напон сабирница.

У случају врло великих јачина струје фазе сабирница изводе се од два или
више проводника. На тај начин образује се пакет крутих проводника или
сноп ужастих проводника (ТАБЕЛА 7 - ПРИЛОЗИ).

4
Трајно дозвољена јачина струје проводника израчунава се из израза

I td = k1 ⋅ k 2 ⋅ k 3 ⋅ I tdT [израз 4.3.4]

где су:
k1, k2 i k3 – коефицијенти

I tdT – таблична вредност трајно дозвољене јачине струје.

k1 – корекциони фактор којим се обухвата смањење термичке

издржљивости због разлика у распореду проводника.
За круте сабирнице правоугаоног попречног пресека, постављене насадице
у хоризонталној равни k1 = 1.
Ако су сабирнице постављене пљоштимице вредност фактора k1 одређује
се из табеле 1.3.

Коефицијент k2 = 1 за проводнике постављене у хоризонталној равни;

k2 = 0,85 за проводнике постављене у вертикалној равни.
Коефицијентом k3 узимају се у обзир разлике карактеристичних
температура, за које важе подаци у табелама, и стварних температура
којима ће проводници бити изложени у експлоатацији.

Коефицијент k3 израчунава се из израза

ϑtd −ϑa [израз 4.3.5]

k3 =
ϑtdT −ϑaT
где су:

ϑtdT ,ϑaT – табличне вредности температура

ϑtdT =ϑaT + ∆ϑT
∆ϑT – таблична вредност трајно дозвољене надтемпературе
ϑtd ,ϑa – вредности температура у условима експлоатације.
5
Да би били задовољени услови загревања у нормалном погону треба да
буде испуњен услов

I td ≥ I max, r
Пошто је

I td = k1 ⋅ k 2 ⋅ k 3 ⋅ I tdT
следи

1 1 S max, r
I tdT ≥ I max, r =
k1 k 2 k3 k1 k 2 k3 3 ⋅U ns [израз 4.3.6]

Из таблица дозвољених трајних оптерећења бира се, за изабрану врсту

проводника, најмањи пресек који задовољава овај услов.

У ТАБЕЛАМА 1-a и 1-b – ПРИЛОЗИ, дати су подаци за трајно дозвољене

струје проводника одређеног пресека и материјала. Подаци се односе на
хоризонтални распоред проводника.

Пресек сабирничких проводника одабран према максималној јачини струје

у нормалном погону потребно је даље проверити с обзиром на загревање и
механичка напрезања за време трајања кратког споја.

Табела 1.3
Вредности корекционог сачиниоца k1

6
1.4 Загревање у кратком споју
Упркос кратком трајању струја кратког споја, загревање проводника може у
неповољном случају да изазове оштећење сабирница. Повишење
температуре настаје врло брзо и може се сматрати да се за време трајања
кратког споја развијена топлотна енергија не одводи у околину, па је
загревање пропорционално топлоти која се развија у проводнику.

Пресек проводника треба изабрати тако да се при кратком споју не

прекорачи краткотрајно дозвољена температура проводника. Овај
критеријум биће испуњен ако је
[израз 4.4.1]
ks ⋅ A
q ≥ qmin =
c ⋅γ 1+ α ⋅ (ϑkd − 20)
⋅ ln
ρ 20 _ ⋅α 1+ α ⋅ (ϑtd − 20)
где су:
q – укупни пресек проводника једне фазе
А – топлотни импулс струје кратког споја [(kA)2s]

ϑkd – краткотрајно дозвољена температура проводника [°C]

ϑtd – трајно дозвољена температура проводника [°C]
ks – сачинилац скин-ефекта за пресек проводника
C – специфична топлота
α – температурни коефицијент отпора

ρ 20 _ – специфична отпорност за једносмерну струју на температури 20°C.

За круте проводнике,

за ϑtd = 65°C и
ϑkd = 180°C за алуминијум, односно

7
ϑkd = 200°C за бакар, добија се
q Al − min =12,0 ⋅ k s ⋅ A [mm 2 ]
qCu − min = 7,4 ⋅ k s ⋅ A [mm 2 ]

1.5 Механички прорачун

У стручној литератури спроведена је детаљна анализа сила које делују на
поједине сабирничке проводнике приликом кратког споја: трофазног,
двофазног и двофазног са истовременим спојем са земљом. Анализе су
показале да се највеће силе појављују на средњем проводнику приликом
трофазног кратког споја. Према томе, за механичко димензионисање
сабирница меродавне су струје трофазног кратког споја.

Механички прорачун крутих проводника

Крути проводници напрегнути су на савијање под дејством сила које се
јављају при кратким спојевима.

Напон савијања фазног сабирничког проводника израчунава се из израза

F ⋅l
σ =β ⋅ [израз 4.5.1]
8 ⋅W
где су:
F – сила која делује при кратком споју

l 2 3 l
F = 0,2 ⋅ ⋅ iud ⋅ = 0,173⋅ pr ⋅ iud2 [израз 3.5.2]
a 2 a
где су:

l pr - дужина проводника,

iud – ударна струја кратког споја [kA].

8
W – отпорни моменат сабирничког проводника,
l – корак сабирнице

(растојање између суседних изолатора који носе сабирнице),

β – сачинилац који узима у обзир начин причвршћивања проводника

(ТАБЕЛА 4 - ПРИЛОЗИ).
Напон савијања проводника у пакету израчунава се из израза

FS ⋅ l S
σS = [израз 4.5.2]
16 ⋅W
где су:
FS – сила која делује на проводник због узајамног дејства проводника у
пакету
2
 iud  n K F 1k
Fс = 0,2 ⋅   ⋅ ∑
 n  k = 2 a1k [израз 3.6.2]

где су:
a1k – растојање оса ивичног и к-тог проводника у пакету,
KF – фактор облика проводника,
iud – ударна струја кратког споја [kA].

