Investiciono-razvojni fond Crne Gore A.D.

PRIRUNIK ZA IZRADU INVESTICIONIH PROJEKATA MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

S A D R A J
UVOD ............................................................................................................................................................ 3 1. 2. 3. 4. 4.1 4.2 4.3 4.4 5 5.1 5.2 5.3 6 7 8 9 10 11 12 CILJ IZRADE INVESTICIONOG PROJEKATA....................................................................... 4 ZATO INVESTICIONI PROJEKAT? ........................................................................................ 5 SADRAJ INVESTICIONOG PROJEKATA.............................................................................. 6 OSNOVNI PODACI.......................................................................................................................... 8 REZIME (SIE) ............................................................................................................................... 8 MISIJA I CILJ PROJEKTA ................................................................................................................. 9 OPTI PODACI O PREDUZEU ....................................................................................................... 9 ANALIZA DOSADANJEG POSLOVANJA PREDUZEA .................................................................... 10
U

ANALIZA TRITA ....................................................................................................................... 10 PRODAJNO TRITE ..................................................................................................................... 10 NABAVNO TRITE ....................................................................................................................... 11 ANALIZA KONKURENCIJE .............................................................................................................. 11 PROIZVOD I PROIZVODNI/USLUNI PROGRAM............................................................... 12 ZAPOSLENOST I KVALIFIKACIONA STRUKTURA........................................................... 12 LOKACIJA ...................................................................................................................................... 13 PREDRAUN INVESTICIONIH ULAGANJA.......................................................................... 14 IZVORI FINANSIRANJA............................................................................................................... 14 AMORTIZACIONI PLAN OTPLATE KREDITA ..................................................................... 15 RASHODI POSLOVANJA........................................................................................................... 16 12.1 12.2 INVESTICIONI TROKOVI ......................................................................................................... 16 TEKUI TROKOVI .................................................................................................................. 17

13. 14. 15. 16.

UKUPAN PRIHOD ......................................................................................................................... 19 POETNI BILANS STANJA ........................................................................................................ 19 PPROJEKCIJA BILANSA USPJEHA ........................................................................................ 20 EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA I OCJENA PROJEKTA ................................. 21 16.1 16.2 EKONOMSKI TOK .................................................................................................................... 21 FINANSIJSKI TOK .................................................................................................................... 22 STATIKI PRISTUP OCJENI PROJEKTA .................................................................................... 24 DINAMIKI POKAZATELJI......................................................................................................... 24 NETO SADANJA VRIJEDNOST................................................................................................ 25 INTERNA STOPA RENTABILNOSTI ............................................................................................ 26 PERIOD POVRAAJA INVESTICIJE ........................................................................................... 26

17

OCJENA PROJEKTA .................................................................................................................. 24 17.1 17.2 17.3 17.4 17.5

18 19

ANALIZA OSJETLJIVOSTI PROJEKTA................................................................................. 27 ZAKLJUAK .................................................................................................................................. 28

PRILOZI / PRATEI DOKUMENTI ........................................................................................................ 28

UVOD U pripremi za realizaciju odreenih poslovnih poduhvata i projekata pristupa se izradi razliitih vrsta studija i elaborata, ija je svrha da prikau osnovne elemente namjeravanog poduhvata i prue podlogu za odluivanje razliitim subjekatima o ueu u realizaciji programa. Jedan od takvih pripremnih elaborata je investicioni projekat, elaborat koji moe da poslui na razliite naine i u razliite svrhe, kada se radi o realizaciji raznovrsnih ideja. Investicioni projekat moemo definisati kao sistematizovani skup podataka koji investitoru treba da ukau na isplativost ulaska u odreeni investicioni poduhvat. Investicioni projekat predstavlja osnovni dokument koji slui za razgovor sa potencijalnim investitorima i finansijerima. Investicioni projekat sadri prikaz stanja poslovnog procesa odreenog preduzea i osnovne elemente vezane za odreeni poduhvat koji preduzee eli da realizuje. S obzirom na to da su za realizaciju svake ideje potrebna finansijska sredstva preduzee kroz investicioni projekat prikazuje svoje namjere potencijalnim investitorimafinansijerima, teei da ih zainteresuje da uestvuju u finansiranju projekta. Prema tome, moe se zakljuiti da investicioni projekat predstavlja investiciono tehiku dokumentaciju koja sadri osnovne elemente ideje koja se namjerava realizovati od strane odreenog preduzea ili preduzetnika i koji omoguava potencijalnim investitorima i finansijerima kvalitetno razmatranje prezentirane ideje i efikasnije donoenje odluke o eventualnom finansiranju, odnosno ueu u realizaciji programa. Svrha investicionog projekata je da pomogne preduzetniku (preduzeu) tj. investitoru da investicionu ideju oblikovanu u vidu investicion-tehnike dokumentcije na nivou idejnog projekta pretvori u stvarnost.

