AKADEMIJA TEHNIČKO-UMETNIČKIH

STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

Odsek VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA

SEMINARSKI RAD

Upravljanje procesom investicija

Mentor: dr Petar Bojović Student: Filip Marković 2020/2 05-01

Beograd, 2021. godine

 AKADEMIJA TEHNIČKO-UMETNIČKIH
STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD
Odsek VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA

Student: Filip Marković

Studijski program: Komercijalno poslovanje u saobraćaju
Nivo studija: Master strukovne studije
Upisan školske godine: 2020/21
Broj indeksa: 2020/2 05-01

SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravljanje investicijama
Tema: Upravljanje procesom investicija
Teze stručnog rada:
1. Uvod
2. Definisanje i podela investicija
3. Investicije i akumulacija
4. Struktura investicija
5. Zaključak

Mentor: dr Petar Bojović Student: Filip Marković 2020/2 05-01

Beograd, 2021. godine

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

 SADRŽAJ
1. UVOD..........................................................................................................................................1

2. DEFINISANJE I PODELA INVESTICIJA................................................................................2

2.1. Privredne i neprivredne investicije.......................................................................................3

2.2. Bruto, neto i nove investicije................................................................................................4

2.3. Klasifikacija investicija prema tehničkoj strukturi nameni...................................................5

2.4. Klasifikacija prema izvorima sredstava i načinu ulaganja i ostvarivanja efekata.................5

2.5. Klasifikacija prema efektima investicija...............................................................................6

2.6. Klasifikacija prema motivaciji za investiranje......................................................................7

2.7. Investicije u nekretnine.........................................................................................................8

3. INVESTICIJE I AKUMULACIJA............................................................................................10

4. STRUKTURA INVESTICIJA..................................................................................................11

ZAKLJUČAK................................................................................................................................14

LITERATURA..............................................................................................................................15

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

1. UVOD

Investicije predstavljaju neophodan uslov za ostvarenje progresa i realizaciju stalnog nastojanja

čoveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efikasnije zadovoljenje svojih potreba.
Bez investicija nema tehnološkog progresa a ni napretka u celini. Investicije, odnosno
investiranje, predstavlja deo globalnog problema razvoja kao kontinuelnog procesa kojim svako
društvo i svako preduzeće osigurava svoje buduće efikasno poslovanje. Investiranje dolazi kao
završni čin celokupnog procesa, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi a time i celokupan
razvoj.

Svaka organizacija je prinuđena da investira, jer investiranje predstavlja jedini način realizacije
ciljeva razvoja. Investicije su stoga neophodnost jer je dalji razvoj svakog preduzeća vezan za
dobro planiranje i efikasnu realizaciju investicija. Postoji veliki broj različitih definicija pojma
investicija i investiranja, mada ne postoji opšta saglasnost oko definicije investicija, ali se
većinom autori slažu da investicije tj. investiranje predstavlja podnošenje žrtava, odricanje od
potrošnje u sadašnjosti, da bi se dobile određene koristi u budućnosti.

P. Masse daje jednu opštu definiciju: „Investiranje predstavlja razmenu neposrednog i izvesnog
zadovoljenja od koga se odustaje, za nadu koju čovek dobija i koja se zasniva na investiranom
dobru.“ H. Peumans daje sledeću definiciju: „Investiranje se sastoji u nabavci realnih dobara, a
to će reći u plaćenju jedne sadašnje cene sa ciljem da se u budućnosti raspolaže izvesnim
prihodima. To je dakle razmena nečeg izvesnog za niz nada raspoređenih u vremenu.“ Žrtve koje
se podnose u sadašnjosti i koristi, odnosno prihodi, koji se očekuju u budućnosti predstavljaju
jednu od osnovnih karakteristika investicija i procesa investiranja.