W S – отпорни моменат проводника у пакету,

l S – растојање између суседних одстојника,

Усвојено решење задовољава у односу на механичка напрезања ако су

испуњени следећи критеријуми:

σ res ≤1,5 ⋅σ 0 , 2 [израз 4.5.6]

σ S ≤σ 0, 2 [израз 4.5.7]

9
где су:

σ res - укупни напон савијања

σ res = σ + σ S [израз 4.5.5]
σ 0 , 2 - гранична вредност напона течења материјала (табела 1.7).
Напрезање сабирница дозвољено је до границе течења σ 0 , 2 . То је
гранично напрезање при којем трајна деформација сабирница не прелази
0,2%.

Вредности σ 0 , 2 за различите профиле сабирница налазе се у табели 1.7.

Табела 1.7
Најмања и највећа вредност границе течења профила од бакра и
алуминијума који се употребљавају за израду сабирница

10
1.6 Поступак избора крутих сабирница
Избор крутих сабирница обавља се по поступку који следи.

Избор типа сабирница

Круте сабирнице усвајају се за назначене напоне мање или једнаке 35 kV.

Усвајање распореда проводника

Круте сабирнице могу да се поставе у хоризонталној или вертикалној равни.

Избор пресека и материјала проводника

За круте сабирнице користе се правоугаони, кружни, цевни, L- и U-профили
од бакра или алуминијума.

Избор размака између проводника

Избор размака између проводника за дати назначени напон бира се на
основу података наведених у ТАБЕЛИ 6 – ПРИЛОЗИ.
Избор пресека сабирница према загревању у трајном погону
Пресек сабирница према загревању у трајном погону бира се на основу
максималног оптерећења Smax,r деонице у трајном погону. Ако распоред
поља на сабирницама није фиксиран, поља треба распоредити тако да
оптерећење максимално оптерећене деонице буде што је могуће мање.

Пресек сабирница q одређује се из услова

1 S max, r 1
I tdT ≥ = I max, r
k1 k 2 k3 3 ⋅U ns k1 k 2 k3 [израз 4.3.6]

k1 – корекциони фактор којим се обухвата смањење термичке

издржљивости због разлика у распореду проводника.
За круте сабирнице правоугаоног попречног пресека, постављене насадице
у хоризонталној равни k1 = 1.

11
Ако су сабирнице постављене пљоштимице вредност фактора k1 одређује
се из табеле 1.3.

Коефицијент k2 = 1 за проводнике постављене у хоризонталној равни;

k2 = 0,85 за проводнике постављене у вертикалној равни.

Коефицијентом k3 узимају се у обзир разлике карактеристичних

температура, за које важе подаци у табелама, и стварних температура
којима ће проводници бити изложени у експлоатацији.
Коефицијент k3 израчунава се из израза

ϑtd −ϑa [израз 4.3.5]

k3 =
ϑtdT −ϑaT
где су:

ϑtdT ,ϑaT – табличне вредности температура

ϑtdT =ϑaT + ∆ϑT
∆ϑT – таблична вредност трајно дозвољене надтемпературе
ϑtd ,ϑa – вредности температура у условима експлоатације.

Из таблица дозвољених трајних оптерећења бира се, за изабрану врсту

проводника, најмањи пресек који задовољава услов из израза 4.3.6.
Провера изабраног пресека сабирница према загревању у кратком споју
Изабрани пресек q задовољава на загревање у кратком споју ако је испуњен
услов

q ≥ qmin = β F ⋅ ks ⋅ A [израз 4.4.1]

За средњенапонске сабирнице сабирнице: βF-Al = 12; βF-Cu = 7,4; ks = 1 .

12
Механички прорачун средњенапонских сабирница
Напон савијања фазног проводника износи

F ⋅l
σ =β ⋅ [израз 4.5.1]
8 ⋅W
Напон савијања проводника у пакету износи

FS ⋅ l S
σS = [израз 4.5.2]
16 ⋅WS
Усвојено решење задовољава у погледу механичких напрезања ако су
испуњени услови

σ res = σ + σ S ≤ 1,5 ⋅σ 0, 2 [израз 4.5.6]

σ S ≤σ 0, 2 [израз 4.5.7]

За правоугаоне бакарне профиле дебљине до 8 mm: σ0,2 = 2,5х108 N/m2

За профиле дебљине преко 8 mm: σ0,2 = 1,5х108 N/m2
За правоугаоне алуминијумске профиле дебљине до 10 mm и висине
до 60 mm: σ0,2 = 0,8х108 N/m2
За профиле дебљине до 10 mm и висине 60 mm -120 mm:
σ0,2 = 0,7х108 N/m2

2. ИЗОЛАТОРИ
У разводним постројењима примењују се:
- потпорни изолатори
- висећи изолатори
- проводни изолатори (класични и капацитивни).

2.1 Потпорни изолатори

Потпорни изолатори носе сабирнице и остале неизоловане проводнике у
разводним постројењима (слика 2.1).

13
 Слика 2.1
Крути проводник (сабирница) на
потпорном изолатору

Потпорни изолатори изолују проводнике од уземљених делова (масе) и

преузимају на себе силе које делују на сабирнице односно неизоловане
проводнике.
Јасно је да потпорни изолатори обезбеђују и неопходно растојање између
проводника.
Потпорни изолатори бирају се према назначеном напону сабирница и сили
која делује на сабирнице при кратком споју.

Сила Ft која делује на изолатор који носи проводник сабирнице израчунава

се из израза

Ft = v F ⋅α ⋅ F [израз 4.5.3]

где су:
v F – сачинилац који узима у обзир утицај осцилација фазног проводника,
α - сачинилац који зависи од начина причвршћења фазног
проводника (ТАБЕЛА 4 – ПРИЛОЗИ),
F – сила која делује на сабирницу, у оси сабирнице, на месту учвршћења за
изолатор (слика 2.2).