Struna sluba Investiciono-razvojnog Fonda Crne Gore AD

1. CILJ IZRADE INVESTICIONOG PROJEKATA Investicioni projekat je dokument, vremenski ogranien koji treba da provjeri i pokae opravdanost preduzetnike ideje i da potencijalnim investitorima (finansijerima) omogui uvid u profitabilnost ideje. Investicioni projekat predstavlja pisani sie svih prolih, sadanjih i buduih aktivnosti relevantnih za ostvarenje odreene ideje. U konanom, svrha investicionog projekata je da prezentira koliko je i da li je finansijski i operativno uspjean odreeni posao tj. odreena biznis ideja. Program nam pomae da kroz njegovu izradu precizno formuliemo ideju, sagledamo uslove za njenu realizaciju, potencijale, rizike i ogranienja. Investicioni projekat ima svoj tkz. investicioni horizont, koji se sastoji od perioda investiranja i perioda eksploatacije prijekta. Period investiranja poinje sa izradom investiciono-tehnike dokumentacije, a zavrava sa putanjem investicije u rad. Period eksploatacije poinje sa putanjem u rad predmetne investicije, a zavrava sa povratkom uloenih sredstava, kada poinje period reinvestiranja. Investicioni projekat se radi za odreeni vremenski period, najee je to ukupan period otplate kredita, za koji se pretpostavlja da e investicija "zaivjeti" i dati svoje rezultate, odnosno da e projekat generisati dovoljno prihoda kojim e se omoguiti povraaj investicije prije ili zakljuno sa krajnjim rokom otplate kredita. Ovaj vremenski period moe biti i dui, a zavisi od dinamike realizacije same investicije (ukoliko su u pitanju velike i vrijedne investicije pa je iz objektivnih razloga neophodno vie vremena da iste budu na pravi nain ekonomski valorizovane), ili ostalih relevantnih fakora koji bi prolongirali predmetne projekcije.

2. ZATO INVESTICIONI PROJEKAT? Na putu od ideje do konkretizacije, investicioni projekat kao dokumenat koji se radi na bazi inesticiono-tehnike dokumentacije razvijene na nivou idejnog projekta, ini osnovu investitoru za donoenje investicione odluke i finansijeru za uee u obezbjeenju izvora za finansiranje investicije. Zato to bez njegove izrade ne moete objektivno i realno testirati svoju ideju. Investicioni projekat Vam pomae da potvrdite da je investiciona ideja dobra, ali jo vie Vam pomae kada ukae da investiciona ideja nije dobra i da treba da odustane od njene realizacije; Zato to bez njega neete moi nai adekvatne finansijere; Zato to njime definiete razvojne planove vaeg preduzea; Zato to putem intezivnog informisanja na najbolji nain integrie kreativnu energiju rukovodstva i radnika; Zato to njime vrite promociju vaeg preduzea; Zato to Vam omoguava da ostvarite saradnju sa inostranim partnerima; Zato to slui kao sredstvo za ranu identifikaciju "uskih grla" u proizvodnji i ne samo uskih grla, ve se kroz investicioni projekat vri optimizacija svih funkcija koje konstituiu ovaj dokument. Investicioni program, omoguava da se na objektivan nain sagleda opravdanost i mogunost realizovanja odreene biznis ideje, i ukoliko se pokae sa tehnikotehnolokog, ekonomskog i finansijskog aspekta kao opravdana i prihvatljiva, onda treba donijeti pozitivnu odluku tj. odobriti potreban iznos finansijskih sredstava i realizovati biznis ideju. Meutim, Investicioni projekat moe da pokae da ideju ne treba realizovati zbog: nedostatka kvalitetnih izvora, nepostojanja likvidnih kupaca, nestabilnih uslova privreivanja. Investicioni projekat je "Mapa puta" biznisa. To je poslovna ideja razraena u svim neophodnim segmentima i testirana na papiru. Sutina je u razradi poslovne ideje koju morate provjeriti i testirati.

3. SADRAJ INVESTICIONOG PROJEKATA Ni u literaturi ni u praksi ne postoji jedinstveno miljenje o tome Investicionog projekata. ta ini sadraj

Kada se govori o sadraju Investicionog projekata moe se rei da on zavisi od namjene elaborata. Jasno je da se razlikuje elaborat za osnivanje male firme, od elaborata za proirenje proizvodnje postojeeg preduzea ili elaborat za uvoenje novog proizvoda. Generalno posmatrano, investicioni projekti mogu da imaju razliit metodoloki tretman prema: Funkcionalnom aspektu; Visini ulaganja i veliini preduzea. U funkcionalnom smislu investicioni projekti imaju poseban metodoloki tretman ako se radi o: Investiciji sa ledine sa kojom se poinje, ili koja samostalno funkcionie i Investiciji kojom se vri dogradnja, doinvestiranje, otklanjanje uskih grla, rekonstrukcija i sl. U pogledu visine ulaganja, investicioni projekti se mogu metodoloki odvojeno tretirati za: Investicije u mala i srednja preduzea i Investicije u velika preduzea. Investicije u mala i srednja preduzea se dijele na: Investicaja u mali biznis do 15 zaposlenih ili do 40.000 ; Investicije u vei biznis preko 15 zaposlenih ili preko 40.000 . Principijelno gledano moemo razlikovati elaborat za mala preduzea u osnivanju i elaborat za postojea preduzea, iako ove razlike nisu znaajne sa aspekta namjene elaborata. Ono to je vano jeste da elaborat nezavisno od svoje namjene treba da dokae finansijsku i razvojnu opravdanost preduzetnike ideje. Imajui ovo u vidu kvalitetno uraen investicioni projekat minimalno treba da sadri sledee:

1. Osnovni podaci 1.1. Rezime 1.2. Misija i cilj projekta 1.3. Podaci o preduzeu 1.4. Analiza dosadanjeg poslovanja 2. Analiza trita 2.1. Prodajno trite 2.2. Nabavno trite 2.3. Analiza konkurencije 3. Proizvod, proizvodni program 4. Zaposlenost i kvalifikaciona struktura 5. Lokacija 6. Predraun investicionih ulaganja 7. Izvori finansiranja 8. Amortizacioni plan otplate kredita 9. Rashodi poslovanja 9.1 Investicioni trokovi: - Amortizacija; - Investiciono odravanje; - Kamate; - Osiguranje. 9.2 Tekui trokovi: - Materijalni trokovi; - Obraun bruto zarada; - Ostali nematerijalni trokovi. 10. Ekonomsko finansijska analiza i ekonomsko- finansijski pokazatelji 11. Analiza osjetljivosti projekta 12. Zakljuak i pratea dokumentacija

4. OSNOVNI PODACI 4.1 Rezime (sie) Tipian investitor-finansijer treba da utroi svega pet do deset minuta da bi pogledao investicioni projekat i odluio da li e da ga proita, ili ne. Ako se tom prilikom zadri na nekom dijelu projekta, to e sigurno biti sie. Zbog toga je izuzetno vano da pripremite privlaan i uvjerljiv sie koji e da zainteresuje investitora i da ga navede da proita ostatak projekta. Sie je, u sutini, i najvaniji dio investicionog projekta, jer od njega zavisi da li e taj projekat uopte biti uzet u razmatranje. Sie investicionog programa je dio investicionog programa u kome se prezentiraju njegovi najznaajniji elementi. Iako predstavlja samo rezime detaljno analiziranih segmenata (djelova) investicionog programa, sie ima izuzetno znaajnu ulogu. Kao segment investicionog programa koji se nalazi na poetku izrauje se posle zavretka izrade ostalih segmenata investicionog programa. Sie treba, ne samo da zainteresuje ocjenjivaa investicionog programa tj. potencijalnog kreditora, ve da stvori utisak jedne kvalitetno uraene i zaokruene cjeline koja zasluuje dalju analizu. Ocjenjiva na osnovu odnosnog sie-a mora biti upoznat sa svim relevantnim informacijama (optim, tehnikim, graevinskim i ekonomskim) investicionog programa, pri emu informacije, odnosno reprezentativni podaci moraju biti precizno i jasno definisani i preuzeti iz idejnog projekta. Imajui u vidu prethodno reeno, kao i individualnu kreativnost autora investicionog programa, predlaemo Vam sledeu konstrukciju sie-a: 1. INVESTITOR 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 Investitor Adresa Telefon/Fax Datum osnivanja preduzea Osnovna djelatnost preduzea Djelatnost na koju se odnosi investicioni projekat

2. PROJEKAT 1.1 Naziv 1.2 Lokacija 1.3 Karakter investicije 1.4 Cilj investiranja 3. PREDRAUNSKA VRIJEDNOST INVESTICIJE 1.1 Osnovna sredstva 1.1.1 Graevinski objekat 1.1.2 Tehnoloka oprema 1.1.3 Pomona sredstva 1.2 Obrtna sredstva

4. IZVORI FINANSIRANJA 4.1. Sopstveno uee 4.2. Ostali izvori finansiranja 5. TRITE 5.1 Nabavno (domae/strano) 5.2 Prodajno (domae/strano) 6. EFEKTI ULAGANJA 6.1 Ukupni prihodi 6.2. Ukupni rashodi 6.3 Neto dobit 6.4 Neto sadanja vrijednost 6.5 Interna stopa rentabilnosti 6.6 Period provraaja investicije 6.7 Broj novozapoljenih radnika 7. ZAKLJUAK 4.2 Misija i cilj projekta Misija predstavlja ono zbog ega preduzee posluje, zbog ega je osnovano. Misija preduzea treba da predstavlja ideju vodilju za svakodnevne aktivnosti preduzea jer samo tako je mogua njena realizacija. U ovom dijelu potrebno je na to jednostavniji i krai nain ukazati na svrhu postojanja odreene kompanije. Naroito je vano dati miljenje kako vlasnik vidi preduzee u budunosti u odnosu na trite, konkurenciju i sl. 4.3 Opti podaci o preduzeu Ovaj segment biznis plana bi trebalo da sadri odreene informacije koje omoguavaju kontakt potencijalnih investitora i finansijera sa kompanijom, a to su: Naziv preduzea; Ime vlasnika i direktora; Datum osnivanja preduzea; Adresa; Telefon - fax; Osobe za kontakt; E - mail, web site. Veoma je bitno da potencijalni investitori i poslovni saradnici imaju prezentirane, osnovne podatke o preduzeu kako bi na to laki nain stupili u kontakt sa investitorom u cilju dalje realizacije investicione ideje.

4.4 Analiza dosadanjeg poslovanja preduzea Ako je u pitanju postojea kompanija, treba dati saeti prikaz sadanjeg stanja i mogunosti kompanije, podatke o dosadanjim investicionim ulaganjima kao i podatke o raspoloivosti proizvodnog, administrativnog i menaderskog kadra. Ukoliko je u pitanju preduzetnik koji startuje sa biznisom i tek otvara firmu, neophodno je dati osnovne podatke o preduzetniku, njegovom dosadanjem radu, realizovanim poslovima, mogunostima sa kojima raspolae i sl. Ako je u pitanju preduzee koje postoji vie godina potrebno je dati kratku analizu dosadanjeg poslovanja preduzea i posebno obratiti panju na sledee: Koje je proizvode/usluge preduzee proizvodilo/prualo; Ko su bili kupci proizvoda odnosno korisnici usluga; Koja su bila ciljna trita preduzea; Koji su osnovni problemi sa kojima se preduzee sretalo u prolosti Koji su motivi za doinvestiranje: otklanjanje uskih grla u proizvodnom procesu, poveanje proizvodnje, promjena strukture asortimana i sl.