Ova karakteristika označava investiranje kao vremensku sponu između sadašnjosti i budućnosti.
Jedna od najznačajnijih karakteristika investiranja je vreme u kome se odvija ovaj proces. Veoma
značajna karakteristika procesa investiranja je i neizvesnost. Što je duže vreme investiranja,
odnosno što se ide dalje u budućnosti u očekivanju efekata – to je neizvesnost sve veća. Pod
investicijama se najčešće podrazumevaju ulaganja finansijskih sredstava u stvaranje određenih
proizvodnih dobara.

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

2. DEFINISANJE I PODELA INVESTICIJA

Prema P.Masseu: "Investicija u običnoj terminologiji, označava u isti mah delo i rezultat tog
dela, u isti mah odluku za investiranje i investirano dobro." Pod investicijama se u svakodnevnoj
praksi podrazumevaju:1

 Novčana sredstva koja se ulažu u određena proizvodna dobra;

 Proces transformacije novčanih sredstava u proizvodna dobra; i
 Predmet u koji se investira i koji se dobija kao rezultat procesa investiranja.

Definisanje investicija kao ulaganja u realna proizvodna dobra se u teoriji smatra definisanjem
investicija u užem smislu. Definisanje investicija u širem smislu obuhvata i ulaganja za nabavku
robe, sirovina, potrošnoih materijala, a isto tako i za plaćanje usluga. Za definisanje investicija u
širem smislu često se navodi i francuski autor G. Depallens koji pod investicijama podrazumeva
pored nepokretnosti i sve operacije kojima se neki novčani iznos pretvara u neki element koji se
može koristiti u preduzeću tokom dužeg ili kraćeg perioda. Depallens pod investicijama
podrazumeva:2

 Nepokretnosti (zemljište, zgrade, materijal i opremu, transportna sredstva)

 Hartije od vrednosti koje predstavljaju participaciju
 Neophodne zalihe za normalno funkcionisanje preduzeća
 Obim kredita odobrenih klijentima u odreñenoj stalnoj valuti
 Intelektualne investicije (troškovi organizacije i usavršavanja kadrova)
 Sive investicije (troškovi istraživanja, naučnih ili tehnoloških)
 Tehničke investicije (istraživanje i realizacija novih proizvodnih procesa)
 Komercijalne investicije (razvoj sopstvene trgovačke mreže)

Investicije u širem smislu obuhvataju:3

 Ulaganja u objekte, opremu, instalacije, postrojenja

 Ulaganja za obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava
1
Vukadinović Predrag, Jović Zoran, Investicije, Univerzitet Singdunum, Beograd, 2012. Web sajt:
https://singipedia.singidunum.ac.rs/preuzmi/40882-investicije/842 [14.11.2021]
2
Mijušković Veljko, Opšti pojmovi o investicijama, Univerzitet odbrane: Vojna akademija, Beograd, 2014.
3
Ibid

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

  Ulaganja u hartije od vrednosti
 Ulaganja u nove konstrukcije i prototipove, ulaganja u poboljšanja postojećih i razvoj
novih proizvoda
 Ulaganja u nova tehničko-tehnološka rešenja i poboljšanje tehnološkog procesa
 Ulaganja u obuku i u usavršavanje kadrova
 Ulaganja u nabavku patenata, licenci i drugih prava
 Ulaganja u naučna istraživanja
 Ulaganja u razvoj trgovačke mreže, servise, reklamu
 Ulaganja u dugogodišnje zasade i šume
 Ulaganja u osnovno stado

U odnosu na tretman ulaganja u proizvodna dobra može se zaključiti da se ne pridaje dovoljan

značaj ostalim investicijama - u organizaciju, istraživanje tržišta, obuku kadrova i posebno
investicijama u naučnoistraživački rad. Investiciona problematika se može posmatrati sa dva
osnovna aspekta. Makroekonomski aspekt obuhvata razmatranje problematike investicija na
nivou nacionalne privrede, dok mikroekonomski aspekt obuhvata ukupnu problematiku
planiranja i realizacije investicije na nivou osnovnih privrednih subjekata. U teoriji investicija
postoji veliki broj klasifikacija investicija koje se razlikuju prema kriterijumu koji je upotrebljen
kao osnova za klasifikaciju.

