VISOKA ZDRAVSTVENO – SANITARNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

»VISAN« ZEMUN

Pitanja za kolikvijum iz predmeta : ZDRAVSTVENA NEGA

1. Definišite sledeće pojmove:

- Dijagnoza je je prepoznavanje, raspoznavanje, utvrđivanje bolesti.

Obično se utvrđuje na osnovu:anamneze, sadašnjeg stanja (status aesens) ,pomoćnih kliničkih i
laboratorijskih ispitivanja. Postoji nekoliko dijagnoza:uputna,radna,otpusna
- Incidenca je  ili učestalost je statistički  pojam kojim se izražava broj novoobolelih osoba
najčešće na milion stanovnika, u toku nekog vremenskog perioda.( jedna kalendarska
godina) .Najčešće se izražava u vidu procenta.
- Prodromalni simptomi su simptomi bolesti koji opšti,nespecifični I na osnovu kojih ne
možemo da prepoznamo bolest
- Rekonvalescencija je nepotpuno ozdravljenje.
- Medikamentozna terapija je primena medikamenata odnosno lekova u terapiji obolelih

2. Vitalni znaci su:

1.TEMPERATURA
2.KRVNI PRITISAK
3.PULS
4.DISANJE
Napisati kako se meri i ubeležava svaki vitalni znak
1.TT se meri u pregibima (aksilarno) i šupljinama,elektronski termometri sa
Celzijusovom skalom koja je graduisana od 35-42 stepena
Celzijusa,temperature se unose u temperaturne liste,TT se obeležava
tačkom,tačke se spajaju i tako se dobija temperaturna krivulja koja ima
dijagnostički značaj
2.TA merenje:merenje tenzimetrom i auskultacijom periferne
arterije,merenje automatskom manžetnom (24-časovni holter krvnog
pritiska),merenje elektronskim tenzimetrom bez auskultacije. merenje
tenziometrom i palpacijom pulsa,indirektno merenje ultrazvučnim
putem,direktno merenje elektronskim putem uvođenjem kanile u
arteriju.Vrednosti sistolnog (gornjeg) I diastolnog (donjeg) upisuje se u
temperaturne liste npr TA 100/60
3.P- palpacijom sa trećim i četvrtim prstom,a kažiprstom se ispituje kvalitet
pulsnog talasa,najčešće se palpiraju arterije na vratu (a.carotis
communis),radijalna arterija (a.radialis),palpacija se vrši i na arterijama
iznad neke kosti,da bi mogla da se pritisne i oseti,palpacijom osetimo
 frekvenciju,ritam,punoću pulsa,može da se izmeri i na pulsnom
oksimetru,to je aparat koji proverava zasićenje arterijske krvi kiseonikom i
rad srca (puls ) .Vrednosti pulsa odnosno broj otkucaja u minuti upisuju se u
temperaturne liste npr. P-78 min
4.Respiracija-ukoliko je pacijent bez svesti,medicinska sestra stavlja dlan na
predeo grudnog koša da bi se osetilo njegovo spuštanje i podizanje prilikom
udaha (inspirijuma) i izdaha (ekspirijuma),takođe posmatra pomeranje
nozdrva,za merenje respiracija u min. koristi sat sa sekundarom,ukoliko je
svestan takođe posmatra kakvo je podizanje grudnog
koša,obostrano,normalno ili se ne diže pravilno,gleda kako koristi disajnu
muskulaturu,takođe se kod merenja disanja treba obratiti pažnja na zvuk
disanja,da li kriči,pišti itd. dok diše.Jedan inspirijum i jedan ekspirijum čine
jednu respiraciju.Disanje se na temperaturnoj listi beleži brojčano npr. R-20”
ili grafički
Aparat za monitoring stalno prati i beleži vitalne funkcije u jedinicama
intenzivne nege.
3. Imunitet je medicinski pojam kojim se označava sposobnost organizma da se odupre i
odbrani od infekcija, bolesti ili neke druge biološke ili hemijske opasnosti. Imunitet
funkcioniše kao mehanizam čija je uloga da uspostavi barijeru protiv noksi (virusi,
bakterije, paraziti), kancerogenih ćelija, štetnih molekula i otrova.  
Antigen je supstanca koja specifično stimuliše imuni sistem da stvara antitela, imunološke ćelije
je prepoznaju kao stranu materiju.Antigeni ili imunogeni su uzročnici imunog odgovora,sve ono
što aktivira odbrambeni mehanizam
Antitelo je imunoglobulini koji stveraju B-limfociti,vezuju se samo za tip antigena koji je
izazvao njihovo stvaranje i prouzrokovao imunu reakcijuPostoje 5 vrta
imunoglobulina:IgA,IgG,IgM,IgE,IgD.IgM i IgD predstavljaju receptore za AG i zahvaljujući
njima dolazi do prepoznavanja AG
Alergen je materija koja uneta u organizam izaziva alergijsku reakciju.Dele se na:nutritivne
(hrana:kravlje mleko,kikiriki,riba,jaja,pšenično brašno,soja...),inhalacione (polen,grinje iz kućne
prašine),kontaktne (hemijski i kozmetički proizvodi,metali)

Imunitet može biti (prema načinu nastanka):

1.stečen (prirodni i veštački)
2.veštački
Oba mogu biti aktivni i pasivni.