14
 Слика 2.2
Дужина сабирнице
меродавна за
одређивање силе која
делује на потпорни
изолатор

Сила F израчунава се из израза

l1 + l2
F= ⋅ Fl [израз 5.1.1]
2
где је

Fl – максимална сила по јединици дужине сабирнице

l 2 3 l
F = 0,2 ⋅ ⋅ iud ⋅ = 0,173⋅ pr ⋅ iud2 [израз 3.5.2]
a 2 a
где су:

l pr - дужина проводника,

iud – ударна струја кратког споја [kA].

Сачинилац v F израчунава се, са резервом на страни сигурности, из израза

vF =1 за σ res ≥ 0,8 ⋅σ 0/ , 2

0,8 ⋅σ 0/ , 2
vF = за σ res < 0,8 ⋅σ 0/ , 2 [израз 4.5.4]
σ res
где је

σ res = σ + σ S [израз 4.5.5]

15
Сачинилац v F не може имати вредност већу од 2,7 за трофазне кратке
спојеве, нити вредност већу од 1,8 за двофазне кратке спојеве. Тачне

вредности сачиниоца v F израчунавају се на основу прорачуна сопствених

осцилација проводника.

Механичко напрезање изолатора израчунава се свођењем силе Ft на горњу

ивицу изолатора (слика 2.1)

h
H1 + n +
Fi = Ft ⋅ 2 [израз 5.1.2]
H1
Сила Fi представља силу Ft сведену на горњу ивицу изолатора.
Критеријум који мора да буде задовољен с обзиром на механичко
напрезање изолатора:

Fi ≤ 0,6 ⋅ Fp [израз 5.1.3]

где је
Fp – преломна сила изолатора.

При избору потпорних изолатора меродавна је сила Fp која делује на

највише оптерећени изолатор.

Потпорни изолатори израђују се од порцелана, епоксида (аралдита) и

композитних полимерних материјала.
Подаци о потпорним изолаторима дати су у ТАБЕЛАМА 9 и 10 – ПРИЛОЗИ.

2.2 Избор потпорних изолатора

Потпорни изолатори који носе сабирнице бирају се према назначеном
напону сабирница и сили која делује на сабирнице при кратком споју.

16
На основу назначеног напона и степена загађења средине у којој ће
изолатор бити монтиран, одређује се минимална дужина клизне стазе

D KS = U max,r ⋅ D ′
Вредности специфичне дужине клизне стазе D' за различите нивое
загађења околне средине приказане су у табели 2.4.

Табела 2.4
Вредности специфичне дужине клизне стазе за различите нивое
загађења околне средине

Сила Fi која делује на горњу ивицу изолатора не сме да премаши вредност

назначене преломне силе изолатора Fp.

Сила Ft која делује на средњи изолатор при кратком споју (слике 2.1 и 2.2)

l1 + l2
Ft = vF ⋅ ⋅ Fl [израз 4.5.3] (α = 1)
2
где су:

v F - коефицијент сигурности
vF =1 за σ res ≥ 0,8 ⋅σ 0/ , 2

0,8 ⋅σ 0/ , 2
vF = за σ res < 0,8 ⋅σ 0/ , 2 [израз 4.5.4]
σ res
σ'0,2 = 3,3 х 108 N/m2 - за бакарне правоугаоне профиле

17
σ'0,2 = 0,9 х 108 N/m2 - за алуминијумске правоугаоне профиле
Fl – сила по јединици дужине сабирница

1 2
Fl = 0,173 ⋅ ⋅ iud [израз 3.5.2]
a
Сила Fi која делује на горњу ивицу изолатора

h
H1 + n +
Fi = Ft ⋅ 2 [израз 5.1.2]
H1
Да би одабрани изолатор задовољио с обзиром на механичко напрезање
мора да буде испуњен услов

Fi ≤ 0,6 ⋅ Fp [израз 5.1.3]

Fp – преломна сила изолатора.

При избору потпорних изолатора меродавна је сила Fp која делује на

највише оптерећени изолатор.

3. РАСТАВЉАЧИ
Улога растављача је да видно и сигурно одвоје део постројења који није под
напоном од дела постројења који је под напоном како би омогућили приступ
појединим елементима, док су други делови постројења у погону. Тако се
могу обављати плански ремонти и оправке елемената без прекида рада
осталих делова постројења.
Растављачем се, у принципу, не сме ни прекидати ни успостављати струја,
јер растављач, будући да нема ни комору ни медијум за гашење лука, не
може да угаси лук. Погрешне манипулације растављачем често су узроци
великих оштећења постројења и непосредно угрожавају безбедност
особља.

18
3.1 Конструкција растављача средњег напона (до 35 kV)
Растављачи средњег напона изводе се са заједничким металним постољем
и погоном као једнополни, двополни или трополни, са или без уграђених
ножева за уземљење (земљоспојник).
Стандардни средњенапонски растављачи производе се за назначене струје
до 2500 А, а за веће назначене струје (2500-12500 А) користе се специјалне
конструкције.
Средњенапонски растављач приказан је на слици 3.1.

Слика 3.1
Растављачи за унутрашњу монтажу

Растављачи су обично тако спојени да се укључење и искључење у све три

фазе обавља истовремено.

Погон растављача може да буде:

─ ручни: преко полуга везаних са осовином растављача (мора се физички
доћи до растављача)
─ пнеуматски: ваздух под притиском делује на клип у цилиндру и покреће
осовину растављача (могуће је даљинско управљање из командне
просторије)
─ електромоторни: мотор закреће осовину растављача (могуће је даљинско
управљање из командне просторије).