2.1. Privredne i neprivredne investicije

Jedna od osnovnih klasifikacija investicija na makroekonomskom nivou, izvedena je prema

nameni ulaganja na privredne i neprivredne. Privredne investicije obuhvataju sva ulaganja
privrednog karaktera, odnosno ulaganja namenjena za povećanje osnovnih i obrtnih fondova
privrede.

Osnovni zadatak privrednih investicija je povećanje proizvodnih mogućnosti svakog društva, a

time i povećanje ukupnog društvenog bogatstva. Neprivredne investicije obuhvataju sva ulaganja
neprivrednog karaktera, odnosno ulaganja namenjena za zamenu i povećanje osnovnih fondova u
neprivredi. I neprivredne investicije imaju osnovni cilj povećanje ukupnog društvenog bogatstva.

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

 2.2. Bruto, neto i nove investicije

Jedna od osnovnih podela koja takođe potiče sa makroekonomskog aspekta, mada se

upotrebljava i na mikroekonomskom nivou je podela na bruto, neto i nove investicije. Bruto
investicije predstavljaju deo društvenog bruto proizvoda koji se ulaže za održavanje i zamenu
postojećih i izgradnju novih osnovnih fondova, kao i za povećanje obrtnih fondova.

U mikroekonomskom aspektu pod bruto investicijama se podrazumeva ju ukupna ulaganja koja

se preduzimaju radi zamene postojećih osnovnih fondova i povećanja osnovnih i trajnih obrtnih
fondova. Neto investicije predstavljaju deo nacionalnog dohotka koji se ulaže za izgradnju novih
osnovnih i povećanje obrtnih fondova. One predstavljaju deo bruto investicija kojima je
povećana sadašnja, neotpisana vrednost osnovnih fondova.

Neto invsticije:4

NtI = BI – UA

BI – bruto investicije

UA – uplaćena amortizacija

NtI – neto investicije

U teoriji se uvodi i pojam neto investicija, koje se nalaze između bruto i neto investicija. Nove
investicije predstavljaju deo bruto investicija koji dovodi do povećanja osnovnih fondova iznad
njiohove nabavne, inicijalne vrednosti. Nove investicije:5

NI = BI – UtA

UtA – utrošena amortizacija

NI – nove investicije

4
Web sajt: https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_42372/objava_65335/fajlovi/Lekcija%201.pdf [14.11.2021]
5
Ibid

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

 2.3. Klasifikacija investicija prema tehničkoj strukturi nameni

Klasifikacija investicija prema tehničkoj strukturi, razlikuje gledanja u:6

 Građevinske objekte – izgradnja novih proizvodnih objekata (proizvodne hale, magacini,

kotlarnice, trafo stanice) i rekonstrukcija i proširenje postojećih objekata;
 Oprema – mašine, uređaji, postrojenja, instalacije, transportna sredstva; i
 Ostalo – studije i istraživanja, priprema i obuka kadrova, otkupi i odštete, osnovno stado.

Klasifikacija investicija prema nameni razlikuje sledeće osnovne vrste investicija:7

 Investicije u zamenu – vrši se zamena dotrajalih sredstava, zamena najčešće ne predviđa

kvantitativno povećanje proizvodnje;
 Investicije u modernizaciju – vrši se radi uvođenja novih, modernijih mašina i na toj
osnovi povećanja produktivnosti, sniženja troškova poslovanja, poboljšanja kvaliteta
proizvoda, a često i radi kvantitativnog povećanja proizvodnje; i
 Investicije u proširenje proizvodnje – vrše se radi proširenja, odnosno izgradnje novih
proizvodnih kapaciteta u cilju kvantitativnog i kvalitativnog povećanja proizvodnje i
ostvarenja značajnih ekonomskih i finansijskih rezultata.