Klinički znaci kod pada imuniteta su:

1.hroničan umor
2.promene na koži i sluzokoži
3.česte baterijske,virusne infekcije
4.alergije
 4. Zavisna sestrinska funkcija je (definicija)
obuhvata sve one aktivnosti koje ona izvršava na osnovu naloga lekara ili
člana zdravstvenog tima..Najčešća obaveza sestre je davanje ordinirane
terapije,kada dobije pisani nalog od lekara,med.sestra mora tačno da zna šta
da radi,kome,kada,kako,I u tom delu ona je samostalna u radu

Ona se ostvaruje kroz sledeće funkcije (označi tačane odgovore):

 Unos tečnosti i hrane
 Održavanje higijene tela
 Prijem i otpust pacijenata
 Prihvatanje lekarskih naloga
 Davanje medikamentozne terapije
 Obaveštavanje lekara o neočekivanim reakcijama na lek

Individualizacija nege znači izradu plana zdravstvene nege koja se uvek odnosi na konkretnog
bolesnika,porodicu ili zajednicu

5. Pušenje je :

Posledice pušenja duvana se javljaju na sledećim organima su (nabroj organe i napiši koje se
promene javljaju):
1. . Organi za varenje: spazam krvnih sudova u sluzokoži želuca i dvanaestopalačnog creva,
stimulacija lučenja HCl i razvoj ulkusa,
2 Organi za disanje: hiprsekrecija, infekcije, promene na glasnim žicama, razvoj HOBP,
karcinom pluća,
3. Srce i krvni sudovi:akutni koronarni sindrom, ateroskleroza, hipertenzija, "pušačka noga" ,
infarkt mozga
4. Koža : suva, pepeljasto siva, izborana, perutava,
Psihička zavisnost je: stanje u kojem (droga) nikotin izaziva osećaj zadovoljstva i psihički
nagon za povremenim ili trajnim uzimanjem, kako bi se izazvalo zadovoljstvo ili otklonile
nelagodnosti. Psihička zavisnost kod pušača se javlja kao nesposobnost pojedinca da psihičku
napetost kontroliše bez nikotina. Psihološka zavisnost je postepeni način ponašanja koji polako
donosi prijatno raspoloženje, a vremenom stvara uslovne reflekse na određene draži.
7. Posledice organičene pokretljivosti bolesnika se vide na brojnim tkivima i
organima.
Navedi organe i promene koje se na njima javljaju:
1.koža-dekubitus
2.mišići-kontrakture i atrofije
3.krv,krvni sudovi-poremećaj venske cirkulacije,tromboflebitis,plućna embolija
4.urinarni trakt-retencija,inkotinencija,urinarne infekcije
Tromb je: krvni ugrušak koji može da uspori ili potpuno prekine cirkulaciju na mestu gde se
stvorio
Embolus je: otkinuti deo tromba koji cirkulacijom odlazi u neke druge organe npr
tromboembolizam
Zašto se javlja embolija pluća kao česta komplikacija kod pacijenata koji su dugo nepokretni?
Zato što dolazi do poremećaja venske cirkulacije i komplikacija venske tromboze,usled
dugotrajnog ležanja opstrukcija vene trombom rezutira zastojem krvi i otokom,pa je noga deblja
od zdrave ,a komplikacija venske tromboze je plućna embolija

1. Urin je: telesna izlučevina,koja se stvara u bubrezima (funkcionalnim

delovima bubrega nefronima) i putem urina se izlučuju štetne materije iz
organizma,voda,elektroliti i materije koje su u višku.

Normalni sasatav urina obuhvata (označi tačan odgovor):

1. Voda i elektroliti
2. Voda, elektroliti, azotne i neazotne materije
3. Voda i azotne materije
4. Voda, elektroliti, proteini, bakterije
5. Voda, elektroliti, bakterije

Diureze je (označi tačan odgovor):

- normalna količina urina za 24h
- količina urina za 24h
- povećana količina urina za 24h
- smanjena količina uriuna za 24g
Hematurija je nalaz više od 5 Er u sedimentu.Prema veličini može biti :
makrohematurija,mikrohematurij;prema javljanju trajna( permanentna),povremena(intermentna),
povratna(rekurentna),prema tegobama:simptomatska,asimptomatska,prema nastanku:bubrežna i
iz ostalih delova sistema za izlučivanje urina.
Glikozurija je nalaz šečera u urinu i znak je šećerne bolesti.Kada je količina šećera u krvi preko
10 mmol/l , prelazi prag izlučivanja i tada se dijagnostikuje u urinu,kod težih slučajeva nalazimo
i ketonska tela – aceton, acetilsirćetnu kiselinu