ANALIZA TRITA

Analiza trita predstavlja najvaniji dio investicionog projekata. Preduzee mora da prui proizvode ili usluge koji e zadovoljiti potrebe ciljnog trita. Samo na taj nain obezbijeen je opstanak preduzea i njegov eventualni rast i razvoj. Analiza trita obuhvata analizu prodajnog i nabavnog trita, i analizu konkurenata. Ovaj proces zahtijeva vrijeme, budui da predstavlja kritian dio biznis plana, kako bi se rizik od propadanja realizacije namjeravane biznis ideje minimizirao. 5.1 Prodajno trite U ovom dijelu potrebno je dati odgovore na dva pitanja: 1. Ko su kupci proizvoda odnosno korisnici usluga preduzea? 2. Ko su glavni konkurenti preduzea i na emu preduzee namjerava zasnovati svoju konkurentsku prednost?. Analiza trita prodaje podrazumijeva sagledavanje efektivne tranje za proizvodima i uslugama i kretanje ponude istih ili slinih proizvoda. Da bi smo doli do neophodnih informacija za ispitivanje trita, potrebno je dati odgovor na sledea pitanja: Ko su kupci proizvoda (usluga)? Koje potrebe zadovoljavaju proizvodi? Kako se pozicionirati na tritu? Na kojem tritu planirate da plasirate proizvode?

10

Koliko je procentualno uee na tritu? Da li proizvod odgovara preferencijama potroaa itd. Predvianje prodaje treba da se zasniva na prednostima proizvoda ili usluge, veliini trita i broju kupaca sa kojima je ve preduzee uspostavilo kontakt - ukoliko ne postoji dovoljan broj kupaca za odreeni proizvod/uslugu, sve dalje analize su bespotrebne. Moe se rei da preduzee mora, pri izradi investicionog projekata, krenuti od potencijalnih kupaca/korisnika! Tek kad se stekne jasna slika o tome ko su potencijalni kupci/korisnici, kakvi su njihovi potencijali i koliko realno preduzee moe da rauna na njih moe se prei na analizu druge strane trita trita nabavke. 5.2 Nabavno trite Ukoliko je plasman proizvoda odnosno usluga obezbijeen, neophodno je izvriti istraivanje i analizu nabavnog trita. Ove analize, treba da pokau da postoji mogunost da se na tritu dobiju svi potrebni inputi u koliinama koje su predviene kao i pod prihvatljivim uslovima, prije svega u pogledu roka isporuke, kvaliteta i cijena. Na osnovu predvienog obima proizvodnje neophodno je napraviti plan nabavke robe da bi se utvrdilo koliko je zaliha neophodno za normalan tok proizvodnje. U okviru analize trita nabavke, pitanje koje se namee je da li postoje pouzdani dobavljai? Ukoliko postoje, potrebno ih je nabrojati, uporediti cijene, rokove isporuke, kvalitet i prodajne uslove i, naravno izvriti izbor. Takoe, treba voditi rauna o tome da je potrebno da za svakog glavnog dobavljaa imamo alternativu. 5.3 Analiza konkurencije Preduzee po pravilu nije samo na tritu, pogotovo u savremenim uslovima integrisanosti svjetske proizvodnje i trgovine. Pa, shodno tome biznis plan nuno treba da sadri i analizu konkurencije, to znai da je potrebno prikupiti informacije o trinim ueima konkurenata, njihovim proizvodima i poslovnim strategijama. Neophodno je takoe saznati ko su konkurenti, koliko ih ima, koliko su uspjeni, koje su njihove slabosti i prednosti, po emu se odreeni proizvod razlikuje u odnosu na onaj koji nudi konkurentsko preduzee, koji su mu nedostaci i prednosti u odnosu na konkurente. Ono to je jako vano a vezano je za konkurenciju, je u stvari spremnost samog preduzea da uvijek reaguje na poteze konkurencije odnosno da uvijek ima spreman odgovor na pitanja: ta treba uraditi ukoliko konkurent pobolja dizajn, krene sa agresivnijom propagandom, snizi cijenu, otvori nova prodajna mjesta, prui neke pogodnosti kupcima koje vi ne nudite..?