2.4. Klasifikacija prema izvorima sredstava i načinu ulaganja i

ostvarivanja efekata
Ova klasifikacija deli investicije prema izvorima iz kojih se obezbeđuju sredstva za realizaciju
investicija. U tom smislu investicije se dele prema vrsti izvora, značaju izvora i dr. F. i V. Lutz
vrše podelu investicija prema načinu ulaganja sredstava i ostvarivanju efekata od investicija, i
razlikuju tri globalne grupe:8

 Ulaganja u jednom trenutku (jednokratna) – efekti u jednom trenutku; to su investicije

kod kojih se ulaganja (I) vrše u jednom vremenskom trenutku t0 dok se prihodi od
investicije (E) takođe ostvaruju u jednom vremenskom trenutku tn;

6
Web sajt: https://dokumen.tips/documents/-investicije-skripta.html [14.11.2021]
7
Ibid
8
Vukadinović Predrag, Jović Zoran, Investicije, Univerzitet Singdunum, Beograd, 2012. Web sajt:
https://singipedia.singidunum.ac.rs/preuzmi/40882-investicije/842 [14.11.2021]

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

  Kontinuelna ulaganja (višekratna ulaganja) – efekti u jednom trenutku; to su investicije
kod kojih se ulaganja vrše kontinuelno u određenom vremenskom periodu, dok se prihodi
od investicija ostvaruju u jednom vremenskom trenutku; i
 Ulaganja u jednom trenutku – efekti kontinuelni; to su investicije kod kojih se ulaganja
vrše u jednom trenutku a efekti ostvaruju kontinuelno u određenom vremenskom periodu.

2.5. Klasifikacija prema efektima investicija

Nemački autor L. Pack izvršio je podelu investicija prema efektima koji se od njih očekuju:9

Prema kvantitativnim efektima:

 Investicije u opremu;
 Investicije u eksploataciona dobra;
 Investicije u organitzaciju preduzeća;
 Investivcije u realna dobra;
 Početne (inicijalne) investicije;
 Realne bruto investicije;
 Realne dezinvesticije;
 Realne neto investicije;
 Investicije za zamenu; i
 Investicije za proširenje.

Sa gledišta finansijskih sredstava:

 Nove investicije;
 Bruto investicije;
 Dezinvesticije;
 Neto investicije;
 Reinvesticije ili kumulirane reinvesticije;
 Granične investicije;
 Marginalne investicije; i
9
Vukadinović Predrag, Jović Zoran, Investicije, Univerzitet Singdunum, Beograd, 2012. Web sajt:
https://singipedia.singidunum.ac.rs/preuzmi/40882-investicije/842 [14.11.2021]

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

  Komplementarne investicije.

Prema kvalitativnim efektima:

 Investicije za zamenu sa kvalitativnim efektima;

 Investicije za poboljšanje;
 Investicije za racionalizaciju; i
 Investicije socijalnog karaktera.

Prema vremenskim efektima:

 Kontinualne investicije
 Bezvremene
 Kratkoročne
 Diskontinualne investicije
 Srednjoročne
 Dugoročne

2.6. Klasifikacija prema motivaciji za investiranje

J. Dean vrši klasifikaciju investicija prema motivaciji za investiranje i razlikuje 4 grupe:10

 Investicije za zamenu – njima se vrši zamena dotrajale ili zastarele opreme novom;
 Investicije za proširenje – preduzimaju se radi zadovoljenja porasta tražnje;
 Investicije za modernizaciju – vrše se pre svega da bi se smanjili proizvodni troškovi,
uvošenjem nove opreme, zatim radi poboljšanja kvaliteta postojećih proizvoda; i
 Strategijske investicije – preduzimaju se da bi se smanjio rizik preduzeća koji stvara
tehnički progres ili konkurencija; ovde spadaju ofanzivne investicije koje potpomažu
vertikalnu integraciju, kao i ujedno ofanzivne i defanzivne namenjene prvenstveno
istraživanjima i investicije socijalnog karaktera.