19
3.2 Избор растављача
Карактеристичне величине и критеријуми избора растављача су:
– назначени напон Un
Ако се са Unpost означи назначени напон постројења, потребан услов при
избору растављача је:

Un ≥ Unpost [израз 8.1.1]

– назначена струја In
Ако је Irmax максимална струја кроз растављач у нормалном погону, мора да
буде испуњен услов:

In ≥ Irmax [израз 8.1.2]

– динамичка струја idyn

Ако се са iud означи вредност ударне струје на месту уградње растављача
потребан услов је:

idyn ≥ iud [израз 8.1.3]

– једносекундна подносива струја I1s

Нека је А вредност топлотног импулса за случај квара на месту уградње
растављача. Мора да буде испуњен услов:

I1s ≥ A [израз 8.1.4]

У изразу (8.1.4) I1s добија се у kА ако се топлотни импулс А изрази у (kA)2s.

Избор растављача је правилан ако су задовољени сви услови (8.1.1) до
(8.1.4).

20
3.3 Поступак избора растављача
1. Избор назначеног напона
2. Избор назначене струје
Избор назначене струје обавља се из низа стандардних вредности [A]:
630 – 1250 – 1600 – 2000 – 2500 – 3000 – 4000.
3. Избор назначене краткотрајно подносиве струје I1s и назначене ударне
струје idyn
Стандардне вредности I1s су [kA]: 20 – 31,5 – 50 – 63.
Стандардне вредности idyn су [kA]: 50 – 80 – 125 – 160.

4. РАСТАВНИ ПРЕКИДАЧИ
Раставни прекидачи користе се за прекидање радних струја у случајевима
када би примена прекидача била неекономична. У раставним прекидачима
стандардне конструкције гашење лука одвија се у малим коморама, чији су
зидови направљени од материјала из којих се при појави електричног лука
ослобађају гасови.

За гашење електричног лука користе се гасови који се развијају, приликом

искључења а због деловања лука, у комори од аминопласта, фибера,
плексистакла и сл. Због тога у комори нарасте притисак који доводи до
струјања гасова вертикално на смер електричног лука.

Постоје и конструкције са сопственом производњом ваздуха под притиском

који се користи за гашење електричног лука. Ваздух под притиском сабија
се за време искључења растављача.

Погонски механизми растављача снаге могу да буду, као и код растављача:

ручни, пнеуматски и електромоторни.
Раставни прекидач средњег напона за унутрашњу уградњу приказан је на
слици 4.1.

21
У појединим случајевима раставни прекидачи користе се у комбинацији са
високонапонским осигурачима. Тада осигурач прекида струју кратког споја,
а раставни прекидач служи за прекидање радне струје. Примена овакве
комбинације ограничена је назначеним снагама осигурача и напонима до 35
kV, јер се осигурачи не производе за више напоне. За више напоне користе
се искључиво високонапонски прекидачи.

Раставни прекидачи производе се за назначене напоне Unrs ≤ 38 kV и

назначене струје [A]: 400 – 630 – 1000.
Стандардне вредности I1s су [kA]: 20 – 25.
Стандардне вредности idyn су [kA]: 50 – 63.

Критеријуми избора исти су као за избор растављача.

Слика 4.1
Раставни прекидач средњег
напона за унутрашњу уградњу

5. ЕНЕРГЕТСКИ ОСИГУРАЧИ
Основна улога осигурача јесте заштита од кратког споја. Поред тога, могу
да служе и за заштиту од преоптерећења. У том случају њихове
карактеристике морају да буду усаглашене с карактеристикама елемената
које штите.
У комбинацији с раставним прекидачима могу да замене прекидаче. Тада
осигурач прекида струју кратког споја а раставни прекидач – радну струју.

22
Осигурач својим прегоревањем прекида струјно коло. Ово се обавља врло
ефикасно и то с временом које је знатно краће од времена прекидања
прекидачем. Недостатак је једноставан критеријум деловања, јер осигурач
делује искључиво на основу вредности струје, а прекидач по налогу
заштитних уређаја, који обезбеђују селективност.
Друга негативна особина је могућност јављања пренапона при прекидању
индуктивних струја, пошто је брзина успостављања пренапона велика.

Захтеви енергетским осигурачима:

– велика прекидна снага
– брзо прекидање струја кратког споја
– прецизна временско-струјна карактеристика у случају мањих
преоптерећења
– могућност пропуштања великих тренутних преоптерећења
– прекидање струја без стварања опасних пренапона.

5.1 Конструкција
Спољашњи изглед високонапонског осигурача дат је на слици 5.1.

Слика 5.1
Спољашњи изглед
осигурача

23
5.2 Критеријуми избора
Карактеристичне величине осигурача су назначени напон Un, назначена
струја In, минимална струја прекидања Imin (изражава се у функцији
назначене струје) и струја искључења Ii.

Избор осигурача обавља се на основу критеријума наведених у табели 5.1.

Табела 5.1
Критеријуми за избор осигурача
Величина на месту Карактеристична Критеријум избора
уградње осигурача величина осигурача
Unpost UnO UnO = Unpost
Irmax InO InO ≥ Irmax
I" Iim Iim ≥ I"

Подаци о енергетским осигурачима налазе се у ТАБЕЛИ 39 – ПРИЛОЗИ.

Карактеристике енергетских осигурача приказани су на СЛИЦИ 2 –
ПРИЛОЗИ.

6. ПРЕКИДАЧИ
Прекидачи су електрични апарати намењени за успостављање, трајно
провођење и прекидање струје у нормалним погонским условима и за
успостављање, краткотрајно подношење и прекидање назначене струје
кратког споја.
Процеси комутације електричних кола праћени су сложеним појавама
настанка и гашења електричног лука у контактним коморама прекидача.
Прекидачи треба да својом конструкцијом и начином деловања обезбеде
брзо гашење лука и успешно прекидање електричног кола са малим
пратећим пренапонима.