11

PROIZVOD I PROIZVODNI/USLUNI PROGRAM

Ovaj dio biznis plana odnosi se na proizvode i usluge koje kompanija namjerava da proizvodi ili na osnovu kojih se formira novo preduzee. U zavisnosti od vrste proizvoda ili usluge, u ovom dijelu treba detaljno opisati asortiman koji je predmet razmatranja. Pri tome treba poi od toga da li je u to nov proizvod/usluga ili je poboljan postojei. Prije svega treba objasniti namjenu proizvoda i svrhu korienja i dati informaciju o tome da li se isti ili slini proizvodi ve proizvode. Zatim je potrebno navesti osnovne karakteristike vezane za kvalitet, dizajn, pakovanje, nain korienja.. Posebno treba istai razlike u odnosu na druge sline proizvode ili usluge, ukoliko postoje, i eventualne prednosti novih proizvoda i usluga u odnosu na postojee. Takoe, potrebno je navesti da li u toj oblasti postoje i supstitutivni proizvodi koji mogu da zadovolje potrebe kupaca u pogledu namjene i svrhe korienja, a takoe i u pogledu kvaliteta i cijene. Posebno treba na osnovu uraene analize trita utvrditi planirani asortiman i obim proizvodnje na godinjem nivou. Tabela br. 1: Proizvodni /usluni asortiman preduzea Rb 1. 2. 3. UKUPNO U ovom dijelu neophodno je dati i normative utroaka materijala i energije po jedinici proizvoda. 7 ZAPOSLENOST I KVALIFIKACIONA STRUKTURA Proizvod/usluga Koliina Cijena Ukupan prihod

Koliko radnika e biti zaposleno realizacijom biznis plana? Koje kvalifikacije bi trebalo da imaju zaposleni? Njihove obaveze i odgovornosti? Zatita na radu, beneficije i sl.? Da li e se o realizaciji programa starati menader ili vlasnik preduzea? Reference i iskustvo menadera, dopunska znanja ? Organinizacija poslovanja? Posebnu panju u ovom dijelu treba obratiti na kvalitet i kvalifikacije menadmenta. Ukoliko se radi o preduzeu koje ve posluje, potrebno je navesti postojeu organizacionu emu odnosno novu organizacionu emu sa bojem i kvalifikacijom trenutno zaposlenih i novo zaposlenih u preduzeu.

12

Tabela br. 2: Kvalifikaciona struktura zaposlenih Rb 1. 1.1. 1.2. 2. 2.1. 2.2. UKUPNO Novozaposleni radnici Naziv radnog mjesta Postojei radnici Broj izvrilaca kolska sprema

LOKACIJA

Za veliki broj poslova pravilan izbor lokacije je kljuan faktor uspjeha. Za maloprodaju, veleprodaju i preduzea koje se bave uslunim poslovima najee je najbolja ona lokacija koja najvie odgovara kupcima odnosno potroaima. Ostala korisna pitanja kod izbora lokacije tiu se cijene poslovnog prostora, legalnih ogranienja za poslovanje u odreenoj zoni, koncentracije ostalih pogodnosti/nepogodnosti za kupce (blizina ostalih prodajnih mjesta, pogodnost parkiranja..). U sluaju da se preduzee bavi proizvodnjom, pogodnost lokacije je najvie vezana za moguost lakog i jeftinog snadbijevanja i blizina transportne infrastrukture. Na ovom mjestu neophodno je da prezentirate: Adresu; Povrinu; Tehniku opremljenost; Infrastrukturu; Vlasnitvo (da li je lokacija u vlasnitvu investitora ili je rentirao); I, naravno, sve ostale informacije o lokaciji koje su relevantne.

13

PREDRAUN INVESTICIONIH ULAGANJA

Ovo je segment koji ocjenjivau treba pruiti globalnu strukturu ulaganja (vrijednosno), bez pretjeranog detaljisanja. Osnovni elementi koje treba prezentirati su: Prethodna ulaganja - prethodna ulaganja investitora u osnovna i obrtna sredstva koja su vezana za konkretizaciju odnosnog programa. Nova ulaganja - vrijednost novih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. Tabela br. 3: Struktura ulaganja Rb 1. 2. Struktura ulaganja PRETHODNA ULAGANJA NOVA ULAGANJA A) Osnovna sredstva Objekat i graevinsko zanatski radovi Oprema Ostala ulaganja B) Obrtna sredstva UKUPNO Kredit Sopstveno uee Ukupno

10 IZVORI FINANSIRANJA Ovdje se prije svega prezentira koliko finansijskih sredstava je neophodno za startovanje preduzea tj. za realizaciju odreene biznis ideje. Na osnovu utvrene predraunske vrijednosti i (ne)raspoloivih sopstvenih sredstava, potrebno je takoe definisati i ko su potencijalni kreditori kao i koliki iznos sredstava se od njih oekuje. Osnovno pitanje na koje treba dati odgovor jeste: Ko su finansijeri i koliko je njihovo pojedinano uee (uee treba da je iskazano i procentualno i vrijednosno)? U sklopu ove stavke biznis plana neophodno je pruiti informacije vezane za plan otplate kredita odnosno informacije: o iznosu traenog kredita, roku oplate, godinjoj kamatnoj stopi, grace periodu kao i sl..

14

Tabela br. 4: Struktura finansiranja Rb Izvori Sopstveno uee Kreditori UKUPNO Iznos Procenat Godinja kamata Grejs period Rok otplate (br mjeseci)

1 2

11 AMORTIZACIONI PLAN OTPLATE KREDITA Uslovi pod kojima e sredstva biti odobrena: Grace period: __ mjeseci Rok otplate: __ mjeseci Kamatna stopa: __% na godinjem nivou Plaanje rate: Kvartalno Plaanje kamate: Mjeseno Tabela br. 5: Plan otplate kredita Kamatna stopa (%) Kamata 8 Anuitet