10
Mijušković Veljko, Opšti pojmovi o investicijama, Univerzitet odbrane: Vojna akademija, Beograd, 2014.

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

 2.7. Investicije u nekretnine

Kada se govori o ulaganju u nekretnine, najčešće se razmatraju tri grupe nekretnina:11

 Komercijalne – kancelarije, prodavnice;

 Boravišne – kuće, stanovi, vikendice;
 Poljoprivredne – zemljište, šume, farme.

Ulaganja u komercijalne nekretnine preduzimaju se da bi se po završetku objekta prodajom

ostvario veći prihod koji će nadmašiti ukupna uložena sredstva. U komercijalne nekretnine
uglavnom ulažu institucionalni investitori. Sličan slučaj je i sa boravišnim nekretninama koje se
mogu prodati ili rentiranjem ostvariti prihod. U njih najčešće ulažu individualni investitori.
Ulaganja u nekretnine mogu imati i karakter kapitalnih investicionih projekata.

Investicioni projekti, kao i neki drugi industrijski ili saobraćajni investicioni projektizahtevaju
velika i višekratna ulaganja, a mogu svom investitoru doneti jednokratne ili višekratne efekte.
Ulaganja u poljoprivredne nekretnine se odnose na zemljište, šume farme i sl. Ova ulaganja
najčešće donose višekratne efekte koji se zasnivaju na korišćenju zemljišta od strane investitora
ili drugog subjekta koji ga je uzeo u zakup. Ulaganja u nekretnine mogu se globalno podeliti u
dve grupe:12

 Ulaganja u poslovne zgrade (administrativne zgrade, trgovine, skladišta)

 Ulaganje u stambene zgrade (kuće, stanovi, apartmani)

Oba tipa ulaganja mogu biti za:13

 Sopstveno korišćenje;
 Za sticanje prihoda a u okviru njega se podrazumeva:
 Izgradi – prodaj; i
 Izgradi – rentiraj.

11
Mijušković Veljko, Opšti pojmovi o investicijama, Univerzitet odbrane: Vojna akademija, Beograd, 2014.
12
Web sajt https://www.puskice.org/download/upravljanje_investicijama/Upravljanje%20investicijama.pdf
[15.11.2021]
13
Ibid

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

Kod uaganja u nekretnine veoma je značajno na koji način se pripremaju studije ili elaborati koji
omogućavaju analizu i ocenu opravdanosti ulaganja u određenu vrstu nekretnina. Ukoliko su u
pitanju:14

 Poslovne zgrade – sadržaj studije opravdanosti je veoma sličan studiji za industrijske

investicione projekte sa manjim razlikama koje se odnose na tehničko-tehnološki deo i
analizu tržišta;
 Stambene zgrade;
 Komercijalno korišćenje odnosno sticanje prihoda – sadržaj studije opravdanosti je sličan
sadržaju studije za industrijske investicione projekte;
 Sopstveno korišćenje – sadržaj studije opravdanosti je sličan sadržaju studije za
industrijske investicione projekte sa značajnom razlikom koja se odnosi na način sticanja
prihoda (renta);

Ocena ulaganja u nekretnine se vrši uz pomoć poznatog instrumentarija za ocenu tj. poznatih
kriterijuma koji se koriste za ocenu ulaganja u industrijske investicione projekte. Tu možemo
navesti dve grupe kriterijuma:15

 Tradicionalni kriterijumi – razni koeficijenti i stope profitabilnosti;

 Kriterijumi diskontovanja – neto sadašnja vrednost, rok vraćanja.

