.

МОДУЛ
..

Израда бизнис-планова за пољопривредна

газдинства и финансирање пројеката .

Област: Методологија саветодавног рада

.
Предавач:
Проф. др Зорица Васиљевић
Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
.
Институт за примену науке у пољопривреди, Београд
04. и 05.05.2017.
Metode za ocenu ekonomske
efektivnosti (profitabilnosti)
investicija
 Ekonomska efektivnost investicija
Na osnovu dobijenih rezultata u investicionoj kalkulaciji investitor bi
trebalo da dobije odgovor na sledeća pitanja:

 (a) Da li je, pod datim pretpostavkama, ekonomski isplativo

realizovati planiranu investiciju, tj. da li je ona apsolutno ekonomski
opravdana?

 (b) Koji od dva ili više međusobno isključivih (alternativnih)

investicionih projekata je ekonomski najcelishodniji?

Ovako postavljeno pitanje zahteva utvrđivanje apsolutne i relativne

ekonomske efektivnosti investicija. Pritom (relativno) ekonomski
najcelishodnija investicija mora da bude i apsolutno ekonomski
opravdana.
 Kriterijumi ocene ekonomske
efektivnosti investicija
 Kriterijumi sa makro stanovišta
 Kriterijumi sa mikro stanovišta

 Metode mogu da se baziraju na jednom ili

vise kriterijuma, koji treba da su
komplementarni ili da nisu u međusobnoj
suprotnosti
 Ne postoji jedinstven i univerzalni kriterijum
za sve slučajeve investiranja
 Praksa se služi nizom kombinacija kriterijuma
Metode ocene ekonomske
efektivnosti investicija

 Statičke metode

 Dinamičke metode
Statičke metode - definicija
 Ne uzimaju u obzir vreme, tj. sve
godine investicionog procesa
 Baziraju se samo na rezultatima jedne
godine punog razvoja projekta
Prednosti i nedostaci
statičkih metoda
 Prednosti:
1. Lake su za primenu
2. Nije potrebno posebno ekonomsko
obrazovanje za njihovo korišćenje
3. Brzo se dolazi do željenih pokazatelja
 Nedostaci:
1. Nedovoljno pouzdane
2. Ne uzimaju u obzir čitav investicioni period
Statičke metode

1. Ekonomičnost proizvodnje
2. Akumulativnost (rentabilnost)
proizvodnje
3. Rentabilnost investicije
4. Vreme povraćaja investicije (statička
varijanta)
Ostale statičke metode za
izračunavanje efektivnosti
investicija
 Investicije u osnovna i obrtna sredstva / Broj
radnika
 Dobit / Broj radnika
 Akumukacija + Amortizacija / Investicije u osnovna
i obrtna sredstva
 Bruto zarade / Broj radnika
 Vrednost izvoza / Uvozni deo materijalnih troškova i
Finansijske obaveze prema inostranstvu
 Utrošak energije u uslovnim jedinicama / Količina
proizvoda
Prednosti i nedostaci
dinamičkih metoda
 Prednosti:
1. Uzimaju u obzir čitav investicioni period
2. Pouzdane su
 Nedostaci:
1. Potrebno je adekvatno znanje za njihovu
primenu i nije ih lako primenjivati
2. Mali broj korisnika može da ih primenjuje
3. Ne dolazi se brzo do željenih parametara
Dinamičke metode za izračunavanje
efektivnosti investicija
 Interna stopa prinosa (Interna kamatna
stopa) - Internal Rate of Return (IRR)
 Neto sadašnja vrednost (Kapitalna vrednost
investicije) – Net Present Value (NPV) ili Net
Present Worth (NPW)
 Anuitet investicije
 Rok povraćaja (Period otplate) – Pay off, Pay
back ili Pay out
 Koeficijent primanja i izdavanja – Cost –
Benefit Ratio
 Komponente investicionog
procesa
Celovita analiza ekonomske efektivnosti
investicionih ulaganja se zasniva na
analizi tri osnovne komponente
investicionog procesa:
 1) Komponenti ekonomskog uspeha