24
6.1 Подела прекидача
Класификација прекидача може да се обави на различите начине:
- према висини напона,
- према месту уградње,
- према конструкцији
- према врсти медијума који суделује у гашењу лука
- према броју погонских механизама.

Основна подела обавља се према висини напона.

По овом критеријуму прекидачи се деле на нисконапонске и
високонапонске.
Високонапонски прекидачи деле се:
- прекидаче за назначене напоне Uns ≤ 72,5 kV
- прекидаче за назначене напоне Uns ≥123 kV.

С обзиром на место уградње прекидачи се израђују за:

- унутрашњу уградњу и
- спољашњу уградњу.
Прекидачи за спољашњу монтажу деле се на:
- прекидаче са уземљеним кућиштем
- прекидаче са изолованим кућиштем.
Према конструкцији:
- ваздушни,
- електромагнетни,
- уљни,
- малоуљни,
- хидроматски,
- пнеуматски,
- гасни (SF6-прекидачи). и
- вакуумски

25
Уљни и малоуљни прекидачи припадају старим технологијама изградње, а
SF6 и вакуумски прекидачи припадају новим технологијама изградње.
У употреби се још увек налазе малоуљни прекидачи, а доминантну примену
имају SF6 и вакуумски прекидачи.
Према врсти медијума који суделује у гашењу лука, разликују се:
- прекидачи с гасовима (ваздух, ваздух под притиском, сумпорхексафлуорид
SF6),
- вакуумски прекидачи и
- прекидачи с течностима (уље, вода).

Прекидачи се деле и према броју погонских механизама по прекидачу:

- прекидачи са једнополним командовањем
- прекидачи са трополним командовањем.

Прекидачи са једнополним командовањем имају три погонска механизма и

користе се на местима где се захтева једнополно аутоматско укључивање.

Прекидачи са трополним командовањем имају један погонски механизам,

заједнички за сва три пола.

6.2 Конструкција
Главни, активни, делови прекидача су (слике 6.1 и 6.2):
- комора и
- погонски механизам.

У комори се налазе:
- контактни систем
- систем за гашење електричног лука.

26
Прекидачи имају и:
- кућиште
- изолаторе
- прикључке.

Слика 6.1
Прекидач са изолованим
кућиштем (live tank)
1 – Комора
2 – Потпорни изолатор –
носач (изолација према земљи)
3 – Погонски механизми

Слика 6.2
Прекидач са уземљеним кућиштем (dead tank)
1 – Комора
2 – Изолатори
3 – Погонски механизми

27
6.3 Избор прекидача
Избор прекидача обавља се на основу назначених карактеристика
прописаних одговарајућим стандардима.
Основне назначене величине прекидача високог напона су:
1. Назначени напон
2. Назначени изолациони ниво
3. Назначена трајна струја
4. Назначена краткотрајно подносива струја
5. Назначена струја искључења кратког споја
6. Назначена ударна струја кратког споја
7. Назначено трајање кратког споја
8. Прелазни повратни напон (ППН) који се односи на назначену струју
искључења кратког споја
9. Назначена струја укључења кратког споја
10. Назначени циклус операција

Назначени напон
Назначени напон прекидача означава горњу границу напона мреже за коју
је прекидач намењен.

Назначени изолациони ниво

Назначени изолациони ниво дефинише се за стандардне атмосферске
услове (температура, притисак, влажност), а бира се из низа
стандардизованих вредности према прописима IEC.

Назначена трајна струја

Назначена трајна струја прекидача јесте ефективна вредност струје
назначене учестаности коју прекидач може без оштећења трајно да
проводи, а да при томе пораст температуре појединих његових делова не
прекорачи дозвољене вредности.

28
Назначена краткотрајно подносива струја кратког споја
Назначена краткотрајно подносива струја It јесте ефективна вредност
струје кратког споја коју прекидач мора бити у стању да проведе у
затвореном положају током назначеног трајања кратког споја, а да након
тога задржи способност да трајно проводи назначену струју и да механички
нормално функционише.
Назначена краткотрајно подносива струја прекидача једнака је назначеној
струји искључења прекидача.

Назначена струја искључења кратког споја

Назначена струја искључења Iin јесте највећа струја коју прекидач мора да
прекине у колу назначене учестаности са назначеним напоном и
прописаним прелазним повратним напоном.
Дефинише се преко ефективне вредности наизменичне компоненте струје
квара и удела једносмерне компоненте струје квара.
Назначену струју искључења кратког споја прекидача треба одабрати на
основу највеће струје кратког споја која може да се појави на месту уградње
прекидача. Као меродавна, узима се већа од вредности које настају у
случају трофазног и у случају једнофазног кратког споја, за критично
уклопно стање.

Ефективна вредност струје квара

Ефективна вредност струје кратког споја меродавна је за избор прекидача у
електроенергетским постројењима

I ef (t ) = I p2 (t ) + ia2 (t )

29
Назначена ударна струја кратког споја
Назначена ударна струја кратког споја специфицирана је коефицијентом
којим треба помножити назначену вредност струје искључења.
За назначену учестаност од 50 Hz и стандардну временску константу
Та = 45 ms ударни коефицијент има вредност 2,5.

Назначено трајање кратког споја

Назначено трајање кратког споја ti јесте време за које прекидач може да
проводи краткотрајно подносиву струју кратког споја без оштећења. Према
прописима IEC стандардна вредност назначеног трајања кратког споја
износи 1 s. Ако је потребно, могу да се одреде мање или веће вредности од
1s. Тада се препоручују вредности: 0,5 s; 2 s или 3 s.

За назначену краткотрајно подносиву струју кратког споја и назначено

трајање кратког споја важи израз

I t2 ⋅ ti = A
где је
А – дозвољени топлотни импулс.