U zapadnoj literaturi se pod investicijama u najširem smislu podrazumevaju finansijska i druga

sredstva koja se koriste za stvaranje rasta i prihoda, pod tim se podrazumevaju:16

 Ekvivalenti u novcu;
 Sertifikati depozita;
 Obveznice;
 Akcije;
 Zajednički fondovi;
 Nekretnine;

14
Avlijaš Radoslav, Avlijaš Goran, Upravljanje projektom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2012.
15
Web sajt https://www.puskice.org/download/upravljanje_investicijama/Upravljanje%20investicijama.pdf
[15.11.2021]
16
Ibid.

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

  Plemeniti metali; i
 Kolekcionarstvo.

Investicije u nekretnine obuhvataju ulaganje u zemljište i zgrade, u ovu vrstu investicija spadaju
tri posebne kategorije:17

 Stambene jedinice zauzete od vlasnika;

 Stambene jedinice zauzete od nevlasnika;
 Komercijalne nekretnine; i
 Ostala ulaganja.

Ostala ulaganja uglavnom u osnovna sredstva osim:

 Ulaganja u hartije u vrednosti;

 Ulaganja u nekretnine; i
 Ulaganja u kovani novac, antikvitete, umetnička dela, poštanske marke.

3. INVESTICIJE I AKUMULACIJA

Investicije predstavljaju složenu pojmovnu kategoriju koja je na određeni način vezana za

akumulaciju. Stoga, neophodno je napraviti distinkciju između akumulacije i investicija u cilju
boljeg shvatanja pojma investicija i veza sa akumulacijom. U najopštijem smislu, akumulacija
predstavlja kategoriju raspodele drustvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Društveno
ekonomski razvoj se bazira na akumulaciji kao osnovnoj pretpostavci tog razvoja.

Imajući u vidu da je akumulacija kategorija društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, može

se reći da se sa porastom društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka stvara istovremeno i
pretpostavka za ostvarenje većeg nivoa akumulacije. Akumulacija je takođe kategorija namenske
raspodele društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka i predstavlja ustvari deo nacionalnog
dohotka koji je namenjen proširenoj reprodukciji. Takođe, akumulacijom se uvećava raspoloživi
kapital u društvu pa samim tim ona (akumulacija) predstavlja nužnu pretpostavku za povećanje
obima proizvodnje. U tom smislu, nužno je napraviti razliku između stvarne (realne) i novčane

17
Milović Dragana, Upravljanje investicijama, Alfa BK univerzitet: Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju,
Beograd, 2011.

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

akumulacije. Naime, novčana akumulacija predstavlja namenski odvojeni deo nacionalnog
dohotka za proširenu reprodukciju i po pravilu ne troši se odmah, odnosno njena potrošnja je
namenjena budućem periodu. Upotreba novčane akumulacije predstavlja stvarnu (realnu)
akumulaciju.

Novčana akumulacija bi trebalo da prethodi stvarnoj akumulaciji (prvo se namenski izdvoji deo
nacionalnog dohotka za proširenu reprodukciju, pa se tek onda on i upotrebljava), međutim, u
praksi to nije uvek tako. Razlog tome je što se kao izvor za realizaciju investicija ne koristi samo
akumulacija već i drugi izvori, npr. krediti čime se skraćuje vremenski interval između novčane i
stvarne akumulacije.18

Akumulacija predstavlja, kao što je navedeno, kategoriju namenske raspodele nacionalnog

dohotka dok su investicije kategorija njene finalne (konačne) upotrebe. Zbog toga akumulacija
predstavlja najvažniji ali ne i jedini izvor investicija, dok investicije predstavljaju upotrebu
akumulacije. Akumulacija predstavlja namenski izdvojeni deo nacionalnog dohotka u njegovoj
raspodeli namenjenog investicijama, a investiranje je proces proizvodnog trošenja tih namenski
izdvojenih sredstava i njihovo transformisanje u poslovna sredstva (osnovna i obrtna sredstva).

