Аnatomija i fiziologija urinarnog

sitema
Бубрези

Уретери

Мокраћна бешика

Уретра
 Уринарни систем помаже у регулисању
крвотока тела филтрирањем и елиминисање
нежељених супстанци кроз мокрење.
 Уринарни систем укључује: бубреге,
уретере, бешике и уретре.
 Бубрег

 Сваки бубрег се састоји од спољашњег бубрежног

кортекса, унутрашње бубрежне медуле и
бубрежне карлице.
 Нефрони — сложене структуре чија је сврха да
филтрирају крв, реапсорбују оно што је телу
потребно, а остатак излучују као урин — налазе
се у кортексу и медули.
 Филтрација крви и формирање урина се обављају
унутар нефрона.
 Урин прелази из бубрежних пирамида у бубрежну
карлицу.
 Ова структура у облику левка заузима централну
шупљину сваког бубрега.
 Урин се одводи из бубрежне карлице у уретер.
Нефрон Бубрежни
кортекс

Бубрежна
медула (срж)

Бубрежна
карлица

Уретер
 Крв улази у бубреге кроз бубрежне артерије.
 Ове артерије се гранају у ситне капиларе у
нефронима.
 Филтрирана крв одлази кроз бубрежне вене.
 Сва крв у телу улази и излази из бубрега стотине
пута сваког дана, филтрирајући око 189,2 литара
течности укупно!
Бубрежне артерије

Бубрежне вене
 Постоје три главна корака формирања урина:
 гломеруларна филтрација,
 реапсорпција
 и секреција.

Ови процеси осигуравају да се само отпад и вишак воде

уклањају из тела.
 Гломеруларна филтрација

 Сваки бубрег садржи преко милион нефрона.

Сваки нефрон има гломерул - мрежу капилара
окружених чашастом структуром која се назива
гломеруларна капсула (која се такође назива
Боуманова капсула).
 Унутар гломерула, крвни притисак гура течност
из капилара у гломеруларну капсулу кроз
специјализовани слој ћелија.
 Овај слој омогућава пролазак воде и малих
растворeних супстанци, али блокира крвне ћелије
и велике протеине да напусте крвоток.
 Филтрат (течност која је прошла кроз мембрану и
налази се у гломеруларној капсули) тече из
капсуле даље у нефрон.
 Реапсорпција

 Када филтрат изађе из гломеруларне капсуле, он

тече у канал који се зове бубрежни тубул.
 Како се филтрат креће кроз бубрежне тубуле,
витални хранљиви састојци (есенцијални јони,
глукоза, аминокиселине и мањи протеини) и
нешто воде се реапсорбују кроз зид цеви у
суседне капиларе.
 Секреција

 Истовремено, отпадни јони и јони водоника

прелазе из капилара у бубрежне тубуле. Овај
процес се назива секреција.
 Излучени јони се комбинују са преосталим
филтратом да би постали урин.
 Урин тече из тубула нефрона у сабирни канал,
затим се креће кроз бубрежну карлицу и излази из
бубрега.
Бубрежни
каналић

Сабирни
каналић

Бубрежна
карлица
 Уретери

 Уретери су дугачке, танке

цеви направљене од
глатких мишића.
 Контракције глатких
мишића потискују урин од
бубрега до бешике.
 Код одраслих, уретери су
дугачки 25–30 цм (око
дужине лењира од 12 инча).
 Састав урина:
 Урин је око 95% воде и 5% отпадних производа
(0,2% креатинина, амонијака и мокраћне
киселине; 2,8% растворених соли и других јона;
0,2% уреје).
 Мокраћна бешика

 Бешика је у облику пирамиде када је празна.

Мишић детрузора и набори унутар бешике,
названи ругае, дају еластичност бешике и
омогућавају јој да се прошири из овог
пирамидалног облика у овални облик док се пуни
урином. Урин улази у бешику из уретера кроз
отворе уретера. Укупна величина бешике варира у
зависности од тога колико урина садржи у то
време.
 Бешика има два различита сфинктера који могу да
контролишу проток урина из тела.
 Унутрашњи сфинктер окружује отвор бешике
до уретре и опушта се како би омогућио
пролазак урина. Контрола унутрашњег
уретралног сфинктера је невољна, што значи да
не одлучујемо свесно када се отвара и затвара.
 Спољни сфинктер окружује уретру изван
бешике и мора се опустити да би дошло до
мокрења. Контрола спољашњег уретралног
сфинктера је добровољна, што значи да му
можемо свесно дозволити да се опусти или га
присилити да то не чини.
Унутрашњи сфинктер

Вањски сфинктер
 Када је ваша бешика око 200 мл пуна урина,
активирају се рецептори за истезање у зиду
бешике.
 Мишић детрузора се контрахује и унутрашњи
сфинктер почиње да се опушта, што шаље сигнал
нервном систему стварајући жељу да се „иде“.
 Ово се зове рефлекс мокрења.
 Са 500 мл, контракције мишића почињу да
отварају унутрашњи сфинктер и ако спољашњи
сфинктер није довољно снажан да то спречи,
долази до невољног мокрења.
 Стичемо контролу над мокрењем између 2. и 3.
године како се наш мозак развија.
 Када почне процес мокрења, урин излази из
бешике и улази у уретру, где ће се урин излучити
из тела.
 Уретра се разликује у зависности од пола:
 ЖЕНСКО
 Уретра је уска и дуга
око 4 цм. Протеже се
од врата бешике до
спољашњег отвора
уретре у предворју
вагине.
 МУШКО
 Уретра је око 17,5–20 цм, Простатична уретра
четири или пет пута дужА
него код жена. Мушка уретра
Мембранозна уретра
је подељена на три дела:
простатична уретра (најшири
део), мембранска уретра
(најужи део) и сунђераста
уретра (најдужи део).
Протеже се од врата бешике
преко простате и пениса до
спољашњег отвора уретре. Спонгиозна уретра
 Неке бубрежне болести

Хронична бубрежна инсуфицијенција

Бубрежна калкулоза Уретерална калкулоза
Полицистични бубрези
Акутна тубуларна некроза