 2) Komponenti likvidnosti

 3) Komponenti rizika
Komponenta uspeha
Komponenta ekonomskog (finansijskog)
uspeha izražava da li i u kojoj meri
realizacija neke investicije doprinosi
postavljenom osnovnom cilju investiranja,
poboljšanju ekonomskog uspeha preduzeća.
Postignuti uspeh investiranja će biti utoliko veći
ukoliko je ostvarena dobit od investicije veća,
tj. ukoliko je veća pozitivna razlika između
sume novčanih primanja (D) i iznosa
investicionih ulaganja (A), uključujući i iznos
očekivanog (minimalnog) ukamaćenja u
investiciju uloženih sredstava (R).
 Komponenta likvidnosti
Komponenta likvidnosti investicionog procesa
se zasniva na odnosu tokova novčanih izdavanja i
primanja, tj. na odnosima između vezivanja i
oslobađanja finansijskih sredstava u pojedinim
delovima, odnosno momentima investicionog
perioda.
Pojam likvidnosti se može definisati kao sposobnost
investitora (preduzeća) da sa ostvarenim
novčanim primanjima može uredno da izvršava
svoje finansijske obaveze u momentima njihovog
dospevanja, tj. da plaća dospele anuitete i druga
potraživanja u toku perioda korišćenja investicije
(odnosno u toku poslovanja preduzeća).
Komponenta rizika
 Komponenta rizika izražava mogućnost ili
opasnost da se u momentu ulaganja u
investiciju t0 predviđeni tok investicionog
procesa ne ostvari, odnosno da se u
investicionom projektu pretpostavljeni stepen
rentabilnosti i likvidnosti investicije ne ostvari
u očekivanoj meri.
 Za investitora nastaje rizik kada se novčani
tokovi između njega i preduzeća ne mogu
predvideti sa sigurnošću u određenim
momentima u budućnosti.
 Investicione odluke
 Investicione odluke su zbog toga po pravilu
nesigurne, odnosno sadrže određeni rizik,
kako zbog njihove realizacije u narednom
višegodišnjem periodu tako i zbog toga što su
u značajnoj meri zasnovane na subjektivnim
budućim očekivanjima.
 Što je period korišćenja investicionog objekta
duži to se može pretpostaviti manja
sigurnost, odnosno veći rizik ostvarenja
očekivanih finansijskih rezultata od investicije,
kako je to šematski ilustrovano na grafikonu.
 Uticaj dužine investicionog perioda
na tačnost očekivanih rezultata od
investicije
100%
Tačnost planiranja investicije

K ratkoroč no plani ranj a

i nvesticij a
velika

S rednj eroč no plani ranj a

i nvesticij a
srednja

Dugoroč no plani ranj a

i nvesticij a
mala

kratak
srednji
dugi
P lani rani period kori šć enj a i nvesticij a
 Mada ne sasvim precizno, može se reći da je
rizik utoliko veći ukoliko novčani tokovi od
investicije više odstupaju od njihovih u
momentu t0 očekivanih vrednosti, kao i što
postoji veća verovatnoća da dobiju ekstremne
vrednosti.
 Predviđanje ekonomske efektivnosti
investicija prilikom izrade investicionog
projekta je veoma često zasnovano na
nepotpunim informacijama, odnosno na
informacijama čija je verovatnoća u manjoj ili
većoj meri ograničena.
 Prilikom donošenja odluke o realizaciji
investicija investitori (akcionari) preuzimaju i
rizik da se umesto očekivanih ostvare i lošiji
rezultati.
 Postoje brojni uzroci nesigurnosti, kao
proizvodno–tehnički rizici, tržišni rizici,
politički uticaji i dr., a koje nije moguće
predvideti sa dovoljnom sigurnosti. U praksi
se zbog toga prilikom izrade investicionih
projekata i procene stepena ekonomske
efektivnosti investicija teži ograničavanju
mogućeg rizika postavljanjem dopunskih
kriterijuma koji se formulišu kao
ograničavajući faktori.