Akumulacija i investicije nisu identične kategorije ni po veličini. Po veličini, investicije najčešće

nadmašuju akumulaciju, obzirom da akumulacija nije jedini izvor finansiranja investicija, već se
za finansiranje investicija mogu upotrebiti i drugi izvori (krediti, direktne investicije, lizing,
zajedničko ulaganje itd.). Akumulacija se smatra, u krajnjem slučaju, determinantom materijalne
strukture proizvodnje.

4. STRUKTURA INVESTICIJA

Dinamika rasta i razvoja, pored već navedenih faktora, zavisi i od usklađene kompozicije i
strukture investicija. Imajući u vidu samu suštinu investicija i njihov uticaj na rast i razvoj
privrede, onda je neophodno uskladiti strukturu investicija sa potrebama i ciljevima razvoja i
rasta jer samo tako neće doći do disharmonije u ovim procesima i do razilaženja ciljeva razvoja i

18
Barać Slobodan, Ivaniš Marko, Jeremić Ljiljana, Upravljanje finansijama, Fakultet za finansijski menadžment i
osiguranje, Beograd, 2014.

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

načina i puteva za ostvarenje tih ciljeva. Izbor investicija oslanja se na dva aspekta
posmatranja.19

Jedan aspekt je izbor investicija posmatran sa makroekonomskog nivoa, odnosno raspored

investicija na nivou privrede između pojedinih grana i delatnosti i njihov regionalni razmeštaj
imajući u vidu princip ravnomernog regionalnog razvoja. Drugi aspekt izbora investicija,
odnosno formiranje strukture investicija, odnosi se na određenu vrstu proizvodnje, odnosno izbor
određenih investicionih alternativa na nivou preduzeća. Struktura investicija može se posmatrati
kao:20

 Globalna ekonomska struktura investicija;

 Tehnička struktura investicija; i
 Reproduktivna struktura investicija.

U daljem tekstu ovog rada biće objašnjene ove tri strukture investicija.

 Globalnom ekonomskom strukturom investicija – vrši se raspodela investicionih

sredstava na nivou privrede, po privrednim sektorima i granama, odnosno među
privrednim delatnostima. Ciljevi ekonomskog razvoja mogu se postići ako se izvrši
adekvatna alokacija investicija na one proizvodne sektore privrede koji daju najveći
podsticaj razvoju i ostvarenju razvojnih ciljeva. Istovremeno mora se voditi računa i o
tome da to budu sektori ili grane koje predstavljaju komparativne prednosti, imajući u
vidu da privreda nije zatvoren sistem i da je svakodnevno izložene konkurenciji
okruženja u kome se razvija i šire. Isto tako, prilikom izbora investicija mora se voditi
računa i o ravnomernom regionalnom razvoju zemlje kao faktoru stabilnosti ekonomije i
privrede uopšte. Investicije se moraju posmatrati na dugi rok, pa shodno tome, prilikom
izbora investicija moraju se uzeti u obzir i drugi faktori ne samo ekonomski (politički,
socijalni, i odbrambeno-strategijski).
 Tehnička struktura investicija – se menja u zavisnosti od dostignutog nivoa razvoja i
postavljenih razvojnih ciljeva čija realizacija vodi budućem razvoju. U zemljama koje su
na nižem nivou razvoja, dominiraju investicije u izgradnju novih građevinskih objekata,

19
Jovanović Petar, Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 2002.
20
Barać Slobodan, Stakić Budimir, Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str 187.

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

 dok su investicije u opremu i modernizaciju manjeg obima. Ovo se dešava zbog toga što
investicije u građevinske objekte ili infrastrukturu stvaraju uslove za kontinuirano
obavljanje proizvodnje ali i osnovu za dalji razvoj. Ove investicije praktično prethode
investicijama koje su karakteristične za zemlje koje imaju jedan viši nivo razvoja. U
privrednom ambijentu tih zemalja dominiraju investicije u opremu rekonstrukciju i
modernizaciju, i tehnički napredak.
 Reproduktivna struktura investicija – počiva na učešću određenih izvora investicija u
njihovoj reprodukciji. Izvori investicija su najčešće, nacionalni dohodak, amortizacija i
inostrana sredstva. Nacionalni dohodak i inostrana sredstva su najčešće izvor investicija u
proširenu reprodukciju osnovnih fondova (osnovnih sredstava). Upotreba amortizacije
usmerena je najviše ka investicijama koje jednim delom služe za zamenu osnovnih
sredstava, a jednim delom za proširenu reprodukciju, odnosno kao dodatni izvor za
investicije uz akumulaciju.