Назначена струја укључења кратког споја

Назначена струја укључења кратког споја јесте највећа струја кратког споја
коју прекидач може да поднесе при укључивању са назначеним напоном.
Она је једнака назначеној ударној струји кратког споја.

6.4 Поступак избора

Поступак избора је следећи:
1. Избор назначеног напона
Ako jе
Umax,s – максимални погонски напон мреже назначеног напона Uns
(ТАБЕЛА 6 – ПРИЛОЗИ).

30
Unp - назначени напон прекидача.
Критеријум избора је
Unp ≥ Umax,s.
Према прописима IEC назначени напони прекидача су [kV]: 3,6 – 7,2 – 12 –
24 – 38 – 123 – 245 – 420.

2. Избор назначене струје прекидача

Ako je
Imax,r - максимална вредност струје која ће тећи кроз прекидач у нормалном
погону
Inp - назначена струја прекидача.
Критеријум избора је
Inp ≥ Imax,r.
Вредности назначене трајне струје су стандардизоване [А]: 400 – 630 – 800
– 1250 – 1600 – 2000 – 2500 – 3150 – 4000 – 5000 – 8000.

3. Избор назначене струје искључења и назначене ударне струје

Назначена струја искључења Iin је максимална вредност симетричне струје
трофазног кратког споја коју прекидач може да прекине (практично, то је
субтранзијентна компонента I'' струје квара).
Критеријум избора је
Iin ≥ I''.

Избор Iin обавља се из низа стандардних вредности [kA]: 16 – 20 – 25 – 31,5

– 40 – 50 – 63.

Назначена ударна струја кратког споја Iudn одређена је коефицијентом којим

треба помножити назначену вредност струје искључења Iin.
За назначену учестаност од 50 Hz и стандардну временску константу
Ta = 45 ms стандардизовано је iudn = 2,5 Iin
а ако је Ta > 45 ms стандардизовано је iudn = 2,7 Iin.

31
Стандардне вредности за iudn су [kA]: 40 – 50 – 63 – 80 – 100 – 125 – 164.

Ако је iud - ударна струја за случај трофазног кратког споја на месту уградње
прекидача, мора да буде испуњен услов
iudn ≥ iud.
Сви остали параметри стандардизовани су за дати напонски ниво
прекидача.

7. СТРУЈНИ ТРАНСФОРМАТОРИ
Струјни трансформатори намењени су за трансформацију наизменичних
струја велике јачине и струја у колима високих напона. На овај начин могуће
је мерење струја велике јачине и функционисање заштитних апарата.
Струјни трансформатор има два намотаја: примарни и секундарни.
Примарни намотај налази се у редној вези у струјном колу чија се јачина
струје мери. На секундарни намотај прикључују се, такође редно, мерни
инструменти и намотаји заштитних релеја којима се контролише јачина
струје у примарном струјном колу.
У нормалном погону секундарна струја пропорционална је примарној и
приближно је у фази с њом.
Највећу примену имају индуктивни струјни трансформатори. Они се састоје
од примарног и секундарног намотаја и магнетног кола (језгра) сачињеног
од челичних лимова (слика 7.1).

Слика 7.1
Принцип рада

32
7.1 Конструктивни облици
Струјни трансформатори изводе се као суви, малоуљни, замкасти, штапни и
изоловани гасом SF6 (сумпор-хексафлуорид).

7.2 Параметри струјних трансформатора

Основни параметри струјних трансформатора су:
- назначени међуфазни напон Uns;
- назначена примарна струја I1n;
- назначена секундарна струја I2n;
- назначени однос трансформације

I 1n
m= [израз 12.1.7]
I 2n
- назначена трајна термичка струја Itth једнака је примарној струји струјног
трансформатора
- назначена краткотрајна термичка струја Ith или I1s јесте примарна струја
коју струјни трансформатор може да поднесе у току једне секунде, а да при
томе не дође до његовог оштећења. Јачина струје која се може дозволити у
току времена t [s] израчунава се из израза

I th
It = [израз 12.1.8] [Ith = (60 – 120) x I1n]
t
- назначена динамичка струја Idyn јесте максимална вредност примарне
струје коју струјни трансформатор може да поднесе при кратко спојеном
секундарном намотају, без електричних и механичких оштећења.

Обично је

I dyn = 2,5 ⋅ I th [израз 12.1.9]

33
- намена: за мерне инструменте, за заштитне апарате;
- струјна грешка;
- фазна грешка;
- сложена грешка;
- класа тачности;
- назначена импеданса Z2n;
- назначена снага Sn
(за мерење [VA]: 2,5 – 5 – 10 – 15 – 30)
(за заштиту [VA]: 10 – 15 – 30 – 45 – 60)

S n = Z 2 n ⋅ I 22n [израз 12.1.10]

- величине које дефинишу струјни трансформатор у подручју

преоптерећења (фактор сигурности Fs и фактор тачности Ft).

7.3 Грешке струјних трансформатора

Код струјних трансформатора дефинишу се струјна грешка и фазна грешка.
Струјна грешка дефинише се према изразу

mn ⋅ I 2 − I 1
gi = [израз 12.2.1]
I1
Фазна грешка дефинисана је углом δ између фазора секундарне и примарне
струје.
Фазна грешка је позитивна ако секундарна струја предњачи примарној
струји.
Класа тачности струјног трансформатора једнака је дозвољеној вредности
струјне грешке у [%] при назначеној снази и 120% назначене примарне
струје.
Стандардне класе тачности струјних трансформатора за мерење су: 0,1 –
0,2 – 0,5 – 1 – 3 – 5.

34
7.4 Струјни трансформатор у подручју преоптерећења
Повећањем примарне струје изнад назначене вредности, уз константно
оптерећење на секундарној страни, грешка струјног трансформатора се
повећава.
Повећање примарне струје може да изазове засићење магнетног кола
струјног трансформатора. О томе морају да постоје додатни подаци.