Glavnica Grace period

Rata

I godina

II godina

III godina

15

God. 1 3 4 5 UKUPNO

Rata

Kamata

Anuitet

12 RASHODI POSLOVANJA 12.1 Investicioni trokovi 12.1.1 Obraun amortizacije Amortizacija predstavlja troak osnovnog sredstva. Nastaje troenjem osnovnog sredstva. Da bi investitor odrao kontinuitet proizvodnje, neophodno je da nakon isteka vijeka trajanja osnovnih sredstava obezbijedi sredstva za kupovinu novih. To e uraditi tako to e u svakoj godini korienja osnovnih sredstava izdvajati odreeni iznos sredstava (zavisno od vijeka trajanja i metoda amortizacije) na ime amortizacije i konano obezbijediti zamjenu dotrajalih osnovnih sredstava novim. Dva su osnovna parametra za utvrivanje iznosa amortizacije: osnovica i stopa amortizacije koja je utvrena zakonom, a koja se razlikuju zavisnosti od vida i karakteristika osnovnih sredstava. Bitno je napomenuti i koji metod amortizacije preduzee koristi (linearni, progresivni ili degresivni). Tabela br. 6: Obraun amortizacije Rb 1. Struktura Graevinski objekt Postojei Nova ulaganja 2. Tehnoloka oprema Postojea Nova Pomona oprema 3. Ostala ulaganja UKUPNO Vrijednost Amortizaciona stopa Amortizacija

16

12.1.2 Obraun investicionog i tekueg odravanja Pored amortizacije koja slui za konanu zamjenu osnovnih sredstava, trokovi odravanja su neophodni da bi osnovna sredstva "zadrala predvienu formu". Osnovica za izraunavanje troka odravanja obino se rauna kao procenat od amortizacije, ali je zbog este promjene zakonskih stopa ostavljena mogunost da ih izraiva sam unese na osnovu svojih kratkoronih i dugoronih ciljeva. Tabela br. 7: Obraun investicionog odravanja Rb 1. 2. Struktura Graevinsko odravanje Elektro-mainsko odravanje UKUPNO 12.1.3 Trokovi kamata U okviru ove stavke potrebno je iz plana otplate kredita unijeti kamate na kredite za osnovna i trajna obrtna sredstva. 12.1.4 Obraun premije osiguranja Premija osiguranja je troak koji je neophodno platiti osiguravajuoj kompaniji za sluaj okolnosti koje bi mogle negativno uticati na osnovna sredstva. Rauna se kao proizvod ukupnih osnovnih sredstava i vaee stope. Ovome treba posvetiti posebnu panju jer minimalno ulaganje po ovom osnovu nekad moe zatititi imovinu investitora od potencijalnih rizika. 12.2 Tekui trokovi 12.2.1 Obraun materijalnih trokova Obuhvata trokove osnovnog, pomonog materijala i sl. Tabela br. 8: Obraun materijalnih trokova Rb 1. 2. 3. UKUPNO Naziv materijala Koliina Cijena Godinji trokovi Trokovi amortizacije Stopa Iznos

17

12.2.2 Obraun bruto zarada Trokovi zarada su trokovi koje je investitor duan da plati (1) radnicima, na ime njihovog doprinosa stvaranja nove vrijednosti, odnosno proizvoda ili usluge i (2) dravi na ime poreza i doprinosa. 12.2.3 Obraun potrebnih obrtnih sredstava Tabela br.9: Obraun potrebnih obratnih sredstava Rb 1. Elementi OBRTNA SREDSTVA Zalihe materijala Nedovrena proizvodnja Zalihe gotovih proizvoda Potraivanja od kupaca iro-raun 2. ODBITNE STAVKE Dobavljai Amortizacija Bruto zarade NEDOSTAJUA OBRTNA SREDSTVA Godinji promet Dani vezivanja Koeficijent obrta Potrebna sredstva

3.

12.2.4 Obraun ostalih trokova Obuhvata trokove elektrine energije, vode, HTZ opreme, reklame i propagande... 12.2.5 Rekapitulacija cijene kotanja U ovom dijelu potrebno je dati rekapitulaciju cijene kotanja ija se kalkulacija vri na osnovu predhodnog dijela koji govori o trokovima. Cijena kotanja po proizvodu dobija se dijeljenjem ukupnih trokova sa planiranim obimom proizvodnje.

18

13. UKUPAN PRIHOD U ovom dijelu potrebno je dati tabelu ukupnog prihoda kao npr: Tabela br.10: Tabela ukupnog prihoda Rb 1. 2. 3. 4. 5. 6. UKUPNO Proizvod Koliina Jedinica mjere Cijena Ukupan prihod

14. POETNI BILANS STANJA Tabela br.11: Poetni bilans stanja I A 1 Sredstva Osnovna sredstva Graevinski objekat - izvedeni - novi 2 Oprema Osnovna oprema Postojea oprema Nova oprema - domaa - strana Pomona oprema 3 B Ostala ulaganja Obrtna sredstva UKUPNO UKUPNO Vrijednost II A B Izvori Sopstveno uee Krediti Vrijednost

19

15. PROJEKCIJA BILANSA USPJEHA Bilans uspjeha predstavlja jedan od osnovnih, standardnih novanih tokova, koji odslikava kratkoronu uspjenost poslovanja preduzea (uspenost na godinjem nivou). Njegova sutina je relativno jednostavna i svodi se na zbirno prikazivanje svih prihoda i svih rashoda, tj. utvrivanju njihovog salda: dobiti (profita) ili gubitka - kao sintetikog pokazatelja uspjenosti poslovanja preduzea. Tabela br. 12: Bilans uspjeha preduzea Rb A B 1. 1.1. 1.2. 1.3. 2. C D E Struktura Ukupni prihodi Ukupni rashodi Poslovni rashodi Materijalni i nematerijalni trokovi Amortizacija Bruto zarade Rashodi finansiranja Bruto dobit Porez na bruto dobit Neto dobit I godina - grejs period II godina III godina IV godina V godina