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

ZAKLJUČAK

Investiranje podrazumeva ulaganje na duži vremenski period. Iako ne postoji univerzalno

definisana granica, najčešće se pod investicionim ulaganjem smatra ulaganje koje traje duže od
godine dana, mada ima slučajeva u poreskim zakonodavstvima da se investicionim ulaganjima
smatra držanje hartija od vrednosti duže od 6 meseci.

Investicije predstavljaju odricanje od novca ili drugih sredstava danas u očekivanju da će to

doneti koristi u budućnosti. Na primer, pojedinac se može odlučiti da kupi nekretninu radi
rentiranja očekujući da će prihod koji će imati u budućnosti od ubiranja najamnine istovremeno
opravdati i vreme tokom kojeg će novac biti vezan i rizik od ove investicije.

Kriterijum izbora investicija predstavlja meru valjanosti pojedinih investicionih akcija, meru

dostizanja postavljenih ciljeva investiranja i na osnovu njega se određuje koju od raspoloživih
investicionih akcija treba realizovati. Poput drugih ekonomskih fenomena investicije imaju svoj
mikro i makro aspekt. Na makro nivou to su različite varijante kapitalnog koeficijenta kao
odnosa između investicija i proizvodnje, u finansijskoj literaturi i praksi to su najcešce prosečni i
marginalni kapitalni koeficijent.

Investiranje je angažovanje novca ili neke druge aktive u sadašnjem trenutku u očekivanju
ostvarenja koristi u budućnosti. Motiv zbog koga se investitori odriču potrošnje u sadašnjosti je
očekivanje da će investiranjem steći sredstva koja će im omogućiti veću potrošnju u budućnosti.

Sagledavanje investicija kao opredeljujućeg faktora ekonomskog razvoja posebno dobija na

značaju proučavanjem ekonomske efektivnosti investicija. Efektivnost investicija, izražava se
odnosom između kapitala (osnovnih materijalnih fondova) i proizvodnje ili odnosom investicija i
proizvodnje.Durgim rečima, ekonomska efektivnost investicija u suštini izražava odnos između
utrošaka kapitala i njihovog proizvodnog efekta.

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01

LITERATURA

[1] Avlijaš Radoslav, Avlijaš Goran, Upravljanje projektom, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2012.
[2] Barać Slobodan, Ivaniš Marko, Jeremić Ljiljana, Upravljanje finansijama, Fakultet za
finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2014.
[3] Barać Slobodan, Stakić Budimir, Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2008
[4] Vukadinović Predrag, Jović Zoran, Investicije, Univerzitet Singdunum, Beograd, 2012.
Web sajt: https://singipedia.singidunum.ac.rs/preuzmi/40882-investicije/842
[5] Jovanović Petar, Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 2002.
[6] Mijušković Veljko, Opšti pojmovi o investicijama, Univerzitet odbrane: Vojna
akademija, Beograd, 2014.
[7] Milović Dragana, Upravljanje investicijama, Alfa BK univerzitet: Fakultet za finansije,
bankarstvo i reviziju, Beograd, 2011.
[8] Web sajt: https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_42372/objava_65335/fajlovi/Lekcija
%201.pdf
[9] Web sajt https://www.puskice.org/download/upravljanje_investicijama/Upravljanje
%20investicijama.pdf
[10] Web sajt: https://dokumen.tips/documents/-investicije-skripta.html

Visoka železnička škola Filip Marković 2020/2/05-01