У подручју примарних струја већих од назначене вредности, за струјне

трансформаторе намењене за мерење, дефинише се фактор сигурности Fs,
према изразу

I gp
Fs = [израз 12.3.1]
I 1n
где је
Igp – назначена гранична примарна струја (вредност најмање примарне
струје при којој је сложена грешка струјног трансформатора за мерење
једнака или већа од 10%, при назначеном оптерећењу).

Да би мерни инструменти прикључени на струјни трансформатор за мерење

били што боље заштићени од струја кратког споја или струјних удара из
мреже, фактор сигурности Fs мора бити низак.
На тај начин постиже се да при назначеном оптерећењу и примарној струји
већој од вредности

I1 = Fs⋅I1n

настаје засићење, због кога се на секундарну страну преноси струја знатно

мања од оне која би произашла из назначеног односа трансформације.

Ако на секундарној страни није прикључена стандардна импеданса Z2n

већ Z2s, стварни фактор сигурности израчунава се из израза

35
Fs ⋅ Z 2 s = Fsn ⋅ Z 2 n [израз 12.3.2]

Стандардне вредности фактора сигурности су 5 и 10.

За струјне трансформаторе намењене за заштиту, дефинише се фактор

тачности Ft који представља мултипл примарне струје при којој сложена
грешка струјног трансформатора не прелази дозвољену сложену грешку.

Стандардне вредности фактора тачности су 5; 10; 15; 20; 30.

Стандардне класе тачности трансформатора за заштиту су 5P и 10P
.
Пример: Ознака 5P10 означава струјни трансформатор класе 5P чија
сложена грешка није већа од 5% при примарној струји 10 пута већој од
назначене вредности.

7.5 Означавање прикључака

Означавањем прикључака струјног трансформатора могу да се распознају:
- примарни и секундарни намотај (слика 7.2 и табела 7.3);
- секције намотаја, ако постоје;
- релативни поларитет намотаја и секција намотаја;
- међуизводи (ако постоје).

Слика 7.2
Симболи струјних
трансформатора
у шемама

36
Табела 7.3
Ознаке прикључака струјних трансформатора

7.6 Оптерећење струјног трансформатора

Оптерећење струјног трансформатора једнако је збиру снага свих
пријемника који су прикључени на секундарни намотај.

Просечне снаге мерних инструмената и заштитних релеја који се

прикључују преко струјних трансформатора наведене су у ТАБЕЛИ 36 -
ПРИЛОЗИ.

Кућиште и један секундарни прикључак струјног трансформатора морају

бити уземљени (слика 7.3).

37
 Слика 7.3
Шеме везивања
струјног
трансформатора
а) мерење у једној фази;
b) мерење у две фазе;
c) мерење у три фазе

7.7 Избор струјних трансформатора

Параметре струјног трансформатора треба одабрати тако да се у сваком
погледу, с обзиром на намену, обезбеде захтевана тачност и поузданост у
раду.
Назначени напон струјног трансформатора треба да буде већи или једнак
назначеном напону постројења Unpost .
Назначена јачина струје I1n бира се према максималној струји Irmax која
протиче кроз примарни намотај у нормалном погону. Ове две вредности не
треба да имају велику разлику. Струјни трансформатори конструишу се за
трајно преоптерећење од 20%.

Стандардне вредности за I1n [А] су: 10 – 12,5 – 15 – 20 – 25 – 30 – 40 – 50 –

60 – 75 – 100 – 125 – 150 – 200 – 250 – 300 – 400 – 500 – 600 – 750 – 1000 –
1250 – 1500 – 2000 – 2500 – 3000 – 4000 –5000 – 6000 – 7500.

Стандардне вредности за I2n [А] су: 1 – 5.

38
Вредност од 1 А уобичајена је за струјне трансформаторе монтиране
напољу, а 5 А за струјне трансформаторе монтиране унутра.

Стандардне вредности за I1s [kА] су: 6,3 – 8 – 10 –12,5 – 16 – 20 – 25 – 31,5 –

40 – 50 – 63 – 80 – 100.

Класа тачности, фактор сигурности и фактор тачности струјних

трансформатора бирају се у зависности од намене (ТАБЕЛА 37 -
ПРИЛОЗИ).
Одабрани струјни трансформатор треба да издржи и напрезања при
кратком споју.

Критеријуми за правилан избор струјних трансформатора приказани су у

табели 7.6.

Табела 7.6
Критеријуми за избор струјних трансформатора

39
8. НАПОНСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ
Напонски трансформатори намењени су за трансформацију високих
наизменичних напона. На овај начин могуће је мерење високих напона и
функционисање заштитних апарата. Поред тога, напонски трансформатори
поуздано одвајају мерне уређаје и заштитне апарате од примарних високих
напона чиме се остварује и функција заштите особља високонапонских
постројења.
За напоне до 110 kV употребљавају се индуктивни напонски
трансформатори са гвозденим језгром, примарним намотајем и једним или
више секундарних намотаја.
За напоне више од 110 kV употребљавају се капацитивни напонски
трансформатори, изведени као комбинација капацитивног делитеља напона
и индуктивног напонског трансформатора.

8.1 Конструктивни облици

За напоне до 3 kV користе се суви напонски трансформатори.
За напоне до 35 kV користе се уљни и малоуљни напонски
трансформатори. Предност имају малоуљни због мање опасности од
запаљења и експлозије.
За напоне до 35 kV и унутрашњу монтажу користе се напонски
трансформатори са изолацијом од вештачких смола.
За напоне до 35 kV користе се и једнополно и двополно изоловани напонски
трансформатори.
За више напоне економичније је да се користе једнополно изоловани
напонски трансформатори јер највећи део цене напонских трансформатора
носе изолатори.