20

16. EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA I OCJENA PROJEKTA Na osnovu uraenog u prethodnim takama: definisane visine ulaganja, izbora za njihovo finansiranje, obaveza prema izvorima, trokovima poslovanja i konano, ukupng prihoda pripremaju se projekcije novanih tokova ekonomski tok i finansijski tok. 16.1 Ekonomski tok

Ekonomski tok je novani tok projektovan tako da omogui ocjenu rentabilnosti (profitabilnosti) projekta, ali posmatrano u njegovom cjelokupnom ivotnom vijeku. Ekonomski tok u svojim prilivima ukljuuje ukupan prihod i ostatak vrijednosti osnovnih sredstava, a ne ukljuuje izvore finansiranja. Oni su izostavljeni jer je u raunu rentabiliteta upravo potrebno pokazati u kojoj mjeri i u kom periodu projekat sam po sebi moe da otplati ulaganja. S druge strane, u odlivima su prisutna ukupna investiciona ulaganja. Iz ovog razloga u okviru poslovnih rashoda nije ukljuena amortizacija ukoliko bi se to uinilo, troak koji se odnosi na osnovna sredstva bi, kao to je reeno, bio dvostruko obraunat. Tabela br. 13: Ekonomski tok Rb I 1. 2. II 3. 4. 5. 6. III PRILIVI Ukupan prihod Ostatak vrijednosti projekta ODLIVI Investiciona ulaganja Materijalni i nematerijalni trokovi Bruto zarade Porez na dobit NETO PRILIVI Struktura I godina - grejs period II godina III godina IV godina V godina

21

16.2

Finansijski tok

Da bi se mogla izvesti ocjena likvidnosti projekta u toku njegove realizacije i eksploatacije radi se finansijski tok. Finansijski tok je specifian novani tok ija je svrha da pokae stepen likvidnosti preduzea. Kao to bilans uspjeha zbirno prikazuje sve prihode i sve rashode, finansijski tok zbirno prikazuje sve prilive i sve odlive novca. U tom smislu finansijski tok je pravi cash flow, tj. predstavlja tok novca u uem smislu. Nekoliko je vanih razlika izmeu finansijskog toka i bilansa uspjeha: Izvori finansiranja i investiciona ulaganja na strani priliva, kod finansijskog toka se pored ukupnog prihoda nalaze i izvori finansiranja; u isto vrijeme na strani odlivi nalaze se ukupna investiciona ulaganja. Bilans uspjeha ne sadri ove stavke. Ostatak vrednosti - Na strani priliva, finansijski tok sadri i stavku ostatka vrijednosti i to na kraju ivotnog vijeka projekta. Amortizacija kako predstavlja materijalni troak, a ne i tekui odliv, amortizaciju se pojavljuje u bilansu uspjeha, ali ne i u finansijskom toku. Finansijski trokovi - u bilansu uspjeha na strani odliva se unosi kamata jer je ona troak ili cijena koja se plaa za pozajmljena sredstva. U finansijskom toku na strani odliva unosi se i kamata i otplata glavnice (jer predstavljaju odliv gotovine).

22

Tabela br. 14: Finansijski tok Rb I 1. 2. 2.1. 2.2. 3. II 4. 5. 6. 7. 8. III Struktura PRILIVI Ukupan prihod Izvori finansiranja Sopstveno uee novano Kreditna sredstva Ostatak vrijednosti projekta ODLIVI Investiciona ulaganja Materijalni i nematerijalni trokovi Bruto zarade Porez na dobit Anuiteti NETO PRILIVI I godina grejs period II godina III godina IV godina V godina VI godina VII godina

23

17

OCJENA PROJEKTA U okviru ovog poglavlja obrauju se dvije vrste pokazatelja i to: Statiki i Dinamiki pokazatelji. 17.1 Statiki pristup ocjeni projekta

U narednoj tabeli dati su neki statiki pokazatelji. Tabela br. 15: Statiki pokazatelji Rentabilnost rada Investicije prema broju radnika Akumulativnost Ekonominost Reproduktivna sposobnost Dugorona zaduenost Koeficijent pokria iz ukupnog duga Rentabilnost projekta Pokrie uvoza izvozom Rentabilnost rada = neto dobit/broj radnika Investicije prema broju radnika = ukupne investicije/broj radnika Akumulativnost = neto dobit/ukupna aktiva Ekonominost = ukupan prihodi/ utroena sredstva, pokazuje koliko se ostvari prihoda na svaki euro rashoda Reproduktivna sposobnost= amortizacija + neto dobit/ ukupna aktiva Dugorona zaduenost= krediti/ukupna aktiva Koeficijent pokria iz ukupnog duga = bruto dobit/anuiteti za godinu Rentabilnost projekta = neto dobit/ ukupne investicije Pokrie uvoza izvozom = vrijednost izvoza/ vrijednost uvoza 17.2 Dinamiki pokazatelji

Dinamiki pokazatelji Projekta utvreni su na osnovu sagledavanja odreenog vremenskog perioda u kojem se analiziraju njegovi efekti. Dinamika ocjena obuhvata: Metod neto sadanje vrijednosti, Relativna efikasnost projekta, Metod interne stope rentabilnosti i Period povrata finansijskih ulaganja.