2. Terminalna faza bolesti je stanje kada je kraj neizbežan.

Palijativna nega je je mlada oblast zdravstvene nege koja se bavi bolesnicima obolelim od
aktivne, progresivne, uznapredovale bolesti sa nepovoljnom prognozom. Težište nege je na
kvalitetu života do smrti.To je zdravstvena nega koju zajednički pružaju: lekari , medicinske
sestre, psiholozi, socijalni radnici, sveštenici.Radi na svim nivoima zdravstvene zaštite:na
primarnom nivou,sekundarnom I tercijarnom.
U palijativnoj nezi med. sestra se susreće sa problemima na koje mora reaguje.
To su:
1.Postojanje bola
2.Smanjena mogićnost brige o sebe(smanjenja sposobnost obavljanja lične
higijene,samostalnog uzimanja hrane,mogućnost oblačenja smanjena mogućnost uriniranja i
defekacije
3.gastrointestinalne tegobe (mučnina,povraćanje,diarea,opstipacija,smanjenje apetita,promena
ukusa hrane
4.smanjena pokretljivost i pojava dekubitusa
 5. Smanjena prohodnost disajnih puteva (dispnea) i psihičke tegobe (strah tuga
usamljenost,kod nekih se javlja demencija delirijum...)

1. Primarno starenje je: starenje koje nije praćeno poremećajima i odvija se u aktivnoj
dugovečnosti sa harmoničnim usporavanjem rada organa
Promene na čuloma su sledeće:
-ukus- atrofične promene na sluzokoži usne duplje zbog smanjene prokrvljenost i upotrebe
zubnih proteza,smanjuje se salivacija,atrofija mišića za žvakanje,zbog opadanja gustativnih
čvorića na jeziku posle 45 god. Nastaje smanjenje osećaja ukusa,dolazi do progresivnog
opadanja opadanja senzibiliteta guše što dovodi do disfagije
-vid- smanjuje se sposobnost akomodacije, kontrastna osetljivost oka, opada razlikovanje boja,
adaptacija na svetlo ili tamu se produzava i sužava se vidno polje posle 40 te god. Života javlja
se prezbiopija tj. dalekovidost
-sluh-javlja se presbiakuzis ili staračka nagluvost
Promene na respiratornom sistemu su sledeće: uočavaju se difuzno uvećanje alveola i propadanje
alveolarnog zida (senilni emfizem), praćeno redukcijom kapilarne mreže, smanjenjem elastičnog
i mišićnog tkiva,što dovodi do redukcije respiratorne površine,ove promene utiču na poremećaje
parametara plućnih volumena i kapaciteta,smanjuje se ekspiratorni volumen pluća,kapacitet
disanja.
Promene na digestivnom sistemu su sledeće: oslabljen ukus i miris, smanjenje salivarne
sekrecije, gubitak zuba, smanjenje sekrecije hlorovodične kiseline i digestivnih enzima,
smanjenje apsorbcija hranljivih sastojaka, snižen motilitet kolona, smanjen tonus sfingtera,
smanjen odgovor na rektalnu distenziju sa pojavom opstipacije.
Sekundarno starenje je: odnosi se na patološke promene koje su posledica spoljašnjih faktora,a
uključuju bolest,uticaje okoline i ponašanja (npr. Uticaj buke na slabljenje sluha)
i
Definiši sledeće pojmove i napiši zašto se javljaju:

Demencija je opadanje psihičkih sposobnosti a oštećeni su pamćenje, mišljenje, prosuđivanje,

koncentracija i učenje, a i ličnost se može promeniti. Demencija počinje postepeno,neprimetna
je,progresivna i obično nepovratna.Demencija nije normalan deo starenja,ali je češća kod starijih
osioba zbog senilnih promena na mozgu,može se javiti I u svakom životnom dobu.Najčešći
uzrok demencije je Alchajmer,drugi uzroci su uzastopni moždani udari(poremaćaj
cirkulacije),može nastati posle trauma na mozgu ili epizoda zastoja srca,javlja se I kod osoba sa
AIDS-om..
Urinarna inkontinencija je nevoljni gubitak bilo koje količine urina kroz uretru (mokraćnu cev),
u fazi akumulacije urina, bilo zbog abnormalnosti detruzora (mišića mokraćne bešike) ili
sfinkternog mehanizma.Najčešći uzorci su:slabost mišića karlice,kamenci ili tumori mokraćne
bešike,tumori prostate,kod žena u menopauzi manjak estrogena,lekovi (diuretici),kod
hospitalizovanih pacijenata javlja se kao posledica plasiranja katetera,,urosepse,infekcije
urinarnog trakta,nepokretnosti,dekubitus..
Urinarna retencija je nemogućnost mokrenja odnosno pražnjenja bešike.Može biti akutna i
hronična.Akutna se javlja iznenada,hronična se javlja kao komplakacija kod beningne
hiperplazije prostate kod muškaraca ili suženja uretre,kod žena kao posledica tumora
karlice,prolapsa karličnih struktura ili tokom trudnoće,kalkuloza bešike traume uretre,nakon
operativnih zahvata (posle uroloških ili abdominalnih) ili operacija kičmenog stuba...