8.2 Параметри напонских трансформатора

Основни параметри напонских трансформатора су:
- назначени примарни напон U1n;
- назначени секундарни напон U2n;

40
- назначени однос трансформације

U 1n
mn = [израз 13.1.3]
U 2n
- напонска грешка gn [%];
- фазна грешка δn;
- класа тачности;
- назначено оптерећење Zn;
- назначена снага Sn;
- назначени фактор напона;
- намена напонског трансформатора.

Назначене вредности секундарних напона, за једнофазне напонске

трансформаторе у једнофазним мрежама или прикључене између фаза
трофазног система стандардизоване су на вредности 100 V и 200 V.

За једнофазне трансформаторе намењене за мерење фазних напона,

стандардизоване вредности назначених секундарних напона су

100 / 3 [V ] и 200 / 3 [V ].

За намотаје намењене за спајање у отворени троугао, стандардизоване

вредности назначених секундарних напона су

100 / 3 [V ] и 200 / 3 [V ].

Напонска грешка јесте грешка коју напонски трансформатор уноси

у мерење ефективних вредности напона и дефинише се изразом

mn ⋅U 2 − U 1 U 21 − U 1
gn = ⋅100 = ⋅100 [%] [израз 13.1.4]
U1 U1

41
где су:
U1, U2 – ефективне вредности примарног и секундарног напона;
U21– ефективна вредност секундарног напона сведена на примар.

Фазна грешка δn представља фазну разлику између фазора примарног и

секундарног напона. Фазна грешка је позитивна ако фазор секундарног
напона предњачци фазору примарног напона.

Класа тачности је податак који се даје за напонски трансформатор чија

грешка остаје унутар одређених граница под утврђеним условима
експлоатације.

Назначено оптерећење јесте вредност оптерећења на коме се базирају

захтеви у погледу тачности.

Назначена снага Sn [VA] јесте вредност примарне снаге која се преноси

секундарном намотају при назначеном секундарном напону и при
назначеном оптерећењу.
Гранична термичка снага напонског трансформатора је 8 до 10 пута већа од
назначене снаге.

Класа тачности напонских трансформатора за мерење означава се бројем

који је једнак апсолутној вредности највеће дозвољене напонске грешке gn
[%].

Ознака класе тачности напонских трансформатора за заштиту састоји се од

броја који је једнак апсолутној вредности највеће дозвољене напонске
грешке gn [%] и слова P иза њега.

42
8.3 Типови, означавање и шеме веза
Постоје два типа напонских трансформатора:
- двополно изоловани и
- једнополно изоловани.

Двополно изоловани напонски трансформатор приказан је на слици 8.1.

Сви делови примарног намотаја, укључујући и прикључке, изоловани су од
земље на нивоу који одговара назначеном степену изолације.

Једнополно изоловани напонски трансформатор приказан је на слици 8.2.

Један крај примарног намотаја предвиђен је за директно уземљење.

Слика 8.1
Двополно изоловани
напонски
трансформатор
назначеног напона
35 kV

Слика 8.2
Једнополно изоловани
напонски
трансформатор
назначеног напона
35 kV

43
Означавање прикључака приказано је на слици 8.3.
U, V, W – прикључци примарног намотаја (потпуно изоловани);
u, v, w – прикључци секундарног намотаја;
X – прикључак за уземљење чији је ниво изолације нижи него на осталим
прикључцима;
e, n – прикључци намотаја намењеног спајању у отворени троугао

Слика 8.3
Спреге напонских
трансформатора
а) шема за мерење само
линијских напона
b) шема за мерење и
линијских и фазних напона

44
8.4 Избор напонских трансформатора
Тип напонског трансформатора
За назначене напоне Uns ≤ 110 kV најекономичније решење су индуктивни
напонски трансформатори.

Изолациони ниво
Изолациони ниво бира се према назначеном напону мреже.

Назначени примарни и секундарни напон

Назначени примарни напон једнак је линијском назначеном напону мреже
(нпр. 110 kV) ако се ради о двополно изолованом напонском мерном
трансформатору.
Назначени примарни напон једнак је фазном назначеном напону мреже
(нпр. 110/√3 kV) ако се ради о једнополно изолованом напонском мерном
трансформатору.
У првом случају је секундарни назначени напон 100 V , а у другом случају
100/√3 V.
Оба типа напонских трансформатора могу да се употребе за мерење у
трофазном систему о то спајањем у слог напонских трансформатора:
– да би се остварио слог, потребна су два двополно изолована или три
једнополно изолована напонска трансформатора;
– у првом случају могу да се мере само линијски напони;
– у другом случају могу да се мере и линијски и фазни напони
(слика 8.3).

Оптерећење
Оптерећење намотаја одређује се тако што се саберу снаге свих
инструмената који се прикључују на секундарни намотај (повезни водови се
занемарују).
Стандардизоване вредности назначених снага при cosϕ = 0,8 (индуктивно)
су [VA]: 10 – 15 – 25 – 30 – 50 – 75 – 100 – 150 – 200 – 300 – 400 –500.

45
За трофазне трансформаторе наведне вредности односе се на снагу по
фази.

Класа тачности
Стандардизоване класе тачности напонских трансформатора за мерење су:
0,1 – 0,2 – 0,5 – 1,0 – 3,0.

Стандардизоване вредности класа тачности напонских трансформатора за

заштиту су 3P и 6P.

Класа тачности се бира у зависности од намене. Уобичајене вредности су

наведене у ТАБЕЛИ 38 – ПРИЛОЗИ.
Просечне снаге мерних инструмената и заштитних релеја који се
прикључују преко напонских трансформатора наведене су у ТАБЕЛИ 36 –
ПРИЛОЗИ.

НАПОМЕНА
СВИ ОБРАСЦИ НУМЕРИСАНИ СУ ПРЕМА КЊИЗИ:
Јован Нахман, Владица Мијаиловић
Разводна постројења
Академска мисао, Београд, 2005.

46