24

Za razliku od statike ocjene, iji pokazatelji daju presjek po zadatim dimenzijama na odreeni dan i korisno slue za uporeivanje sa drugim projektima u istoj grani, pokazatelji dinamike ocjene projekta imaju karakter cjelovitosti i sveobuhvatnosti svih vrijednosti iz pojekta, sa jedne strane, naspram uloenih sredstava, sa druge strane. Dinamike metode ocjene projekta pripadaju savremenoj ekonometrijskoj investicionoj analizi i kao takve u vrednovanju imaju karakter eliminacionih kriterijuma. 17.3 Neto sadanja vrijednost

Neto sadanja vrednost pokazuje sposobnost projekta da vrati sredstva uloena u njega: kada je predznak pozitivan onda odgovarajui iznos pokazuje za koliko projekat vraa sredstva vie od uloenog. Kada je negativan, koliki je faktiki gubitak. Zbog ovoga NSV se smatra kljunim eliminacionim kriterijumom za ocjenu projekta: Ukoliko projekat ima pozitivnu neto sadanju vrijednost moe se smatrati kvalifikovanim za realizaciju; ako, meutim, ona ima negativni predznak, onda se projekat smatra neprihvatljivim. Neto sadanja vrijednost u tehnikom smislu predstavlja sumu diskontovanog neto novanog toka Diskontovani novani tok, unosi u ocjenu dinamiki aspekt posmatranja time to u analizu ukljuuje faktor vrijemena i pri tome uvaava injenicu da vrijeme ima svoju finansijsku dimenziju. To ini na taj nain to na nejednak nain tretira vrijednost novca u razliitim periodima. Konkretno u ovom sluaju: vrijednost novanog priliva u npr. prvoj godini vrednuje kao veu, u odnosu na vrijednost novanog priliva u bilo kojoj sljedeoj godini. Razlika njihove vrijednosti je odreena diskontnim faktorima za koji se prilivi iz sljedeih godina koriguju. Tabela br.16: Neto sadanja vrijednost projekta God. 1 2 3 4 5 6 7 UKUPNO Neto priliv Diskontni faktor 8% Diskontovani neto priliv

25

17.4

Interna stopa rentabilnosti

Interna stopa rentabilnosti izjednaava pozitivne i negativne efekte svedene na sadanju vrijednost. Drugaije reeno, to je ona stopa pod kojom bi se mogla zaduiti i plasirati sredstva koja angauje projekat, a da rezultat bude neutralan u ukupnom vijeku projekta. Ovaj pokazatelj se tretira kao formalni kriterijum za ocjenu rentabilnosti projekta i predstavlja onu diskontnu stopu koja sadanju vrijednost projekta svodi na nulu. Tabela br.17: Interna stopa rentabilnosti Godina 1 2 3 4 5 6 7 UKUPNO Neto priliv IRR

17.5

Period povraaja investicije

Rok vraanja je period izraen u godinama za koji e diskontovani godinji neto prilivi od investicije (iz ekonomskog toka) da povrate diskontovana (napomena: u koliko se radi o ulaganju koje traje vie godina, a u koliko se radi o jednokratnom ulaganju, onda nema potrebe za diskontovanjem investicionog ulaganja) ukupno uloena sredstva. Realizacija projekta je opravdana ukoliko je rok vraanja uloenih sredstava manji ili jednak vremenskom periodu utvrenom od strane davaoca kredita, odnosno tehnolokim vijekom odreenog projekta.

26

Tabela br.18: Period povraaja investicije Ukupna investiciona ulaganja Po godinama 1 2 3 4 5 6 7 Kumulativ I Iznos akumulacije + amortizacija Po godinama Kumulativ II

God.

RAZLIKA

18

ANALIZA OSJETLJIVOSTI PROJEKTA

Analiza osjetljivosti projekta podrazumijeva analizu kretanja ekonomsko finansijskih pokazatelja usled porasta/smanjenja pojedinih stavki rashoda/prihoda u odreenom procentu. Analiza osjetljivosti funkcionie na principu to ako se dese promjene izabranih rizinih stavki. U okviru analize osjetljivosti potrebno je dati sledee: Bilans uspjeha pod novim okolnostima; Ekonomski tok pod novim okolnostima; Finansijski tok pod novim okolnostima; Neto sadanju vrijednost pod novim okolnostima; Interna stopa rentabilnosti pod novim okolnostima; Period povraaja investicije pod novim okolnostima.

27

19

ZAKLJUAK

U zakljuku se daju zakljune opservacije, imajui u vidu kompletan projekat i istie se opravdanost ulaganja u konkretnu investiciju. PRILOZI / PRATEI DOKUMENTI Najei primjeri dokumenata koje je potrebno priloiti uz biznis plan su: Bilans stanja i uspjeha; Registracija preduzea; Ugovori sa sadanjim ili buduim kupcima; Ugovori sa dobavljaima; Fakture dobavljaa repromaterijala, opreme i dr.; List nepokretnosti i izvod iz katastra; Reference vlasnika i menadment tima; Plaeni porezi Poreskoj upravi.

28